АКТУЕЛНО

Бранко Гајић: ЛИЧНИ СТАВ О ЗАКОНУ О РАДУ


Много примедби, али нећемо се понављати већ рећи оно што други нису рекли

Др Слободан Турлаков је објавио леп чланак поводом измена и допуна Закона о раду. Данас је исти као предлог Владе ушао у скупштинску процедуру.
Као човек који је 32 године радио на реферату радних односа, на акту о организацији и систематизацији и безбедности и здрављу на раду и добио судске спорове ради поништења анекса о премештају на друге послове и спречавања злостављања („мобинга“), имао сам намеру да шире елаборирам постојећи Закон о раду и предлог његових измена и допуна, али сам одустао депримиран овако дрском и безобразном кампањом за подршку истих.
Ево само пар црта и то о питањима која нису споменута у наведеном чланку и скупштинској расправи.

17.07.2014. ФБР аутор Бранко Гајић

zakon o radu

 

Право је класно пристрасно а владајућа класа обједињена на светском плану

Прво, право је као уосталом и држава, класна творевина и класно пристрасно. У одређеној фази друштвеног развоја оно је израз једног прећутног друштвеног уговора, односно мира где потчињени и експлоатисани трпе правом дефинисан статус и не посежу за крајњим средством – масовним немирима, борби на живот и смрт, крвопролићу, рушевинама. На другој страни, у тој тачки баланса супротстављених интереса, владајућа класа прихвата да даје део колача и одређена права потчињенима и експлоатисанима.

Међутим, капитал не мирује и владајућа класа глобално обједињена преко корпорација и једне секте од 12 породица, системом квадратуре круга, миц по миц ревидира тај прећутни друштвени уговор постигнут 80-их и 90-их година прошлог века.

Пао је Берлински зид, пао је комунизам и социјализам и капитализму конкурентан друштвено-политички систем а са њима пада и достигнут ниво социјално-економских права радника. На реду је да раднику преседне оних 50-ак година личног и друштвеног стандарда, уважавања и поштовања његове личности, речју: када је мајку за сису ујео. На реду је ново робовласништво. Психотроним средствима претварају нас у коке носиље и тотално руше праг наше толеранције… Да није тог неокортикалног рата, односно деловања на људски мозак и вештачки изазване хибернације маса, десило би се оно што је пок. Марко Селенић (првоборац из Поцерског Метковића, п.а.) говорио „Мени када је било тешко, ја сам узео пушку и отишао у шуму“.

Свету рада припада и сељак. Он је већ уништен. Остали су још само радници. Већ понижени и презрени, убијени у појам, они треба да се докрајче.

Међутим, та секташка Билдерберг група обједињава и повампирене и нове империјалистичке тежње. „Картегина мора бити срушена, народ побијен а њиве посуте сољу да ништа у њима не ниче“… А у тој Картагини за време Ханибала, Хаздрубала и Клеопатре су били Срби. Србија је сметала у западној Европи, Србија смета и на Балкану јер преко ње води пут на Исток. Смета кроз векове и данас и Ватикану, и Енглеској, и Аустрији, и Немачкој, и Француској, и Турској, и Саудијској Арабији, и САД.

Дакле, обрушили су се на нас и социјално и национално. А ове отуђене, уцењене и подмићене фигуре беспоговорно спроводе њихов наум да нас не буде толико да под једну шљиву станемо, да нас нема.

Међутим, постоји нека космичка правда. Гавран зна да падне и на девету бразду…

Радно право је право неједнаких могућности

Друго, радно право је право неједнаких могућности. Радник је ту у инфериорном положају.

Постојећи Закон о раду на почетку дефинише нека права, обавезе и одговорности послодавца и запосленог. Међутим, у даљем тексту нема разраде неких битних питања, процедура, валидних критеријума и мерила, другостепеног поступка код послодавца, инспекцијске и судске заштите и на крају санкције. Фамозне обавезе послодавца из члана 16. Закона о раду су само декларација.

Директор, односно предузетник у правилник о организацији и систематизацији могу да уграде своје ћефове који немају везе са стварним потребама процеса и организације рада. Директор има неограничено право на субјективну оцену и процену потреба процеса и организације рада и са тим образложењем и право да запосленог премешта на друге (одговарајуће) послове. Директор има право на исту такву институционализовану самовољу да цени, односно процењује технолошке, економске или организационе промене и откаже уговор о раду запосленом.

Закон о безбедности и здрављу на раду и Закон о спречавању злостављања на раду идентификовали су организацију рада као извор (опасности и) штетности по здравље запосленог. А ко је одговоран да организује процесу рада него директор? Али, директор је део те политичке класе и недодирљив као „света Петка дебелих гузова“. Да. Да. Тријалистичка подела: власници, управљачи и извршиоци. Прва двојица припадају истој класи. Тешко оном трећем: раднику. Он је кривац за све.

Маса власника, односно послодаваца, част изузецима је до капитала дошла у овој нашој лоповској приватизацији. А скоројевићи су најгори. А тек њихов менаџмент… На лажираном тржишту и у лажираној тржишној утакмици и није важан квалитет менаџера и квалитет рада и учинак радника јер све је ту лажно. Опстају само полтрони и дупеувлакачи, родбина и партијске колеге. Исто је и у државним органима, јавним службама, државним установама и локалној самоуправи.

Упозорење пред отказ се не може напасти све до отказа и оспоравања отказа уговора о раду. А радник треба да дрхти у вештачки произведеној несигурности радног места све до отказа.

Обзиром да су инспектори рада, судије и адвокати део те исте политичке класе и да поред те класне солидарности и узајамности, код нас царује корупција, шансе за Правду су занемарљиве.

Док послодавци и њихови менаџери имају разне форме удруживања и заштите својих интереса, радници немају свога заштитника јер је синдикат, једини заштитник социјално-економских права радника паралисан.

Измене и допуне закона као спирала зла

Треће, шта друго представљају измене и допуне Закона него активирање спирале зла? Увођење терета доказивања у спору због одштете за дискриминацију и још пар иновација је само замазивање очију јер су мале шансе да се диксриминација, као уосталом и мобинг, докаже у судском поступку.

Дакле, „Врана врани очи не копа“ и остаје и даље она стара директорска „У мојим рукама су и нож и погача“…

 

У Јеленчи, 15.07.2014. године

Бранко Гајић, с.р.

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s