АКТУЕЛНО

Удружење породица киднапованих и несталих лица на КиМ: До истине и правде стићи ћемо „уздајући се усе и у своје кљусе“


До истине и правде стићи ћемо „уздајући се усе и у своје кљусе“. Узалудно је чекати правду од Запада који се труди да оправда агресију, а тај циљ је супротстављен нашим очекивањима. Можда је Запад ипак много даље од нас но што то географски изгледа: „Данас знатан део мислилаца сматра да је Запад, учинивши од манипулације свешћу главну технологију превласти, начинио кобну грешку и запао у ћорсокак (постао мишоловка из које нема излаза, пошто се она кад из ње излазиш изврће наопако и опет се испоставља да си унутар ње). Разлог је у томе што манипулација свешћу, која се увек изводи потајно, лишава индивидуу слободе у знатно већој мери него директна принуда. Жртва манипулације сасвим губи могућност рационалног избора пошто се њене жеље програмирају споља. Значи, нагло се погоршава њен положај у конкуренцији, у „рату свих против свих“. То је фактички ликвидација основних грађанских права, што значи – ликвидација најпринципијелнијег темеља западне цивилизације. Уместо тога настаје нова, још гора врста тоталитаризма који је штап заменио знатно делотворнијим и антихуманијим инструментом – «индустријом масовне културе» која човека претвара у програмираног робота“… –  пише на крају извештаја Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 22. јула 2014. године.

31.07.2014. извор: Извештај од 22.јула 2014. добијен од Удружења ЖеКиМ, за ФБР пише Биљана Диковић

protesti udruzenja

Од оснивања, марта 2000. године, Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији доприноси разрешавању судбине киднапованих и несталих чланова породица. На њихову иницијативу основана је и Комисија за нестала лица Владе Републике Србије. Недавно су покренули иницијативу за оснивање Уније породица киднапованих, несталих и убијених грађана, у којој би била сва удружења у Србији, као и Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији које у овом извештају наводи да чланови „нису задовољни резултатима током 14 година колико постоје“…

udruzenje porodica kidnapovanih i nestalih lica na kim

МАНИПУЛАЦИЈА ЉУДСКОМ СВЕШЋУ – ОЗБИЉНА ПРЕПРЕКА ИСТИНИ И РЕЗУЛТАТИМА РАДА УДРУЖЕЊА

Према аналитичким истраживањима изостанка очекиваних резултата, поред спроведених планираних активности, донели су закључак да су многе активности „изван и изнад људских права“ утицале на изостанак очекиваних резултата. Једна је била од пресудног значаја – манипулација људском свешћу.

Наиме, на њихове породице, трауматизоване и нестанком ближњих и прогоном са вековних огњишта, обрушила се као лавина савремена технологија манипулације свешћу. То их је, кажу, шокирало, али само на почетку, мада су „манипулатори користили доктрину шока да занемаре културолошке разлике“.

  • * „Колективна свест не припада рацију у човеку – не мења се манипулацијама. Реализам, материјализам, фашизам, нацизам и слични могу темељити будућност на злочинима, масовним гробницама, крематоријумима, распродатим органима. Али декретом се не прописује ни будућност ни заборав. Изван и изнад манипулација су катарза због греха за страдања невиног, завет жртвовања опомиње – уверава да је васкрсење у истини и правди, да је – `боље изгубити главу, него своју огрешити душу`!
    Терапеутска вредност, греха заборава, невиних жртава, безвредног живота укаљана образа подигла нас је из шока! Истину и правду, дугујемо не само жртвама већ и потомцима. Видовдан је дан жртвовања – најављује васкрсење. Круг је затворен! Највећа битка оног доба вођена је на Косову и Метохији – човечанство не памти злочине какви су се догодили на Косову и Метохији. Није реч ни о геноциду, нити холокаусту. Десило се нешто друго, непојамно, неименовано!
    Упитаност, потреба за откривањем извора зла, један је од најважнијих услова за отпор злу.

    Невине жртве нас обавезују на борбу против зла. Услов за борбу је разумети шта нам се догодило. Схватили смо, догодило нам се управо оно што и жаби убаченој у врелу воду, која искаче упркос задобијеним опекотинама и повредама током искакања. Ужасни злочини су заправо били што и врела вода за жабу. Ожиљци од опекотина и повреда током искакања помогли су нам да схватимо.
  • бомбардовање
    Имали смо срећу, за разлику од других земља света, у којима људи нису били изложени шоку као ми. Они су полагано и постепено обавијани `културом манипулације`. Они су се полако навикавали и зато тамо готово да нема наде за одлучне, стваралачке покушаје ослобађања. Зато имамо утисак да немају емпатије за наша страдања. То су ефекти савремених технологија манипулације свешћу. Они и немају информације о томе шта нам се догодили нити свест о томе шта се њима догодило. А догодило им се исто што и жаби убаченој у млаку воду која са уживањем плива у лонцу. Жаба не примећује да је лонац стављен на ватру и вода постаје све топлија. Тако жаба ужива све док се не скува. Хандке и слични њему су изузеци.
    Ужасни злочини над невиним жртвама обавезују на борбу за истину и правду. Откривање истине и остварење правде биће и мотивација и нада и онима који уживају и безбрижно пливају у топлој води.“ *

36FD3627-657D-4FED-B900-36D708C91662_w640_r1_s

Као једну од ОЗБИЉНИХ ПРЕПРЕКА реализацији циљева овог Удружења наглашава се стална МАНИПУЛАЦИЈА ЖРТВАМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. 

Чланови партнерског пројекта, Удружење жена са Косова и Метохије – ЖеКиМ, који су радили заједно са Удружењем анкете ЧЛАНОВА ПОРОДИЦА, а финансирала Међународна комисија за нестале, захтевали су да податке анкете не дају Фонду за хуманитарно право јер НЕМАЈУ ПОВЕРЕЊА У СЕКТОР НВО…

У свом извештају Удружење подсећа да су породице које они представљају, поред трауме киднаповања, нестанка, и убиства блиских сродника, доживеле и трауму ПРОГОНА СА СВОЈИХ ВЕКОВНИХ ОГЊИШТА.

Однос породица према организацијама цивилног друштва, конкретно према Фонду за хуманитарно право, обавезао је Удружење да мало више ради и истражује на ову тему. Резултате тог истраживања приказали су током презентације пројекта у Народној Скупштини, на „јавном слушању“.

Они  који свесно спроводе радње манипулативне природе знају да ће просечан грађанин тешко открити манипулацију. Тачност приказаних бројки није безначајан, али није битан за визуелну манипулацију. Начин приказивања је доказ визуелне манипулације ефектима стубичног графикона који се памте.

manipulacija

Поређење броја жртава без утврђивања односа према укупном броју припадника сваке нације је пример манипулације жртвама. Потпуна тишина која прати манипулације Фонда за хуманитарно право последица су другог облика манипулације. Она је присутна у широко распрострањеном ставу да „Не треба реаговати на активности ФХП јер се реакцијама популарише рад ове НВО и тако јој се даје значај“. Таквим ставом је ослобођен простор (кувања жабе у млакој води) за несметани рад.

* Када се број погинулих Срба, Француза и Немаца стави у однос према броју становника сваке државе пре Великог рата добија се проценат погинулих који је једино релевантан за поређење.

broj poginulih u Velikom ratu

1.245.000 – погинулих Срба представљају 28% укупног броја грађана Србије; 1.400.000 погинулих Француза су 10,5% укупног броја грађана Француске; 2.000.000 погинулих Немаца су 9,8% укупног броја грађана Немачке;
Стубични графикон израђен на основу односа (процента) броја погинулих и укупног броја грађана оних држава чије жртве поредимо (Србије, Француске и Немачке) има сасвим другачије изглед. Разлике показују како се манипулише визуелним ефектима, који се лакше памте од навођења бројки. Користили смо опште познате податке да би начин манипулације био разумљивији.

procenat poginulih u odnosu na ukupan broj stanovnika
Довођење у заблуду јавног мњења није новина времена у којем живимо. Новина је технолошки развој који омогућава да велики број грађана буде изманипулисан.
Овакав облик манипулација ФХП користи се за наметање осећања кривице Србима, а то је само један од узрока скромних резултата активности наших удружења. Јавно указивање није могло дати неке видљиве резултате, али је индикативно да медији нису пренели ни један наш навод. То је један од разлога да овом облику манипулације свешћу прилазимо нешто темељније.

procenat zrtava u odnosu na broj stanovnika na Kosovu i Metohiji
„Манипулација друштвеном свешћу по многим обележјима подсећа на рат омање добро организоване и наоружане армије туђинаца против многобројног мирољубивог и за тај рат неспремног становништва. Понекад чак кажу да манипулација свешћу представља „колонизацију сопственог народа“. Постепено су развијани системи оружја у том особитом рату и постепено су, сразмерно прикупљеним сазнањима о човеку и његовом понашању, уобличаване доктрине манипулације свешћу“.
Међутим, ми дугујемо ИСТИНУ пре свега жртвама, али и породицама жртава свих националних мањина укључујући и Албанце лојалне Србији, које заступамо равноправно са српским породицама. Зарад остварења циљева Удружења идентификовали смо облике манипулације и уложићемо сво своје знање и умеће да стигнемо до циља упркос манипулација. *

Манипулацијом узроцима страдања на КиМ до циљева Призренске лиге

Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији сматрају да су манипулације подацима покушаји да се страдања на КиМ прикажу као резултат међуетничких сукоба Срба и Албанаца или као последица ратних сукоба.

Међу нама живе сведоци злочина на КиМ у миру – пре агресије. Након агресије у присуству међународних мировних снага страдали смо од истих. Опште је позната чињеница да су припадници ОВК поделили своје активности1. Један део је преусмерио активности на политички план кроз странке, као што су Демократска партија Косова (ДПК) и Алијанса за будућност Косова (АБК). Други део је пресвучен у Косовску полицијску службу (КПС) и Косовски заштитни корпус (КЗК).

Протоком времена, сведоци злочина на КиМ – ограничени биолошким законима – одлазе, неки „страдају“ под неразјашњеним околностима, а злочинце ослобађају „због недостатка доказа“.

hasim-taci-ovk

Taci-Kusner-Robertson-Ceku-

KOSOVO-SERBIA-BULGARIA-WARCRIMES-JUSTICE

taci-haradinaj

 

Удружење у свом извештају наводи и „непристрасна и надасве објективна истраживања“ ФХП објављена у памфлету под звучним називом „Косовска књига памћења 1998-2000.“: „Да је реч о манипулација жртвама јасно је из увода у којем стоји: „Косовска књига памћења је споменик жртвама ратних злочина (цивили, рањеници и ратни заробљеници), људима који су страдали у току борбе (борцима) и људима који су присилно нестали у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године на Косову2, током оружаних сукоба између МУП Србије и Војске Југославије, на једној страни и Ослободилачке војске Косова на другој страни3 .“

На презентацији пројекта у Народној скупштини скренули су пажњу на манипулације и питали: од кога је ФХП добио мандат да промовише и легализује тероризам и сецесију међународно признате државне територије? Зашто ФХП ставља знак једнакости између жртава и џелата? Зашто не помиње агресију и да ли је НАТО аболиран од злочина које је починио?

„Ово је само један од примера стварно постојеће – сада и овде – манипулације људском свешћу. Она је последњих деценија постала неодвојиви део нашег живота и културе. Спроводи се помоћу законитих, очигледних и опипљивих средстава. Није ФХП једини. Спроводе је и бројни стручњаци некада и за незнатну плату – независно од њихове личне моралности, идеологије и уметничког укуса. Неприметно, а уз помоћ технологије манипулације људском свешћу, манипулатори продиру у сваки наш дом. Од њихових манипулација у начелу се нико не може сакрити.“
Зато су чланови Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији „себи поставили задатак“ да проучавају њихове инструменте, начине и поступке, на основу чега ће створити „индивидуална средства заштите“, јер по свему судећи другачије не може…  А на то их, кажу, обавезују жртве, како би се „заједничким активностима заштитили“…
То наравно није ни лако ни једноставно, јер ће манипулатори смишљати нове инструменте и нове поступке, али ће се чланови Удружења „потрудити да својим активностима манипулаторима отежају посао“.

* Својим активностима учинићемо да чланови наших породица неће више бити маса очајника. Постаћемо удружење стваралачких, мислећих, проницљивих људи. То је начин да се успешно супротставимо манипулаторима који су ипак у мањини.
Никоме нећемо више дозволити да нас усмерава на будућност. Не стидимо се наше традиције, напротив! У српској традиционалној култури остварено је јединство живих и мртвих те стога има веома важан утицај на сам живот у којем нема јасне границе између живих и мртвих. Наша традиција укида и противречност живота и смрти, а ми се из тих извора напајамо енергијом, снагом и мотивацијом. Наше најновије жртве придодали смо оним са којима већ вековима живимо. Сви они живе у нама – то је јединство давно успостављено, а границу нико није већ вековима успоставио. Зато ми више нисмо беспомоћна маса унесрећених породица.
„У Ново доба, у новом друштву Запада природни језик је почео да се замењује вештачким, наменски ствараним. Сада су речи постале рационалне, очишћене од мноштва смислова који вуку корене из дубине векова. Изгубиле су светост и вредност (заузврат стекавши цену). То је представљало расцеп у читавој историји човечанства. Јер, раније je језик, како се Хајдегер изразио, „био најсветија од свих вредности“. Када је главно средство манипулације уместо силе постала манипулација свешћу, властодршцима је затребала потпуна слобода говора -претварање речи у безличан, непродуховљен инструмент.“ *

 

… КАО ПОНУДА ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПУТОВАЊЕ У НОРВЕШКУ

*Међународна комисија за нестале (ICMP) у пројекту међуетничке сарадње

Понашање Међународне комисије за нестале више их не изненађује. Почетком ове године ICMP је понудио помоћ на изради пројекта као део нематеријалног лобирања. Циљ пројекта био је унапређење међуетничког дијалога, а Удружење породица киднапованих и несталих на КиМ планирана је за носиоца и потписника пројекта.
Удружење коментарише у свом извештају да је „предложена агенда више личила на понуду туристичке агенције за путовање у Норвешку“ и питају се –  „Који су мотиви улагања више десетина хиљада евра за заједничко туристичко путовање у Норвешку 10 Албанаца и 10 Срба…“
Упитни су и мотиви предавања о контраверзном норвешком књижевнику Кнуту Хамсуну. Већ наслов предавања “нацистички симпатизер” разводњава његову припадност нацистичкој идеологији, коју је отворено исказивао још средином тридесетих. У наслову је и питање –
“можемо ли му опростити”? Зашто нас позивају на опрост? Кнут Хамсун се није ни покајао нити извинио после Другог светског рата. Према сопственој изјави, највећу вредност коју поседује „Нобелову медаљу“ поклонио Гебелсу. Да ли треба истовремено да опростимо и немачком министру пропаганде Јозефу Гебелсу? Познат је свима по тзв. техникама „Велике лажи“ у масовној пропаганди. Омогућио је Кнуту Хамсуну и пријем код Хитлера.

knut
Шта стоји иза позива на опроштај Кнуту Хамсуну? Отворено је подржавао нацизам и политику Адолфа Хитлера. Своју подршку је потврдио 7. маја 1945. написавши некролог вођи Трећег рајха.
Да ли је можда програмом међуетничког помирења обухваћен и опрост за злочине Албанаца на Косову и Метохији током Другог светског рата? Ми знамо да је 1943. основана Друга Призренска лига под покровитељством немачке војно-обавештајне службе Абвера. Обновљен је програм Прве призренске лиге и пројектована „велика Албанија“. О жртвама нема готово никаквих података јер истраживања није било.

„Много је питања, а одговоре нисмо добили.
Зато смо оценили да је пројекат међуетничког помирења који је као део нематеријалног лобирања у наше име урадио ICMP неприхватљив. Његов далекосежни циљ нисмо утврдили. Асоцијације која је била кључна за одбијање пројекта можда у конкретном случају није адекватана, али је веома снажна ако се предлог пројекта придода свему што се догађало на Косову и Метохији. Све нас је асоцирало на „случај-модел“, како су социолози назвали вешту кампању Западних идеолога којом су убедили средњу класу да подржи Минхенске споразуме и „дозволи“ Хитлеру поход на Исток.

 

сфрј 1991

Обустављање помоћи на развоју међуетничког дијалога само је потврдило претпоставку да је реч о манипулацији. Далекосежне намере остале су скривене. Успех манипулације је уздрман у тренутку кад откривене чињенице за нас нису више биле ни природне нити неминовне.
Скривени циљ пута у Норвешку је могао бити Меморандум о разумевању (МоР). На то указује скривање и прећуткивање текста МоР-а. Скривање информација је обележје манипулација, јер се тако скрива главни циљ. То је било својеврсно упозорење на опрез. У предложеном тексту МоР-а смо открили низ неприхватљивих активности. Нетранспарентност и потпуно кршење демократских процедура указали су да је и он требало да буде средство манипулације жртвама.

Удружење је констатовало да је њихова „наивност и коопертивност“ била утемељена на „неоснованом поверењу“. Постепено су открили далекосежне циљеве манипулације жртвама: скривање истине, заштита злочинаца, изостанак процесуирања, недостижност правде… Далеко од помисли да жртве злочина могу бити предмет манипулација, често нису разумевали шта им се догађа. Све је добило другачији тон када су сазнали да се манипулатори „према људима чијом свешћу манипулишу не односе као према личностима, већ као према објектима – стварима посебне врсте“. Социолози упозоравају на ово важно обележје манипулација које није сасвим очигледно.
Надумно би било претпоставити или очекивати да се на овом степену цивилизацијског развоја могу догодити злочини какве човечанство не памти – отмице људи зарад трговине људским органима – а не само да су се догодили већ се заташкавају.

„Човек се све више и више подвргава манипулацији. Човековим радом, потрошњом и доколицом манипулише се помоћу реклама и идеологија. Човек губи своју активну, одговорну улогу у социјалном процесу; постаје потпуно `регулисан` и обучава се томе да му свако понашање, радња, мисао или осећање који се не уклапају у општи план, стварају велике непријатности; он је фактички већ онакав какав мора бити. Ако он покушава да буде оно што јесте, онда излаже опасности – у полицијским државама своју слободу па чак и живот; у демократским друштвима – могућност напредовања или ризикује да изгуби посао и, што је по свему судећи најважније, ризикује да се осети изолованим, лишеним комуникације са другима…“

Pravoslavni-hramovi-i-manastiri-na-Kosovu

КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ СРБИЈА Православни храмови и цркве на Косову и Метохији

 

ШТА СЕ ОЧЕКУЈЕ ОД Комисије за нестале Владе Републике Србије

„Наглашено подвлачимо – у свим областима сарадње нећемо никада одступити од става да су људска права универзалне вредности која су изван и изнад било каквих расправа и поступања везаних за статус Косова и Метохије, политизације злочина и/или било какве манипулације жртвама и породицама жртава. Од Комисије за нестале Владе РС очекујемо подршку за овакав став јер не постоји интерес ни институције ни појединца који надилази вредности људских права. У наредном периоду очекујемо и помоћ и подршку у решавању текућих проблема!“

1. Проблеми искрсли у изради МоР

Инсистирање ICMP на употреби назива Косово без звездице (*) и навода у фусноти је политизација овог документа. Сви, па и међународне организације су у обавези да поштују међународне споразуме – Бриселски споразум, Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1244, мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности Косова.
Наметање става да су се на КиМ киднаповања, нестанци и убиства догодили током ратних сукоба. То је ЛАЖ. Киднаповања, нестанци и убиства на КиМ починили припадници терористичке ОВК у миру током 1998. пре агресије. После агресије, односно након доласка међународне мисије 10. јуна – дакле у миру – масовна киднаповања, нестанци и убиства починили су опет припадници терористичке ОВК пресвучени у Демократску партију Косова (КПС), Алијансу за будућност Косова (АБК), Косовску полицијску службу (КПС) и Косовски заштитни корпус (КЗК).
Предлог финалног текста МоР-а у којем се наводи да су киднаповања, нестанци и убиства чланова породица овог удружења последица сукоба Срба и Албанаца. Чланови удружења су породице Горанаца, Бошњака, Рома, Македонаца, Словенаца, Мађара, Египћана, Турака, Чеха, Црногорца, Срба и осталих, укључујући и Албанце лојалне држави Србији.

„Очито је да за иницијаторе текста нисмо личности већ само објекти. Само се од објеката може очекивати да учествују у манипулацијама друштвене свести у интересу злочинаца. Потребна нам је подршка како Комисије за нестале, тако и медија. Нећемо да учествујемо у остварењу далекосежног циља терористичке ОВК – стварање етнички чистог КиМ.“

Промена етничке слика Косова и Метохије због прогона око 300.000 људи не помиње се у финалном тексту МоР-а што доводи у питање безбедан повратак. Одбацивање предлога тема које обухватају трауме породица због киднаповања, нестанака и убистава њихових блиских сродника, па ни трауму прогона са својих вековних огњишта, наговештава да иницијатори МоР-а имају некакав скривен далекосежни циљ. Да такав циљ постоји наводи и чињеница да је све што нам се догађало у присуству међународних снага на КиМ у супротности са обавезујућим Водећим принципима о расељавању УН-а, што се уопште не помиње у предлогу финалног текста МоР.

mapa-srbi-1999-v

„Наше примедбе на процедуре које се при усвајању докумената иницијатори МоР-а нису усвојили. Игнорисње примедби било ког потписника, уз неблаговремено достављање нацрта предлога, а без сагласности НО и Скупштина удружења, сматрамо и недемократском и нетранспарентном процедуром. Принципи у раду уз непрекидно игнорисање проблема једне стране не могу се прихватити као неутралан став, већ само као навијачки. Толерисање навијања и подлегање таквим притисциме обесмишљава постојање удружења јер није у интересу породица које заступамо.“

Мањкавости финалног текста МоР-а су разлог припреме нацрта МоР-а. Нацрт је израдио и предложио иницијативни одбор за оснивање Уније породица киднапованих, несталих и убијених на КиМ у складу са усвојеним начином заједничког деловања до оснивања Уније.

mapa-srbi-2002-v

2. Приоритетом „мимо свих“ сматрају се истражне радње везане за извештај Дика Мартија

Везано и за истражне радње и за догађаје последњих месеци од значаја се сматра подршка Канцеларије за реаговање на саопштење „амбасаде САД у Приштини“ од 22. априла 2014. које се завршава реченицом: „Оснивање овог суда представља најбољу опцију да се ово поглавље косовске историје затвори… Уколико овај суд не би био формиран, то би довело до тога да друга међународна тела размотре ове тврдње. Сједињене Државе су спремне су да подрже Косово у напорима ка испуњењу овог суштинског задатка.“ Овакво саопштење уз чињеницу да ће се судити по законима тзв. државе Косово, а да се истражни поступци обављени са члановима породица Удружења понављају, јер се не признају подаци које је прикупила Србија, веома су узнемирујући, односно реч је о свесном избегавању других међународних тела. Удружење закључује да ово саопштење наводи на сумњу у постојање скривеног далекосежног циља.

Из саопштење од 23. априла 2014. издвајају: „Данашње гласање у Скупштини Косова представља најважнији корак ка оснивању косовског суда који ће бити у стању да на кредибилан начин разреши озбиљне наводе из извештаја Савета Европе из 2010. године. Овај суд је од суштинске важности у ослобађању од кривице невиних, доказивању посвећености Косова владавини права и коначном разрешењу ових узнемирујућих навода.“ Оно наводи на сумњу у скривени далекосежни циљ „ослобађању од кривице невиних“.

„Помоћ и подршка Канцеларије, медија, других удружења, појединаца разних професија су нам неопходни. ЖРТВЕ опомињу! Ако злочинци не буду приведени правди, наше жртве можемо додати дугом списку вишевековних страдања. Сталне сеобе са КиМ последица су злочина и прогона неалбанског становништва. Некажњени злочини и злочинци добили су легитимитет и легалитет, а целу територију Косова и Метохије учинили местом највећег страдања невиних. Велики инквизитор је послао Христа на ломачу да не би реметио Светски поредак који се у друштву ствара. Данас другачије читамо Достојевског и његову асоцијацију на поредак заснован на манипулацији свешћу!“

3. Од Комисије се очекује, не само подршка већ и помоћ на спречавању манипулација жртвама

Великим пропустом сматрају чињеницу што подаци о киднапованим, несталим, убијеним и прогнаним нису ажурирани – тако дасе  ни дан-данас не зна њихов тачан број.

Као илустрацију наводе и неколико примера…

Судија Илија Симић са сарадницима (Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права), сачинио је списак жртава терориста ОВК на КиМ (http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2002-05/25/326656.html) На сајту је наведено:

„Подаци који су овде изнети, не могу се сматрати ни потпуним ни коначним јер је посебан проблем Комитету у раду на прикупљању документације представљала околност отежаног успостављања контакта са многим становницима неалбанске националности који су остали на територији Косова и Метохије после доласка међународних снага 10. јуна 1999. године, као и чињеница да је део документације МУП-а и правосудних органа нестао у току НАТО бомбардовања СРЈ. Постоји и један број грађана Косова и Метохије који су у очају услед тешких трагедија које су доживели, изгубили сваку наду да има смисла очекивати помоћ од стране државних органа и одлучили да не пријаве нестанак својих ближњих“.
Сходно реченом, прикупљене и објављене податке ни ангажовани на њиховом прикупљању не сматрају коначним, а приказали су их овако:

zrtve

 

Из приказаних података за период од 01.јануара 1998. до 10.јуна 1999 године на Косову и Метохији је убијено, отето и нестало укупно 1.275 људи. Укупан број чине и 72. неидентификоване жртве. У евиденцији постоји кратак опис околности под којима је наведено лице убијено, отето или нестало са наводом броја доказа. Најчешће се као извршиоци наводе терористи ОВК.

После 10.06.1999. – након доласка међународних снага на КиМ, убијен је, отет и нестао 2.001 грађанин. У доступној евиденцији такође постоји кратак опис околности под којима је наведено лице убијено, отето или нестало са наводом броја доказа. И након доласка међународних снага најчешће наведени извршиоци су терористи ОВК. Број страдалих грађана на КиМ након доласка међународних снага увећан је за 57%.

Припадници ОВК отели су и убили 294 Албанца лојална држави, пре агресије, а након доласка међународних снага број је смањен за 77% (67).
Припадници ОВК отели су и убили 285 Срба и осталих националности, пре агресије, а након доласка међународних снага број је повећан за 679% (1934).

На сајту http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26334.html се налази СПИСАК КИДНАПОВАНИХ И НЕСТАЛИХ ЛИЦА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. Увид у податке о киднапованим и несталим налази се на више спискова:
од броја 1-150 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001 -07/18/26334.html#1;
од броја 151-300 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26332.html;
од броја 301-450 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26330.html;
од броја 451-600 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26328.html;
од броја 601-750 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26326.html;
од броја 751-900 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26324.html;
од броја 901-1050 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26322.html;
од броја 1051 http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001 -07/30/26716.html.

Нема података ни о томе ко је сачинио ове спискове, нити о изворима. На листама је према наведеним редним бројевима евидентирано 1.128 киднапованих и несталих. Како спискови нису били сређени и као такви веома су непрегледни, Удружење је сређујући имена према азбучном реду утврдило грешке (дупле евиденције) и након исправке се може рећи да је на њима евидентирано 1.124 киднапованих и несталих.
„На сајту http://www.udruzenjeporodica.org.rs/html upknlkim/spisak.htm се налази списак Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ. Евидентирано је укупно 686 лица и поређана су по азбучном реду. Списак садржи основнe податке уз позив на контакт зарад исправки уочених грешака. Будући да се ради о подацима нашег удружења напомињем да је списак сачињен на основу пријава неког од чланова породица.
На сајту http://kosmetskezrtve.org.rs/pdf/spisak-kidnapovanih-nepoznata-sudbina.pdf Удружења киднапованих и убијених на КиМ је списак 708 отетих и несталих. На списку су основни подаци о несталима сређени по азбучном реду. Списак убијених цивила, полицајаца и војника је одвојен и сређен по азбучном реду. На њему су уз слике убијених дати само подаци о датуму рођења и убиства http://kosmetskezrtve.org. rs/rs/ cinjenice/ubijeni/index.php Број убијених није наведен.“

индекс

4.  И на крају да поменемо пропусте, односно грешке у евиденцијама које се не могу отклонити без помоћи Комисије и/или појединаца који се професионално баве оваквом врстом документације

„Недопустивим сматрамо да након толико времена не само да нису отклоњене грешке и/или разлике у евиденцијама већ се не зна ни ко је надлежан за верификацију тачности података.“

Подаци о нестанку СТАЛЕТИЋ РАДОВАНА из села Млечане, општина Клина, налазе такође на списку Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права у евиденцији стоји да је Радован, земљорадник рођен 1928. године у Млечанима, од оца Петра, ожењен, остао у својој кући да чува стоку. Нестао 18. јуна 1998. године (доказ: 168/00)
Подаци о нестанку СТАЛЕТИЋ БРАНИСЛАВА, из села Млечане, општина Клина, налазе се на списку Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права. У евиденцији стоји да је Бранислав, радник рођен 1960. године у Млечанима, од Радована и мајке Марије, неожењен, отет 18.06.1998. године у својој кући при повратку из Кијева у Млечане од стране Круезију Сељима из Млечана, од оца Хасана (доказ: 168/00).
Имена СТАЛЕТИЋ РАДОВАНА и СТАЛЕТИЋ БРАНИСЛАВА, вероватно оца и сина не налазе се на списковима објављеним на сајту http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-07/18/26334.html. Овај списак очито није од објављивања ажуриран.
Мећутим подаци о њима налазе се на списку ФХП. За обојицу је наведено да су убијени 27.05.1998. док је за Радована наведено да је рођен 1925.

Потпуно смо сагласни са закључком Удружења да су ова наведена одступања само илустрација пропуста у евиденцији, а да постоји потреба да се пажња Комисије за нестале усмери на то да предузме све неопходне мере да се попис несталих комплетира и учини веродостојним.

porodice-nestalih-protest-1

1 reply »

  1. ЏЕЛАТ И ЖРТВА

    Богородици Љевишкој изгребано лице,
    Пред манастиром трње расте,
    Овде су сваки дан задушнице,
    Никад се неће вратити ласте.

    Девојка плава с букетом ружа,
    Стазом којим се гуштери крећу,
    Црном војнику дарове пружа,
    Моли га да брату упали свећу.

    Војник дарове чизмама гази,
    Девојци пушком груди дира,
    Док брат јој мртав лежи у бази.
    Силов`о је „чувар“ манастира.

    Ноћас је Шиптар разбио врата,
    занемела нејач – молила мати,
    У мрак је одвео оца и брата,
    И запретио да ће да се врати.

    Од тада страх чека свануће,
    Две црне прице крај пећи седе,
    Јауци страшни из Жуте куће,
    Са фотографија које бледе.

    Кроз визир војник злочине гледа,
    С убицом дели чоколаду,
    Клетвом га стреља старица седа,
    Чека га Архангел у винограду.

    Архангел подиже мач сјајни свој,
    У другој руци теразије,
    Пред Архангелом Херувима строј,
    Питају војника што злочин крије?

    Како је могао да гледа и пуши,
    Док Арнаути пале цркве,
    Док умоболник свети Крст руши
    За војника су злочинци жртве?

    Миодраг Томић СТУБЛИНСКИ

    Свиђа ми се