Језик

Забрањена ћирилица на факултету у „Српској Атини“ – Реаговање Српског удружења „Ћирилица“


НОВИ САД – Професори приватног Фармацеутског факултета, истуреног одељења у Новом Саду, од нове школске године више неће моћи да користе ћирилицу!

Studenti-u-kabinetu

Декан Срђан Стојановић ову одлука образлаже “повећаним бројем уписаних студената из БиХ и Хрватске којима није лако читање ћирилице, а да је општи циљ факултета јачање на регионалном плану”, објавио је “24 сата”.

Стигао нам је званичан допис у коме нас декан обавештава да ћемо од 1. октобра морати сву презентацију да преконвертујемо с ћирилице на латиницу, да се књигама, практикумима и збиркама које се користе као основна литература нађе паралела на латиници, као и да се убудуће тестови студентима дају на латиници. Овај допис нас је све збунио будући да ми у српском језику имамо два писма и да је уставом загарантовано право да се изражавамо на писму ком желимо – каже један од незадовољних професора, који је желео да остане анониман.

Да ово није препорука него наредба, потврђује последња реченица декана Стојановића:

“Материјал на ћирилици неће се моћи користити више од нове школске године, односно од 1. октобра 2014. године”.

Декан овог приватног факултета, који постоји три године, а који је добио акредитацију од Комисије за акредитације, тврди да препоручује, а не забрањује употребу ћириличног писма.

– Нисам забранио ћирилицу, нити ја могу то да учиним. Слажем се да је можда неспретно написан допис јер стоји да се ћирилица неће моћи више користити од 1. октобра. Јесте снажна препорука нашег факултета да се све преконвертује на латиницу и тачно је да имамо много нових уписаних студената из региона, захваљујући томе што смо добили акредитацију. Студенти нису само Бошњаци и Хрвати, већ и Срби из Босне и Хрватске, али и њима је ћирилица тежа за читање од латинице. Но, није то једини разлог. Болоњска декларација налаже проточност односно флуидност студената, а то значи да је пожељно и добро да нам долазе студенти из других држава – каже декан Стојановић, додавши да су добили и молбе од двадесетак студената да би им било лакше да се настава одвија на латиничном писму.

Он уверава да нико од професора или предавача неће сносити санкције ако не жели да припреми наставу на латиници.

***

8.8.2014.

Реаговање Српског удружења „Ћирилица“ на препоруку декана Фармацеутског факултета одељење у Новом Саду Европског универзитета из Београда да се не користи ћирилица

Српско удружење „Ћирилица“ је реаговало препоруку декана Фармацеутског факултета одељење у Новом Саду Европског универзитета  из Београда да се не користи ћирилица према информацији из медија (видети)

Поштовани господине Стојановићу,

Обраћамо Вам се у име Српског Удружења Ћирилица Београд чији је председник Добрица Ерић песник.

Наиме путем широке мреже наших чланова, а посебно оних из Новог Сада где имамо повереништво „Српска Атина“ као и преко средстава информисања, сазнали смо за препоруку или можда наређење коју сте упутили студентима који студирају на Европском Универзитету односно на Фармацеутском Факултету у Новом Саду.

Пишемо Вам, а не можемо да се начудимо да ли човек који ради на тако престижном Универзитету може да греши по питању Устава и члана 10 истог када су у питању језик и писмо истог или је пак препорука сачињена у некој од комшијских козметичких реторти. Не замерите нам, али морамо да Вас информишемо да је основно Уставно право сваког грађанина ове земље је да говори и пише српским језиком и ћириличним писмом па се надамо да ћете нашу препоруку прихватити. Наравно ми знамо да приватни универзитети немају обавезу да пишу ћирилицом, али не заборавите да ће сигурно бар неколико студената доброг калибра и доброг кова чија националност није Србија, то је земља у којој сви живимо, него српска, да Вас упитају зашто им кршите основна Уставна права или их можда малтретирате или шиканирате, а тако се звао некада мобинг како се то сада „модерно“ каже.
За крај морамо да Вам кажемо да после књигоцида у Хрватскојкао и чекићања ћирилице која се збива у тој земљи (тамо је скупљено 600.000 потписа за укидање Вашег и нашег прадедовног писма), а и оваквих случајева код нас, људи полако почињу да схватају о чему се ради и лагано се буде из вековног сна из сна у који су нас у најбољој намери уљуљкали баш ти прадедови надајући се да ће нам европске ципеле донети добро, а да ћемо заборављајући блато опанака живети боље. Као што видите те исте ципеле нису скројене за паорске ноге и у њима се не може у сељачки кал тај исти који су вероватно на Мачковом Камену док су га ослобађали газили и носили на својим опанцима многи наши Стојановићи из Гвозденог Пука.
Живи нам били господине Стојановићу. Надамо се да смо Вас бар мало вратили у прошлост коју ако не гледамо не можемо да досегнемо европске звездице.

С поштовањем
Председник Скупштине
Српског Удружења Ћирилица Београд
Љубинко Стојановић

12 replies »

  1. Чл. 10. Устава Србије утврђено је да је у Србији у „службеној употреби“ србски језик и ћириличко писмо.

    Ставом 2. овог члана Устава утврђено је да се „службена употреба других језика и писама уређује… законом, на основу Устава“. То посредно значи да латиница није редовно службено писмо, односно да се употребљава само у случајевима који су утврђени посебним законом. Ово јасно подразумева да латиница није писмо Србског језика и да се употребљава у случајевим примене других језика као службених језика.

    У суштини, иако није детаљније утврђено шта се сматра под „службеном употребом“, ипак је јасно да службена употреба ћириличког писма у смислу ове одредбе подразумева укупну јавну употребу ћирилице као званичног писма Србског језика, односно да употреба Србског језика подразумева обавезну употребу ћирилице. Та обавеза односи се, дакле, не само на државну управу и администрацију, него на све субјекте (правна и физичка лица) који на било који начин у јавности употребљвају Србски језик (нпр., средства информисања, предузећа и друге организације; физичка лица могу приватно употребљавати било који језик и писмо, па и Србски језик писан крватском латиницом, нпр., али када се обраћају државној управи и администрацији и јавности уопште – морају употребљавати ћирилицу).

    Закон о службеној употреби језика и писма није усклађен са Уставом и његове одредбе о службеној употреби језика и писма не одговарају смислу наведених одредби Устава. Међутим, закон који није усклађен са Уставом се не примењује, а законодавац крши основна правила правне државе због тога што није на време ускладио закон са Уставом. Но, то није урађено без „задње намере“, очито.

    Чак ни државна управа не примењује доследно званично писмо. Упркос јасној уставној обавези, у МУП-у је тек однедавно извршена допуна правилника о регистрацији моторних возила и омогућено је возачима да, по посебно исказаном захтеву, могу добити, на пример, возачку дозволу исписану ћирилицом?! (Као да је правилник УП-а важнији од Устава?!)

    (Но, ако највиша власт не примењује најважније одредбе Устава о државном суверенитету и интегритету, шта друго можемо очекивати у вези са применом одредби о језику и писму!)

    Посебан проблем је однос лингвистике и филологије према Србском језику и писму. Ту још преовлађује „југославенска“ концепција српскохрватског језика и равноправности два писма (србско писмо ћирилица и крватска латиница?!). Матица српска је издала правопис по којем је и латиница утврђена као равноправно србско писмо, што је у директној супротности са Уставом и наноси немерљиве штете у систему образовања. Србистика (србска филологија) је тек у повоју.

    Г. 2008. тадашњи директор Народне библиотеке Србије неовлашћено је регистровао код надлежне организације Унеско, заједно са надлежним крватским организацијама, да се почев од те године у библиотечким регистрима све написано на латиници сматра се крватском културном баштином. Тиме је на том међународном нивоу Србском језику одређена ћирилица као природно писмо. Невоља је у томе што: прво, не зна се како је уређено раздвајање србске и крватске културне баштине до те године и, друго, што србска јавност о томе није обавештена, па се и даље масовно користи крватска латиница.

    Србска ћирилица, најлепше и насавршеније писмо света, која потиче од винчанице (20 графема у винчанском писму и србској ћирилици су истоветни!), коју је Св. владика Николај звао светим писмом, налази у нашој отаџбини Србији у изумирању, јер нико, ни држава, ни култура, ни грађани немају разумевања за чињеницу да је писмо матичног језика један од основних симбола националног идентитета и да је ћирилица због тога постала и најтеже политичко питање у Србству.

    Однос према Србском језику и србском писму ћирилици је лакмус папир стања духа нације према нацистичким захтевима за промену свести Србства и ревизији историје, што све води смишљеном укидању идентитета Србства и националог кода. Јевроунијаћењем треба да се прикључимо западнокатоличкој цивилизацији, да изгубимо државност и национални идентитет – а да се никад не прикључимо ЕУ…

    Свиђа ми се

  2. Ово није ни срамота ни проблем већ дрски бандитизам који се отворено исмева и Држави и Уставу уверавајући да се непоштивање криминогене препоруке неће санкционисати. Бандитизма је било одувек, тако да проблем настаје тек ако држава нема батину. Тада престаје сврха њеног постојања, а срамота остаје на свима нама.

    Свиђа ми се

  3. ПИСМО СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЈЕДИНО ЈЕ ЋИРИЛИЦА

    Потпуно сте у праву господине Д.М. Петровићу. Оно што сте написали је суштина око које се многи српски родољуби саплићу. Комунистичка превара је у подвали да српски језик има два писма, а Срби ће временом, уз даље подвале типа “латиница је лакша за учење и писање“ да се определе за латиницу. Доказ да се схватања појма ћирилице не сагледавају до краја када се ради о конкретној и практичној употреби, види се у данашњим дивним коментарима. Тако Филип и Цомбе, који се боре за ћирилицу, своје коментаре пишу латиницом. Нека ми опросте што сам конкретан и што их, на неки начин, именујем у негативном смислу, али је ово баш прави пример како сви треба и практично да делујемо. Сви би могли на фин начин да упозоримо свакога кога видимо да употребљава латиницу. У почетку би то била мала непријатност, али би касније свако упозорење било обично и исправно реаговање обичног и исправног појединца. Када би сви који мислимо да је ПИСМО СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЈЕДИНО И ИСКЉУЧИВО ЋИРИЛИЦА упутили протест директно министарству просвете а други примерак тога протеста послали Српском удружењу “ЋИРИЛИЦА“ морала би да уследи нека реакција министарства. Са ових десетак коментара ништа се не постиже. Замислите ако би се одважило десетак хиљада да упути протест у писаном облику са именом, презименом и адресом, значи потпуно јавно. А када би боло упућено 100.000 писама, што је у тренутној ситуацији немогуће, мислим да би одмах дошло до реакције министарства просвете, а онда не би било лако дотичном декану, а ни истомишљеницима.
    ЋИРИЛИЦА ЈЕ ЈЕДИНО ПИСМО СРПСКОГ ЈЕЗИКА!!!
    ЛАТИНИЦА ЈЕ ЈЕДИНО ПИСМО ХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА И ТО ЛАТИНИЦА = ГАЈЕВИЦА. У ЈЕДНОМ ДЕЛУ СВОГ ДОБРОГ КОМЕНТАРА Г. Д. М. ПЕТРОВИЋ НИЈЕ У ПРАВУ, У ДЕЛУ КОМЕНТАРА ГДЕ КАЖЕ ДА ПОСТОЈИ И НЕКО ХРВАТСКО ПИСМО СРПСКОГА ЈЕЗИКА (цитат: “гајица – хрватско писмо српског језика“), ЈЕДНОСТАВНО ЗАТО ШТО ТАКО НЕШТО НЕ ПОСТОЈИ. ХРВАТСКО ПИСМО СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЈЕ ОБИЧНА ПРЕВАРА, ПОДВАЛА. ИЛИ ЈА Г. ПЕТРОВИЋА НИСАМ ДОБРО РАЗУМЕО.
    ПО СВЕТСКОМ СТАНДАРДУ СВЕ ЗЕМЉЕ ИМАЈУ ПРИЈАВЉЕНА СВОЈА ПИСМА, ПА ЈЕ ЛАТИНИЦА ПРИЈАВЉЕНА ИСКЉУЧИВО КАО ПИСМО ХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА, А ЋИРИЛИЦА ЈЕ ПРИЈАВЉЕНА ИСКЉУЧИВО КАО ПИСМО СРПСКОГ ЈЕЗИКА. СВЕ ШТО СЕ У БУДУЋНОСТИ НАПИШЕ НА ЛАТИНИЦИ ТРЕТИРАЋЕ СЕ КАО БОГАСТВО ХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА, А НЕ КАО БОГАТСТВО СРПСКОГ ЈЕЗИКА, БЕЗ ОБЗИРА ШТО ЈЕ, НА ПРИМЕР, НЕКО КЊИЖЕВНО ДЕЛО НАПИСАО СРБИН КОЈИ ЈЕ И РОЂЕН У СРБИЈИ И ПОРЕКЛОМ ЈЕ ИЗ СРБИЈЕ. ОВО БИ МОРАЛИ ДА ЗНАЈУ СВИ УМНИ СРБИ КОЈИМА ЈЕ ЋИРИЛИЦА НА СРЦУ. НЕ РАЗУМЕМ ЗАШТО СЕ МНОГИ СРБИ ТОЛИКО ГРЧЕВИТО БОРЕ ЗА ТУ ПРОКЛЕТУ ЛАТИНИЦУ КАД ИМАМО СВОЈЕ ЋИРИЛИЧНО ПИСМО КОЈЕ ЈЕ И ЛЕПШЕ И ЈЕДНОСТАВНИЈЕ ОД ЛАТИНИЧНОГ. ЈЕДИНО ОБЈАШЊЕЊЕ ЈЕ ДА И ДАН ДАНАС КОМУНИСТИЧКО- ХРВАТСКО-ЦРНОГОРСКО-ЈЕВРЕЈСКИ ЛОБИ ДРЖИ СВЕ У СВОЈИМ РУКАМА У ВЕЗИ СРПСКОГ ПИСМА И ПРАВОПИСА. А ОНО МАЛО СРПСКИХ ЛИНГВИСТА КОЈИ ИМАЈУ ИСПРАВАН СТАВ О ЋИРИЛИЦИ КАО ЈЕДИНОМ ПИСМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА НЕ МОГУ ДА СЕ ЧУЈУ, ПОТИСНУТИ СУ ИЛИ СЕ ПЛАШЕ ДА ЈАВНО ИЗНЕСУ СВОЈ СТРУЧНИ И РОДОЉУБИВИ СТАВ. НА ЖАЛОСТ.
    О овој теми би морала да се позабави цела нација. То би могао да буде почетак српске борбе за нешто што је национално и веома важно за нацију, а у исто време антисрпске невладине организације, антисрпска средства информисања и несвесни или антисрпски појединци не би могли да дижу претерану халабуку, јер не би имали аргументе пошто су сви аргументи на страни оних који су за ћирилицу.
    Јасно је да ни једна борба није лака и да захтева одређено пожртвовање и нека одрицања (на пример финансијска, јер и упућивање писма које помињем захтева време да се напише и пошаље и захтева новац за поштанску маркицу). Некада је потребно и много више од овога.
    И на крају да кажем да ми је прва асоцијација када сам прочитао овај прилог била да је, у ствари, факултет хрватски, а да је јадни декан само њихов слуга за неке евре. То је уобичајена маска која се успешно примењује још од када је Србија поробљена 1945. године. Најтежа антисрпска злодела једни су смишљали, други доносили одлуке, а трећи, Срби, су те одлуке спроводили. Могли би ови наши момци који бране ћирилицу, а добро познају компјутере, да открију да ли је моја асоцијација тачна или не. За почетак.
    Поздрав свима.

    Мића из Ниша

    Свиђа ми се

  4. Свако ко је учествовао у овоме одузети му држављанство , имовину и протераи из Србије у року од 2 сата.

    Свиђа ми се

  5. Zbog ovakvih mene je sramota sto sam iz Novog Sada. Licno su mi dragi podjednako i jedno i drugo pismo ali na fakultetu se obicno sluzim na cirilici. Ljudi, nismo mi Novosadjani ovakvi, ali ima izroda poput ovog……

    Свиђа ми се

  6. ОДЛУКА НИЈЕ УСТАВНА !

    Sat, 9 Aug 2014 18:01:30 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: “

    Забрана ћирилице на факултету у Новом Саду

    09/08/2014. Цеопом Истина

    НОВИ САД – Професори приватног Фармацеутског факултета, истуреног одељења у Новом Саду, од нове школске године више неће моћи да користе ћирилицу!

    Декан Срђан “ >

    Свиђа ми се

  7. У каквом је стању народ јасно се види из тога да су само двојица Срба имала коментар. Искрено им се захваљујем. ПИТАМ СЕ ШТА ОСТАЛИ РАДЕ. ВЕРОВАТНО ГЛЕДАЈУ ПИНК, одговарам самој себи и са тугом и са бесом. Оно што овде изгледа промиче је да да се декан Стојановић не може тек тако посматрати као физичко лице за које не важе неке законске одредбе. Није он пастир на Пештеру па да може да бира пашњак на којем ће напасати своје стадо. Он има једну од стратешке важности улогу, за сваку земљу, па и за Србију. Уосталом, то доказује и чињеница да је морао да прибави акредитацију за своју делатност од стране посебне комисије коју формира државни орган. Треба ли да напоменем ДРЖАВЕ СРБИЈЕ? Дакле, не ни државе Хрватске, ни БИХ, НИТИ БИЛО КОЈЕ ДРУГЕ ДРЖАВЕ НА СВЕТУ. Већ је довољно афера било у последње време које су се односиле на рад Комисије за акредитацију, а посебно на критеријуме на основу којих се додељује акредитација. ВРЛО БИ МЕ ЗАНИМАЛО ДА ЛИ У ЈЕДАН ОД ТИХ УСЛОВА СПАДА ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ПРОГРАМА СТРАНИМ СТУДЕНТИМА. Следеће што би ме занимало је да ли је Болоњска Декларација значајнији акт од Устава Србије.Наиме, објашњење да се због Болоњске Декларације крше права грађана Републике Србије не би могло да прође ни у обданишту. Из једноставног разлога што ни неке државе ЕУ, оне које држе до образовања својих грађана, не примењују у наставном програму БД. Из наведеног се да закључити да БД није свето писмо, поготово, за име Бога, да ли и то да напоменем, да Србија није чланица ЕУ. Још једна чињеница је више него иритантна, у најмању руку, а то је да се СВИМ НАЦИОНАЛНИМ МАЊИНАМА У СРБИЈИ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ШКОЛОВАЊЕ НА МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ, ШТО СВАКАКО ПОДРАЗУМЕВА И ПИСМО. Није тешко закључити да се у овом случају врши ОТВОРЕНА ДИСКРИМИНАЦИЈА ГРАЂАНА СРБИЈЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ И ДА БИ СЕ ОВИМ СЛУЧАЈЕМ ТРЕБАЛО ДА ПОЗАБАВЕ НАДЛЕЖНЕ ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КОЈИМА СУ ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ПОВЕРИЛИ ЈЕДАН ТАКО ВАЖАН ЗАДАТАК ЗА ЦЕЛОКУПНО ДРУШТВО. ПРВЕНСТВЕНО МИСЛИМ НА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НА МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ, НА МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПИТАЊА, НА РАЗНОРАЗНА РЕГУЛАТОРНА ТЕЛА У ОБЛАСТИ ПРОСВЕТЕ, А БОГАМИ, У КРАЈЊОЈ ДИСТАНЦИ И НА УСТАВНИ СУД РС.

    Свиђа ми се

  8. Др Стојановић је канда толерантан човек, неће кажњавати за ћирилицу. Прочитајте последњу реченицу у SRAMOTA: Privatni fakultet u Novom Sadu zabranio upotrebu ćirilice! | Intermagazin :

    Каже: „On uverava da niko od profesora ili predavača neće snositi sankcije ako ne želi da pripremi nastavu na latinici.“

    Ово у апс, сместа.

    Свиђа ми се

  9. О декану Срђану не вреди трошити речи. Очигледно је то неизлачив случај, али и ови што се жале на њега нису у праву кад кажу „Овај допис нас је све збунио будући да ми у српском језику имамо два писма и да је…“
    Српски језик, као и француски, руски, енглески, шпански итд језици, нема два писма, него само једно: ћирилицу. То што неизлечиви професор и ови што се жале на њега називају латиницом, то је гајица – хрватско писмо српског језика.
    Прочитајте ово, ако то није преголем напор:

    http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=32691:krstonosno-slovo&catid=44:kultura&Itemid=43

    Здрав поздрав.
    Д.М.Петровић

    Свиђа ми се

%d bloggers like this: