Љиљана Јовановић

НАГОРНО-КАРАБАХ: ПУТИН ПОКУШАВА ДА УГАСИ НОВО „СЛУЧАЈНО“ ЖАРИШТЕ НА СВОЈИМ ГРАНИЦАМА


„Драго ми је да изјавим да је председник Азербејџана скренуо пажњу на неопходност мирног решавања проблема, и да се председник Јерменије са тим сложио. [председник Јерменије Серж Саргсијан] Ово је, у ствари, најважније, јер нема веће трагедије од смрти људи „, рекао је руски председник Владимир Путин.

Русија, Азербејџан, Jeрменија се слажу: Проблем Нагорно-Карабаха се мора решити мирним путем

Русија Данас :10.08.2014, ФБР превод Љиљана Јовановић

Редакција:10.08.2014, 15:19;

РИА Новости / Алекcеј Дружињин

p1

Русија, Азербејџан и Јерменија су се сложили да обновљено насиље у енклави Нагорно-Карабах у јужном Кавказу треба да се решава „на миран начин.“ Лидери трију држава су одржали заједнички састанак откако cу cе тензије погоршале у спорној области.

„Драго ми је да изјавим да је председник Азербејџана скренуо пажњу на неопходност мирног решавања проблема, и да се председник Јерменије са тим сложио. [председник Јерменије Серж Саргсијан] Ово је, у ствари, најважније, јер нема веће трагедије од смрти људи „, рекао је руски председник Владимир Путин.

Председник Путин састао се са својим колегама из Јерменије и Азербајџана – Сержом Саргсијаном и Илхом Алијевим – у својој резиденцији у Сочију да разговарају о тренутној ситуацији у спорној енклави Нагорно-Карабах у јужном Кавказу.

“Ми треба да покажемо стрпљење, мудрост, поштовање једни према другима да пронађемо ово решење“, рекао је руски председник. „Наравно, било која тешка ситуација може да се реши ако постоји добра воља, а чини ми се да постоји таква добра воља од стране азербејџанског народа, као и јерменског народа „.

Азербејџански председник Илхам Алијев је такође показао спремност да реши конфликт кроз преговоре „, у блиској будућности.“

p2

Азербејџански војник чува Јермене заточене у селу Спитакесх, 1. јуна, 1989 у Карабаху, Азербејџан (РИА Новости / Сергеј Титов)

„Надам се да ћемо у блиској будућности кроз преговоре, мирно, наћи решење које ће одговарати нормама и принципима међународног права, и да ће бити у складу са правдом“, рекао је Алијев.

Он је напоменуо да је Савет безбедности УН донео је претходно четири резолуције о повлачењу јерменских оружаних снага из Нагорно-Карабаха. Међутим, Алијев је рекао, „За више од 20 година, те резолуције су били на само папиру.“

Јерменски председник Серж Саркисан је рекао да је решавање сукоба у интересу јерменског народа и захвалио азербејџанском председнику за спремност да разреши конфликт.

Одговарајући на Алијеве коментаре о резолуцијама УН, Саркисан је инсистирао да Јерменија учинила све на испуњавању захтева и користила свој утицај да се зауставе војне акције. Он је нагласио да су се још 1990-их две стране договориле да „сукоб нема војно решење.“

„Ако почнемо да кривимо једни друге опет, мислим, конфликт неће бити решен за дуго времена“, рекао је председник Саргсиан.

Јерменски Лидер нагласио да је „сукоб треба да се реши на компромисној основи, користећи принципе које су нам предложене у Минској Групи Копредсједавајућих [САД, Француска, Русија].“

p3

Град Схусхи после ослобођења, Нагорно Карабаху. Мају 1992 (РИА Новости / Р. Мангасариан)

Руски председник је позвао и Азербејџан и Јерменију да наставе преговоре о Нагорно-Карабаху. Путин је посебно нагласио блиске односе између Русије, Азербејџана и Јерменије која произилазе из „из прошлости.“

„Наравно, ми поштујемо све те међународним форуме“, рекао је председник Путин. „Ми ћемо наставити да радимо са нашим колегама. Али ми ћемо поћи од чињенице да имамо веома блиске односе. Историја је толико дубоко да нам омогућава да разменимо ставове искрено о положају и поступке да се крене напред у решавању свих ових проблема прошлост. “

Председник Путин је такође говорио о неформалном састанку са Јерменски председником Сержом Саргсијаном и азербејџанским председником Алијевим у суботу, рекавши да је створио добре услове за разговоре трочланог састанка у недељу.

„У вечерњим сатима у суботу смо неформално разговарали. Међутим, синоћ нисмо разговарали о пословима, али смо могли да разговарамо једни с другима о другим стварима. Створили смо извесну атмосферу да би могли да искрено говормо о најсложенијим, тешким питањима у вези са регионалним договором „, рекао је Путин.

p4

Нагорно-Карабах, Мардакерт округ. Фронтлине. Реалности рата. Јули 1992 (РИА Новости / Р. Мангасариан)

Насиље у Републици Нагорно-Карабах – непризнатој државинасељеној етничким Јерменима и потпуно окруженој територијом Азербејџана – интензивирано је крајем јула. То је већ описано као најгора криза у зони од почетка века.

Сукоби око Нагорно-Карабаха избили су око 1988, када је регион објавио планове да тражи независност од Азербејџана и постане део Јерменије.

1991-е, након што Јерменија и Азербејџан добиле независност од Совјетског Савеза, у Нагорно-Карабаху је одржан референдум, који је одобрио стварање независне државе. Када је Азербејџан покушао да преузме територију под своју контролу, сукоб прерастао у рат у пуној мери, који је однео животе 30.000 људи.

Од 1994, спорна у области је владало углавном несметано примирје, или замрзнути конфликт, иако су Јерменија и Азербејџан де јуре и даље у рату. Није било мировног споразума и Нагорно-Карабах Републике остаје непризнате државе. Русија је кључни посредник у процесу проналажењу решења спора између Азербејџана и Јерменије.

У 2008, Алијев и Саргсиан су одржали разговоре са тадашњим Руским председником Дмитријем Медведевим, потписујући споразум, по коме су сагласни о политичком измирењу у Нагорно-Карабаху.

 

За ФБР превела Љиљана Јовановић