АКТУЕЛНО

СЕЋАЊЕ СА ПОШТОВАЊЕМ: Др Мирослав Свирчевић


*Др Мирослав Свирчевић: Континуитет британских интереса у Србији
*ДР МИРОСЛАВ СВИРЧЕВИЋ: РАСИСТИЧКИ ПАМФЛЕТ КОЈИ ТВРДИ ДА СУ СРБИ ИЗУМЕЛИ ФАШИЗАМ
*Закључак трибине у Новом Саду – Пристиже време „великог тумбања“ (видео)
*НАЈАВА – ТРИБИНА О СПОРУ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ О ГЕНОЦИДУ
*ИЗВЕШТАЈ – међународна конференција САНКТ ПЕТЕРБУРГ: Срби верују у неминовни и потпуни успех Путинове Русије
*Велики рат најављен Мајским превратом

13.08.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

др свирчевић10

Наслови које смо поставили на почетку овог помена су неки од текстова у којима је записан делић научног рада и деловања као допринос ИСТИНИ на страницама СРБског ФБРепортера нашег др Мирослава Свирчевића који се изненада упокојио у својој 44-ој години живота. Др Мирослав Свирчевић је био научни сарадник Балканолошког института САНУ, а припадао је генерацији младих србских историчара (изучавао је историјски развој правних и политичких система у балканским земљама у ХIХ и ХХ веку). Његов рад је од изузетне историјске вредности, а др Свирчевић ће бити уписан у ред научника који су били право светло Србије… та вредност коју је др Свирчевић оставио србству је непроцењива, нажалост, много тога је још желео да уради и на много тога је радио што ће, верујемо бити некада доступно широј јавности… Нека му је вечна слава и хвала, Бог да му душу прости….

***

Биографија

Др Мирослав Срирчевић је рођен 23. децембра 1970. г. у Београду. Основну и средњу школу завршио је у Панчеву, а Правни факултет Универзитета у Београду 1994, као други студент у генерацији (просечна оцена 9.80). После стицања стручног звања дипломираног правника, уписао је постдипломске студије на катедри за правноисторијске науке на Правном факултету у Београду. Истовремено, постао је стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије, радећи на научном пројекту ,,Историја балканских народа и њихових култура” у Балканолошком институту САНУ. Ментор му је био научни сарадник др Милан Ст. Протић. Магистарску тезу под називом „Односи између Дома лордова и Дома народног представништва у енглеском парламенту (1832-1911)“ одбранио је 31. марта 2000. године. Већ следеће године магистарска теза је објављена као посебна монографија под називом „Свитање демократије у Вестминистеру“ у издању „Задужбине Андрејевић“ у библиотеци “ACADEMIA“. Докторску дисертацију „Локална самоуправа у Србији и Бугарској 1878-1914“, одбранио је 21. фебруара 2008. г. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Наредне 2009. г. докторска дисертација му је објављена под истим називом у издању ЈП „Службени гласник“ и Балканолошког института САНУ.  Радни однос у Балканолошком институту САНУ је засновао 10. маја 2002. године, као истраживач-приправник. Звање истраживача-сарадника стекао је 2005, научног сарадника 2011. године. Проучавам утицаје западноевропских идеја на развој правно-политичких институција Србије и осталих балканских земаља у 19. и 20. веку. Такође, проучава развој савременог либертаријанизма и Аустријске економске школе. Велики је присталица правно-политичке филозофије Фридриха Хајека и економске теорије Лудвига фон Мисеа. Објавио је већи број научних радова у домаћим и страним часописима. Учествовао је на већем броју зимских и летњих школа, научних симпозијума и конгреса из балканологије и либератаријанизма у земљи и иностранству. На концу, радио је два месеца (март – мај 2008.) као интерн-истраживач на престижном CATO институту у Вашингтону.

У наставку преносимо текст Сивог Сокола, Небојше Малића од понедељка, 11. августа 2014. посвећен др Свирчевићу…

Др. Мирослав Свирчевић, 1970-2014

Др Мирослав Свирчевић

Др Мирослав Свирчевић

Доктор Мирослав Свирчевић, историчар, балканолог и велики борац за слободу и правду, умро је синоћ изненада. Имао је 44 године.

Био је познавалац политичких система у Енглеској (магистериј), Србији и Бугарској (докторат). Чињенично је оповргавао антисрпску пропаганду и упозоравао на мешање спољних сила у судбину Срба. Радио је у Балканолошком институту САНУ, а његове текстове преносили су многи родољубиви српски медији – укључујући и Сокола и Институт Рајс).

Жалим што се нисмо срели у пар наврата кад смо се затекли на истим меридијанима, иако смо се често дописивали и консултовали. Жалим што је отишао пре него што имао прилику да на конференцији у Санкт Петерсбургу идућег месеца представи рад о стварању Југославије. Али највише ми је жао што није дочекао слободу за коју се срчано борио.

Со Свјатими упокој, Христе души раб Твојих, идјеже њест бољезан, ни печал, ни воздиханије, но жизањ бесконечнаја.

 

***

РАДИО СНАГА НАРОДА: Гнев Србије 17.01.2014. – Мирослав Свирчевић, историчар

;

Објављено је 04.02.2014.

Гост емисије је Мирослав Свирчевић, правник и историчар из Балканолошког института.
„Гнев Србије“ је интерактивна емисија, која ће се, пре свега, бавити стањем у коме се налазе српски народ и српска држава; односом нације и идеологије, нације и политичког облика, нације и епохе.
Емисију уређује и води Милан Миленковић.

 

Гнев Србије 27.12.2013. – Мирослав Свирчевић, Балканолошки институт

2 replies »

  1. Одушевљен сам што сте овако диван садржај посветили нашем великом пријатељу, прагматичном научнику али и емотивцу детињег срца, како рече у опроштајном говору Др. Душан Батаковић за доктора Мирослава Свирчевића, који се здушно борио за одбрану Србства од медијске харанге неоробовласника Новог светског демонкратског поретка!!! Бранио нас је више него читаве армије које су вазда водили бројни србски великани! Са таквим човеком част је и ходати земљом, а прави Божији дар бити његов пријатељ! Хвала Господу Богу у то име, а вечнаја памјат и хвала и Слава мом пријатељу доктору Мирославу Свирчевићу. Бог душу да му прости +++

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.