АКТУЕЛНО

Ускоро: Генетски уређено воће?


Недавни напредак који допушта прецизно уређивање генома сада је увећао могућност да се воће и други усеви генетски побољшају без потребе увођења страних гена, тврде истраживачи у публикацији Сел прес -а (Cell Press) „Трендови у биотехнологији“ (Trends in Biotechnology) од 13. августа.

18.08.2014. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

GMO-jabuka-620x350

Са свешћу о томе по чему су ове биотехнологије нове и другачије, генетски уређено воће може наићи на веће прихватање код друштва у целини, за разлику од генетски модификованих организама (ГМО), а посебно у Европи, кажу истраживачи. То значи да би генетски уређене верзије ГМО-а, као што су „супер банане“ које производе више витамина А и јабуке које не потамне када се секу, између осталих новина, могле да се појаве на полицама са прехрамбеним производима.

„Једноставно избегавање увођења страних гена чини генетски уређене усеве „природнијим“ од трансгених усева добијених убацивањем страних гена“, рекао је Чидананда Нагамангала Канчисвами из Пољопривредног института Сан Микеле из Италије.

На пример, промене особина воћа могу се остварити малим генетским изменама пројектованим тако да повећају или смање количину природних састојака које биљне ћелије већ праве. Геномско уређивање воћа је данас могуће због појаве нових техника – CRISPRs (clustered regularly interspaced short palindromic repeats), TALENs (Transcription activator-like effector nucleases) и сличних – а и због обимног и све већег знања о воћним геномима.

Технике за уређивање до сада нису примењиване на генетској модификацији воћа. Већина трансгених биљних култура воћа су развијене коришћењем биљних бактерија за увођење страних гена, а само је папаја делимично комерцијализована услед строгих прописа у Европској унији. Истраживачи кажу да се генетски уређене биљке, модификоване инсертацијом, брисањем или заменом постојећих гена од интереса, можда чак могу сматрати не – генетски измењеним, у зависности од тумачења комисије ЕУ и регулаторних органа држава чланица.

GMO_Fruit-375x250

Воће је само један пример десетина могућих будућих апликација генетски уређених организама – ГУО (genetically edited organisms – GEOs), кажу Канчисвами и његове колеге. То би отворило врата развоју усева супериорних квалитета и можда омогућило њихову комерцијализацију чак и у земљама у којима су ГМО до сада наилазили на оштре критике и различита тумачења.

„Желимо да људи схвате да узгој усева преко биотехнологије није ограничен само на ГМО“, рекао је он. „Пренос страних гена је био први корак ка побољшању усева, али ГУО талас ће настати као“природна“стратегија коришћења биотехнологије за одрживу пољопривреду будућности.“

————

Више информација: Trends in Biotechnology, Kanchiswamy et al. „Looking forward to genetically edited fruit crops“
Референтна публикација: Home: Trends in Biotechnology
Омогућио: Home: Cell Press

Извор: Coming soon: Genetically edited fruit?
Превео: Александар Јовановић

2 replies »

  1. А шта ће нама генетски мутанти када нам је Бог подарио оно што нама треба.Мислим да знам о чему је реч.Не мењају директно геном, већ зраче електромагнетним зрачењем стране ДНК семе домаћина.Ја волим изворни укус воћа.Покварили су укус јабука, ненадмашне су старе сорте будимка, ђула, као и старе сорте шљиве. А по мени лично и немодификовани изворни мушкарци такође. Ако планирате да правите и од воћа ЛГБТ популацију правите код Вас имате нашу пуну подршку ми Срби смо затуцани.

    Свиђа ми се

  2. Problemi sa svakom intervencijom na DNK ili RNK: su u principu kao i sa hibridima, Ko gaji hibidno seme, taj zna da svake godine mora da kupi novo seme, jer prošlogodišnje seme nema iste osobine koje imaju F1 generacije, (filijalna generacija), koju kupujemo kao seme za setvu, a koje imaju željene osobine. Unošenje gena u DNK i RNK podleže rekombinacijama (ukoliko uopšte dođe do stupanja u interakciju polena i jajnih ćelija biljaka i zametanja ploda i semena.
    Znači kao i kod hibridnih semena, svake godine mora da se kupi seme, jer predhodno zasejano ima (kod Monsantovih i drugih semеna- gen ubicu, (Killer gen), koji sprečava da seme dobijene iz predhodne generacije klija u sledećoj setvi. Tako da je neophodno kupiti GMO seme svake godine, uz ostavljanje dela useva – ne GMO. A to se onda pokazalo kao problem i sa parazitima, koji (imaju sklonište na „prirodnim“ biljkama), i posle nekoliko godina, postaju otporni na GMO seme.
    Problemi se gomilaju: postajemo zavisni od proizvođača semena (hibridnih) ili GMO. A time i vrlo laka meta za ucene, a i potencijalne žrtve gladi, zbog nemogućnosti uzgoja GMO ili nemogućnosti uzgoja normalnih semena.
    Novosti na genima, DNK iRNK, mogu biti korisne, ali zadnjih 10-15 godina sve što su velike kompanije uradile uništilo je poljoprivredu svuda gde su one došle sa njihovim GMO semenima, ili hibridima, ili sa pesticidima. Plaćamo bolestima, usled trovanja ili glađu usled nemogućnosti da se na zemljištu gaji „normalno“ voće, povrće i žitarice…

    Свиђа ми се