ДРУШТВО

У бићу србског човека је доброта, љубав и поверење. У тим особинама лежи наша моћ


23.8.2014.
Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера

Не знам зашто ми се ових дана врте речи епске песме Почетак буне против дахија:

Мили Боже, чуда великога!
Кад се шћаше по земљи Србији
по Србији земљи да преврне
и да друга постане судија… 

Некако, са које год временске дистанце да погледаш, ништа се значајно у Србији не мења, осим окупатора и њихових метода за потчињавање. За Турке је био карактеристичан неомашћен колац, за Тита Голи оток, за Милошевића пораст криминала и санкције, али за све остале након њих ништа. Безлични људи. Лутке на концу – извршавају и не постављају превише питања. За кога? Нагађа се.

За неомашћен колац знаш са које ти стране улази и шта те после чека, за Голи оток такође, али „ово велико ништа“ је веееелики проблем. Не знаш ко те напада, одакле гађа и где ће да погоди. Не наноси ране од метка, рањава директно у душу. Лов на Србе раван је лову на дивљег вепра. Ловац је безбедан у шуми, позициониран високо у крошњи дрвета на чеки и наслоњен чека са спремљеним метком да убије свињу коју гоне бесни керови. Јел да, да звучи познато? Кере су не само новинари, кере су и наши политичари на власти. Њихов задатак је да слушају газду и да гоне, а шта ће бити са пленом, не одлучују. Свиња је веома паметна животиња. Она може да убије човека и зна да се брани. Зато се пењу високо ловци. Директан обрачун са њом је врло ризичан.

Шта ми да предузмемо? Након опсежног проучавања свога народа, статистички сам извела прорачун да смо ми суштински добри и поштени, али. Проблем је у томе што се годинама негује и фаворизује глупост и лоповлук па је тако она и заживела у нашем народу. Међутим, није нам својствена и не побитна већ наметнута као нужда. И онда као таква помоћу прорежимских медија и брифинга са разних страна утискује у наше национално биће као жиг и обележје једне нације.

Закључак – ми нисмо лопови ни убице, већ вешто набеђени и обманути као што сам навела у тексту о лову на вепра. 

У бићу србског човека је доброта. То морамо да поново оживимо у себи и извучемо из неког ћошка својих душа где смо давно закопали као непожељно и непотребно осећање.

Исто важи и за љубав и поверење. У тим особинама лежи наша моћ као што је код Самсона била у коси.

abfc262b6705829f82d3e564f1f6bd1a

Медији, разни ријалити, интернет и остале глупости са нашом влашћу на челу, познају наше биће и из њега искорењују све оно што је добро, а остављају пустош иза себе. На посној ледини ништа не расте чак ни коров.

Чему страх? Ми смо ветерани у овој игри и време је да је преокренемо у своју корист. Увек постоји начин за борбу. Велики индијски вођа Ганди није ратовао, али је био веома мудар и задавао је проблеме окупатору. Рецимо, када су Индијски народ терали на рад и експлоатисали га, Ганди их је посаветовао да се сви добровољно пријаве у затвор. Шта је постигао? То да Енглезе заболи глава јер им је сва радна снага затворена а још мора и бесплатно да је храни. Ето га начин. Ратове смо испробали и десетковали нацију за рачун других.

Држава=Брисел=роб
Докле?

Може Вучић да говори и да обећава у своје име шта му драго, његова реч не вреди. Када испуни оно што је обећао, пре него што је дошао на власт тек тада може и од нас да захтева да се држимо договора.

Повезивање људи и међусобна помоћ. Оснивање задруга и друга удруживања. Мораћемо се организовати и држати се својих закона у оквиру којих ћемо деловати. Избећи намете где год је могуће. Трговати са сваким ко је расположен да купи нашу робу био он Рус, Арапин или Јеврејин.

Ми немамо времена да се нећкамо. Можда Вучић има, његова ствар. Свако ко мисли на опстанак своје породице мора да има алтернативни извор прихода.

 

1 reply »

  1. ТАЧНО … И У ГЛАГОЉИЦИ , ЈЕР ТО ЈЕ ПОРУКА ТВОЦА КАКВИ ТРЕБА ДА БУДЕМО. ТО САМ ВЕЋ НЕКОЛИКО ПУТА ПРЕДОЧАВАО ОНИМА КОЈИ МОГУ ДА РАЗУМЕЈУ ! http://skrivenosaznanje.blogspot.com/2011/07/bozija-poruka-u-slovima.html

    Sat, 23 Aug 2014 19:55:50 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: „23.8.2014. Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера

    Не знам зашто ми се ових дана врте речи епске песме Почетак буне против дахија: Мили Боже, чуда великога! Кад се шћаше по земљи Србији по Србији земљи да преврне и да друга постане судија…  Некак“ >

    Свиђа ми се