АКТУЕЛНО

The Saker: Значај руске одлуке да хуманитарни конвој уђе у Новоросију


Чини се да су се Руси уморили од чекања. Предлажем да пажљиво анализирате саопштење руског Министарства иностраних послова које сам раније поставио.

Занимљив документ, јер поред објашњења руске одлуке да се крене, такође је, потенцијално, правна заштита или руска одлука без преседана: да се отворено крши украјински суверенитет. Дозволите ми да објасним.

23.08.2014. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

Прво, случај Крима је такође „посебан случај“. Руси су тамо били присутни легално и, према руском образложењу, све што су „Љубазни наоружани људи у зеленом“ радили била је заштита локалног становништва да би им се омогућило да касније слободно изразе своју вољу. Тек пошто је воља исказана, Русија је пристала да формално реинкорпорира Крим у Русију. Тако да са руске правне тачке гледишта, ниједна од руских акција на Криму није укључивала било какав облик кршења украјинског суверенитета. Знам, већина западних аналитичара с тим се не би сложила, али то је званични руски став. А званични ставови су важни, јер они чине основу за правни аргумент.

Друго, помоћ коју Русија шаље Новоросији је слата искључиво тајним путем. Тајне операције, без обзира на обим, не чине основу за правну позицију. Званичан став Москве је био да не само да нема никакве војне помоћи Новоросији, већ Кремљ није, чак и када су укијевске артиљеријске гранате падале у Русију, ауторизовао било какву одмазду, опет (званично) поштујући украјински државни суверенитет.

Овога пута, међутим, нема сумње да су Руси изабрали да намерно и званично игноришу Кијев и једноставно уђу. Сада је то, у ствари, реална, очигледно логична и политички и морално исправна ствар. Али у правном смислу, то је очигледно кршење украјинског суверенитета. Са правне тачке гледишта, Укији су имали право да руски конвој држе на граници још 10 000 година ако хоће, а Русија није имала законску основу да конвој једноставно уђе. Јутрос се догодило да се укијевски званичници чак нису потрудили ни да се појаве, тако да је Кремљ само одмахнуо руком и наредио да камиони уђу.

А Руси, не само да су ушли, већ су то урадили и без МКЦК, чије је особље одбило да иде због недостатка безбедносних гаранција из Кијева. Руски одговор на недостатак безбедносних гаранција био је: а) да нареди да овај ненаоружани конвој уђе, и; б) да све појасни у званичном саопштењу:

„Ми упозоравамо на било какав покушај ометања ове чисто хуманитарне мисије која је дуго времена припремана у условима потпуне транспарентности и у сарадњи са украјинском страном и МКЦК. Они који су спремни да људске животе и даље жртвују својим амбицијама и геополитичким пројектима и који грубо газе норме и принципе међународног хуманитарног права ће преузети потпуну одговорност за могуће последице провокација против конвоја хуманитарне помоћи.“

Још једном, са логичке, политичке или моралне тачке гледишта, то јесте прилично очигледно, али, са правне тачке гледишта, то је претња употребе силе („потпуну одговорност за могуће последице“) унутар путативно суверене територије Украјине.

Америка и њен главни агент у Кијеву, Наливајченко, одмах и правилно су разумели претњу: не само да тај конвој доноси преко потребну хуманитарну помоћ у Луганск, већ такође пружа фантастично политичко и правно „покриће“ за будуће руске акције унутар Новорoсије. А под „акцијама“ не мислим обавезно на војне акције, мада је то сада и званично могуће. Мислим и на правне радње, као што је признавање Новоросије. Са њихове тачке гледишта, Обама, Порошенко и Наливајченко с правом бесне, јер, и у то могу да се кладим, да тајминг, контекст и начин на који је Русија ушла у Новоросију неће резултирати даљим санкцијама или политичким последицама. Русија је сада званично прогласила национални суверенитет Укија „готовим“, а ЕУ вероватно неће учинити ништа смислено поводом тога.

Што је, само по себи, ноћна мора за Ујка Сема.

Осим тога, ја очекујем да ће Руси деловати веома суздржано. Било би глупо да кажу: „Добро, сада када смо нарушили територијални интегритет Украјине и игнорисали њен суверенитет можемо и да бомбардујемо хунтине снаге и пошаљемо нашу војску“. Прилично сам уверен да то неће учинити. Још. С руске тачке гледишта, сада је најбоље чекати. Прво, конвој ће заиста помоћи. Друго, постаће главобоља за Укије (бомбардовање конвоја не би изгледало баш добро). Треће, овај конвој ће купити довољно времена да ситуација постане много јаснија. На шта мислим ?

Укијевски план је био да се презентује нека велика „победа“, у недељу 24. августа, за када Укији планирају победничку параду у Кијеву да прославе Дан независности (аха, „Бандерастан“ под контролом Америке и са нацистичком управом ће прославити своју „независност“ … што је и тужно и смешно). Уместо тога, оно што Укији имају јесте дуг низ веоооома непријатних пораза током последњих 5-6 дана или тако нешто. По свему судећи, Укији су искасапљени и, по први пут, чак и потиснути (иако само на тактичком нивоу). Тај конвој у Луганску ће додати жежено симболичко „Ј….. се!“ хунти у Кијеву. Такође ће повећати тензије између владајуће клике на власти, Десног сектора и Димитрија Јароша, и све масовнијег протестног покрета у западној Украјини.

Шта је писац хтео да каже: ово је несумњиво ризичан потез, вероватно изазван свешћу да Луганск више нема воде и да стога Путин мора да делује. Али је то и апсолутно бриљантан потез што ће створити огромну главобољу Америци и њеним нацистичким марионетама у Кијеву.

The Saker

The Saker

ПС: Чуо сам синоћ да је Холандија званично саопштила да неће објавити податке о лету и аудио снимке с МХ17. Тиме је Холандија сада постала званични саучесник у заташкавању ове америчке “false-flag“ операције и убиства путника МХ17. То је апсолутно нечувено и одвратно и ја се од срца надам да малезијска влада тако нешто неће допустити. Што се тиче Кијева, хунта седи на снимку комуникација између кијевске контроле летења и МХ17. Коначно, Америка све то има преко своје сигнално-обавештајне службе. Тако да сви знају и сви заташкавају. Под овим околностима, има ли неко ко и даље озбиљно сумња „ко је то урадио“ ?

 

Извор: The Vineyard of the Saker: The significance of the Russian decision to move the humanitarian convoy into Novorussia
Превео: Александар Јовановић