ДЕШАВА СЕ...

О Никшићу који полако нестаје – ЦРНА ГОРО МИРНО СТАНИ, ЕВО ИДУ НИКШИЋАНИ!


НИКШИЋАНИ ДЕЛИЈЕ…

 

Пише: Игор Војиновић

Никшић кога памтим је био град с душом и срцем, а Богами и са мишићима. Град храбрих и јаких момака, Никшићке пиваре и жељезаре, дворца краља Николе и манастира. Никшићани су били традиционални и чврсти момци, а већина је нешто тренирала. Никшићанке су биле лијепе и строге. У том Никшићу су „дрогаши“ редовно добијали батине, а навијачи ФК Сутјеска, чувене „Војводе“ били су најжешћи четници.

То је био једини град у бившој Југославији у коме је милиција носила аутоматске пушке у редовним патролама. Град чији су се становници прославили ко веома опасни и снажни. Град митова и легенди. Кроз Никшић су први пут јавно пјеване четничке пјесме у Црној Гори. Никшићани су били окосница „АБ револуције“! Највећи постотак србских добровољаца и мобилисаних у бившој Југославији је био у Никшићу. Никшићке ратнике су упамтили у Фочи, Требињу, Мостару, Конавлима, Дубровнику… широм ратишта бивше Југославије. Није без везе пјевао Баја Мали Книнџа „Да не бјеше Никшићана…“.

Прва жртва КФОР-а на КиМ је био добровољац из Никшића, мој рођак Веселин Јововић! Никшићке таблице на колима су изазивале страхопоштовање. Некада су НК регистрацију имали и Плужине и Шавник. Било је много тога…

Сјећам се једног од протеста против издајничког режима у Подгорици, када смо у непрегледној колони аутомобила, комбија и аутобуса кренули из Никшића за Подгорицу. Вијориле су се србске и четничке заставе. Град је одзвањао од родољубивих пјесама. Милова полиција се само склањала. У нашем аутобусу се на задњем сједишту смјестила група старијих и јаких момака. Одмах су отворили боцу вињака и кренула је пјесма. Но, негдје на изласку из града репертоар пјесама се промјенио. Умјесто четничких пјесама, запјевали су о томе како неког дјевојка остави ил га превари или га заборави и све тако без престанка. Веома чудна ситуација.
dobrodosli-u-niksicНегдје наспрам Острога, један од млађих момака из предњег дијела аутобуса уграби кратку паузу између пјесама, устаде и викну колико га грло носи: – СТОЈ, СТАНИ! Кочи! Окрећи аутобус! Да се вратимо и …  милу мајку овој што нагрди оволике момке. Настао је општи смијех. Смијали смо се добрих десетак минута. Узвикивало се: „Говорите, ко је та? Ђе је?“ па, „Може Мило и да сачека, ајмо прво код ње“ итд. Уз смијање и други реперотар стигли смо у Подгорицу. Хиљаде људи из Никшића је кренуло улицама Подгорице носећи србска знамења. Сложно и гласно је кренула пјесма: ПОДГОРИЦЕ МИРНО СТАНИ, ЕВО ИДУ НИКШИЋАНИ!!! Осјећао сам се невјероватно.

Једном другом приликом, на митингу против отцјепљења Црне Горе, нашао сам се опет са Никшићанима на тргу у Подгорици. Сви смо имали мајице са натписом „НЕ“. Близу нас су биле неке дјевојке из Херцег Новог са сличним мајицама. Један од Никшићана је кренуо да се удвара једној од Новљанки. Она га је одбијала. На крају, он стаде, заћута, окрену се нама, намигну, па се опет окрену овој дјевојци и веома гласно рече да сви чују „Богуми дјевојко ти си то НЕ са мајице баш буквално схватила. То се јадна не била односи само на Мила!“ Завладао је општи смијех. Највише се смијала дотична Новљанка.

Е тај и такав Никшић мора побиједити. Хоћу и морам да вјерујем у то.

ЦРНА ГОРО МИРНО СТАНИ, ЕВО ИДУ НИКШИЋАНИ!
________

П.С. Никшић о коме пишем лагано нестаје. Топи се ко снијег на сунцу. Нестаје у мору дроге и издаје.

Игор-Војиновић

Игор Војиновић 6. 9. 2014. год.

 

7 replies »

  1. Србин из дичне Пиве, Игор Војиновић, показао је овим текстом да зна да осети било једног града! Зашто и ко је потрошио енергију врлине, лепоте и стварања која се ослободила 1989. и коју је требало Духом усмерити?
    Зоран Радованов Чворовић, земљак никшћики и косовскометохијски.

    Свиђа ми се