Љиљана Јовановић

У Украјини страх од епидемије Полиa, јер су пресушиле залихе вакцине


Украјина се може суочити са болестима које су се могле спречити као што је нпр. Парализа, због тога што власти нису успеле да обезбеде залихе вакцина и да организују вакцинацију, упозоравају из здравствених организација УН. Недостатак је погоршан тиме што је забрањена употреба руских лекова.

11.09.2014.извор: rt.com, ФБР превод Љиљана Јовановић, приредила Биљана Диковић

Празне бочице са вакцином против Полиа се виде у медицинској посуди ( АФП фото/Ганлуиги Гуерциа)

Празне бочице са вакцином против Полиа у медицинској посуди ( АФП фото/Ганлуиги Гуерциа)

Здравствени систем Украјине није у добром стању, од почетка, а политичка криза, и грађански рат су то стање погоршали , упозорили су у уторак из Светске здравствене организације УН.
Због неспособности власти да набави потребне вакцине Украјина се суочава са могућношћу избијања болести које су иначе повезане са неразвијеним Афричким и Азијским земљама.

“Украјина нема вакцина… У њиховим складиштима нема залиха никаквих вакцина”-изјавила је Др. Дорит Ницан, која се налази на челу Украјинске Канцеларије Светске здравствене организације УН, (CЗО,УН), новинарима у Женеви.
Додала је да и сада многе болнице у Украјини немају залихе вакцина.

“Ако одете у неки од врхунских медицинских центара у Кијеву, можда нађете неку количину, али то не задовољава потребе читавог здравственог система”-рекла је она, додавши да за месец дана неће бити уопште било каквих вакцина.

Украјини су потребни лекови против малих богиња, заушки ,тетанус и дифтерије. Али посебну бригу Светске здравствене организације изазива могућност избијања епидемије Полиомиелитиса, вирусне инфекције која напада најчешће децу у” земљама где су метежи”, рекла је Ницан.

“Пре ескалације немира у априлу, у Украјини је вакцинисано мање од половине деце, против дечије парализе, па се страхује да до појаве епидемије може доћи први пут након 30 година” –додала је она.

Биће потребна помоћ страних земаља и међународних организација, да се ова евентуална појава спречи, рекао је један државни службеник. Госпођа Ницан је поновила молбу међународним донаторима да финансијски помогну рад Светске здравствене организације у Украјини. Средином августа она је апеловала за додатних 14 милиона долара, али је добијено само 40.000 долара.
Очекивано је да је украјинска здравствена организација у проблемима који су погоршани економским тешкоћама задужене земље. Министар здравља Олег Муси је изјавио да је његов буџет за набавку лекова само 190 милиона долара, што је довољно за набавку само 30% потребних лекова.
Цена лекова је астрономски скочила из неколико разлога, услед пада вредности домаће валуте, гривнa, јер је потражња за готовином огромна, и због тога што су произвођачи веома повећали цене робе.

Медицинско особље гледа у одељење локалне болнице, оштећено током недавног бомбардовања у Авдејевки, удаљеној 5 км. северно од Доњецка. 8. Септембар 2014, (АФП фото/ Анатолиј Степанов).

Медицинско особље гледа у одељење локалне болнице, оштећено током недавног бомбардовања у Авдејевки, удаљеној 5 км. северно од Доњецка. 8. Септембар 2014, (АФП фото/ Анатолиј Степанов).

Поврх свега Украјинска власт ће почетком октобра да забрани увоз 20 лекова који се производе у Русији. Потез има за циљ да казни Русију за оно што Кијев зове Руска војна интервенција у југоисточној Украјини. Украјина је прошле године увезла из Русије лекове у вредности од 74 милиона долара. Док званичне власти сматрају да увоз може бити лако надомештен из других земаља, забрана увоза не помаже да се разбије неповерење купаца.

Украјина је упала у проблем у новембру 2013, када је донета одлука о одлагању потписивања споразума о слободној трговини са Европском унијом. То је изазвало масовне протесте против владе у Кијеву. Протести су ескалирали у немире и оружани пуч, којим су на власт доведене вође демонстрација.

Након устанка људи који живе на југоистоку Украјине почели су са протестима против све веће анти-руске политике нових власти. У априлу опозиција је организовала локалне милиције којима су одговорили Кијеву на војну кампању широких размера..

Бомбардовање побуњеничких јединица и градова у којима су били побуњеници, изазвало је погибију око 2.700 становника, према извештају УН.

Војна акција узела је данак и здравственој инфраструктури, у југоисточној Украјини, где 32 болнице нису у потпуно исправном стању према извештају госпође Ницан, укључујући ту и 17 установа оштећених гранатирањем. Око 70% медицинског особља је побегло из југоисточне Украјине, заједно са 500.000 становника који су напустили своје домове због насиља које се ту спроводило.

Несигурно примирје су договорили представници Украјине, милиције и Русије уз сарадњу представника ОЕБС, прошле недеље, али постоји забринутост да оно не може дуго да траје.

 

Објављено: 10.септембар, 2014, 07:36; rt.com/news