АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Украјина, НАТО самит (и хладнокрвност српског министра)


УКРАЈИНА И “НЕРАЗУМНОСТ” ЗАПАДА

Петар ИСКЕНДЕРОВ
Фонд Стратешке Културе 12.09.2014.

Управо завршени самит НАТО пакта у граду Њупорту у Велсу, унапред је од стране НАТО пакта проглашен “историјским”. Међутим, он је по Брисел постао у историјском смислу негативан. Упркос свим покушајима САД и њених најближих европских савезника из земаља централне и источне Европе да северноатланску алијансу претворе у антируску песницу, форум је више од тога показао растуће противуречности у тој организацији и њену неспособност да донесе конкретне и консолидујуће одлуке.

oland-obama-lideri-minsk-650x433

Мала лирска дигресија. Велшки град чије становништво заједно са оближњим Кардифом већ премашује милионски број – у очима евроатлантиста представља практично идеално место. Он се налази у Великој Британији, тако блиској Америци – али не у Енглеској и не у Шкотској која тежи независности. Прве помене Њупорта имамо још у ХII веку – под латинским називом Novus Burgus, што у преводу значи «нови рејон» или «нови град».

Међутим, на разочарење најрадикалнијих апологета евроатлантизма, Њупорт није постао нова значајна прекртеница у историји НАТО пакта. Пре свега, они нису успели да као главну тему дневног реда самита наметну украјинско питање. У раду форума ипак је доминирала тема исламског екстремизма у контексту активизације бојевика “Исламске државе” на Блиском Истоку. И већ само та чињеница је приморала многе учеснике дискусије у Њупорту да ублаже свој антируски занос. Јер за успешну борбу са исламистичким милитантима у евроазијском региону неопходна је узајамна сарадња са Русијом – у том смислу и на нивоу безбедносних служби. А противракетни систем у Румунији и авијацијска ескадрила САД у Естонији, у тој борби већ не могу озбиљно помоћи. Не може помоћи ни украјинска армија – којој је НАТО обећао 15 милиона евра за модернизацију њеног рада. [1]

Овај износ је мали – поготово ако имамо у виду њене огромне губитке током операција у Донбасу. А сви покушаји украјинске стране да прикажу наводно постигнути договор о војној помоћи путем билатералних канала, одмах су оповргнути од стране, у алијанси традиционално утицајне, Норвешке и толико блиске Кијеву, Варшаве.

Друга кључна тачка самита у Њупорту био је практични отказ низа држава на челу са Немачком да потврде наизглед већ усаглашену одлуку о стварању у окриљу НАТО пакта јединице за брза дејства и њеног размештања у близини руске границе. Договорили су се да само створе у “заинтересованим” земљама источне Европе – у првом реду Пољске и прибалтичких земаља – допунске арсенале оружја, муниције и размештај борбене технике. Међутим, као што је познато, техника сама од себе не ратује, а већ покушај стварања нове антируске структуре у окриљу НАТО пакта, овај пут није прошао.

smitianto

Не треба потцењивати ни значај финансијских проблема у самом НАТО пакту. Последњих година североатланска алијанса редовно штанцује одлуке о довођењу војних расхода у националним буџетима на 2% БНД. Ни овај самит није представљао изузетак. Но, чак и тако стабилан орјентир за НАТО постаје недостижан, као и финансијска дисциплина у редовима ЕУ. Одбрамбеним расходима од два процента у овом тренутку се могу похвалити само САД, Велика Британија, Естонија – домаћин нове ваздухопловне ескадриле САД и Грчка. Остали су се засад поново договорили да ће “тежити да достигну” обећани ниво током наредне деценије – као у осталом и по антикризним параметрима националних буџета у ЕУ.

“Русија, која има вековне културне, језичке и економске везе са Украјином, спремна је да стави на карту много више него Запад да би остварила утицај на Кијев. Русија сматра да је за њену одбрану од животне важности недозвољавање чланства Украјине у североатланску варијанту” – речи су којима је америчко издање The Wall Street Journal окарактерисало, веома оштро али и потпуно објективно, тренутни однос снага око Украјине. Познати амерички историчар и политиколог Роберт Мери, уредник The National Interest за политичка питања, политику администрације САД по питању Украјине окарактерисао је не баш пријатним изразом – “неразумношћу”.

“Ми се овде суочавамо са неумољивом диференцијацијом снага – натавља аутор текста уThe National Interest. У области међународних односа сила и власт егзистирају у многим формама: то је борбена моћ војне технике и технологије, способност њеног искоришћења, бројчана супериорност становништва и национално богатство, интезитет националних осећања поводом ових или оних сукоба, геополитичке предности и императиви, спремност да се расходује богатство земље и да се поднесу жртве ради достизања националних циљева. Ако све ове елементе силе и власти сложимо, а потом их оценимо, постаје јасно да је Русија у Украјини способна да у Украјини обезбеди онакав утицај какав она жели.

И каква је Обамина реакција на ову лекцију из геополитичког реализма? Одговарајући на предлоге Путина и на очигледну спремност Порошенка да се са тим сагласи, Обама се изразио тако, као да су за њега речи – замена за моћ.

– Не може се постићи никакво реалистично политичко регулисање – изјавио је он – уколико Русија суштински изјављује да ће наставити са слањем тенкова, војске, оружја и саветника под маском сепаратиста иако је све то руско, и да је једино могуће решење изласка Украјине из кризе – да се она одрекне своје територије или суверенитета”.

У контексту онога што се десило у Украјини, озбиљан човек не би могао изговарати овакве речи. Реално политичко регулисање у стварности је могућно само тада када сукобљене стране схвате постојећи диференцијал снага. Очигледно то Порошенко схвата – али не схвата Обама”…[2]

Као што су и резултати самита НАТО пакта у Њупорту показали, чак и у редовима североатланске алијансе многи изнутра су склони да се сложе са овом оценом или да у крајњем случају, схвате позицију Русије. У сваком случају, пажљиво усаглашена декларација из Њупорта констатује да “НАТО тежи сарадњи и развоју конструктивних односа са Русијом”, што укључује и “јачање међусобног поверења, отвореност и раст узајамних односа по питању нестратешких нуклеарних снага у Европи, што би требало да се заснива на општим интересима безбедности у Европи”.

Међутим, конкретне изјаве, пре свега председника САД Барака Обаме и низа других западних вођа, као и раније се одликују крајњом једностраношћу. Они сву кривицу за настанак украјинске кризе сваљују на снаге самоодбране источних региона и на Москву. Што се тиче власти у Кијеву, у текст декларације је ушла скандалозна тачка у којој их НАТО позива да “наставе са пројавом уздржаности током наставка операције како би се избегле жртве међу мирним локалним становништвом”. Све до сада је ова “пројава уздржаности” укључивала и артиљеријско гранатирање стамбених квартова градова на истоку Украјине. Међутим, то није смутило НАТО стратеге. Како је у вези са тим истакао Александар Грушко, стални представник Русије при НАТО пакту, “украјинска криза није била искоришћена само ради тога да ојача односе Украјине са НАТО пактом”, него и ради тога да би “ојачале НАТО мишице на граници са Русијом”.
“У целини, желео бих истаћи да је током читаве кризе у Украјини улога НАТО пакта била деструктивна” – указао је руски дипломата.[3]

Ова околоност је указала на веома двосмислено учешће српске делегације на челу са министром одбране Братиславом Гашићем на самиту НАТО у Њупорту – тим пре што се ради о првом случају када у сличном форуму узима учешће лично шеф војног ресора. Министар Гашић је учествовао у оквирима конференције “НАТО и 24 партнера”, за чији је циљ проглашено јачање “нивоа интероперабилности” српских војника у међународним миротворачким операцијама” (Platforma interoperabilnosti 2014 – 2015).

2-gasic-fonet

Треба рећи да министра уопште нису дотицале отворено антируске околности самита у Њупорту. Истичући да сам позив на самит представља част за Србију, министар Гашић је изјавио да му уопште не смета тоналитет дискусија: “Не смета ми главна тема скупа. Нисам дошао овде да би ми нешто сметало”. За њега је најважније  – “пројекција сарадње Србије са НАТО пактом у наредном периоду”…[4]

Наравно, српском министру одбране може се само позавидети на уверености и хладнокрвности. Једино је жалосно што ће “перспективе сарадње” са Србијом НАТО пакт одређивати самостално. И уколико “неразумност” Обаме и компаније не буде опадала – те перспективе ће бити веома опасне.

________

[1] http://www.fondsk.ru/news/2014/09/07/k-itogam-sammita-nato-29355.html
[2] http://inosmi.ru/world/20140908/222852346.html
[3 ]ИТАР-ТАСС 08.09.2014 14:03
[4] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=09&dd=04&nav_category=206&nav_id=896210

2 replies »