ДЕШАВА СЕ...

„Људска права“ у ЕУ: Дуги прсти геј лобија – Стао у одбрану традиционалне породице и избацили га са посла


Дуги прсти хомосексуалног лобија – Стао у одбрану традиционалне породице и избацили га са посла.
Кундерина „Шала“ поново на сцени? Бољшевичке методе ликвидације „класних непријатеља“!

gay-sam

Људска права у Европској унији

10. 7. 2014. Редакција PROTIPROUD-а објавила је разговор са ИТ техничаром, жртвом хомосексуалног лобија, који је због својих „реакционарних ставова“ био избачен са посла али ипак то уопште не жали…

Радник међународне ИТ фирме са филијалом у Брну био је отпуштен са посла након што је у e-mail комуникацију унутар фирме изразио неслагање са подршком фирме хомосексуалној агенди. Његов случај као да нас враћа много деценија уназад, у мрачно доба бољшевизма из кога је извукао материјал за свој први велики роман „Шала“, брњански земљак, данас светски познати писац Милан Кундера.

Колико дуго и на којој позицији сте у фирми радили?

– У фирми сам радио две и по године као инжењер контроле квалитета.

О каквој фирми је реч ? Чиме се бави?

– Компанија има главно седиште у САД а њене филијале су растресене практично по свим великим државама на свим континентима. У Европи су то на пример Велика Британија, Немачка, Француска, Република Чешка, Ирска. Даље, филијале су у Израелу, Аустралији, Кини. Моје колеге, са којима сам почињао да радим, били су најпре директно из САД, касније смо тим проширили са колегама из Кине. Мислим да укупно фирма има око шест хиљада запослених.

Шта сте скривили, кад су вас отпустили?

– У неколико редова сам описао где ће по мом мишљењу завршити људско друштво уколико се буде руководило хомосексуалном агендом, и да људима који имају овај здравствени проблем треба друга врста помоћи од оне коју им нуди ЛГБТ заједница. Крајем прошле године сам се са овим укључио у e-mail комуникацију унутар фирме. Ова e-mail група је служила за разна обавештења фирме од аквизиција и честитки за квартални успех, све до божићних или новогодишњих забава.

И тада смо управо славили неки значајан догађај, више се тачно не сећам да ли је то био финансијски успех или нешто друго. У сваком случају много људи је износило своје мишљење зашто је фантастично радити баш у овој фирми. Један од колега, не знам ни одакле је био, јер ове email-ове преузимају колеге из целог света, изразио је притом истовремено задовољство што је наша фирма између осталог пришла ЛГБТ кампањи и подржала је. Написао је у вези овога и неколико примедби зашто је то наводно била добра одлука.

Била је случајност да сам уопште наишао на ову дискусију. Већином сам овај вид комуникације фирме игнорисао, или нисам имао времена да до ње уопште дођем. Прочитао сам још неколико прилога са хвалоспевима о ЛГБТ и помислио сам да би било добро допринети и са супротним погледом. Указати на другу страну хомосексуализма. На реакцију једног од колега сам само додао пример са тадашњег прашког марша Gay Pride, на који су за своја „права“ дошли да шетају и људи са педофилном девијацијом.

Шта се десило када сте то послали?

– Раширила се потпуно жива дискусија коју нисам стизао да читам јер сам био затрпан пословним обавезама. Али, другог дана ме је позвао шеф рекавши да хоће са мном да се нађе и разговара. Није ми ни пало на памет да би то могло да има неке везе са тим невиним email-ом. Још тог дана ме је, међутим, контактирао човек из персоналног одељења, које решава проблеме запослених. Замало ми је пала вилица када сам сазнао да су разлог нашег састанка моја два email-а у којима изражавам своје ставове.

Шта вам је рекао?

– Да сам наводно изражавањем свог погледа напао све сексуалне мањине и да сам хомофоб. Да сам са својим понашањем, односно ставовима, некомпатибилан са културом фирме и да наводно нико од мојих колега више не жели са мном да ради.

Из чега је то закључио?

– У email-у сам писао да је идејни спор са ЛГБТ покретом у основи културни рат и да је у питању изглед, односно сама егзистенција цивилизације какву познајемо. Поред тога сам нагласио важност подршке и заштите традиционалне породице и заштиту брака. Јесте додуше необично, али управо ове ствари које се подразумевају су успеле да људе са којима сам причао доведу до потцењивања и подсмеха. Ни од кога нисам тражио да се самном сложи. Деловало ми је да само износим свој поглед са којим могу да се у крајњем не слажу. Само сам вртео главом кад су из мог става закључили да сам у основи и против тога да буду, на пример, запошљаване и жене, и слично.

Јесте ли се договорили са надређеним?

– Покушао сам да предложим решење: уколико је мој email, који је писан на енглеском, неко разумео другачије него што сам замишљао, и био тиме дотакнут, написаћу други email којим ћу оповргнути било какве сумње о томе шта о такозваним сексуалним мањинама мислим. Договорили смо се да припремим овакав email и пошаљем га шефу. То сам и урадио. Објаснио сам свој став и разлоге неслагања са идејама које ЛГБТ агенда пропагира.

Шта се дешавало након тога?

– Одмах другог дана смо се састали негде поподне. Осим шефа и човека из персоналног дошао је још један представник фирме. Сели су насупрот мене и одједном сам имао осећај да испред мене седи Велики Инквизитор. Прво што ми је шеф рекао је да је мој email са извињењем још гори него она прва два. И да је из њега схватио да немам намеру да се извиним. Узалуд сам покушавао да објасним да имам проблем са ЛГБТ агендом као таквом, никако са људима којима је потребна наша помоћ и заштита, која би свакако имала да буде у другачијем облику него што је нуде активисти ЛГБТ. Поново ми је било речено да сам напао сексуалне мањине, да са својим ставовима нисам у складу са културом фирме и да све моје колеге одбијају да раде са мном. Онда је шеф рекао да више не жели да и даље будем запослен у њиховој фирми.

marx-eu

Каква је била реакција колега?

– Били су шокирани. Нису схватали став руководства филијале. Узимали су мој email као став са којим се може или не може слагати, али о којем може и јесте добро водити дискусију. Са њима сам стално у контакту.

Дакле отпустили су вас?

– Другог дана, након разговора за округлим столом, већ је било свим мојим надређеним као сунце јасно да сам починио злочин против људскости, да сам својим ставом увредио све сексуалне мањине а можда и већине. Неко од њих је онда извукао папир са споразумом о прекиду радног односа. Понуда је гласила: довољно је потписати и до краја године не морам да радим, при чему ће ми ићи плата, као да сам тамо. Уопште нисам рачунао са тим, стално сам очекивао да ће од мене тражити некакво извињење, односно да ћу бити у најгорем некако јавно укорен. Али није ми пало на памет да ће се драма са Великим Инквизитором завршити тренутним избацивањем.

Јесте ли то прихватили?

– Тренутак сам се двоумио. Знао сам, међутим, да не желим да радим тамо где нисам добродошао. Поврх тога нисам морао да радим баш или једино у овој фирми. Унапред сам се зато сагласио са тим да о детаљима споразума морам још да се консултујем са правником. Подразумева се: правно није постојао никакав разлог да могу овако за сат да ме избаце. Карактеристичан је зато био у споразуму параграф који ми је налагао да ћутим о ономе што се десило.

Како су се онда према вама односили?

– Добило је све на динамици. Разишли смо се са тим да ће доћи мој колега који је одговоран за радна помагала и помоћи ће ми да предам рачунар. Колеге су имале управо неко предавање тако да сам само на растанку стигао да им кажем да сам отпуштен и да се опраштам. Било је апсурдно. Видео сам на њиховим лицима велико изненађење. Приликом паковања ствари било ми је забрањено повезивање на мрежу фирме, вероватно да не бих послао неке компромитујуће информације које би могле да наруше слику фирме.

Било је чак комично како доследно и брзо су се са мном бавили. Деловао сам сам себи као злочинац који је проневерио имовину фирме и добио отказ за сат. Стигао сам још да копирам из notebook-а своје личне ствари. У року од сата сам отишао из фирме, носећи у рукама резервне ципеле, разне папире и слично, тачно као у америчком филму. Те вечери сам већ заспао као незапослен и поврх тога са придевом хомофобан.

Је ли вам жао што сте то написали?

– Не. Никада ми није било жао. Цео случај има наиме још једну важнију црту: искуство да у томе ни на тренутак нисам био сам. Није ме био страх да ћу бити без посла. Осећао сам мир као када приликом гледања финала у хокеју са табле већ знате да ћемо победити 3:0. Већ следеће седмице сам потписао нови уговор о раду. Иако ће то можда некима да звучи мало патетично, за мене је то само опис стварности: све то време сам осећао сигурност присуства Бога Оца, који делује. Био сам миран. Данас ми то већ делује као прича са тужним осмехом.

Превод са чешког: Димитрије Марковић, РЕЦИ НЕ ЕУ
Изворни текст и илустрације: Protiproud

 

1 reply »

  1. Кафка на делу и Процес.Зар нисте уочили сличност.Плаћени куцачи порука исто раде на тему ове болештије и код нас.На сваки иоле нормалан коментар одговарају лавином осуде.За сада је та њихова борба мала, али видећете за коју годину.Нећемо смети писнути, а и децу ће да нам отимају.Парада је само увод.

    Свиђа ми се