АКТУЕЛНО

Владимир Недељковић: Све у име заједнице


Све што је можда некада представљало могућност избора, кајања, опроста и уопште личног духовног остварења човека, данас је замењено суровим правилима која човека своде на аутомат који ће уколико покаже макар и трунку свести и савести, а затим и негодовања, бити неумитно искључен…

16.09.2014. за ФБР аутор Владимир Недељковић

друштво

У заједници у којој су морална начела потпуно обесмишљена нема тог институционалног закона који би такву заједницу могао да уреди. Само је привид да таква заједница може да опстане искључиво на основу правних норми.

Наиме, иако су правна и морална форма закона у непосредној вези, све је чешћи случај насилног раскидања ове врсте повезаности. Наведено деловање није ништа друго до “промена свести” која се последњих месеци све чешће помиње.

Са наступом либерализма, који сам по себи ни до чега паметнијег није могао ни да доведе од овога што данас имамо прилику да видимо и живимо, доспели смо у стање у којем заједница не представља ништа, а појединац све. На нашу велику жалост, чак и оно што би у том идеолошком опредељењу могло да вреди медијски се представља као протестантски морал који је напрасно у српској политици добио на значају и снази. Све у име заједнице.

Теорија би могла да каже да либерализам као политичко опредељење, па и идеологија велича јединку у недвосмислено материјалном, а протестантизам у верском поимању човека.

Осим што дилетантско тумачење наведених појмова са стране српског политичког кадра представља жалост за науку, за народ у Србији представља и велику несрећу. Несумњиво, много битнију од трзавица и несаница коју проживљавају, ваљда од Бога нам дати, народни посланици. Први, други, трећи па све до двестотинепедесетог дупета у фотељи Народне скупштине Републике Србије.

Ко се бар мало бавио овим појмовима са лакоћом ће да закључи да је реч о дилентатизму већине поменутих, али пре свега о њиховој преварној, шићарџиској, малоумној и себичној, а на крају и криминалу склоној нарави.

Некадашње човечне вредности су готово ишчезле, а на њихово место је неприкосновено дошао појам државних закона. Сурово и брутално, по принципу – ако не слушаш, нећеш ни да једеш.

Морал, као појам који је у тесној вези са појмом слободе, вештачки је замењен законима сигурности који су до крајњих граница извучени из контекста да су људској природи потпуно страни и супротни интересима опстанка.

Све што је можда некада представљало могућност избора, кајања, опроста и уопште личног духовног остварења човека, данас је замењено суровим правилима која човека своде на аутомат који ће уколико покаже макар и трунку свести и савести, а затим и негодовања, бити неумитно искључен.

Како било, можда у неким другим друштвима и државама вреди да се о реченом расправља цивилизовано. Можда је сан о цивилизацији ван оквира Србије оно на шта наши суђени и несуђени судбинодршци рачунају. Ипак, на велику жалост свих досадашњих хуманих достигнућа науке, а нашу велику људску несрећу цивилизација у Србији ће свој препород доживети тек када дословно више не буде изгледа за физички опстанак народа у поменутим оквирима. Да ли ће препород тада да значи и нови пород, време ће да покаже. Глупа и тупа судбина коју, ако је правде, нисмо заслужили, али да је живимо морамо.

civilno_drustvo

2 replies »

  1. Слажем се у потпуности.Гушим се од беса због свега што ми као народ проживљавамо деценијама у назад.На снази је уцена.Шта вреди васпитавати дете, када га школа и улица индоктринирају по моделу западне културе? Шта вреди борити се када је битка изгубљена у напред.Зло се увукло у сваку пору људског живота тако вешто маскирано у шарене боје да га тешко ко препознаје.Зато смо и упали у замку. Историја је као снежна грудва која се котрља са високе планине, док се сама не заустави неће стати.За сада је мајка Русија једина препрека на том путу.Ако снаге зла однеу победу над човечанством људи ће за увек заборавити на слободу у било ком облику, а већ ни сада је немамо.Мени сваки залогај застаје у грлу, а верујем и многима.Гушим се од хлеба који ми стиже са запада.Од њихове помоћи Србија умире масовно.

    Свиђа ми се

  2. Sa narodom u celom svetu se postupa kao sa malim detetom kome se ne brane slatkisi, ali zato kada ih se ono prejede – dobije po turu … a jednostavnije i efektnije bi bilo graditi i gajiti moralne norme nego vesati kamere na svakom cosku i placati armije policajaca.

    Свиђа ми се