Дискриминација

Хоће ли шетња мужеложника прегазити српске жртве? Спасић позвао владу да одлучи на који ће скуп!


20. септембар 2014. КМ Новине

setnja
Удружење киднапованих и убијених на КиМ предало је захтев за одржавање скупа на дан „параде“ мужеложника али им је усмено речено да због наређења из ЕУ неће бити одобрено њихово окупљање.

У том случају, каже Спасић, Удружење ће организовати конференцију за новинаре где ће позвати председника Србије, председника Владе, министре и државнике да одлуче којим ће путем да крену, да ли у шетњу са мужеложницима или да буду са породицама српских жртава које траже правду за своје најближе.

Гостујући на радију „Снага народа“, председник Удружења Симо Спасић говорио је о проблемима и препрекама на које годинама наилазе породице чији су најближи киднаповани или убијени од шиптарских терориста на Косову и Метохији. Много је тога погрешно али једна од ствари јесте што се такве жртве називају „несталима“.

„Нико не може да ми каже да су они нестали. Јер да је тако они би ходали, ходали и наишли на неког човека кога би питали за своју кућу или пут како да се врате јер су се изгубили. Они су киднаповани или убијени“ каже Спасић.

Незаинтересованост српске јавности је такође нешто што га много погађа да се и сам пита „да ли је свакоме од нас неко требао да буде убијен да би смо се заинтересовали за судбину наших најближих и кажњавање злочинаца“?

Поводом протеста испред Тужилаштва Спасић каже да из Удружења знају да би неко покушао да их спречи и да су због тога све то урадили по ноћи.

„Прво смо поставили слике убијених полицајаца и војника надајући се да неће Жандармерија хтети да то поскида па тек онда и цивила“.

Из страха од уклањања они нису одлазили са тог места те је Спасић ноћи проводио ноћи у врећи за спавање испод самих фотографија жртава. Жандармерија му је прилазила и саветовала га да не лежи ту јер није безбедно већ да се барем мало склони са улице.

„Ми смо се обратили грађанима и медијима „државе Београд“ да дођу да виде те слике, не мене, не да ја будем у кадру, није ми то циљ. Међутим, одговорно тврдим, да сви то чују – да су испред Тужилаштва за ратне злочине, у „држави“ Београд, дошле „Мајке Сребренице“ и да су донеле слике својих жртава, гарантујем животом да би од премијера, председника, министара свих, до институција, владиних и невладиних организација, чекали би ред у колони да приђу и саосећају са тим жртвама. Ништа ја немам против али не могу да схватим да их не дотиче српска трагедија“, испричао је Спасић у разговору са водитељком Биљаном Ђоровић.

Он је додао да су испред Тужилаштва дошли јер су годинама давали доказе и изјаве од УН-у, Хагу, Међународној заједници, Тужилаштву за ратне злочине, а сада све то и Еулексу и ништа није уродило плодом. Због тога је Спасић уверен да се многи богате на свим жртвама бивше Југославије али на српским највише, укључујући и Тужилаштво за ратне злочине.

У име Удружења породица киднапованих и убијених полицајаца, војника и цивила, Спасић је најавио тужбу против не само домаћих институција, већ и свих земаља чланица НАТО пакта које су учествовале у бомбардовању Србије и тако постале одговорне за највећи број тих злочина и то не само на Косову и Метохији. „Ми никада нећемо заборавити бомбардовање које је извршио НАТО пакт над САО Крајином и Републиком Српском да би помогао Зенгама и зеленим береткама да почине што већи број злочина над српским живљем“, рекао је Спасић.
Он је поменуо и смрт тринаест бањалучких беба која је наступила у породилишту због недостатка боца са кисеником а због тога што су УН, НАТО и Европска унија забраниле летове српским летелицама и није било могуће другачије допремити кисеоник.

На питање да ли је Удружење дошло до неких доказа о томе да сулочини из „Жуте куће“ вршени у Бондстилу, Симић је навео случај Јацић Косте.

Њега су Шиптари напали у селу, на свом пољу где је обављао редовне послове. Пуцали су њега, ранили га и мислећи да је мртав, отишли. Неко је позвао помоћ, КФОР је дошао и превезао га хеликоптером до приштинске болнице у којој су тада радили само Шииптари. Сутрадан је његов син отишао у болницу да га обиђе и разговарао са њим јер је он био рањен у ногу и ван животне опасности. Због нестручности шиптарских доктора американци га превозе у Бондстил где су услови за лечење били много бољи.

„И… крај. Где је завршио после Бондстила то само Бог зна“ рекао је Спасић и додао да постоји више таквих случајева.

Спасић је описао намерну калкулацију и избегавање покретања процеса и истрага против злочинаца из Жуте куће. Сретао се са свим релевантним људима да обаве тај посао али су сви они пребацивали посао са једног на другог. Он се упитао и зашто је Карла дел Понте ћутала све време док је била на положају хашке истражитељке да би проговорила тек пошто је престала да то буде.

А да криваца има и међу српским органима навео је случај свог брата Жарка Спасића киднапованог маја 1998. године када није ни било сукоба на КиМ. Тада је Албанска телевизија у Тирани јавила како је он „ухапшен“ иако је отет на свом радном месту руда на копу Белаћевац.Српска полиција је тада упала у шиптарско село Ликовац где се налазио логор за Србе. Пронашли су велики број видео касета а на једној од њих је био и снимак његовог брата.

„Они (полиција) су знали да је он жив и да су полицајци који су били са њим живи, и ћутали су. Ћутали су ’98-е, ћутали ’99-те али и 2000-те, 2001-ве, па када је дошао ДОС и даље су ћутали до 2005-те када сам ја добио ту касету. Предао сам је Владимиру Вукчевићу у Удружењу, пред сведоцима, испред „српског зида плача“. Дакле он то није добио 1998-ме године од државне безбедности него сам му ја то дао 2005-те, када је већ било касно“.

У прикривање злочина директно је умешан економски и административни врх Сједињених америчких држава, Међународни монетарни фонд, америчка администрација и Стејт департмент који су „претњама и подмићивањем“ изнудили ослобађање свих шиптарских зликоваца из српских затвора, чак и оних који су признали злочине у Клечки, силовања, клања, спаљивања киднапованих живих Срба, деце и жена и за то били правоснажно осуђени за време Дос-овске власти.

„Рекли смо им да не ослобађају злочинце јер ће онда побити наше који су били у шиптарским логорима. Нико нас није слушао, нисмо имали ничију подршку и после две године почиње прича о вађењу органа киднапованих Срба. Одговорно тврдим да је тадашња, Дос-овска влас, саучесник у убиствиа наших најмилијих“ рекао је Спасић остујући на радију „Снага народа“.

Послушајте део разговора са Симом Сасићем, председником удружења отетих српских полицајаца, војника и цивила.

_______

Припремиле: КМ Новине

2 replies »

  1. Ево једно веома тешко питање за све читаоце: за који скуп ће се одлучити тзв влада тзв србије? Пошто је одговор очигледан нема награда ако неко погоди!!!!

    Свиђа ми се

    • Има награда , награда је да смо изабрали Господа Бога , да смо изабрали Божије заповести , сваког дана треба себи постављати питање : А за коју ћу страну данас бити?

      Свиђа ми се