Димитрије Марковић

Молим Те Преблаги Господе, помени у Царству Твоме српске војнике који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш…


98 година од искрцавања српске војске на острва Крф и Видо

Димитрије Марковић
Реци не ЕУ
, 24.9.2014.

Албанска голгота је устаљен назив за повлачење Српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније након напада Централних сила – Немачке, Аустроугарске и Бугарске – на Србију, у зиму 1915/16 године током Првог светског рата. После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености. У званичном извештају министра војног генерала Божидара Терзића, председнику владе Николи Пашићу пише да је нестало, умрло, погинуло или заробљено 243 877 људи. Француски маршал Жозеф Жофр је o томе рекао: „Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“.

10702234_361734213982113_3492075331758709481_n
После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне. Долазак на албанску јадранску обалу није значио и коначан спас. На самој обали велики савезници нису били организовали прихват и транспорт. Бродови су послати тек на ултиматум руског Цара Николаја II да, уколико се српска војска одмах не избави из Албаније, Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Немачком.

Ни на самим острвима Крф и Видо није организован задовољавајући прихват. Није било довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, па су војници, измучени од напорног марша, масовно умирали.

10411251_361737713981763_1968732450394785506_n

Ни временске прилике нису биле наклоњене српским војницима јер је киша непрекидно падала данима. Преморена и измучена војска је под ведрим небом, без шатора и заклона седам дана тешко подносила ледену кишу. Од 23. јануара до 23. марта 1916. умрло је 4.847 људи. Мало острво Видо код Крфа, које је било организовано као болница, је претворено у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“.

На острву Виду у Грчкој се налази споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј а на Крфу се налази Српска кућа.
Српска војска, тачније они који су преживели, се опоравила и реорганизовала до априла и као таква је упућена на Солунски фронт где је добила свој сектор и играла најважнију улогу у његовом пробијању две године касније.

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме српске војнике на бојишту убијене, који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, јер су пострадали за Свету Цркву Твоју и за слободу земље Српске, како си Ти благословио по доброти Својој. Твојим милосрђем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању. 

Нека им се име спомиње вечно у вечности и Царству Божијем.
Амин.

***

ПЛАВА ГРОБНИЦА

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави’те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ’ недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

Милутин Бојић

1 reply »

  1. СРЕЋАН САМ КАО И СВИ ВИ ШТО СУ МЕ ДЕДЕ УЧЛАНИЛЕ У ПОТОМКА КОЈИ НЕЋЕ ЊИХ ОСРАМОТИТИ, А МОЈИ ПОТОМЦИ ЋЕ БИТИ ПОНОСНИ НА МЕНЕ,КАО ШТО САМ И ЈА ПОНОСАН НА МОЈЕ ДЕДЕ !!! БРАТСКИ ПОЗДРАВ И БОГ ДА ВАС ЧУВА !!!

    РЕДАКЦИЈА posted: „98 година од искрцавања српске војске на острва Крф и Видо Реци не ЕУ, 24.9.2014. Албанска голгота је устаљен назив за повлачење Српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније након напада Централних сила – Немачке, Аустроугарске и „

    Свиђа ми се