АКТУЕЛНО

Валентин Катасонов: ПРЕГЛЕД СВЕТСКИХ ДЕВИЗНИХ РЕЗЕРВИ – ТЕМА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ


Иако уопштена статистика девизних резерви света не представља тајну, ипак се она објављује изузетно ретко. Главни извори такве статистичке информације су Међународни монетарни фонд и Банка за међународне обрачуне. Подаци који су последњи објављени односе се на крај првог тромесечја 2014. Тада је укупни обим девизних резерви свих земаља – чланица ММФ-а износио 11,86 билиона долара. То је око 70% бруто домаћег производа САД у 2013. години. Према проценама ММФ-а светски бруто унутрашњи производ је у 2013. години износио 74 билиона долара. Произилази да девизне резерве свих земаља на свету представљају 16% светског БДП-а.

03.10.2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

 

Табела 1

Светске девизне резерве (крај 1.тромесечја 2013.)

(билиона дол., %)

Укупно

11,86

100

Економски развијене земље

3,87

32,6

Земље периферије светског капитализма (ПСК)

7,99

67,4

 

Према Табели 1 преко 2/3 свих девизних резерви света иде на земље периферије светског капитализма (ПСК), док на економски развијене земље (тј. земље „златне милијарде“)  отпада мање од 1/3. Асиметрија је врло велика. На економски развијене земље иде око 50% светског БДП-а (обрачун је направљен према паритету куповне моћи валута), а других 50%  иде на земље ПСК-а, у које спадају Кина, Русија и  друге земље БРИКС-а). Односно: произилази да је учешће девизних резерви економски развијених земаља битно испод њиховог учешћа у светском БДП-у, а за земље ПСК-а слика је потпуно супротна.

Међународне девизне резерве представљају дужничке обавезе земље која их акумулира од остатка света. То значи да земље ПСК-а акумулирањем међународних девизних резерви (МДР) у ствари у велико мери кредитирају економски развијене земље. Обзиром да се њихов велики део формира кроз државне дужничке хартије земаља „златне милијарде“ које имају врло ниске проценте стопа (за државне папире САД-а стопа данас не премашује 0,25%), произилази да земље периферије светског капитализма, укључујући ту и Русију, и Кину, данас кредитирају земље „златне милијарде“ скоро бескаматно. Међународне девизне резерве су се данас претвориле у ефикасан инструмент помоћу кога Запад спроводи  неоколонијалну пљачку земаља које су изван зоне у којима влада „златна милијарда“. За цео низ земаља Запада сакупљање великих девизних резерви је потпуно изгубило сврху, јер централне банке тих земаља емитују резервну валуту. Другим речима – оне робу на светском тржишту купују и остала потребна плаћања по свету врше захваљујући „машини за штампање новца“. Да би нека национална новчана јединица добила статус резервне валуте треба да се поштују специјални критеријуми ММФ-а. Ти критеријуми су тако конструисани, да у групу резервних валута „првог реда“ спада само врло мали број новчаних јединица – долар САД, евро, фунта стерлинга Велике Британије и јапански јен. У резервну валуту „другог реда“ спадају швајцарски франак, канадски долар, аустралијски долар и уз извесно натезање – и валуте скандинавских земаља које нису у Европској унији. Међународни монетарни фонд не додељује статус резервних валута  валутама земаља које припадају периферији.

Истовремено нема никаквих ограничења да земље-чланице ММФ-а у својим међународним резервама сакупљају било коју валуту било које земље на свету. Шта више – ММФ од својих чланица не захтева да обавезно откривају састав својих међународних резерви  по врстама валуте. Они могу  да се ограниче и само саопштавањем укупног збира – цифре својих резерви.

Табела 2

Ниво откривања структуре међународних девизних резерви по врстама валуте (крај 1.тромесечја 2014, у %)

Све МДР

Део МДР за које је структура девиза откривена

Део МДР за које се структура девиза не открива

Све земље света       100

52,0

48,0

Економски развијене земље 100

89,1

10,9

 

Земље ПСК                                       34,1                                65,9

Из Табеле 2 се види да економски развијене земље ММФ-а дају прилично „транспарентну“ слику својих међународних резерви. Али земље периферије светског капитализма више воле да  девизну структуру својих резерви не откривају. Скоро половина међународних девизних резерви је „нетранспарентна“.

          Табела 3

Цео свет

Економски развијене земље

Земље периферије светског капитализма

Долар, САД

60,9

61,5

60,2

Евро, ЕУ

24,5

24,7

24,2

Фунта стерлинга, Велика Британија

3,9

2,9

5,0

Јен, Јапан

4,0

4,6

3,2

Франак, Швајцарска

0,3

0,3

0,2

Долар, Канада

1,9

1,6

2,2

Долар, Аустралија

1,7

1,6

1,8

Остале валуте

2,8

2,8

3,2

Како се види из Табеле 3 девизна структура резерви земаља „златне милијарде“ и земаља ПСК се много не разликује. Али треба да се још једном напомене да наведена статистика обухвата само део укупне светске слике. Постоји и сумња да оне земље ПСК које девизну структуру својих резерви саопштавају отворено у ствари прате неку општу линију Запада тако што своју девизну структуру „равнају“ према земљама Запада. Већина земаља ПСК има неку своју представу о оптималној структури својих девизних резерви, али ту представу не објављује. Зато не објављују ни које валуте чине њихове резерве.

Може да се претпостави да цео низ земаља ПСК одавно у својим девизним резервама има и оне валуте које ММФ не признаје за резервне, односно валуте  које спадају у „трећи ред“. За то има више разлога. Прво – такве валуте се користе у билатералној трговини. Лакше их је зарадити и оне се практично више користе у билатералним економским односима. Удаљавање од сакупљања девиза „првог“, као и „другог реда“, смањује ризик од санкција Запада према земљи која тако поступа. У томе је Иран пионир, против кога је Вашингтон завео економску блокаду још 1997. године. Техеран је одавно одустао од акумулације САД долара као своје девизне резерве, а релативно недавно је одустао и од евра (пошто су САД прикључиле Европску унију санкцијама и натерали је да прекине куповину иранске нафте). У међународним резервама Техерана постоје јуани, рупије, руска рубља, злато,..

Међу валутом „трећег реда“ је најзначајнији кинески јуан. Цео низ земаља Африке, Азије и Латинске Америке, не чекајући да ММФ званично легализује јуан као резервну валуту (ММФ од Кине захтева да се уведе потпуна конвертибилност јуана и потпуни пливајући курс), гомилају и њега у својим резервама. Већ почетком 2012.године, по проценама експерата, јуан је постојао у међународним резервама 12 земаља. У овом тренутку Народна банка Кине има важеће споразуме о валутним своповима са централним банкама више од 20 земаља. Ти споразуми подразумевају и размену националних новчаних јединица у трговинским и другим економским односима Кине и других земаља.

Исто тако и руска рубља која такође припада „трећем реду“ валута одавно је укључена у састав међународних резерви неких пост-совјетских држава. На пример, у међународним резервама Белорусије руска рубља је још 2011.године учествовала са приближно 25%.[1] Полазећи од чињенице да Кина и Русија намеравају да већ следећих година до половине своје трговинске размене преведу у рубље и јуане те две валуте ће, природно је, постати саставни део међународних резерви у обе земље. 

________________________

1Погл. Борисов С.М. Коришћење рубље у међународним обрачунима и резервама (анализа по количини) – М.ИМЕМО РАН, 2011.