ДРУШТВО

Какав би утицај имала одлука Уставног суда о неуставности тзв. Бриселског споразума (чак и када би била донета)? Погледајмо истини у очи…


Колико коштају заблуде?

10155925_368446889977512_7020298734457452768_n

Реци не ЕУ 12.10.2014.

На V седници Скупштине АП Косова и Метохије, одржаној 10.09.2014 године, у једном од закључака се каже:

– Позива се Уставни суд Р. Србије да што хитније спроведе и оконча поступак оцене уставности Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини од 19 априла 2013 године, односно да покрене и спроведе поступак по иницијативи за оцену уставности, како Закључка Владе којим је прихваћен Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа 05 број 02-3570/2213 од 22.04.2013 године, тако и Одлуке народне скупштине Републике Србије о прихватању извештаја о досадашњем процесу политичког и техничког дијалога са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, уз посредовање Европске уније, укључујући и процес имплементације постигнутих договора од 26 априла 2013.Подржава се подношење Иницијативе за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости четири одлуке Владе Републике Србије од 10.09.2013 о распуштању скупштина општина Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток.

И у закључцима са претходних заседања Скупштине, било је сличних позива упућених Уставном суду Републике Србије за оцену уставности законитости Одлука, Уредби и других правних аката који проистичу из тзв. Бриселског споразума, као и самог споразума.

3. јуна 2013. године, Демократска странка Србије је Уставном суду Србије, а на основу члана 168 става 1 Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, поднела предлог за оцену уставности и законитости „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ (познатијег као „Бриселски споразум“).

На седници од 26. фебруара 2014. Уставни суд Републике Србије донео је одлуку да је Уредба о посебном начину обраде података катастарских књига за Косово и Метохију („Службени гласник РС“, број 94/11), на основу које је Влада Србије копије земљишних књига за територију Косова и Метохије уступила специјалном представнику Европске уније за Косово, то јест Приштини, неуставна и незаконита.

Уставни суд Републике Србије донео је одлуку на седници одржаној 3. априла 2014. да Одлука о распуштању скупштина општина Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина („Службени гласник РС”, број 42/10), у време важења, није у сагласности са Уставом и законима Републике Србије.

На седници Уставног суда одржаној 30. априла 2014 утврдио је такође, да је неуставна Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије Косова и Метохије, који не обављају делатност по прописима Републике Србије.

С обзиром на то да су ова Уредба, Одлука о распуштању скупштина општина, као и Уредба о посебном начину обраде података катастарских књига за Косово и Метохија донете на основу тзв. Бриселског споразума доведена је у питање и уставност осталих правних аката донетих на основу овог споразума, али и самог споразума. Међутим, ни више од годину дана након подношења предлога, Уставни суд није донео оцену уставности и законитости самог „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“, односно самог тзв. Бриселског споразума.Прво питање, дакле, а узимајући све чињенице у обзир, гласи: има ли основа за очекивање да ће Уставни суд донети одлуку о томе да тзв. Бриселски споразум није у сагласности са Уставом и законима Републике Србије?

Још важније (и прецизније) питање је, међутим – чак и када би ова одлука била донета, да ли би Влада поступипа у складу са њом с обзиром да је извршна и обавезујућа, и да ли би имала неке последице у смислу правне и политичке одговорности чланова претходне и садашње Владе?Да ли су претходне, горе наведене, одлуке Уставног суда о неуставности и незаконитости Одлука и Уредби проистеклих из тзв. Бриселског споразума произвеле неко дејство?И коначно и најважније питање, које и јесте разлог писања овог текста: каве последице по статус Косова и Метохије, које је De facto независно, и утицај на свакодневни живот преосталих Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији би имала одлука Уставног суда о неуставности и незаконитости тзв. Бриселског споразума, чак и када би била донета?Немојмо се заваравати, погледајмо истини у очи: Никакав. Ама баш никакав.Претерујем?

Подсетимо се реаговања на сецесију почетком деведесетих година.

Уставни суд Југославије поништио је одредбе (чл. 2, 3 и 4) Декларације о суверености (Службени лист СФРЈ, бр. 23/1991) и Основну уставну повељу о самосталности и независности Републике Словеније (Службени лист СФРЈ, бр. 89/1991), као незаконите акте, супротне Уставу СФРЈ. По истом основу поништио је Уставну одредбу о суверености и самосталности Републике Хрватске (Службени лист СФРЈ, бр. 83/1991), као и њене пратеће акте. Уставни суд оспорио је, на основу чл. 270 Устава, примат републичких прописа у односу на савезне. Иако Устав СФРЈ у чл. 394 недвосмислено утврђује да су “одлуке Уставног суда Југославије обавезне и извршне“, њихово спровођење у живот је изостало, није покренуто ни питање правне ни политичке одговорности руководства двеју република. 
 
(Процес правног разграђивања савезне државе почео је раније; доношени су републички прописи изричито супротни са савезним уставом, или уз тотално игнорисање Устава, што је изазвало парализу власти. Поништавање тих аката од стране Уставног суда било је тотално игнорисано од стране републичких органа. Мишљења Уставног суда Југославије објављена су у следећим бројевима Служб. листа СФРЈ: 10/1990, 31/1991, 64/1991, 83/1991, 86/1991, 88/1991, 94/1991, 95/1991, 1/1992, 5/1992, 6/1992, 9/1992, 12/1992, 14/1992, 24/1992, 25/1992.) 
Пре тога, председништво СФРЈ је 9. јануара 1991. године, како би се спречила “опасност за избијање оружане побуне и међунационалних сукоба најширих размера, са несагледивим последицама за безбедност грађана, суверенитет и интегритет земље“ издало наредбу да се на целој територији СФРЈ морају “расформирати сви оружани састави који нису у саставу јединствених оружаних снага сФРЈ или органа унутрашњих послова и чија организација није утврђена у складу са савезним прописима.“
 
(Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије)

Наредба Председништва, као што је познато, није извршена.Повеља о самосталности и независности Републике Словеније усвојена је од стране Скупштине Републике Словеније 25. јуна 1991.

Сабор Републике Хрватске је 25. јуна 1991 усвојио Уставну одлуку о суверености и самосталности Републике Хрватске.

Суверена држава Македонија је формално прокламована 15. септембра 1991. године, након одржаног референдума.

Све ове бивше републике СФРЈ су и данас, као што знамо, више од две деценије од тада, суверене и самосталне.

Са ове временске удаљености, реакција савезних органа и Уставног суда СФРЈ, одлуке и наредбе, које нису пратиле мере које би обезбедиле њихово спровођење, делују комично. Заправо, једино што нас спречава да их оценимо као такве (комичне) јесу последице грађанског рата, посебно по српски народ.

Хоћемо ли да сачекамо две или три деценије, и да на исти начин коментаришемо одлуке Уставног суда Републике Србије о неуставности и незаконитости сецесије Косова и Метохије (и Војводине?) и тзв. бриселског споразума, или ћемо да тражимо и спроведемо у дело стварна (а не квази) решења?

Изађимо из заблуде, мишљење Уставног суда неће променити ништа када је у питању статус Косова и Метохије нити ће на било какав начин утицати на живот преосталих Срба тамо. А још мање текстови у “Геополитици“ и другде, анализе, ауторске колумне и коментари на социјалним мрежама.

Србију нису ослободили Вук и Доситеј, него Карађорђе и Милош.

Димитрије Марковић, Реци не ЕУ

4 replies »

  1. Господине Марковићу,

    Прво одговорите себи и нама – да ли Срби и Србија имају право на Косово и Метохију, или су га изгубили, а УЧК терористи и западне империје злочином, већом силом и пропагандом стекли и заслужили?

    Питање није да ли су Косово и Метохију УЧК терористи и НАТО империје – освојили, већ да ли су они стекли а ми изгубили право на Косово?

    Ако тврдите да право немамо, да право има окупатор, онда од вас нема борца за ослобођење, јер себе не бисте ни сматрали ослободиоцем већ окупатором Косова које припада УЧК & НАТО-у.

    Зар мислите да су Карађорђе, Милош и њихови ратници ратовали са уверењем да немају право на Србију?

    Ако пак сматрате да право нисмо изгубили тиме што смо поражени силом и злочином, зар тврдите да је безначајно и свеједно какав однос према окупацији имају други Срби?

    Зар мислите да је безначајно ако судије Уставног суда отаџбину издају а устав и заклетву крше?

    Ако је издаја судија безначајна, та коме онда имамо право да на издаји отаџбине замеримо?
    Шибицарима на бранику отаџбине?

    Ако је нама свеједно што судије издају отаџбину, а шта смо онда ми?
    Како је то онда нама стало до отаџбине када нисмо спремни ни да не изгласамо издајнике који ће у Скупштини Србије да издају Србију, баш као што ће судије Уставног суда Србије да је издају у својој – ћутаоници.

    Издала је и војска и жандармерија, уз владу и скупштину.
    Прочитајте писмо Жандармерији Ивана Максимовића:
    „Ујео вас је пас кога сте хранили“ (на ФБРепортеру)
    Издаде и народ српски себе, изгласавши скупштину која се клања бриселском споразуму.
    Али то не значи да судије Уставног суда нису издале отаџбину, нит да је издаја било чија безначајна, а камо ли вршилаца најважнијих државних функција.

    Карађорђеви и Милошеви ратници Србију нису ослобађали тако што су тврдили да Србија припада окупатору.

    Чак и када за ослобођење није било ресурса, чуван је елементарни дух слободарски = свест да је непријатељ отео, да није њихово, да им злочином отета српска земља не припада, ако силу имају право немају.

    Нема ни Карађорђа ни Милоша, ако Карађорђе и Милош, у миру и луксузу кажу – није наше, турско је, а колац вам заборављамо.

    Тачи каже Косово је њихово и устав његове државе неће никада одступити од Косова, а неће ни он. У ствари, ни један терориста, ни један криминалац, ни најцрњи олош, нико од Шиптара а камо ли њихове „судије“, немају намеру да изјаве да немају право на Косово.
    То је њихов морал.

    А наш?

    Зар једни друге да убеђујемо да је потпуно неважно што судије Уставног суда издају и отаџбину и струку и своју институцију…?

    Свиђа ми се

    • Господине Лалићу,

      текст је толико једноставан , са јасном поруком, да је веома интересантно да га нисте разумели.
      Или сте на текст наишли на неком другом месту па, као што то немали број них ради, прочитали само наслов и исечак који служи да привуче пажњу читалаца и на основу тога извели закључак.
      Дакле, као прво, препоручујем вам да прочитате текст уколико нисте.Ако сте прочитали а нисте разумели, нисам сигуран да ли могу да вам помогнем.
      Покушаћу.
      Укратко,текст се бави утицајем одлуке Уставног суда, уколико би она била донета, о уставности и законитости тзв. Бриселског споразума на статус Косова и Метохије и живот преосталих Срба на Косову и Метохији.Негативан закључак о утицају ове одлуке се темељи на искуству из периода распада СФРЈ.Имплицитно се указује на то који је то вид борбе који једини може да да резултате.
      Препоручујем вам и коментар г-ђе/г-ђице Видић, ниже, испод вашег,она је разумела.
      Ви сте извели погрешан закључак и онда кроз цео текст вашег коментара са тим закључком полемишете.Другим речима, полемишете сам са собом, а ја немам намеру да се у ту полемику укључујем.
      Уметнули сте у коментар и жандармерију, и још много шта што са текстом нема везе.Ваљда све оно што вам је лежало на души.
      Жалосно је ако је вама потребна одлука Уставног суда као потврда о томе чије је Косово и Метохија.Нећу се упуштати у опширнији коментар.
      И јадан је тај “елементарни дух слободарски“ који зависи од одлуке Уставног суда и та свест да је Косово и Метохија отето која се на њој темељи.
      Ја за разлику од вас не морам да чекам на одлуку Уставног суда да бих знао чије је Косово и Метохија.Препоручујем вам у том смислу следећи текст:

      Упитању је скраћена верзија.Комплетан текст “Ослобођење Косова и Метохије – нацрт плана“ можете наћи и на ФБРепортеру, али пошто видим да цените Ивана Максимовића препоручујем вам објаву на његовом порталу:
      http://www.kmnovine.com/2014/08/blog-post_68.html
      Одлука Уставног суда, уколико би била донета, може да послужи само да се покрену кривични поступци против појединаца у претходним и садашњој Влади.О томе сам писао у тексту за који сте добили везу.
      Пропустили сте такође да наведете на основу чега себе сматрате компетентним да процењујете од кога може у будућности да буде борац а од кога не ?
      Такође, зашто пишете у будућем времену ? На основу чега закључујете да ја као борац имам (или немам) будућност али не и прошлост ? Наведита ми вашу прошлост као борца, а ја ћу вам, заузврат, веома радо навести своју.
      Ова реченица већ поменуте г-ђе/г-ђице Видић би могла да се односи и на ваш коментар: “Наша се борба свела на теоретисање и патетику.“

      Димитрије Марковић

      Свиђа ми се

  2. БОГ СЕ ПОСТАРАО ДА УРАНИЈУМ ОЧИСТИ КОСОВО !

    Wed, 15 Oct 2014 21:30:29 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: “

    Колико коштају заблуде?

    Реци не ЕУ 12.10. 2014.

    На V седници Скупштине АП Косова и Метохије, одржаној 10.09.2014 године, у једном од закључака се каже:

    – Позива се Уставни суд Р. Србије да што хитније спроведе и оконча поступак оц“ >

    Свиђа ми се

  3. Слажем се. Велико НЕ.Побацали су уранијумске бомбе, осоколили шиптаре да нас газе, недавно нас потопили, синоћ посрали нам се на главу.Наша се борба свела на теоретисање и патетику.Не постоји начин да се освоји слобода без жртве и без борбе.На свету ништа није загарантовано, осим смрти.А када се умире ваља умирати као човек, а не живети као људска крпа.Сви желимо мир, али рачун од ЕУ је превисок и понижавајући.Колико сам разумела они желе нашу територију, а ми смо им генерално сувишак.Имамо два избора, да се селимо или да заборавимо ко смо били. некад.

    Свиђа ми се