АКТУЕЛНО

Русија признала изборе одржане у Доњецкој и Луганској Републици


ЗА ПРЕДСЕДНИКА ЛНР ИЗАБРАН ЊЕН ДОСАДАШЊИ ПРИВРЕМЕНИ ЛИДЕР ИГОР ПЛОТЊИЦКИЈ

  • Нова ЕУ-комесарка за спољну политику Федерика Могерини саопштила је – што је такође очекивано – да Брисел изборе у ДНР и ЛНР сматра нелегитимним и не признаје

3. 11. 2014. ФАКТИ, Глас Русије, за ФБР приредила Биљана Диковић

mid2_text_7

ЗА председника Луганске Републике изабран је њен привремени лидер Игор Плотњицки. Он осваја око 63 одсто гласова.

Другопласирани је синдикални вођа Олег Акимов са око 16 одсто гласова, трећи бизнисмен Виктор Пенер са око 11, а четврта министарка здравља ЛНР Лариса Ајрапетјан са 8,36 одсто.

На парламентарним изборима у ЛНР гласови су подељени овако: покрет Мир Луганшћини 69 одсто, Лугански економски савез 24 и Народни савез 5 одсто.

Излазност је у ЛНР била 68,71 одсто.

Русија је иначе, како се очекивало, признала изборе у Доњецкој и Луганској Републици.

Министарство иностраних послова РФ  је ноћас саопштило: „Ми уважавамо изборну вољу народа југоистока. Имајући у виду резултате избора, крајње је важно да се у оквирима договора из Минска праве активни кораци у стабилном дијалогу између централне украјинске власти и представника Донбаса.

МИП РФ је посебно нагласило да је Москва спремна да заједно са међународним партнерима и даље конструктивни помаже тражењу решења за кризну ситуацију у Украјини”.

Нова ЕУ-комесарка за спољну политику Федерика Могерини саопштила је – што је такође очекивано – да Брисел изборе у ДНР и ЛНР сматра нелегитимним и не признаје.

***

Москва поштује изборну вољу становника Донбаса

Москва поштује изборну вољу становника Донбаса

Москва сматра важећим изборе одржане на југоистоку Украјине и уважава изборну вољу становништва Доњецке и Луганске народне републике, каже се у саопштењу МСП РФ. У ресору је наглашено да је гласање организовано уз високу излазност бирача. Изабрани представници добили су мандат за решавање практичних задатака по успостављању нормалног живота у овим регионима.

Тренутно је важно предузети активне кораке у успостављању дијалога између централних украјинских власти и представника Донбаса у оквиру у Минску постигнутих споразума, наглашено је у МСП РФ.

Москва је спремна да са међународним партнерима помогне регулисању ситуације у Украјини.

***

Први председник Доњецке Републике постао – Александар Захарченко

НА ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА ВОДИ ЊЕГОВ ПОКРЕТ ДОЊЕЦКА РЕПУБЛИКА

СВИ су изгледи да ће Александар Захарченко бити први председник Доњецке Народне Републике.

Резултати exit poll показали су да је за њега гласало 81 одсто изашлих на опште изборе у ДНР.

Другопласирани – заменик председника парламента Новоросије Александар Кофман – добија око десет одсто гласова, а њихов ривал Јуриј Сивокоњенко – девет одсто.

Такође према очекивањима, на парламентским изборима у ДНР води листа покрета Доњецка република чији је лидер Захарченко (добија око 65 одсто). На другом месту је партија Слободни Донбас са око 35 одсто.

***

ДНР И ЛНР сумирају резултате јуче оджраних избора

ДНР И ЛНР сумирају резултате јуче оджраних избора

У Доњецкој и Луганској народној републици (југоисток Украјине) сумирају се резултати председничких и парламентарних избора.

После пребројаних преко 50% гласачких листића, актуелни премијер Доњецке народне републике Александар Захарченко освојио је преко 70% гласова. Покрет „Доњецка република“ на чијем се челу налази Захарченко обезбедиo је подршку преко 60% бирача на изборима за Народни савет. Преко милион људи изашло је јуче на изборе.

У Луганској народној републици води актуелни лидер Игор Плотницки. После пребројаних 28% гласачких листића он има подршку преко 63% бирача.

На изборима за парламнт у вођству је покрет „Мир Луганшћини“, чију листу предводи премијер, који је добио 69% гласова.

 

***

Европски посматрачи: Избори у ДНР транспарентни и демократски

Европски посматрачи: Избори у ДНР транспарентни и демократски

Посматрачи из Европе саопштили су да су избори у Доњецкој народној републици били транспарентни и имали демократски карактер.

Посланик Европског парламента из Француске Жан Клод Шефхаузен изјавио је у Доњецку да изборни резултати у потпуности рефлектују реална стремљења народа.

Према речима италијанског сенатора Лучија Малана, гласање је у потпуности задовољило међународне стандарде, потштована је тајност и независност. Он је такође нагласио да га је импресионирао број гласача на биралиштима, да је атмосвера на изборима била апсолутно спокојна и да није било никаквих притисака.

„Желели бисмо да гласање донесе мир овом региону“, нагласио је посматрач.

***

АМЕРИЧКИ ПОСМАТРАЧ: Вашингтон ће променити однос према Донбасу

ФРЕНК АБЕРНАТИ УВЕРЕН ДА ЈЕ ТА ПРОМЕНА САМО „ПИТАЊЕ ВРЕМЕНА”

ВАШИНГТОН би могао изменити свој однос према Доњецкој и Луганској Републици после ових избора – оценио је Френк Абернати, издавач америчког часописа „US – Ukraine Observer”, који је био један од страних посматрача.

Он је притом проценио да је проблем у томе што је амерички естаблишмент уверен да се у Украјини ради о инвазији Русије на ту земљу. Упитан – да ли ће се амерички поглед на украјинску кризу променити – Абернати је био кратак: „То је само питање времена”.

Абернати је посебно нагласио да су избори у Донбасу били поштени и процедурално коректни.

***

Кијев за „непожељне особе” проглашава све стране посматраче на изборима у Новоросији

ЕУ И САД ОБЈАВИЛЕ ДА СУ ИЗБОРИ У ДНР И ЛНР У СУПРОТНОСТИМА СА „ПРОТОКОЛИМА ИЗ МИНСКА” И ДА ИХ НЕ ПРИЗНАЈУ

КИЈЕВСКА хунта је саопштила да ће за „непожељене особе” прогласити све стране посматраче на изборима у Доњецкој и Луганској Републици.

Ово званично објавила Служба безбедности Украјине која се налази под директном контролом ЦИА.

Опште изборе у ДНР и ЛНР прати преко 100 страних посматрача. Дошли су из САД и већине европских земаља, укључујући Немачку, Француску, Шпанију, Италију, Грчку, Мађарску, Аустрију…

ЕУ и САД су већ објавиле да су ти избори у супротности са „протоколима из Минска” и да их неће признати.

2 replies »

  1. U boljsevickim Sovjetskim Ustavima od 1924 i 1936. godine nigde se nije pominjala Rusija (Vidi: Sojuz Sovetskih Socialisticeskih Respublik – II. Konstitucija /osnovnoj zakon/ S. S. S. R., utverzdennaja II S’ezdom Sovetov Sojuza Sovetskih Socialisticeskih Respublik v zasedanii ot 31 janvarja 1924 goda. Moskva, Kreml, 1924; Isto: Konstitucija /osnovnoj zakon/ Sojuza Sovetskih Socialisticeskih Respublik, Moskva, 1936).Staljin je to objasnio da je Sovjetski Savez ne nacionalna, nego mnogonacionalna drzava i to prva takve vrste u svetu, sto je odgovaralo reakcionarnim i revolucionarnim Carobnjacima medjunarodne univerzalne masonerije, Rimskim katolickim templarima i kabalistima kao predstavnicima korporativnog zapadno-evropskog i americkog establismenta. U Sovjetskom Ustavu mesto Rusije se uvek spominjao Savez socijalistickih sovjetskih republika i to ne kao nacionalna drzava, nego kao “socijalisticka drzava radnika i seljaka”. U Ustavu je receno, clan 2, da politicku osnovu sovjetske drzave sacinjava ne narod, nego radnicki delegati. U ovom Ustavu nabrojano je 11 republika, bez onih koje su Sovjeti posle donosenja ovog Ustava anektirali. Staljin je u toku Drugog sv. rata izmenio Ustav jednim novim umetkom i prosirio autonomije saveznih republika. Stvorio je pet novih republika i omedjio njihove granice. Razbio je i osakatio Ruse, koje je lisio supstance stvarajuci druge “narode” na njihov racun, koji su morali ziveti u 16 sovjetskih republika. Od ovoga broja bile su samo tri ruske – Ruska federativna sovjetska socijalisticka republika, Ukrajinska federativna sovjetska socijalisticka republika i Beloruska federativna sovjetska socijalisticka republika. Koliko se ovim ustavom islo za tim, da se potisne i onemoguci presudan uticaj ruskog elementa na sovjetsku drzavu, vidi se najbolje po tome sto je clanom 55. predvidjeno da se u savez nacionalnosti biraju prestavnici po kljucu: po 25 poslanika od svake savezne republike, po 11 poslanika od svake autonomne republike, po 5 poslanika od svake autonomne oblasti i po 1 poslanik od svakog nacionalnog okruga. Predstavnici ruskog naroda, koji je nekoliko puta brojniji od svih 169 nacionalnih i religioznih grupa, bili su u predstavnickom telu u ogromnoj manjini, kao sto su u ogromnoj manjini i u vodjstvu sovjetske drzave. Pored toga sto je ovo cisto nedemoktarski princip, 123-im clanom izricno je slovenskoj ruskoj vecini uskracena svaka mogusnost otpora protiv rada pojedinih manjina, uperenog protiv planskog majoriziranja vecine i razaranja njenih nacionanih osnova. Torontski list The Globe and Mail u februarskom broju 1944 godine doneo je podatke o Sovjetskom Ustavu, gde stoji: “U spoljnoj politici Sovjetski Savez je izgradjen po uzoru na Britansku imperiju, sa svakom od svojih 16 republika koje imaju svoju vojsku i spoljnu politiku, koja je usvojena od strane Vrhovnog Sovjeta…” – “Soviet Union modelled externally along the lines of the British Empire, with each of its 16 republics having its own army and foreign policy, was adopted by the Supreme Soviet…” (Vidi: The Globe and Mail, Toronto, Ontario, Canada, February 2, 1944).
    Kad pogledamo izvesne sudbonosne i istoriske dogadjaje kroz koje je prosao ruski i srpski narod u dvadesetom stolecu nemozemo se oteti utisku da su danasnji uzroci krize u Ukrajini i ranije u Jugoslaviji, vezani za zapadno-evropske i americke imperijaliste i boljsevike- komuniste, koji su crtali republicke granice. Od kuda to, da su zapadno-evropskim trijalistima i imperijalistima boljsevicko-komunisticke granice u Istocnoj Evropi postale nepovredive kada su u pitanju Rusi u Sovjetskoj Ukrajini, kao sto je bio slucaj i sa nama devedesetih godina dvadesetog stoleca u sumskoj Avnojevskoj Jugoslaviji? Kako objasniti i to da su Lenjin, Zinovjev, Trocki, Cicerin i Kerenski bili pripadnici idolatrijskog drustva Carobnjaka medjunarodne masonerije? (Vidi: I. F. L. The growing menace of freemasonry in Britain, London, 1936, p. 20)
    Na ovom mestu, preporucio bih jos svakom dobronamernom bratu Srbinu da procita knjigu vidovitog generala N. N. Golovina “Cemu tezi Velika Brianija”, gde stoji:
    “Nije tesko predvideti, da kao god sto boljsevici nece nikad obustaviti svoje pokusaje da revolucionisu Persiju, Avganistan i preko njih Indiju, isto tako ni Velika Britanija nece nkad obustaviti svoje nastupanje protiv njih. To ce ih nastupanje odmah po izlasku iz Perzije dovesti do ovladjivanja naftom u Baku.
    To nastupanje olaksano je u isto vreme i time, sto Velika Britanja moze da za njega iskoristi sile kavkasih naroda, koji sad trpe boljsevicki jaram i zude da ga se oslobode.
    Ovde moram pomenuti sravnjenje, koje sam vec nekoliko puta ranije cinio. Ja sam sravnio britanske politicare sa hidro-inzenjerima, koji zele da iskoriste stihijsku silu vode, organizujuci njen tok. Takvu istu stihijsku pojavu predstavlja raspad Rusije, koji dolazi usled toga, sto su u Moskvi boljsevici na krmilu vrhovne vlasti. Jedna pojava tog raspada je udaljavanje od Moskve svih delova Ruske Imperije, koja je pod carskom vlascu bila “velika, jedinstvena i nedeljiva”. Narocito silno se ispoljava taj process na periferiji Rusije. On je vec doveo do obrazovanja citavog niza nezavisnih drzava, koje su dobile karakteristican nazv “limitrofi”. Ali taj proces jos nije zavrsen. Dokle god se drzavna vlast bude nalazila u rukama boljsevika, on ce se produzavati povinujuci se neumoljivim zakonima istorije. Otpadace ne samo oblasti sa narodima druge rase, nego ce se cak i u oblastima od iskona ruskim razvijati proces dezintegracije. Predznaci takvog procesa vec se osecaju; s jedne strane to se dokazuje porastom ukrajinske samostalnosti, s druge strane – pojavom izdanaka seperatizma tamo gde je izgledalo, da je cak i sama pomisao o separatizmu smesna: u kozackim oblastima, u Sibiru i na ruskom Dalekom Istoku.
    Pod takvim uslovima stvara se u strategiskom smislu, neobicno pogodna situacija za nastupanje Velike Britanije ne samo u Persiju nego i dalje u Zakavkasku. Ovde ce ona lako moci da primeni svoj omiljeni metod prodiranja: obrazovati male nezavisne drzave, koje ce radi zastite dobivene samostalnosti biti voljne ( zainteresovane ) da ostanu u orbitu politike Velike Britanije. Pominjem: Portugaliju, Belgiju, Holadiju, Grcku, Finsku, Estoniju i Litvu. Pretvaranje Britanske Imperije u Savez slobodnih drzava, moze samo ojacati poverenje malih drzava prema vodjama britanske politike.
    Kao takva nezavisna drzava u zapadnom delu Zakavkaske moze biti Gruzija. U istocnom delu Zakvkaske, moze se stvoriti takva mala nezavisna drzava od ruskog Azerbejdzana sa naftom u Baku…” (Vidi: N. N. Golovin, Cemu tezi Velika Britanija, Beograd, 1938, str. 188-189).

    Свиђа ми се