АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Победа Војислава Шешеља у Хашком трибуналу – Победнику нема ко да аплаудира


10815684_10205208217384133_1705943782_n
После вишедеценијских пораза Србије у ратовима од Словеније до Косова и Метохије, пораза на пољу економије (санкције, инфлација, девалвација, спорне приватизације, пљачке ….), пораза на пољу морала (корупција, малверзације, подмићивање, парада поноса ….), пораза у спољној политици, наталитету, уз многобројне друге примере који су довели државу Србију на руб пропасти, уследила је коначно једна српска победа, победа Војислава Шешеља у Хашком трибуналу.

И уместо да се радујемо тој бриљијантној победи, коју не оспоравају ни Запад, који директно контролише рад Хашког трибунала, па чак ни сами тужиоци и портпароли Хашког трибунала, власти у Србији, помоћу својих контролисаних медија, настоје да је оспоре и заташкају, као да је се стиде и стиче се утисак само што се због ње не почну извињавати својим западним „партнерима“.

Без обзира волели ми или не Шешеља, морамо признати да је у Хашком трибуналу, задњим атомима своје снаге, паметно и поштено бранио српске интересе и на радост многих потлачених и правдољубивих народа Света, искомпромитовао Хашки трибунал до те мере, да он после његовог пуштања на привремену слободу, више никада не може бити исти.

Шешељева победа је у толико већа што се зна да ју је извојевао потпуно сам и без помоћи државе Србије, чије је интересе бранио а да она и даље није свесна, колико ће јој та победа у будућности донети користи.

По тој усамљеничкој борби са најмоћнијим судом на свету, Шешељ помало подсећа на неког незапаженог спортисту, који се далеко од очију јавности и без финансијске помоћи државе, у тишини припремао за велико спортско такмичење, на које је једва скупио средства да одпутује, а онда на њему, на изненађење свих, освојио златну медаљу. Таквог светског победника, држава Србија примети тек онда кад се на победничком трону огрне српском заставом и кад се у дворани зачује „Боже правде“, а српски медији тек тада почну да пишу о њему и да га хвале, помало се стидећи што га нису на време приметили и што му нико није помогао да дође до победе.

Таква судбина, по свему судећи, чека и хашког победника Војислава Шешеља, чију победу садашње државно руководство узалудно покушава да не примети, али без обзира на све то, српски народ ће му сигурно одати заслужено признање, јер је кроз своја уста изговорио „Западу“ оно што добар део српског народа мисли, а српска и светска историја ће тек писати о његовом подвигу.

Орховац, 29.11.2014. год.
Дејан Баљошевић

7 replies »

  1. Дајте мало оладите са „српским поразима”!

    90-те године прошлог века Србија је провела играјући мачке и миша са Новим светским поретком – Глобалистаном. Ми смо ту били у улози миша, али смо учинили немерљиву услугу човечанству: 10 година смо замајавали Звер, на крају испровоцирали бомбардовање – таман довољно да и последњи дебил у свету схвати: да су права човека, крај историје, демократија, R2P – само слатке речи за ужас доласка Пакс Американа, који нам се спрема.

    Наш мостобран био је првенствено намењен Русији, као земљи одабраној да по ко зна који пут брани човечанство од сила мрака. Прво је требало изборити се за 10 година њиховог мира (не рачунајући Карабах и Чеченију), а затим задати и завршни шамар – бомбардовање Београда, како би се и последњем неверном Томи развејале сумње у добронамерност Новог светског поретка.

    Ми смо сада одређени да плаћамо високу цену своје мисије – да будемо европски парија, на којег и зец диже ону ствар; да нас понижавају околни ситни играчи. Али то треба отрпети, са мишљу: ми смо своје обавили, а и на вас ће доћи ред!.


    Не бих ни сам веровао у ово, да нисам видео сахрану Борислава Милошевића у оној вукојхебини од Лијеве Ријеке у Васојевићима: да је дошао специјални авион из Москве, са водећим људима руске Думе, армије, МИП-а, дошла оба амбасадора.. случајно се радило о брату Слободана Милошевића, на чију сахрану нису дошли, иако се могло. То говори да је Борислав можда био важнији играч од Слободана, а највероватније да је управљао политиком Србије, по налозима завереника у руском КГБ.

    Овде ће се наћи они који ће рећи: јесте, увек морамо да гинемо за Русе (мада има доста јаснијих доказа да смо гинули за Енглезе и Французе). Међутим и овога пута рачуница је била јасна: или ћемо да нестанемо, као Македонци и Црногорци, или да се не дамо без борбе – како смо навикли. Држање мостобрана давало је могућност да се „главнина” пресабере и после врати да нас спаси; а без наше жртве није било више никакве могућности, а и руске жртве множиле су се са 4.

    Свиђа ми се

    • Може и овако објашњење и 1941 смо успорили Њемце па су касније кренули на СССР, али могло би нас нешто од силних историјских улога и (про)машити, јер док испунимо све историјске роле неста нас са мапе, таман ћемо бити спремни за смјештај под Тарабићеву шљиву.

      Свиђа ми се

  2. Naslov i sve ostalo je – ziva istina!
    Da su oni jadnici iz tog vajnog „suda“ znali sta ih ceka, ne bi ga nikada ni primili u goste… a ovako su se silno izbrukali, ma koliko da oni ignorisu istinu i logiku – ovo sa Seseljom je istoriski proces. Sve njihove presude su srozane do besmisla…

    Свиђа ми се

    • ZNALI SU neprijatelji Srbije SVE pre Toga! Verujte da oni svakom novom politicaru naprave psihoanaliticki profiler-analizu, pa tako i Seselju-velikanu! Znali su oni kako ce ga isprovocirati, cime ce Voja da prkosi i junaci! Bas su na tu kartu igrali, kada su resili da Srbiju DUPLO OBEZGLAVE prvo sa Seseljem, a 3 nedelje kasnije i ubistvom premijera Djindjica – u momentu, kada im je premijer javno rekao DA NE DAJE KOSOVO!
      Dr. Voja nije trebao nikako u Hag da ide, jer ocigledno nije znao kakvi su tamo zlotvori! Postoji izreka: „Ne skaci vuku u celjust“! Voja je trebao da dela makar iz pozadine: pa se ne bi dogodilo da Srbija od 2003 – 2014 slepa, gluva i sakata – baulja po mraku na vetrometini azdaja!
      Tesko je posle bezglavog i sakatog opraviti, reparirati, osposobiti!

      Свиђа ми се

  3. Војвода се вратио из Хага!

    Војвода се вратио из Хага,
    дрхте Вучић, Тачи и Јахјага.
    Црни Вулин као прут се тресе,
    прича приче без икакве везе.
    Ицо Тачић и Николић Тома
    и њима је сада црна зона.

    Тачић моли чуда да се десе,
    да Миљацка, Шешеља однесе.
    Издајници каквих било није,
    од кад Воја стиже са робије,
    паника их сада таква хвата,
    смјешнији су чак и од Хрвата.

    А Хрватска, на ногама цијела,
    па сва дрхти због Воје Шешеља.
    Не зна шта ће па се моле врагу,
    да Шешеља врати црном Хагу.
    Муку муче јер им Шеки каже,
    вратићемо оно што је наше.
    Постаће им Хрватска тијесна,
    брине Иво а и Пусић Весна.

    А Шешељ је легенда највећа,
    па се сада успомена сјећа.
    Каже да је Тома скроман био,
    своју земљу и народ волио.
    Ал му паре удар’ше у главу,
    гради куће тик уз ријеку Саву.
    Тамо гдје им дозвољено није,
    без дозволе и без да се крије.
    Не бунте се, није нека зона,
    а и власник је Томица Диплома!

    И на крају, шта још да се каже?
    Важно нам је да се народ слаже!
    Поручује сва народна снага:
    Добро дошо Војводо из Хага!

    Youtube Канал: DrazeRG1941

    Свиђа ми се