АКТУЕЛНО

Родитељи украдених и несталих беба: НАЋИ СВАКО НЕСТАЛО ДЕТЕ – КО ШТИТИ „КУПЦЕ“ – НЕЋЕМО ПАРЕ, ХОЋЕМО ДЕЦУ!


Да бисмо лакше сагледали догађаје који су забрињавајући и већ се деценијама дешавају, а погађају родитеље и породице украдених беба, односно трагедију њиховог даљег живота и борбу за истину о украденим бебама, покушали смо нешто више да сазнамо о томе на ком је нивоу расветљавање те афере у овом тренутку… Истраживали смо и сами, али смо контактирали и људе који стоје иза сајта kradjebeba.org, и ево до којих смо сазнања дошли… Прича није ни мало лака нити пријатна тако да стрпљиво прочитате до краја, а да бисте сами створили слику о томе…

1. 12. 2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

poster NESTALO DETE

Сајт kradjebeba.org, основали су родитељи и породице које су од самог почетка подигле глас у афери крађе беба. Родитељи и породице украдених беба се окупљају око тог сајта и функционишу тако неформално годинама, јер како наглашавају – нису желели да стварају организације које ће се надгласавањем или сличним методама преузети од стране појединца из било ког разлога, а основни циљ им је био да се сазна и трага за истином о украденим бебама, па раштркани по Србији и расејању, мисле да је сврсисходније да тако функционишу, да организација нема ни трошкове… Тако раде и постоје и дан-данас…

Међутим, тренутно је, међу родитељима у Србији, заиста стање које збуњује, јер се појавило неко ново Удружење родитеља несталих беба Србије (УРНБС) које је како се прича у њиховим круговима, могуће основао и сам премијер Вучић непосредно после пресуде у Стразбуру 2013. године, јер је том пресудом наложено држави Србији да мора да се позабави тим криминалним радњама крађе беба, али и да родитељима исплати одштету... Тада је практично, морамо приметити, уведен нови појам одштете за бебе, који се даље шири у јавности и даје му се на значају…

Некако је стварањем тог новог удружења родитеља медијска блокада за причу о бебама уклоњена, и тиме отворен пут родитељима да се преко медија и на разне начине учлане, тако да се број чланова тог новог удружења попео на пет хиљада… Да, сазнали смо да то ново удружење „барата приличном сумом новца, а њихов председник се шета све до УН у Њујорку и по ЕУ“, како би тамо предао захтеве у име свих родитеља и породица украдених беба (које на медијима називају несталим, ваљда им тако лепше звучи – само што је криминални акт исти и треба га назвати правим именом), иако га на пример ови родитељи и породице који стоје иза сајта kradjebeba.org, нико од њих – „за то није овластио“.

pamflet06

„Ми не желимо мешање страних институција у наше случајеве, али како маса није јединствена, то је тешко објаснити им да су УН највећи трговци људима, а да је ЕУ онај непријатељ који нас је засипао бомбама и крао нам децу“ – категорични су ови родитељи… и настављају:
„Поменути председник тог Удружења (УРНБС) спроводи некакве истраге па проналази децу, врши ДНК анализе родитељима у Бечу, прикупља потписе за петиције, држи трибине и конференције за штампу са Дверима и другим организацијама, позива грађане путем јавних личности као што су Сергеј Трифуновић, Небојша Глоговац, Тијана Дапчевић и остали дежурни Титови пионири… Занимљиво је да су се одмах после те пресуде, а истовремено са појавом УРНБС 2013. године, појавиле и групе еурофанатика код Београдске групе родитеља. Те групе им нуде да им израде предлог Закона о несталим бебама. Реч је о екипи из Пешчаника и НВО Астра. По свему судећи, њих је родитељима послао Веран Матић, јер се Веран Матић последњих година бавио двема кампањама (Bitka za bebe i Bitka za porodilista – http://www.bitkazaporodilista.rs/code/navigate.php?Id=7) које су директне противкампање нашој на http://kradjabeba.org, која продире у свест људи већ 13 година и која је постигла то да људи више верују нама, него здравственим радницима, полицији и правосуђу, бар када је реч о нашој афери“…

За тринаест година, од како постоје, после скептицизма, подругивања родитељима да су превише гледали шпанске серије, до тужби појединих лекара, дошли су до тога да је већина људи у Србији поверовала да овај ужасни проблем крађе беба постоји. Уосталом, свако ко је посветио бар мало врмена, саслушао их и прегледао њихову документацију, уверио се у то да постоји и више него основана сумња да су бебе отете. Јер њих, према папирима нема нигде, а документација је пуна нелогичности.

Поштовани читаоци, пренели смо вам прву причу која је објављена на ову тему још далеке 1972, ПОМОЗИМО РОДИТЕЉИМА УКРАДЕНИХ БЕБА ДА СЕ САЗНА ИСТИНА: „Путују наше бебе у све крајеве света одлазе на пут без повратка са исељеничким пасошима, са непознатим људима путују у Шведску, Данску, Норвешку, Француску, Америку… Сваке године све их је више…“, а сва сазнања ових родитеља и породица отетих и украдених беба почињу крајем седамдесетих година прошлог века, из Титовог доба… Те приче, које су обелоданиле крађу беба, чак и продају беба, су остале у новинским чланцима у библиотекама. Ова група људи је покренула то поново када је поставила на свој сајт kradjebeba.org, причу из тог времена. Власт се није усудила да покрене истраге, а вероватно је реч о највећем злочину над Србима после Јасеновца и јама…

„Бебе су  организовано и систематски извозили из земље, о чему је било речи отворено у штампи већ 1972. године. Бебама су дали други идентитет. Издавани су им пасоши и преко центара за социјални рад су, највероватније папиролошки као ометена у развоју, продаване некоме. Такву децу су легално код нас могли да усвајају странци. У целу операцију је морало бити умешано много лица. Овде сигурно није реч о крађама у којима су учествовали само доктори и бабице, које су нашли некога богатог у свом граду. У Аргентини је председник са осталим државницима недавно осуђен за сличну отмицу беба од дисидената (http://www.bitkazaporodilista.rs/code/navigate.php?Id=7).
Хиљаде беба је нестало из наших породилишта широм земље. Сада се афера прелила и на БиХ, па се и нама јављају медији и породице оданде. Слична афера је букнула недавно у Шпанији, где је у току процес доказивања преко сведока који су се појавили, да је Ватикан организовано трговао тим бебама. Опатице су проговориле“ – кажу родитељи и породице окупљене на сајту kradjebeba.org,.

pamflet04

Интересантно је то да је афера крађе беба по свему судећи, вероватно само ограничена на Србе, јер се у Хрватској и Словенији после 13 година није појавило више од једног или два случаја.
„Занимљиво је да још увек нема пријављених случајева од наших избеглица које су дошле из Хрватске. То говори о томе да се унутрашња републичка граница са Хрватском из неког разлога поштовала, па тамо бебе нису диране, чак ни Срба. У противном, међу нама би било случајева из Книна, Славоније или Барање… Постоје индиције да су продаване Западу. Можда је Ватикан и код нас продужио процес из Другог светског рата па их пребацивао Хрватима, мада је највећа вероватноћа да су тачне неке информације које се појављују у јавности да се нашим бебама повећавао број Шиптара у Албанији и на Косову. Интересантно је да је са избијањем афере крађе беба и њихов пораст становништва нагло стао. Они се још увек хвале великим бројем младих становника, али се њихов број не повећава. То је управо та нека старосна структура, која би одговарала периоду у коме је највише беба овде украдено, од краја 1960их, до 2000. Тада су и окупирали Косово, па им и деца нису више толико требала. Међу нашим случајевима отмица има и после избијања афере 2002.године“ – кажу из kradjebeba.org,.

Они коментаришу да су „понуду еврофанатика из Пешчаника родитељи поменуте Београдске групе, која је скоро све преговоре са властима вршила од избијања афере, оберучке прихватила, јер је реч о родитељима који изгарају за проналажењем истине о деци, па најчешће и немају времена да прате политичка и друштвена кретања. Многи стављају емоције на прво место, па не размишљају о припадности политичара одређеним странкама када им се обраћају“…
Што би, да додамо, наравно требало да буде небитно у овом случају, али је Србија земља политике у свему и новца који се зарађује на многе згодне и незгодне начине, тако да се овде, сумњамо и бојимо се, нажалост помешало то двоје, а као инструмент да се заради користе се и родитељи украдених, несталих и продатих беба, а сама активност претвара у добар бизнис који на крају има и резултат – одштешту за бебу (!) као да за ту непроцењиву трагедију постоји надокнада на овом свету…

pamflet01

Кажу да су сада, наоружани све већим сазнањима и повезујући ствари које родитељи, претежно усресређени на своје случајеве не примећују, намеравају да формирају базу података, где ће јавно изложити имена породица које траже децу, установе у којима су се мајке порађале, фотографије чланова породица (уколико желе да их објаве) и податке о случајевима, како би открили подударности у погледу времена, лекара, бабица, матичара и других који су могући чиниоци у ланцу крађе и нестанка беба, та база је тек у припреми.

На страници са коментарима (http://kradjabeba.org/komentari.html) објављене су поруке деце која су решила да и међу њима потраже своје родитеље за којима трагају. И за њих намеравају да направе посебну страницу. Све раде у слободно време и зато све иде знатно спорије него што желе, а посла на сајту је све више.

Сумња, на једну могућу махинацију са написаним предлогом закона (http://pescanik.net/predlog-zakona-o-nestalim-bebama/) којим се уводи „легална трговина бебама“ тако што ће се родитељима исплаћивати одштета за несталу децу постојиЈер, сви случајеви нестанка или крађе беба се врте око ДНК, која је део пројекта Еугенике, о чему смо већ писали у тексту ЕУГЕНИКА у примени – МОНСТРУОЗНИ експерименти на деци целог света регулисани законима?!

pamflet07

На ДНК анализу били су приморани родитељи првог случаја Манојловић још 2002. године, када је ова афера поново угледала светлост дана у јавности Србије, па је наравно анализа показала оно што је тадашњој, Ђинђићевој власти одговарало у том тренутку – да нема подударности између родитеља и нађеног детета. Тада су саслушани родитељи у тужилаштвима, спроведена су саслушања и једино питање је било да ли су они спремни да иду на ДНК анализе. Као да је вршена нека анкета о одређеном производу, а у ствари по свему судећи то је била провера вере у ту еугеничку методу код појединаца, и то је прошло… Сада се одлука суда, односно тзв. пешчаникова група потрудила да у предлогу закона истрагу базирају на ДНК анализама, у случајевима где се за одрђену децу сумња да би могла бити она која су давно отета.

Апсолутно подржавајући родитеље да пронађу своју децу која су нестала или украдена, морамо да скренемо пажњу и на чињеницу да они сами донекле доприносе својој агонији тако што их траже насумице, према спољашњем изгледу, датуму рођења и слично, па се њиховим узорцима, добављеним уз пристанак или тајно, за сада раде анализе у иностранству, јер не верују овдашњим лабораторијама, што се може прочитати на сајту kradjebeba.org (http://kradjabeba.org/002014.html#tel_231114).

Дакле, један део родитеља је привукло то ново Удружење, а друге родитеље група Верана Матића са NVO Astra. Остатак је негде између и још увек лута. Удружење прихвата и Веранов закон и Комисију коју ових дана под притиском ЕУ наводно треба да формира влада. У тој комисији би требало да седе они који ће да спроводе оно што се сервира, по принципу „вук чува пун тор оваца“, а родитељи су ту само козметика…

„Ми, породице које делујемо преко сајта, покушавамо да утичемо на свест свих родитеља – ма којој од група припадали – и укажемо им на то да им неће децу наћи Супермен Вучић, ни екипа Верана Матића, нити ће им децу пронаћи непријатељски суд у Стразбуру коме сви сада као суманути подносе тужбе, због пресуде која је донета прошле године. Суд је и навео да неће више примати тужбе те врсте, већ их све проследити Србији, да она по наредби тог суда поступа, а према овој једној донетој пресуди суда.“

Сазнали смо и то да је у „периоду од 2002. године, док су у Народној скупштини седеле патриоте, радикали и Коштуничини посланици, дотле се нешто и дешавало. Анкетни одбор је заседао, скупштина је једногласно наложила истраге, али од свега што су народни посланици наложили, ниста није одрађено, јер су на власти остали само Тадић, Дачић и Вучић. Медији су једно време потпуно престали да извештавају о афери крађа беба. Повремено су телевизије правиле по коју емисију и то је све. Б92 је позивао родитеље у радио емисије чија је тема била нелегална трговина органима, а све у контексту потребе за легализацијом те трговине“.

Пресудом у Стразбуру 2013.године за случај Зорице Јовановић, афера је враћена на странице штампе и на мале екране. Држави Србији је дат рок од годину дана да пронађе „механизам“ за деловање, који је сада већ истекао у септембру, да би затим био продужен за још три месеца. До 9. децембра се, каже министар здравља, очекује формирање те комисије, у којој ће, сумњају ови родитељи украдених беба – седети сви, само не они који би били у стању да отворе државне архиве, пре свега, од Титовог доба наовамо и продру у срж проблема, или они који би били непристрасни. Наравно, подсетник је и на томе да ниједан суд није у земљи Србији донео ниједну пресуду ниједном лекару у последњих 60 година. Пар њих је ушло у судницу, али су процеси на разне начине прекинути, и тако ниједан лекар није ни за шта крив сво то време.

Дакле, и једна и друга шаргарепа која се нуди родитељима, наравно, долази са Запада, који не жели да се афера из Србије помиње у медијима, то би могло да изазове ланчане реакције „купаца“, ако провале да се овде дигла оволика бука, јер све док купци не знају шта се овде дешава, мања је опасност да сам деца открију своје порекло (као у овом примеру: http://kradjabeba.org/002014.html#rtrs_181114).

Родитељи неће стати, али се бојимо да ће их еврофанатици преварити у оба случаја, јер наивни родитељи не знају све што би требало да знају да би седели на преговорима…

plakat46manji

Наш заједнички циљ, заједнички циљ свих друштвених чинилаца где се све дешава, није да се насумице трага за децом, већ да се одговарајућим истражним радњама утврде чињенице. Не треба да се задовољимо претпоставкама, ни заблудама, једино и исправно је да се утврди истина. Заједничким напором створити апсолутну већину грађана заинтересованих за што хитнији расплет афере крађе беба. Наравно, против расплета су остали само починиоци тог злочина и они који га гурају под тепих са намером да га заташкају. Нико више ни од државних званичника јавно не спори то да су сумње родитеља сасвим оправдане. Али те њихове потврде које понављају до бесвести пред камерама нама нису довољне –  НЕДОСТАЈЕ ОДГОВОР ДРЖАВЕ ГДЕ СУ БЕБЕ…

У сваком случају предлажемо да прочитате приче које су објавили родитељи и породице украдених беба са сајта kradjebeba.org и сами се информишете шта се све догађа…
Надамо се да је сада мало јаснија ситуација, и наравно, ако желите да помогнете или саветом, стручном анализом, личним учешћем, материјално, предлажемо да им се обратите на контакт мејл на сајту kontakt@kradjabeba.org.

pamflet02

1 reply »

  1. Шта раде одговорна Министарства и друге институције?
    Шта ради заштитник права грађана?
    Шта радимо сви ми који ћутимо и не тражимо Истину и Правду?
    ВОСТАНИ СЕРБИЕ, ДАВНО СИ ЗАСПАЛА…

    Свиђа ми се