Димитрије Марковић

Ускоро у штампи – превод књиге Вацлава Клауса „Европске интеграције без илузија“


СРБСки ФБРепортер, 2.12.2014

Задовољство нам је да обавестимо јавност да ће на српском језику ускоро бити објављене две значајне књиге које разоткривају право лице Европске Уније. Реч је о књизи Вацлава Клауса* „Европске интеграције без илузија“ и књизи Петра Маха „Како иступити из ЕУ“ (коју су читаоци СРБског ФБРепортера већ имали прилике да преузму и прочитају).

Обе ове књиге са чешког је превео Димитрије Марковић, сарадник СРБског ФБРепортера и покретач иницијативе „Реци не ЕУ„. По његовим речима, књига „Како иступити из ЕУ“ је још одавно је требало да буде доступна и у штампаном издању, али се касни због неспоразума са издавачком кућом Catena Mundi.

Као главни разлог због кога је књиге превео на српски, он наводи то што недостатак литературе која има критички приступ о питању евроинтеграција доводи до недовољне информисаности грађана  а то представља плодно тле за пропаганду Европске Уније тј. за стварање лажне слике о ЕУ.

Слични разлози су и аутора књиге „Европске интеграције без илузија“, Вацлава Клауса, који је до прошле године био на функцији Председника Чешке Републике, покренули да објави ову књигу. О томе говори и текст написан на корицама чешког издања:

Књига председника републике је покушај да се у данашњој немирној ситуацији погледа на Европу без ружичастих наочара, без илузија, строгим и немилосрдним погледом, који међутим није лични напад на конкретне политичаре, већ поглед на систем, који се у последњих пола века у Европи изградио, на систем, који је бивши председник Европске комисије Романо Проди упоредио са вожњом на бициклу – морају се стално окретати педале, да човек не би пао.

Изгледа то међутим тако, да се бицикла преместила са пута у fitness центар, стоји на ваљцима, бициклиста, наследник Романа Продија, окреће педале из све снаге, стално све брже, али реалност је негде потпуно другде. Реалност се креће, а бицикла – политичари и европске институције – стоје у месту, а толико потребна реакција на кретање реалности изостаје.

Аутор књиге се најпре бави кратким приказом више од пола века трајуће историје европских интеграција, описује данашњу ситуацију, коју сматра за нестабилни (и зато неодрживи) међустав, труди се да на праву меру сведе реалне могуће доприносе интеграције континента у стриктно економском смислу (за разлику од „доприноса” пропагандистички изношених), покушава да објасни трагичну грешку оснивача прејекта европских интеграција, када су видели у државним творевинама у Европи зло а у континенталној интеграцији добро.

Излаз види у дубокој промени, како се код нас почетком деведесетих година рађе говорило, у трансформацији како европског социјално-економског система, тако и европског интеграционог модела. Предлаже повратак од излета ка еколошко-социјалној тржишној економији назад на тржиште, и од одозго дириговане унификације Европе ка активној сарадњи европских земаља.“

***

Преносимо пар занимљивих одломака из ове књиге која ће у наставцима ускоро бити доступна за читање читаоцима СРБског ФБРепортера:

„За разлику од намера Хабзбурговаца, Наполеона, Хитлера или Стаљина, ради се сада о првом покушају уједињења нашег континента мирним средствима и то путем споразума између главних моћних играча. Због тога овај покушај испада у суштини невинији…

„Један од ових ‘отаца оснивача’ (ЕУ, прим, прир.), Жан Моне (Jean Monnet) изговорио је 30. априла 1952. у УН речи за памћење: ‘Људи у Европи морају да буду вођени ка наддржави, без тога да знају, шта се са њима дешава.’ Ове Монеове ‘искрене’ речи не би требало да буду заборављене.“

__________

Vaclav Klaus* Вацлав Клаус (чеш. Václav Klaus; 19. јун 1941, Праг) је чешки политичар.

Бивши председник Чешке Републике, који је био и премијер у периоду 1992-1997. године. Један је од оснивача Грађанске демократске партије.

Дипломирао је на Економском факултету у Прагу 1962. године, а одређено време је провео на универзитетима у Италији и САД.

Након Плишане револуције, као члан Грађанског форума постаје министар финансија. У априлу оснива десно оријентисану Грађанску демократску партију (ГДП) и њен лидер остаје до 2002. године. Сада је почасни председник.

Након вишестраначких избора 1992. ГДП постаје најјача чешка партија, а Клаус постаје председник Владе. И после избора 1996. остаје на том месту. Премијер остаје до наредних парламентарних избора 1998.

Како је партија изгубила на парламентарним изборима 1998. и 2002, Вацлав Клаус одлучује да се кандидује за председника и чешки парламент га бира на то место 28. фебруара 2003. По други пут бива изабран на то место почетком 2008. године.

Заступа евроскептичке ставове. Противник је Лисабонског споразума и са њим повезане централизације и појачане улоге јачих држава у Европи. Био је истакнути критичар НАТО бомбардовања СРЈ, а успротивио се и признавању независности Косова и Метохије.
(википедија)