АКТУЕЛНО

Драган Милашиновић: Опет пред Богородицом Љевишком… или Нема тога што људи потпишу а да га Бог и Време не могу обрисати…


Dragan 12Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?
Ако је њихово, зашто га отимају?
А ако већ могу да га отму, не знам зашто се толико устручавају?

Матија Бећковић

Питао сам се недавно, док сам гледао спаљену Богородицу Љевишку како нас издата и напуштена чека крај воде Бистрице, да ли нам је Косово дар од Господа, или његово проклетство? Благодет или искушење? Небеска капија или Вечна туга?

Ако нам је дар зашто нас вековима одатле терају, а ако је проклетство зашто увек желимо да му се вратимо? Архетипски!

26. 12. 2014. ЦЕОПОМ-Истина, за ФБР приредила Биљана Диковић

Bogorodica-Ljevi-ka-650x438

Стајао сам ту, пред светом задужбином Краља Милутина, осећајући своју безначајност у простору и времену, свој удео у греху издајства које нисам починио. Где смо сада и шта радимо МИ, генерација несретника, која је имала па изгубила, узела па предала?! Са чим ћемо пред претке изаћи, а шта потомцима оставити, Света Богородице Љевишка…

А пре само, за Историју и Време, мизерних двадесетак година на овом истом месту осећао сам веру и снагу да нам нико и никада не може отети оно што је НАШЕ. Али, шта може бити наше када ни МИ сами нисмо НАШИ?! Тада сам овде био сам, а сада је крај мене стајала жена, још мало па старица, низ чије лице су текле сузе. Довео сам је овде, или је она вратила мене (ко би то више знао) као живи доказ да Косово није мит већ стварност српске душе, да није историја већ зов у генима. Њу која је након готово 60 година живота у Београду и многих путовања по свету, одједном осетила ЗОВ да дође на место где никада раније није била. На Косово. Била је у Паризу, Риму, Гизи, Палма де Мајорци …

Али, никада на Косову …

И једнога јутра једноставно се пробудила ПРОБУЂЕНА, да њен живот неће имати смисао ако се не помоли у косовским светињама. Да никада неће видети Небеску Србију, ако не прошета земаљским Косовом. Не, није смртно болесна, није изгубила посао, нема намеру да се убије. Само је осетила ЗОВ да што пре дође и сретне се са Собом на Косову. Да упали свеће у Грачаници, да се поклони на Газиместану и покуша да спозна зашто се ми, Срби, вековима поздрављамо са „Догодине у Призрену…!“

И ето нас ту, крај воде Бистрице, спојени Косовом а раздвојени мотивима, како сами за собом трагамо. Пред нама ОНА, Богородица Љевишка, чију исконску чистоту нису нарушили трагови пламена, баш као шти ни Симонидину лепоту нису нарушиле на фресци ископане очи. Може ли се ОНА некоме отети? Турци Османлије прекречили су је малтером и од ње направили џамију, али ОНА нам се вратила и поново нам открила Светог Саву, Стефана Првовенчаног, Краља Милутина и све свете тајне које у срцу носи. Али, требају ли те тајне нама који гласасмо за болеснике који говоре да је ово место (и стотине таквих широм Космета) симбол пораза, а уговор са Етихадом симбол победе…?!

И колко се Срба данас сети Косова, а да нису на њему рођени, када пресеку славски колач и упале свећу?!

Шта је срамота Вука Бранковића у односу на срамоту Александра Вулина и Марка Ђурића који своју издају песницама телохранитеља утерују оној шачици напуштених Срба који се усуде да их нешто питају?

Шта је јунаштво војводе Милоша у односу на достојанство и чврстину Александра Вучића којом нам он саопштава да Србија неће признати Косово, а да је трпљење Раминих провокација и понижавања, одраз снаге а не слабости српске државе?!

Шта је понос Бошка Југовића у односу на изјаву Владе Дивца како је интерес спорта да спортисти Косова постану чланица МОК-а и да о томе не жели да са новинарима разговара?!

Шта су мудрост и жртва старог Југ Богдана у односу на скрушеност и спознају Томислава Николића да ће нам на крају европске агенде ипак тражити признања Косова и његове спремности да нам то саопшти сада када његов „политички син“ тврди да то нико не тражи, и да његов пријатељ Курц „никада не би тако нешто рекао“,

Шта је мук Мајке Југовића у односу на ћутање Уставног суда о Бриселском споразуму, шта је њен предсмртни крик према његовој објави да није надлежан?!

Шта је љубав Косовке девојке за све оно чиме нас годинама обасипају Весна Пешић и Соња Бисерко?

Шта је Завет косовских мученика у односу на нас, данашње Србе, који предају Косова чекамо гледајући турске серије, све бринући за Сулејмана Величанственог и судбину његових харемских дружбеница, док Турци у Истамбулу кољу Србе као онда у време њихово.

И шта је Лазарева клетва у односу на похвале које добијамо од Меркелове, Бароза, Девенпорта и Кирбија за храброст којом корачамо на европском путу, за одлучност нашег премијера да нас докусури и нашу спремност да му у томе помогнемо?!

О, света Богородице Љевишка…! О, Христе Боже, распети и свет…!!

А, опет, ако је све тако црно, ако је Косово само празан мит, шта ће овде сузе ове таште и начитане жене која је после Саи-бабиних ашрама, пирамида у Гизи и Богородичине цркве у Паризу осетила потребу да загрли Косово и стане пред Богородицу Љевишку?! Да своје сузе преда Бистрици…

Шта ју је позвало овде, док нам земаљско Косово све брже цури под прстима, ако не она Небеска Србија у коју ни пола Синода више искрено не верује?!

И зато морамо имати веру и наду да још ништа није готово и да нема тога што људи потпишу а да га Бог и Време не могу обрисати…

Извор: Корени

2 replies »

  1. ЈА СЕ ВАЗДА ГОСПОДУ МОЛИМ ЗА СВЕТО КОСОВО И СВЕТУ МЕТОХИЈУ ГОСПОДИН ЈОВАН ДЕРЕТИЋ ЈЕ РЕКАО ИСТИНУ СРБИ СУ ПОБЕДИЛИ ШТА ПОДМЕЋУ ДА СУ турци владали ПЕТСТО ГОДИНА ШТО НИЈЕ ТАЧНО У ХЕРЦЕГОВИНИ СУ ДАВАЛИ СРБИ ОТПОР османлијама ДЕВЕДЕСТ ГОДИНА ПОСЛЕ 1389 ГОДИНЕ И ЗВАЛИ СУ СЕ ПРВО УСКОЦИ ПА ХАЈДУЦИ КОЈИ СУ СРБИ БИЛИ ОСВЕТНИЦИ СУ ЧУВАЛИ ПРАВОСЛАВЉЕ А КОЈИ СУ БИЛИ кукавице су се потурчили и покаточилили ТАКО ЈЕ ВАЗДА БИЛО И ОСТАЛО ТРЕБА ПРОЧИТАТИ СТАРЕ КЊИГЕ У ТОЈ ШКОЛИ НЕМА НИШТА ПАМЕТНО НАУЧИТИ СССС

    Свиђа ми се

  2. Косово није изгубљено оно је наше и биће вечно тако-ми смо га добили победом у Косовском боју сво натопљено Србском крвљу.Никада ми неће бити јасно зашто се стално пита и понавља иста лаж да су Срби изгубили на Косову Пољу и да славе пораз .Нашу историју су потпуно фалсификовали и то је бар сада свима јасно и то не од Косовске битке него од нашег постанка од праисторије-ми смо овде-на Косову праисторијски народ и то је сада потпуно научно доказано и поткрепљено материјалним доказима,а што се тиче Косовске битке имате у старој енглеској енциклопедији да су Срби победили у косовском боју и да није било никаквих издаја,а што у својим научним радовима потврђује и професор Деретић.ми смо народ који се предао најгорем непријатељу-осудили смо себе-ми смо аутодеструктивни-чекамо да они којима је једини циљ да нас униште -да нам кажу ко само,шта смо ,одакле смо,до када ћемо и куда ће мо?,морамо се тргнути,јер ће мо од њих добити само један одговор -њихову жељу да будемо бар два метра под земљом.Нама никада није важно нешто док га имамо-него кад га губимо или изгубимо……ишли смо ми по њиховим диктатима да гледамо :Париз,пизу,пирамиде……..чак и да по целој Србији направимо спрдњу од тридесетак Ајфелових кула…тако нам је одједном постала важна ћирилица у Вуковару,а окрените се око себе видите ли игде иједно чирилично слово…….по диктату ове године само једна школа из Србије посетила Зејтилник….ранијих година по 40 школа је долазило…….али не то се више несме-треба да нам се затре траг и име, да смо икад игде постајали—-запитајте се да ли сте икада у вашем школовању отишли на Космет где има највише споменика наше културе историје ,нашег постојања-не…..да није ништа друго на Космету сем Призрена -тамо би човек могао да векује-да му буде пуно срце и душа…..1997 године на службени пут пошли су самном млади економисти из Сомбора и Суботице_први пут на Космету-они,а ја можда стоти пут,били су задивљени нису могли да верују …….они су мислили да је цело Косово посластичарнице ,семенке и носачи……обишли смо цело Косово свима су причали о лепотама и да би они дошли драге воље и са задовољством да живе на Космету—-да вам не причам о томе како су псовали и власт и просвету и програме и екскурзије……. никада није касно да се све окрене,али морамо волети наше Косово и нашу Србију више од живота-шта је један живот у односу на нешто што је вечно,а Косово и Србија су вечни !!!

    Свиђа ми се