АКТУЕЛНО

ОКУПИРАНЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Шокантна исповест Бојана Божовића за КТВ (косовску телевизију) (ВИДЕО)


На КТВ у Приштини емитован ексклузиван интервју на српском са бившим новинарeм и, како га описују косовски медији, али и како сам себе представља – бившим агентом Косовске обавештајне агенције (KIA) – Бојаном Божовићем, у којем је изнео контраверзне информације о убиству припадника Косовске полиције Енвера Зумберија на Северу Косова, о прошлогодишњем убиству кандидата за градоначелника Северне Митровице Димитрија Јанићијевића, о обавештајној сарадњи ЕULEX-а и KIA-е, о политичким лидерима на Северу, својој новинарској каријери, тренутном статусу и раду у KIA-и. Божовић је говорио и о изјавама које је недавно објавио на свом Facebook профилу, рекавши да зна ко је убио Зумберија, након чега су га ЕULEX-ови истражитељи два пута саслушавали. Божовић је више пута током емисије говорио о својој огромној љубави према „држави Косово“. Сви косовски медији преносе данас делове овог дугог интервјуа. У наставку можете да погледате читав интервју, али и да, према доступним информацијама, прочитате ко је Бојан Божовић.

28. 12. 2014. СРБИ НА ОКУП/Коссев, за ФБР приредила Биљана Диковић

bozovic

Божовић је рекао да је написао извештај о убиству Зумберија и предао га обавештајцу KIA-е у једном ресторану у Приштини.

“Извештај је садржао имена извршитеља, као и имена наоружаних људи који су учествовали у случају Зумбери. Речено ми је да је случај обележен као ‘тајна’. Због тога не могу ни са ким да причам о овоме, чак ни са Владом. Ово је случај за KIA и они знају све о томе. Када сам то написао на Facebook профилу, био сам мало озлојеђен. Након свега што сам урадио за државу Косово, остао сам без хлеба, моја деца немају шта да обуку. Очекивао сам да ће ме неко позвати, понудити посао у КЕК-у, или PTK-у – посао возача, стражара, или шта год. Али је порука имала другачији ефекат. После 15 минута сам проверио рачунар, сви приштински медији су пренели да је Божовић радио за КИА, да зна ко је убио Зумберија, да је поднео извештај KIA још 2011. год.,” рекао је Божовић.

Божовић је казао да су ЕULEX-ови истражитељи прочитали његову објаву на Facebook-у од 23. октобра, као и извештаје о томе у медијима, након чега је добио позив за саслушање у вези са случајем Зумбери.

“Први пут су ме истражитељи ЕULEX-а саслушали 30. октобра 2014. год. Након тога сам још нешто објавио на ФБ профилу, јер слободан човек може да ради шта хоће! Рекао сам им да сам, 45 минута пошто што сам напустио Зупче, након што су јединице KPS-а и Срби напустили то подручје, видео два оштећена возила – ‘Opel Corsa’ и други ‘Golf 3′. Видео сам и неке саобраћајце, разбијена стакла и мрље од крви. Касније ме је тужилац питао ‘Шта си чуо?’. Рекао сам да сам чуо све, али да радим за KIA, и да се у овом случају примењује правило службене тајне, те да не могу да говорим ни о каквим другим детаљима. Касније је устао (тужилац ЕULEX-а, прим.ред.) и рекао да би требало да направимо паузу” рекао је Божовић.

“Затим се вратио и рекао да је тачно, да је, према Кривичном закону Косова, службена тајна заштићена и да не жели да крши закон. Рекао сам му да би ви можда желели све, али да ја не могу да коментaришем. Прво рочиште је завршено. Прошло је месец дана. Не сећам се када су ме тачно звали да поново дам исказ. Отишао сам тамо и речено ми је да су два пута питали у КИА-и да ли је Божовић био део исте, али да нису добили одговор. Питао сам какав је њихов одговор био, али ми нису рекли,” говорио је о свом недавном саслушању у ЕULEX-у.

Говорећи о обавештајној сарадњи између КIA-е и EULEX-а, Божовић је описао начин размене информација, и рекао да је, док је радио у КIA-и, знао шта EULEX ради:

“Доручкују у Приштини, ручају у Митровици, а вечерају у Београду. Они преносе Београду шта каже Приштина и обрнуто. Информације ‘теку’ као река Ибар – или званично, јер EULEX има канцеларију у Београду, или преко људи које раде у EULEX-у и отворенији су према Београду, него према Приштини. То је начин на који се врши проток информација. У време када сам био ангажован у KIA, имао сам контакте и са EULEX-ом. Увек смо радили у складу са принципом ‘5 према 4′: давао бих им по четри информације, а они мени по пет. EULEX је био заинтересован за нешто за шта ми нисмо, на пример, ко је запалио одређено возило и слично. Нас је занимало шта Срби раде и какви су им планови генерално. Њих је занимало ко стоји иза барикада. Касније сам колегу из EULEX-а информисао колико је полицајаца, наоружаних људи на барикадама, а заузврат сам добио списак паралелних институција на Северу, укључујући бројеве телефона, почевши од Приштинског универзитета, основних школа, обданишта и представника цивилне заштите. Постојало је узајамно поверење. Пили смо кафе заједно, гледали утакмице… Он ми је рекао да је упознао неке људе из МУП-а који раде илегално на појединим објектима на Северу.”

Божовић је изнео и то да су КФОР и EULEX имали план да ухапсе и Звонка Веселиновића, пре него што се он предао српским властима. По њему је ово требало да буде велика акција EULEX-а и КФОР-а. Желели су да затворе улицу “Краља Петра”, како би извели акцију хапшења Звонка и Жарка Веселиновића:

„Рецимо, случај Звонка Веселиновића – Звонко Веселиновић је, пре него што се предао Србији, требало да буде ухапшен. То је требало да буде обимна акција КФОР-а и EULEX-а, да се блокира улица Краља Петра, да се одради хапшење Звонка и Жарка Веселиновића који су у том тренутку означени као ‘криминалци број један’. Значи, цела улица се блокира, EULEX само изврши акцију хапшења, они се пребаце на југ и онда шпијуни који раде и који су блиски и криминалцима и властима у Београду, доставе једну такву информацију Веселиновићу. Веселиновић види да више није сигуран на Косову, онда прелази у Србију и побогу, таквог господина, да не кажем, криминалца таквог калибра, ухапси једна саобраћајна патрола на Копаонику и код њега нађу илегални пиштољ. А овде се није усудио цео task force да му приђе.“

Божовић је изнео и наводне податке о убијеном кандидату за градоначелника Северне Митровице, Димитрију Јанићијевићу:

“Пантић ми је показао свој телефон и дао ми три телефонска броја са бројевима ‘О44′ и тражио да проверим чији су. Три телефонска броја припадала су Србима који су радили за SHIK. Не бих даље да коментаришем, али један од бројева припадао је покојном Димитрију Јанићијевићу, једном од кандидата за градоначелника Северне Митровице, представнику странке Слободана Петровића. Било је у то време приче да је Јанићијевић радио за SHIK. Те гласине, платио је својим животом.”

На крају интервјуа, Божовић је поново нагласио оно што је и више пута током емисије рекао – да је љубав према Косову толика да, „како год ова држава буде реаговала“, он ће „ћутати о ономе што зна.“

Бојан Божовић је радио за више медијских агенција, од БК телевизије, преко Танјуга и Слободне Европе, до косовске телевизије „Клан Косова“. Иако је у својим објавама на Фејсбуку наводно истакао да је бивши агент AKI-ја (KIA), на његовом Фејсбук профилу пише да и даље ради за АКI, што до сада није званично потврђено.

Поред новинарског рада, често контраверзног, у жижу јавности је од 1999,.до данас, доспело више афера чији је актер био сам Божовић. Тако је као новинар Танјуга 2002. године ухапшен на Косову на основу оптужби да је ометао немачког припадника УН полиције, Михаела Домеса у вршењу службене дужности, а овај случај се тицао наводно и његове бивше девојке. Затим је у жижу јавности поново доспео 2011. године, због претњи које је упутио редакцији Правде, а након што је овај лист пренео његову изјаву да зна ко је убио припадника РОСУ, Енвера Зумберија, а ове претње је тада оштро осудио УНС. Међутим, највећа афера у вези са Божовићем уследила је годину дана касније, када су га припадници Службе за борбу против организованог криминала Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду, ухапсили због сумњи да је путем друштвених мрежа злостављао две малолетнице, то јест, да је у дужем временском периоду, у више наврата, на свиреп начин принудио и искористио две малолетнице за производњу фотографија и видео клипова порнографске садржине са експлицитним сексуалним садржајем, те и да је иста дела покушао да предузме и према више малолетних лица.

Божовић се, како је након хапшења саопштено, користећи социјалне мреже, представљао као „Bane Bg Stankovic“ и као „bane.stankovic1987“ и у дужем временском периоду удварао малолетницама, захтевавши од њих да свлаче горње делове гардеробе пред веб-камерама, а потом све то снимао, сачувао и поседовао на свом рачунару у облику видео-клипова са намером да их касније користи.

Он је, како је такође саопштено, претио малолетницама да ће те снимке објавити на Интернету и доставити њиховим пријатељима и породици, а да је посебну суровост показао када је једну малолетницу, упркос сазнању да постоји опасност од тога да ће извршити самоубиство, наставио да провоцира и наводио је да се убије ако не жели даље да настави са принудним радњама. Такође, све снимке Божовић је у неколико случајева и дистрибуирао малолетним лицима, познаницима оштећених, при чему им је прекривен фантом капом показивао оружје и претио да ће их убити уколико наставе контакт са малолетним жртвама без његове дозволе.

Пре рата ’99, радио је и као професор музичког у Косовској Митровици, када су, такође, постојале сумње о непримереном понашању према малолетним ученицама.
КоССев

***

ПОГЛЕДАЈТЕ САМИ, БОЖОВИЋ ДАЈЕ ОДГОВОРЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ.