ДРУШТВО

Има ли бесмисленијег празника од секуларне грађанске Нове Године којом су се безбожници тако упорно борили против Божића?


Србин.инфо
31.12.2014.

Грађанска Нова Година – најлуђа ноћ или празник бесмисла

Србине брате знаш ли како, зашто и на који начин славиш «најлуђу ноћ»?

“Реци ми шта празнујеш и ја ћу ти рећи ко си…”
Оно што празнујеш – то си, тиме живиш и причешћујеш се.

docek-nova-godina-beograd-turisti-1328585176-63781

Појава која карактерише наше време и дубину његове отуђености јесте укидање празника Божијих и њихова замена људским празницима, паганског или културног карактера. Реч је о појави која показује саможивост и аутономност данашњег човека, која изражава трагедију његове неосвештаности и духовног сиромаштва, досаду и неторжественост савременог живота.

Престанком празновања празника Божијих на земљи човек празник претвара у забаву, у неукусни хлеб којим се храни “човек потрошачког друштва”. Тако је стигао чак до магијских обреда и служења сатани. Постаје објекат деструктивних утицаја који доводе до мучних последица, до заробљености и смрти.

Савремени човек ужива, а не торжествује, одушевљава се, а не радује се. Вештачко изобиље празничних програма који доносе засићеност и досаду, уобичајено понављање и бол од празнине, заменили су човеково лично учествовање у торжеству.

Једно је сасвим јасно: човек не може да живи без празника и празновања празника, јер празновање празника припада оној најдубљој и првобитној основи људскога живота и културе. Није било у историји ниједне људске заједнице, нити цивилизације која није празновала празнике.

Човек празнује ово или оно, и у њему наставља да живи та стална потреба за празником, а то није само потреба за пуким одмором. Зато човек у празник и празновање улаже своје целокупно схватање живота и њима изражава смисао и циљ свога живота.

А празници су или празници светлости или антипразници таме. Због тога смо читаоцима понудили неколико речи о празновању новогодишње – најлуђе ноћи која је Србима у данима испирања мозгова наметнута од Тита и његових сабораца.

УОЧИ «НАЈЛУЂЕ НОЋИ»

Срби су се, после Другог светског рата, навикли да славе празнике чији смисао не знају, или не желе да знају, а неки од њих су и следећи:

1. мај – «међународни празник рада», који је установила комунистичка интернационала (комунизам је само у Русији у овом веку однео, у име «диктатуре пролетеријата», преко шездесет милиона људских живота);

7. јул – дан када је Србин пуцао на Србина на вашару у Белој цркви (први Србин је био «Шпанац», припадник комунистичке интернационале, а други Србин је био обичан жандарм, избеглица испред усташког ножа);

29. новембар – када је у Јајцу створена Титова Југославија, због које изгубисмо Далмацију, Банију, Кордун, Славонију, Западни Срем, и због којег ћемо, ако се овако настави, изгубити Косово;

8. март – «међународни дан жена», уствари – феминистички празник жене – револуционарке, опет подметнут од стране хомосексуалне интернационале.

Суштина празника, сваког празника, јесте религијска. Када славимо Божић, ми учествујемо у радости пре свега што постоји и што дочекује Сина Божијег у људском облику; када славимо Васкрс, учествујемо у Христовој победи над смрћу; када славимо Савиндан, лице у лице срећемо се са оцем наше Цркве и отаџбине; на Видовдан се причешћујемо са кнезом Лазаром и његовом светом и честитом војском…

А када славимо послератне празнике? „Тада славимо“ тријумфалне моменте једне лажне религије која „верује у Маркса и Енгелса“, религије која је деци предлагала да Тита воле више од маме и тате, а читавом Србском народу као браћу достојну загрљаја наметала србомрсце и србоубице.

У те и такве наопаке празнике, спада и календарска нова година (по грађанском-католичком календару), коју су први међу православним народом почели да славе Совјети када су окупирали Царску Русију.

И ова заиста најлуђа ноћ, потпуно је помрачила празничну свест нашег народа, па је он и даље слави, не питајући се зашто и како.

Покушаћемо да у неколико редова објаснимо лудило те ноћи (барем међу нама, Србима).

– Свуда у хришћанском свету, и код православних и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Само код нас се честита овако: „Срећни Новогодишњи и Божићни празници!“ и кад прође римокатоличка нова година, а после православног Божића, Срби славе „србску нову годину“, што је по свему судећи јединствени пример у свету – две нове године и обе – славља! Могло би се ускоро десити да се прославља и кинеска нова година – вероватно би за њу било заинтересованих;

– Кићење јелке на западу обавља се за римокатолички Божић, а не за Нову Годину; кићење јелке за Нову годину по грађанском календару код нас нема никаквог смисла. Док јелово дрво код римокатолика симболизује Богомладенца Христа (као и бадњак код нас), јелка за нову годину у Србији не значи баш ништа;

– Да би се за ту једну, најлуђу ноћ, окитила јелка, у Србији, у којој се голети шире, немилосрдно се сече на хиљаде младих стабала која се потом бацају у ђубре; Бадње дрво за Србски Божић, је само грана или гранчица храста која остаје на свом месту да расте у висину и ширину; – Када се слави католичка – међународна нова година православни Срби улазе у последњу седмицу пред Божић, у којој је пост најстрожији, јер се и тело и душа спремају да дочекају Христа.

– Док Србија крка печење и опија се, православни посте, држећи се завета Светог Саве, што су радили и наши стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Титови „ослободиоци“ који су донели нове законе и нове празнике;

– У најлуђој ноћи србска сиротиња ће, да би се показала и доказала трошити свој муком стечени новац, било спремајући свечану вечеру за кућни провод (уз телевизијске емисије и испирање мозга), било одлазећи у хотеле и ресторане са програмом за дочек.

За то време, искрено ће моћи да се веселе само они који су претходних година били: посланици, одборници, министри, као и многи челници тзв. невладиних организација финансираних од стране запада.

– У најлуђој ноћи ће пуцати из свих оружја, и опет ће бити рањених, не дај Боже, мртвих.

– У најлуђој ноћи ће опет бити пијаних, који ће се данима трезнити и питати – шта су то дочекивали;

Из искуства се зна да је за грађанску (католичку) Нову годину много више рањених, повређених, болесних и мртвих него за православну.

– У најлуђој ноћи ретко ко је свестан да ли се слави долазак по свему црне претходне или улазак по свему судећи још црње наредне године.

– После најлуђе ноћи за све оне који се нису пружили колики им је губер, долази најдужи месец звани јануар кога са тешком главом као туч и празних џепова треба премостити, па треба озбиљно размислити да ли назив „најлуђа ноћ“ треба ставити под знаке навода или она то заиста јесте.

Рећи ћемо и то: „Наше није да убеђујемо; наша дужност је само да изложимо, а убедити се – то је ствар оних који слушају – читају“, како је говорио Свети Јован Златоусти. Биће сасвим довољно ако овај скромни текст било кога подстакне на размишљање.

БЕЗПРАЗНИЧНИ СВЕТ И ЧЕЖЊА ЗА ПРАЗНИКОМ

Има ли бесмисленијег празника од секуларне грађанске Нове године којом су се безбожници тако упорно борили против Божића?

Људи на тај дан журе и јуре „припремајући“ се хистерично за дочек Нове године. И та јурњава није ништа друго до последица тога што су људи подсвесно „свесни“ да у темељу њиховог „празновања“ Нове године нема радовања години која долази, већ панично бекство од бесмисла старе године у којој није било истинске среће и истинског живота. Људи се свесно заваравају надом да ће кратким самозаборавом у новогодишњој ноћи моћи да се избаве од осећања понављања и бесмисла времена у коме је „човек увек на губитку“. А шта је та ноћ ако не управо ноћ трагизма, самоће, очаја, грозничаве потраге за „мрвама среће“, ноћ разочарења и самоодбране после које се људи буде само још очајнији и огорченији?

Сва та брзина и бука, прегласна музика и масовне журке, рок концерти и диско клубови, целодневни телевизијски програми, модни и спортски спектакли са конфетама и балонима… једном речју сав тај заслепљујући „лајт–шоу“ савременог света и није ништа друго до покушај бекства од ужаса безпразничког живота, узалудни покушај потраге за изгубљеном заједницом и изгубљеним празником, покушај који остаје на нивоу јаловог симулирања празника и заједнице, симулирања које људима још више појачава чамотињу и самоћу.

Форум Видовдан

14 replies »

  1. „(комунизам је само у Русији у овом веку однео, у име «диктатуре пролетеријата», преко шездесет милиона људских живота);“

    Ima li onaj koji je ovo napisao predstavu koliko je 60 miliona ubijenih i to samo u Rusiji? Kako te nije sramota da ovako lupetas tupane? Pa ukupno u 2. svetskom ratu je stradalo mozda toliko ljudi. A ruskih 16 miliona su zrtve fasizma, a ne komunizma. Da si napisao 2-3 ili 5 miliona pa da covek poveruje, ali 60? Nemam reci kakve budale imaju pristup internetu!

    Свиђа ми се

  2. Проблемчић је што ми имамо два каландара по којем се равнамо, тако да је прослава НГ по јулијанском календару сасвим ОК. Славио сам у једном ресторану. За мојим столом од 8 одраслих, троје је постило и унапријед договорило посну вечеру, четворо не пости ни прије ни послије НГ, а једно је вегетаријанац…Значи, пост за оне који посте није ничим ометен… То је лични однос према посту као вјерској обавези. Нити су ови што не посте наговарали ове друге да се омрсе, а ни обратно, ови што посте нису осјећали презир или омаловажавање према онима што не посте. Свакоме његово, према сопственом избору. А невјероватно сви су Срби, а двоје од троје оних који посте живе у Шведској… Што се тиче јелки и сјече дрвећа видим да редакција није „добацила“ до пластичних јелки, које се поодавно употребљавају. Искрено, нисам на пијацама у Сарајеву видио одсјечену јелку на продају већ десетинама година, а понека права се нађе у граду, у тржном центру или пред кат. црквом.По мом мишљењу то је грехота… Ако је тако, онда ће организатор и извршиоци одговарати гдје и када буде требало. Коме смета деда-мраз требао би да организује за мању дјецу и унуке Светог Николу и рјешен проблем. Другим ријечима све је у слободи избора.

    Свиђа ми се

  3. Besmislen Esej, promašena tema …..Država mora da ostane sekularna, i sloboda mora da postoji …crkveni hegemonizam se pokazao kao vrlo loša stvar za ljudsko društvo i civilizaciju…..

    Свиђа ми се

    • Бесмисленији и штетнији коментар нисам до сада чуо од овога. Овај тражи слободу латиничних окова, Државу западних и ватиканских културних вредности, ММФ-ову религију, глобалистичку срећу, НАТО осигурање, сатирање варварских вредности срба, одрицање од штетне србске историје, увођење усташких елита и интелектуалаца, све једнако прозирно и прегледно стављено у контекст антиправославља. Singidumljanin има вапај за западном Римском империјом коју ће подржати једино усташка држава.

      Свиђа ми се

  4. Суштина народних празника у српским Годишњим обичајима је астрофизичка. Зато је и настала изрека: „Мењати обичаје значи реметити равнотежу у космосу“. Такозвану грађанску, тачније католичку Нову годину увео је код православних Петар Велики, а она је у српском народном календару Божић за мртве. Како је Божић изворно астрономски празник рођења Сунца божијег о јужном оврагу, Нова година му не може претходити па се зато слави још једна бесмислена и измишљена Нова година, која пада на Василицу и „пасје дане“ у вези зимских злодуха. За оне који хоће да чују, права српска народна и астрономска Нова година је Младо лето на дан 1 марта а зове се Летник. Метеоролошка народна Нова година је Ђурђевдан.
    Треба бити веома опрезан у тумачењу обичаја, јер они који „спуштају“ небо на земљу узимају изобичајене српска имена, обичаје и празнике прилагођавајући их својим идеолошким потребама. Тако су од Светог Николе направили Деда Мраза, а од сеновитог и вилинског дрвета јеле која је позорница српког мита, централни догађај измишљене Нове године.

    Свиђа ми се

  5. Наравно, искривљена колективна свијест доводи до прихватања западних стандарда у свему јер многи срби сматрају да су тако „еманциповани“ и мисле да су веће вредности у очима остатка свијета. Огромна већина срба чак не зна и то да смо ушли (22.12.2014.) у Нову 7523. годину. Како је истинита србска историја већ давно гурнута у мрачне ладице и тиме имамо уведене новотарије мрачних датума разних празника Богу немилих. Велики србски државотворци Немањићи нису се стидјели свог пракалендара без обзира на своје величанствено хришћанско постигнуће.

    Свиђа ми се

  6. Свака част на овом есеју! Овај сотона од некаквог деде мраза је парадигма антихришћанства под контролом мултинационалне корпорације кока кола (која производи напитак за масовно произвођење дрогираних зависника). Овај антибожански симбол је производ циониста у концепту стварања новог светског поретка и религије новог доба. Да би се створила религија ново доба, неопходно је: поништити, обесмислити и понизити хришћанство и произвести симболе нове религије (први симбол је деда мраз, а после је креирана квази религија под популарним називом господар прстенова са малим тупоглавцем харијем потером…).

    Наравно, Јеврејима не пада на памет да славе деда мраза, он је намењен гојима (овновима) за масовно онеразумљивање, губљење идентитета и отпадништво од Бога и хришћанства.

    Упркос томе што је у србски образовни систем уведена факултативна настава о религији, предшколске и школске установе у Србији и даље организују масовне прославе ватиканске и грегоријанске нове године са спектакуларним доласком деда мраза као дародавца који поклонима валоризује духовну исправност поклонопримача. Народ србски избезумљени и даље слави грегоријански и тииитоистичку нову годину, прима честитке на латиници за „срећне празнике“, прво некакву нову годину па онда тек Божић, мрси и ждере у средини Божићног поста, држава трши пензионерске паре да бесмислено осветљава и наводно улепшава тргове и организује „свечане и масовне масовне нове године“.

    И онда се чудимо и питамо шта смо ми Богу згрешили када нас овако кажњава?!…

    Свиђа ми се

    • Gluplji tekst odavno nisam pročitao. Kakve veze ima Božić sa Novom godinom. Božić slavi rođenje Hristovo a Nova godina je prosto kraj jednog kruga planete Zemlje oko Sunca i početak novog. Nemam nikakve potrebe za bilo kakvim praznovanjem no to ne znači da nisam pripadnik ljudske zajednice. Poštujem eventualnu potrebu svakog da praznuje šta hoće, ali da je nekome smisao života da praznuje praznike je blago rečeno glupost. Kakve veze ima proslava 1.maja kojom se slavi pobeda radničke klase u borbi za svoja prava sa komunizmom koji je navodno „само у Русији у овом веку однео, у име «диктатуре пролетеријата», преко шездесет милиона људских живота“. Isto tako koliko god je štetno „ispiranje mozga“ od strane političara ništa manje nije štetno ni „ispiranje mozga“ od strane popova koji po načinu života i uživanja sve više podsećaju na političare.

      Свиђа ми се