АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Овај текст ћу да назовем „Није моје да мислим“…


9.1.2014. Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера

Овај текст ћу да назовем „Није моје да мислим“… Инспирисала ме старија госпођа која је пазарила у пиљарници спанаћ као и ја. То jе био њен коментар на моју ироничну изјаву по питању мера Владе о штедњи. Рекла сам себи у брк, док сам плаћала рачун, да ћемо сви бити здрави као дрен јер нам преостаје само да пасемо пошто је једино трава изузета од пореза. А она је на то додала: Зашто се Ви вечно буните, знају они шта раде, није моје и твоје да мислимо”.

Јаооо!!! Доживела сам шок у тренутку. Није моје да мислим? Па због чега онда имам мозак? Зашто? Да ми рупа у глави не зврји празна. Није твоје да мислиш, а јесте да гласаш?!

418519_404462506277255_178407735_n

Поразило ме у тренутку. „Није моје да мислим?“ Све нам је постало бофл и осећања и мисли и жеље. Та реченица је можда некоме безначајна, али мени говори све. Она раздваја нас и њих. Она дели Србију на пола, као резом хирушког скалпела, на оне горе и оне испод њих, робље. За њих ми смо постали ништа. Безлична маса која може да прогута све што јој се сервира, почевши од бљутавог спанаћа без трунке меса, смрти девојке у хотелској соби која је своју младалачку жељу за љубављу покушала да угаси на згаришту туђих нада и очекивања. И то што јој је мајка посланик и одлучује о судбини једног дела србске територије никоме није битно, већ сви распредају о романтичној љубави између ње и острашћеног развратника који иза себе има два брака и ко зна колико љубавница. У све је то умешана дрога да зачини причу, тако да могуће одвајање Војводине може да падне у засенак.

Зашто? Па није наше да мислимо. Зар не? Није да мислимо, већ само да послушно гласамо од избора до избора и посахрањујемо мртве у међувремену…

И зато, браћо Руси, борите се. Једино што ме још држи у животу је нада да ћу дочекати да се Сунце поново роди на истоку. Нека наша пропаст и жртва не буде узалуд.

***

Видела сам све ово још пре избора зато сам и кукала онолико. Немогуће, да сем мене нико у Србији то није желео да види. Као особа просечне памети, која нема друштвени живот, нити могућности да буде у друштву виђених људи (мада о њима немам нарочито високо мишљење, што су своји животињским понашањем и потврдили), морам да питам. Ако је мени све било јасно још пре избора, како је могуће да други, много паметнији од мене то нису схватили? Моје једино образложење је да су се продали и да нису хтели да схвате. Следеће питање је да ли је онда цела Србија корумпирана и морално затрована? Како се борити против тога?

Имам једну малу жељицу. Када поново дођу Ноћни Вукови, желим да ме провозају један круг на мотору, ако им није проблем. Обожавам моторе и обожавам Русе и волела бих да упознам браћу Србе са Космета. Шта ћу. Свако има неку слабост.

nocni-vukovi-volgograd

***

Живот је дуга и тешка борба. Колико вас зна, чије су то речи? Живојина Мишића. Хоћу да вас све питам вас, који читате ФБРепортер. Због чега то радите? Који је Ваш мотив? Да ли да потрошите пар минута на доживљај патриотских осећања или је нешто друго по среди. Ја нисам новинар, нисам писац, ја сам за ову државу нико, као уосталом и сви ви. Овај нико је нашао снаге да изађе из свог ништавила и да подигне глас по цену да га ви осудите и критикујете за граматичке грешке и штуро писање без кићења и улепшавања. Пишем у нади да ћете разумети поруку. Устајте Србско робље!

Будите свесни да смо поробљени и да слобода тражи борбу и жртву. У животу ништа није извесно ни сигурно осим смрти, али знам једно. Мој живот је само мој. Поклон који ми је Бог подарио. Никада га нећу предати нити поклонити непријатељу без борбе. То предлажем и Вама.

Све Вас забрињава опстанак. Видите да државу води мафија, а не умете да се супротставите. Не умете и прихватате њихову прљаву игру, која је позната још од старог Вавилона и Рима. У хијерархији моћи нас су ставили на дно лествице, ниво римског роба гладијатора. Србија је арена, а ми се обрачунавамо и истребљујемо међусобно док Европски императори свакодневно повећавају улоге и мењају правила игре на живот и смрт. Очи су нам упрте у Руског медведа. Гледајући на исток може да се деси да не дочекамо сутра. Медвед неће да води нашу битку.

Предата је јужна србска покрајина, а иде се на ту варијанту да се преда и север Косова. Већина вас је прихватила Вучићеву и Дачићеву реалност да то није наше. Да ли сте себи поставили логично питање – ако су они дали себи слободу да својатају државну територију и да је поклањају албанским сепаратистима, ко и како ће да им забрани да присвоје нашу личну имовину и наше животе? Зар то већ нису урадили? Мислите да ће пар штрајкова да их заустави? У држави у којој су претходно расформирали војску и полицију? Нема шансе. Зар Вас нису млатили ти исти чувари реда на педерској промоцији? Будимо свесни опасности. Полиција је само лична преторијанска Вучићева гарда.

aleksandar-vucic-i-ivica-dacic

Навешћу Вам један баналан пример. Радим на своју несрећу у државној фирми. Дошла сам путем поплочаним ломљеним стаклом. Пуштали су ми крв на сваком кораку. Схватила сам на крају да сва моја борба за тај посао није била вредна труда. Знате зашто? Зато што сам престала да се осећам као људско биће. Сама сам себе довела у ситуацију да се понижавам и да молим за комад сувог хлеб, попут пса. Нисам једина. Окружена сам људима, који се понашају као хијене јер су егзистирајући у таквој средини заборавили на своје људско порекло. Упијали су сваку моју реч, провоцирали, лагали, лажно се представљали као пријатељи у намери да ме дискредитују и да добију похвалу за верност од главнокомандујућег. Руководилац захтева слепу оданост и покорност, додворавање до бесвести, захвалност за хлеб који једеш, као да му је државна фирма лична очевина преписана на доживотну употребу. Многи од њих себе доживљавају као недодирљиве. Закони за њих не важе.За посао се дају еври. За ружну реч се иде на суд, а суд пресуђује само у корист моћних.

Ништа ново нисам рекла. Због чега онда пристајемо на њихову игру? На игру глади. Сви смо ми Срби. Сви смо један народ. Зашто онда идемо за лошима и прихватамо да се понашамо као они? Зашто смо одабрали пут који води у понор? У нашу државу се полако, али сигурно усељавају Кинези? Погледајте на карти света где је и колика је Кина. Они живе скромно, тихи су и ненаметљиви, рађају децу, раде за интерес своје државе и народа. За чији интерес раде Срби? Колико ће нас преживети реформе и остати нормални за пет година. О некој дужој временској прогнози нећу да причам, јер не могу поуздано да тврдим да ће до тада остати иједан мој земљак. Осврните се, где су и како су прошли Срби са Космета? Колико их је и у каквом су стању?

Запамтите данашњи дан и оно што ће Вамa ова луда прорећи Цела ће Србија ускоро постати Космет.

5 replies »

  1. Narod je shvatio da mora da podrži svoju vladu i da sve od sebe da izađemo iz krize u kojoj se nalazimo. Da nam danas bude lošije da bi sutra bilo bolje. Da se raščisti sa mitom i korupcijom i lopovima. Besparica je, nema novca, prema tome smanjivanje plata i penzija nije popularno ali je neophodno. To je ono što narod razume.
    Ono što narod ne razume jeste da nam se to bolje (malo)sutra obećava od 1945. godine, i od 1945. godine sledi tu logiku: danas gore, sutra bolje, bespogovorno.
    Ono što narod ne razume a ni ne trudi se da razume ni da postavi pitanje – kako to da država nije prionula da iscedi tajkune i, s obzirom da tvrde, da je pokradena, uzme to nazad od polova, i kako je to zakonito da se uzima od penzionera a kada treba oduzeti lopovima – onda nije po zakonu?
    Ono što narod ne kapira jeste da IMA novaca, ali je novac u rukama lopova koji su taj isti narod opljačkali! Ne funkcioniše privreda, a tajkuni su usred bede u stanju da kupuju jahte, zamkove – znači zarada ide u njihov džep, bogate se, dok radnika koji im stvara dohodak drže na minimalcu! Znači da bi mogli komotno da mu daju platu 700-800 evra kada bi se odrekli jednog zamka, jedne jahtice ili jedne milijardice (evra)!
    Narod ne shvata da ga vlada laže i glupavo guta te laži! Svi smo mi ovce, samo je Aleksandar VUČIĆ.
    MI SMO SVI NJEGOV NAROD! (MI SMO SVI NJE, GOV NA, ROD)

    Свиђа ми се

  2. Порука текста је да смо Србско робље и да би требало да устанемо. И шта ће после да буде? Биће расписани поштени избори, а у међувремену ће да влада привремена Влада националног спаса. У тој Влади неће да буде жена са пијаце, неће ни Слађана, нећу ни ја. То ће да буду експерти, као нпр. Санда Рашковић, Бубало, Париводић, Јочић, Љушић, Поповић (један и други)… „Дан мрмота“, други део.
    Не потцењујте људе из народа. Не устаје Србија, али не због страха, глупости или масовне хипнозе, него због тридесетогодишњег искуства у политичким променама у име народа (и уличним и изборним).
    Напишите Ви неки текст о томе шта би било кад би било, па да видимо ко какав доживљај патриотских осећања има.

    Свиђа ми се

  3. Слађо.џабе ово пишете,они на које се овај текст односи не читају србски фб репртер,већ гледају Пинк и читају Курир.

    Свиђа ми се

  4. Нажалост, то је сурова реалност.Најгоре у свему томе је да је већина грађана налик старијој госпођи. Остали су у сталном страху. То сви мангупи на власти схватају, и зато народ стално плаше, све до батинања на самим изборима.

    Свиђа ми се