АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Џак брашна може бити вреднији од полуге сувог злата – фикција или реалност?!


Djogovic

Драган Ђоговић*
22.1.2015.

Не, наслов овог текста није никаква фикција, нити увертира у неку научно фантастичну причу, већ са немалим процентом вјероватноће потенцијална реалност будућег мизерног друштвеног и економског стања, које човјечанство може евентуално да задеси.

Никада глобални свијет, иако то тако упечатљиво не изгледа, није био тако близу суочен са погубном економском и еколошком катастрофом, као у ово данашње модерно доба. Климатске промјене широм планете, бројни актуелни изразито оштри војни и геополитички сукоби, мистериозни Chemtrail – Codex Alimentarius – GMO, пандемије смртоносних болести и много још тога не наговјештавају ништа добро.

Ilustracija1

Џак брашна може бити вреднији од полуге сувог злата – фикција или реалност?!

Следећи нaведени фактори у овом тексту поткрепљују ову тезу и представљају по нумерисаној скали пет највећих претњи структурама живота и глобалној економији:

5. Глобализација економских структура

Глобални финансијски маркeт није тако стабилан као што се у политичком миљеу сматра и презентује. Свијет је ушао у фазни период дубоких политичких, економских, друштвених и технолошких промјена које имају потенцијал да разорe економске интеграције и проузрокују највећу штету свјетским тржиштима.

Привредни раст је неравномјерно распоређен. Са једне стране глобализације су државе профитери, са друге државе губитнице. Многе земље, због екстремног сиромаштва, тешке климе, неадекватне инфраструктуре, невласти над властитим ресурсима и недостатака политичке стабилности не могу да се одупру глобалистичком израбљивачком систему.

Режими који се супростављају процесу глобализације принуђени су да проналазе разне начине да ефикасно заштите становништво и привредни развој њихових земаља.

Западним креаторима глобализације наравно не одговара таква одбрамбена стратегија, али ни отпор развијених земаља као што су земље БРИКС-а.

Притисак Запада на те земље како би се повиновале спровођењу глобализације може произвести економско политичку кризу сутрашњице.

4. Хеџ фондови

На свјетском тржишту тренутно постоји више од 8 000 Хеџ фондова (Hadgefonds) и сваки од њих је финансијско оружје шпекуланата као што су Џорџ Сорош (George Soros) и Ворен Бафет (Warren Buffet), у циљу стварања енормо високих профита.

Џорџ Сорош је нпр. својим девизним шпекулацијама успео да порази чак британску фунту и тако у једном потезу укњижи милијарде евра добитка на свој конто. Невјероватно али истинито!

Подсјетимо се још малверзација власника значајних Хеџ фондова, које су пре неколико година уздрмале сва свјетска тржишта. Тим чином настала је економска криза широм свих меридијана. Хитним пумпањем на десетине милијарди фришких евра у многе главне банке и концерне, западне Владе успоставиле су донекле умирујући стадијум централног банкарског финансијског система.

3. Пандемије смртоносних болести

Нагле епидемије природних или вјештачких вируса, које су у сваком тренутку могуће, и њихово рапидно ширење преко елемената савремене економске мреже ( брзи превоз људи и робе на локације било гдје у свијету) могу изазвати тотални колапс глобалне економије.

2. Актуелни војни сукоби и могућа нова жаришта

Украјински грађански рат, политички притисак Запада на Русију, регионални ратни конфликти у појединим земаљама Блиског истока и улога западних сила у њима, могли би имати дефинитивно негативан утицај на свјетску економију и глобални мир.

Око 195 милиона људи побијено је у ратовима у протеклом вијеку на земаљској кугли, а милионе других умрло од глади од последица ратовања. Да ли су данашњи свјетски моћници извукли поуке из тог стравичног искуства у смислу очувања безбједности свјетске популације? Наравно да нису! Евентуални следећи глобални рат у овом 21. вијеку са употребом најсавременијег технолошког оружја значио би навјероватније крај људске цивилизације

1. Климатске промјене – најопаснији фактор опстанку свих живих бића на земљи

Климатске промјене угрожавају егзистенцију и највећа су претња у историји човечанства.

Број тешких елементарних непогода константно расте. Према извјештају Института за катастрофу Универзитета у Леувену (Белгија), (Центар за истраживања о епидемиологији катастрофа, CRED) у деценији од 1990. до 2000. регистровано је у просјеку око 190 катастрофа годишње, док је између 2000. и 2010. године евидентирано просјечно 384 природних катастрофа. Године 2011. временске непогоде широм свијета проузроковале су највишу у историји забиљежену економску штету која је износила око 366 милијарди америчких долара.

Поједине катастрофе усмртиле су десетине хиљада људи, а стотине хиљада остало је без крова над главом. У таквим случајевима погођени региони су углавном зависили од међурегионалне или међународне хуманитарне помоћи, као што је то био случај са поплављеним подручјима у Србији и БиХ прошле 2014. године.

Многи разочаравајући климатски самити шефова држава и влада у последњих неколико година нису донијели никаквог напретка у проналажењу рјешења о сузбијању CO2 гасова, како би се раст глобалног загријевања ограничио на прединдустријски ниво.

***

Сви ми о будућности размишљамо на својсвен специфичан начин, јер смо индивидуално засебне личности. Свако вријеме има своје бреме. Главни проблем човјечанства је у томе што се свијет налази у транзицији у један потпуно нови облик социјалног живота у којем морал и позитивне вриједности као што су респект, хуманост и солидарност губе значај.

Стога не треба никога да чуди, што су свјетски лидери богатих индустријских земаља апсолутно равнодушни на чињенице да број гладних људи тренутно у свијету премашује милијарду и двјеста милиона и да сваких пет секунди једно дијете умире због неухрањености.

Све док они сами и њихова дјеца нису погођена тим проблемом остаће највјероватније још дуго тако…али је велико питање до када? Непогоде не бирају жртвe!

_________

О аутору:

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори. 

4 replies »

  1. Moja porodica i ja smo u Bosni osjećali glad devedesetih u ratu. Ko to nije taj i ne zna kakav je to užasan osjećaj . Moj muž i ja smo iznosili vrjedne stvari koje smo imali iz stana i prodavali bud zašto da bismo preživjeli, a sav drveni namještaj koji smo imali ložili smo da se ne smrznemo. Kad sam ovo pročitala sva sam se naježila. Ovo mi je po prvi put u životu da sam nešto prokomentarisala na nekom portalu. Morala sam sad jer mi je ovo uzburkalo emocije.

    Свиђа ми се

  2. Мајка сам два мала детета и врло сам забринута за њихову будућност. Г. Ђоговић писац овог текста је изразио сјајну поуку да размишљамо о оваквом могућем стању које може да нам се догоди. Дуго сам и сама размишљала о овом проблему и неизвесној будућности. Сада сам чврсто решила пошто сам прочитала овај текст, злу не требало, да започнем са складишћењем дуготрајних хранљивих средстава.

    Свиђа ми се

  3. КО НИЈЕ ДОЖИВЕО ТАЈ НЕ ЗНА ШТА ЈЕ ГЛАД !

    ДР ИНГ БОЖИДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ http://skrivenosaznanje.blogspot.com

    Thu, 22 Jan 2015 21:41:14 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: “

    Драган Ђоговић* 22.1.2015.

    Не, наслов овог текста није никаква фикција, нити увертира у неку научно фантастичну причу, већ са немалим процентом вјероватноће потенцијална реалност будућег мизерног друштвеног и економског стања, које човјечанство мо“ >

    Свиђа ми се