АУТОРИ

ОКУПИРАНЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Рат за косметско рудно благо!


Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара

*КРАТКА ВЕЗА http://wp.me/p1Fuk8-rUm

ПОВЕЗАНО: Др Зоран Петровић: Право на ресурсни суверенитет

13.11.2011 за ФБР приредила Б.Диковић

З

„Аврупа минералс“, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је „са задовољством објавила“ да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана.

Почетком фебруара 2010. почели су истраживања и на четири налазишта сребра, олова и цинка око Косовске Митровице, пошто је то „европски најпродуктивнији регион за олово и цинк“. Бакар истражују у Режњу.

У јулу ове године „Волстрит џорнал“ је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара.

Извршни директор корпорације „Албански минерали“ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је „Волстрит џорнал“.

Министарство енергетике Републике Србије проценило је 2009. да је вредност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно отете на Космету, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је Танјугу тада речено да би „вредност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију“.

Ко је боље обавештен о рудном богатству Космета: домаће министарство или Сорош? Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.

Када сам у априлу 2007. на страницама „Политике“ објавио текст под насловом „Косметски ћуп злата“ позвао сам се на тврдње недавно преминулог др Михаила Станишића о рудним богатствима Космета. Помињао је и злато, нафту и изворе воде, тврдио да су та богатства одвајкада скривени узрок надметања за косметски простор, да постоје и писани трагови о том користољубљу, забележени у плановима преотимања тамошњег блага.

Зато је радо цитирао запис византијског историчара Христовула из прве половине 15. века: „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје… Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена“.

Према речима др Станишића, који је имао поуздана обавештења с разних страна света, само резерве косовског лигнита вреде око 500 милијарди долара. Том податку, због кога смо пре више од четири године обојица наилазили и на подсмехе, постепено се приближава вредност коју је проценио „Волстрит џорнал“.

Ревири оловно-цинкане руде су у „Старом тргу“, „Ајвалији“, „Кишници“, руда никла је пронађена на Голешу, у „Главици“ и „Старом Чикатову“. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара.

У овом тренутку, рударски басен „Трепче“ „изрешетан“ је истраживачким тачкама моћних корпорација.

„Лидијан интернешнел“ (до 2006. „Рио тинто“) отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Како и не би, још почетком 2008. су известили о томе да су у Ораховцу нашли налазиште у коме је 1,87 грама злата на тону узорка (у најбољем случају чак 7,97 грама по тони).

„Ово је узбудљиво, ново откриће злата у области која је претходно била позната само по својим никл-кобалт-бакар потенцијалима“, изјавио је Тим Коулин, председник корпорације.

Крајем 2007. Нил Кларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац. Кларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала“.

Флора Саундерс је још 30. јула 1998. објавила текст под насловом „Косово: Рат је око рудника“ и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавештавају уске кругове из света финансија и бизниса о тамошњим великим природним богатствима. Закључила је да ће „Трепчу“ контролисати онај ко оружано победи на Косову, а НАТО доминација на терену би „ставила америчке корпорације у најбољи положај“.

Нил Кларк је отимачину рудних блага илустровао баш на примеру „Трепче“. Само неколико месеци после инсталирања НАТО на Космету, Међународна кризна група (МКГ), коју финансира Сорош, објавила је документ под насловом „Трепча: излаз из лавиринта“.

Главни савет Мисији Уједињених нација на Косову (Унмик) био је да се „преузме рудник ’Трепча’ од Срба што је брже могуће и објасни како би то требало да се уради“. Снаге НАТО-а, око 3.000 војника, упале су у Топионицу олова у Звечану 14. августа 2000. око пола пет ујутро, затворили је и хиљаде запослених отерали на улице.

Читаоце подсећамо да је Бернар Кушнер, шеф Унмика, овако правдао ту акцију отимања „Трепче“: „Као лекар и главни администратор на Косову не могу да дозволим да се опасност по здравље деце и трудница настави за само један дан“.

Зато су војници НАТО носили и хируршке маске, да се наводно не отрују „прекомерно загађеним ваздухом“.

Показало се како су те маске скривале далекосежно постављене циљеве отимачине туђих богатстава.

Пре него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор Комбината „Трепча“, дао је ову изјаву: „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је српски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља“.

Његове речи изгледа да је мало ко хтео да чује.

Слободан Кљакић, Политика,  13.11.2011

 

 

 

10 replies »

  1. СВЕ ГЛЕДА ГОСПОД ОТЕТО ЈЕ ПРОКЛЕТО А ТРЕБА РЕЋИ ДА ЈЕ чифуткиња олбрајт ВЕЋИНСКИ НА ЖАЛОСТ ВЛАСНИК РУДНИКА ТРЕПЧА И ОСТАЛИ чифути МЕНИ ЈЕ ЖАО НАШЕГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ АЛИ ГОСПОД ДОПУШТА СТРАДАЊА ДА СЕ ОДВОЈИ ЖИТО ОД кукоља О БОЖЕ ШТА СЕ РАДИ У ПОРОБЉЕЊОЈ СРБИЈИ НЕМА ВИШЕ ПОШТЕЊА ОБРАЗА РЕЧИ КАД НЕКО ГОВОРИ О ПОШТЕЊУ ОБРАЗУ ОНДА ГА ИСМИЈАВАЈУ МОЛИТВЕ ЗА КОСОВО МЕТОХИЈУ И РСК СССС

    Свиђа ми се

  2. “FAJNENSL TAJMS“: KAKO STVARNO POSLUJE SRPSKI “KRUNSKI DRAGULJ“ NA KOSOVU
    “Trepca“ obavijena politickim smogom

    “Odredjeni strani investitori oklevaju, ali ce se smiriti kad vide da izvozimo“, kaze Novak Belic koji sebe naziva “kraljem lakih metala“. “Trepca je nesto za sta bi Albanci dali zivot“, tvrdi Burhan Kavaja bivsi direktor, koji sada odvraca strance od ulaganja u kombinat

    utorak, 2. jun 1998.
    http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jun98/0206/0206_29.HTM

    Свиђа ми се

  3. evo jos malo sto sam uspeo da nadjem od Novaka Bjelica
    http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/08/20/srpski/P00081811.shtm

    Čim je ušao u svoju novu kancelariju (u kojoj je tokom Drugog svetskog rata sedeo Nemac – nadzornik, dok su Italijani odvozili naše rudno blago), iz grla napaćenih rudara, koji su malo radili, malo više plandovali, zaorilo se: „Uz Novaka i Trepča je jaka“. „Prvo što sam uradio jeste primena istočnjačke filozofije – pare su svuda oko nas, samo ih treba uočiti i pokupiti. Najveći je problem da se uoči gde su pare. Od loma i krša krenuo sam da napravim nešto“, izjavio je. Kad su pohvale zapljuštale sa svih strana, skromno i u odabranom društvu (od kojih sve zavisi) dodao: „Trepča postepeno preuzima ulogu generatora, odnosno pokretača ekonomskog oporavka i celokupnog razvoja, ne samo juga Srbije, već i zemlje u celini. Ta uloga je od strateškog i nacionalnog značaja“.

    Kad se onomad pročulo da se sprema prodaja tog „generatora“, Srbi iz Kosovske Mitrovice su mu kamenovali službeni „mercedes“, uzvikujući: „Izdaja, izdaja“, „Trepča je prodata“, „Gde si sad, Novače“. Kako nesreća nikad ne dolazi sama, nekoliko dana kasnije zaustavila ga je patrola Kfora, i posle tročasovnog maltretiranja, prema odluci Bernara Kušnera, proterala ga s Kosova. U međuvremenu, vojnici Kfora nasilno su zauzeli Trepču, a Bjelić je iz Beograda zavapio: „Nećemo se odreći naših pogona. I Hitler je želeo Trepču. Istorija se ponavlja, opet su me proterali iz rodnog Kosova. Samo silom mogu da nam oduzmu Kombinat, pod uslovom da slome Srbiju, Crnu Goru i Jugoslaviju, a to nikad neće moći“.

    -najbogatiji posed na Balkanu, kako su Trepču nazvali Englezi još 1927, kad im je na 50 godina koncesiju na rudnik prodao Rade Pašić, sin Nikole Pašića, ostaće rak-rana njenom poslednjem direktoru. Iz više razloga. Bjelić je ostao na mestu generalnog pet godina, pre njega se, za isti period, izmenilo pet šefova. Imao je platu „boli glava“, novinari „Naše Borbe“ pisali su (aprila 1995.) da se rukovodećem timu, u kancelarijama u hotelu „Trojka“ služio kavijar, nekoliko vrsta pršuta i viski „čivas“. „Bila je to renesansa u rudarstvu olovno-cinkane rude u Jugoslaviji“, skromno je govorio aprila ove godine, uz komentar: „Rekao sam oficirima međunarodne zajednice da su dva najteža posla rudarstvo i balet, koji zahtevaju odličnu kondiciju. Čak i posle kraćih prekida, teško se vraćaju u formu“. Ipak, najveća muka mu je što je kobajagi humanitarac Kušner za predsednika UO „Trepče“, postavio i pre „desanta na Topionicu“, ni manje ni više, do zloglasnog Hašima Tačija.

    Свиђа ми се

  4. Најважнији ресурси, не највреднији у смислу њихове цијене,
    већ најважнији као потреба будућег времена су никал и нафта.

    Једно од највећих налазишта никла на планети је на Косову и Метохији, никал је хемијски елеменат као метал веома важан у технологијама будућности.

    Срби ће да граде космичке бродове, градили су их у стара
    времена, никал је незаобилазни и важан дио те технологије.

    Такође да напоменем, на том подручју се налазе 114-ти и
    115-ти елементи периодног система елемената, да не
    елеборирам, антиматерија.

    Нафта,

    наши људи треба да знају да цијело подручје Косова и Метохије, као и шире, лежи на огромном подземном језеру
    нафте, ради се о највећем налазишту нафте у Европи.

    Представници власти у Србији умјесто да буше и траже
    нафту на том подручју, они иду у Брисел, деру опанке, узимају зајмове, а шта су зајмови пише у прилогу овдје
    на овој страници.

    Свиђа ми се

  5. ЛАЖНИ ПРОЈЕКАТ „ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ“ КОЈИ СЕ ТРАНСФОРМИШЕ У СКРИВЕНИ ПРОЈЕКАТ „МОЈСИЈЕ 2“
    – ЛАЖИМА „НАШМИНКАНИ“ КРСТАШКИ РАТОВИ – СРБИЈА КАО ГЕНЕРАЛНА ПРОБА ЗА ПЉАЧКУ РУСИЈЕ !

    Свиђа ми се

  6. DOSTA VISE OTIMACINE , ONI OD TOGA ZIVE I OD RATOVANJA … ZATO BRACO SRBI , UJEDINITE SE KAO NIKADA DO SADA I OKRENITE SE PREMA PRAVOSLAVNOJ BRACI RUSIMA I G – dinu PUTINU ; DA NAS VISE NE BI GAZILI I UCENJIVALI ; NASA ZEMLJA – “ NASA KUCA “ , MI TREBA DA BUDEMO GAZDA U NJOJ , A NE NEKI VARVARSKI ,PREKOOKEANSKI DIVLJACI , KOJI NEMAJU NISTA MORALNO I KARAKTERNO U SEBI !!!?

    Свиђа ми се

  7. Srbija ima Kancer koji unistava utrubu. Sto se pre oslobodimo ove nase unutrasnje
    bolesti („zutih demokratora“) pre cemo moci da pocnemo da se oslobadjamo ovih
    spoljnih krvopija (Hazarskih cionista) i ostale svetske gamadi. Dobro razmislite na sledecim izborima za koga glasate. Kog kandidata Ameri ne vole, za toga glasajte.
    Nisu oni okupirali nasu zemlju zato sto vole Siptare, nego za ono sto je ispod zemlje Kosova.

    Свиђа ми се

  8. Nažalost, na kosovu se radi svašta od kako se kosovo nalazi u američkim rukama. U stare rudničke tunele i prolaze ispod zemlje smešta se radioaktivni otpad, i koristi se sve što se može iskoristiti, dok naša vlada sve to dobro zna i dalje ćuti, a probleme rešava političkim dijalogom, a mi ako im se malo negde suprostavimo oni nee traže politički dijalog nego odmah pucaju.

    Свиђа ми се

    • Српска држава је створена и градила се вековима на богатствима Космета. Према томе, нема говора о томе да је свеједно ко га експлоатише. Окупатори односе што стекну. Домаћа експлоатација гради Србију за нас и наше потомке.

      Свиђа ми се