Србија је једина држава у региону која још није приступила Конвенцији о забрани касетне муниције, иако је и сама жртва те врсте наоружања, упозорили су представници удружења Акција и помоћ.
Они су јуче на трибини организованој на Правном факултету у Нишу подсетили да је Конвенцију о касетној муницији до сада потписало 115 земаља, а ратификовало њих 86.
Професор Правног факултета у Нишу Небојша Раичевић оценио је да не постоје правне препреке да Србија приступи Конвенцији која је на снази од 1. августа 2010. године.
Експлозија касетне бомбе у центру Ниша током НАТО бомбардовања
„Основно питање око приступања Конвенцији је интерес државе. Наша држава мора да одлучи да ли би јој то било од користи или не. Одлука о приступању још није донета вероватно због тога што се ради о веома сложеном питању“, казао је Рачевић.
Он је истакао да Конвенција с једне стране забрањује употребу, производњу, складиштење и пренос касетне муниције, а с друге стране предвиђа помоћ за директне и индиректне жртве касетне муниције.
Како је навео, касетне бомбе и даље представљају опасност за грађане Србије.
Члановима помоћ за рашчишћавање
Председник удружења „Акција и помоћ“ Слађан Вучковић, који је и сам жртва касетне муниције, изјавио је да је неопходно да држава што пре приступи Конвенцији о касетној муницији.
„Приступањем Конвенцији, добили би од развијених земаља потписница помоћ за деконтаминацију. У нашој земљи постоје и даље велика подручја која нису очишћена од касетних бомби, као и делови Саве и Дунава„, рекао је Вучковић.
Слађан Вучковић (на слици лево), председник Удружења „Акција и помоћ“ и сам је жртва касетне бомбе
„Ради се о оружју које може да експлодира и десетинама година након бомбардовања. Дизајнирано је и обојено тако да привлачи пажњу, тако да су његове најчешће жртве цивили„, казао је Вучковић.
Према његовим речима, 90 одсто укупног броја жртава касетне муниције чине цивили, а међу њима чак трећину чине деца.
Трибину „Када би Србија приступила Конвенцији о касетној муницији“, организовало је Удружење грађана „Акција и помоћ“ уз подршку организације „Hendikep Internacional“, Правног факултета и нишког Медија центра.
Потпишите петицију за забрану касетне муниције ОВДЕ.
Не заборавимо злочин, упозоримо на опасност – поделите текст.
Извор: Бета
У Србији је касетна муниција употребљена, а до сада се 115 земаља осетило угроженијим од касетне муниције од Србије?
Која институција у Србији треба да спроведе у дело потписивање – ратификовање Конвенције о касетној муницији?
Има ли памети, елементарног поштења, или је у Србији издајник до издајника?
Хоће ли Србија већ један пут тражити надокнаду за НАТО агресију од оних који су нас убијали у рату, а ево настављају и у миру.
Проклети били изроди српски који им у томе помагали!
Свиђа ми сеСвиђа ми се