ДРУШТВО

Предлог за подизање првог споменика посвећеног убијеним Србима, жртвама „Олује“


Р. Др. 27. јануар 2015. Новости

Србија добија прво обележје у спомен убијенима у РСК 1995. У плану две локације: Ташмајдански парк и простор на ушћу Саве у Дунав

Како преносе наши извори, предлог за подизање овог белега патње нашег народа биће прослеђен Скупштини града Београда и очекује се да буде откривен најкасније до августа, када се навршавају две деценије од убиства 1.900 и прогона више од 200.000 Срба из Туђманове Хрватске.

Извори „Новости“ тврде да ову идеју подржавају представници Владе Србије, градских власти и челници удружења Срба из Хрватске.

Да је Србија више пута пропустила да се на достојан начин ода почаст жртвама ратова деведесетих година на простору бивше Југославије слажу се саговорници „Новости“, који напомињу и да је време да се подигне овакав меморијал.

Историчар Чедомир Антић из Напредног клуба подсећа на чињеницу да је „Олуја“ највеће етничко чишћење забележено у Европи после Другог светског рата и да заслужује достојно обележје у Београду.

– Сасвим је логично да овакав злочин у ком су настрадали углавном цивили добије и достојно спомен обележје – каже Антић.

– Чињеница је и да би држава требало да стане иза ове идеје и да позове и друге установе и организације да је подрже. Такав споменик треба да постоји у Србији, када је већ то немогуће у Хрватској. Такође, добро би било покренути иницијативу да слично обележје буде подигнуто и у Бањалуци.

СКРОМНА ОБЕЛЕЖЈА
СПОМЕНИК жртвама „Олује“ биће прво овакво обележје у Београду. Скромни меморијал подигнут је у сећање на нестале особе у периоду од 1991. до 1999. године на Ташмајдану, као и спомен-плоча у част погинулих у ратовима деведесетих на Савском тргу. Уз то, главни град има још неколико спомен-чесама и табли постављених у знак сећања на погинуле војнике, које су махом подизала удружења бораца.

Антић сматра и да је веома важно да будући меморијал својим изгледом и величином „не буде срамотан“, али и да речи које буду на њему исписане, одражавају праву слику догађаја.

– Важно је и да се на њему нађу имена свих познатих жртава и да се јасно напише да је реч о убијеним Србима – истиче Антић.

10945590_10205722664576277_4429758568388172255_n

Да је Србији потребан достојан споменик жртвама ратова деведесетих, сматра и Саво Штрбац, први човек организације „Веритас“. Он подсећа да би било идеално да будуће обележје буде саставни део ширег пројекта „Српски меморијал“, чија је идеја не само одавање почасти, већ и истраживање и рад на неговању успомене на све српске жртве у 20. веку.

– Идеја је да „Српски меморијал“ чини не само споменик, већ и одговарајућу зграду у којој би била смештена установа која би се бавила истраживањем свих материјала о страдању нашег народа – каже Штрбац.

– Око ове идеје окупљен је велики број историчара и јавних личности, а има и подршку председника Републике и патријарха Иринеја.

2 replies »

  1. Немају ми ни Ташмајдан ни Ушће више ничега српског. ако је да се споменик подигне у Београду – нека то буд еу Топчидеру или Јајинцима. А ја сам понајпре за Шумарице – па шта је, није Србија цела у Београду? Боже ми опрости – не смем да предложим ниједну локацију у Војводини – ко зна колико ће још бити Српска?

    Свиђа ми се

%d bloggers like this: