АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Чомски и Кисинџер се слажу: Мора се избећи историјска трагедија у Украјини


Кивин Зис, MintPress News,
СРБски ФБРепортер, 9.2.2015.
Превела: Нада Љубић

Comski Kisindzer

Иначе је тешко наћи више супротстављене погледе на спољну политику САД, али када је реч о Украјини интелектуалац – борац против рата и бивши државни секретар САД имају више заједничког него што би можда волели да признају.

Њујорк тајмс (The New York Times) је известио у уторак да Обамина администрација разматра ново слање оружја Украјини — у вредности од 3 милијарде америчких долара. Тајмс извештава: „Државни секретар Џoн Кери, који планира да посети Кијев у четвртак [5.фебруара], отворен је за нове разговоре о пружању леталне помоћи, како су преставници председавајућег Здруженог штаба, Мартина Демпсија, изјавили.”

Ово је уследило пошто су Defense News обавестиле да ће овог пролећа Сједињене Државе послати трупе које ће тренирати украјинску Националну гарду и почети са испорукама оклопних возила које ће финансирати САД.Ово ће бити финансирано из Фонда за непредвиђене ситуације глобалне безбедности, који је Конгрес одобрио, а који је Обамина администрација тражила у буџету за фискалну 2015.годину ради пмоћи у обуци и опремању савезничких оружаних снага широм света.

У међувремену, јануарски снимци украјинске телевизије су приказали америчког генерала Бена Хoџиса, команданта Армије САД у Европи, како дели медаље рањеним украјинским војницима.

Стрмоглаво мешање САД у нешто што прераста у грађански рат увелико се темељи на пропагандистичким изјавама и нетачном извештавању корпоративних медија, што призива у сећање мноштво ратова започетих из лажних разлога.

Погледи Хенрија Кисинџера и Ноама Чомског на овај сукоб су прилично слични, иако је тешко наћи два човека чија су виђења спољне политике САД тако дијаметрално супротстављена. И заиста, Чомски је био дугогодишњи критичар Кисинџера због бомбардовања у југоисточној Азији и различитих државних удара против демократских лидера који су извршени док је он био државни секретар. Чомски је рекао да би у правичном свету Кисинџер сигурно био судски гоњен због тих акција. (То су били ратни злочини због којих је CODEPINK недавно протестовао[1] испред Финансијског комитета Сената.)

Ипак, када је реч о Украјини, Чомски и Кисинџер се суштински слажу један са другим. Они се не слажу са „јастребастом“ Обамином администрацијом и чак још екстрмнијим сенатором Џоном Мекејном — двојицом који, сваки на свој начин, ескалирају сукоб.

„Претећа ситуациаја“

Чомски је описао Украјину као „кризу [која] је озбиљна и претећа“, наглашавајући затим да је неки људи пореде са кубанском ракетном кризом из 1962.године. Коментаришући Русију и Крим, он подсећа да је „Крим историјски руски; у њему је једина лука Русије на топлом мору и дом руске флоте; и он има енорман стратешки значај.“

Кисинџер се слаже. У једном интервјуу Spiegel–у, објвљеном прошлог новембра, Кисинџер је рекао „Украјина је увек имала посебан значај за Русију. Била је грешка не схватити то.“

Он наставља:

„Крим је посебан случај. Украјина је дуго времена била део РусијеНе можете прихватити принцип да било која земља може једноставно да промени границе и однесе са собом покрајину неке друге земље. Али ако је Запад искрен сам са собом, он мора да призна да је овде било грешака са његове странеАнексија Крима није била потез у правцу глобалних освајања. Она није била као улазак Хитлера у Чехословачку.“

Када Кисинџер каже да Крим није сродан са Хитлеровим уласком у Чехословачку и да не представља тежњу Русије за глобалним освајањима, он продире у срж аргумената оних који који желе ескалацију. Упитан да ли мисли да Запад сноси „бар неку врсту одговорности за“ ситуацију у Украјини, Кисинџер каже:

„Европа и Америка не схватају дејство ових догађаја, који су почели преговорима о економским односима Украјине са Европском Унијом и кулминирали у демонстрацијама у Кијеву. Сви ти догађаји, и дејство који они имају, треба да буду предмет дијалога са Русијом.“

Другим речима, Кисинџер криви САД и Европу за садашњу катастрофу у Украјини. Кисинџер не почиње од тачке избијања војног сукоба. Он признаје да су проблеми у Украјини почели настојањем Европе и САД да обећавањем економске помоћи намаме Украјину у савез са западним силама. То је довело до демонстрација у Кијеву. И, као што смо сазнали од помоћнице државног секретара Викторије Њуланд, САД су потрошиле $5 милијарди на стварање опозиције влади у Украјини.

У октобарском интервјуу o спољној политици САД, за Plymouth Institute for Peace Research, упитан о Украјини, Чомски је рекао:

„То је крајње опасан развој догађаја, који ври још откад је Вашингтон прекршио своје усмено обећање дато Горбачову и почео да шири НАТО на Истокдо самих граница Русије, претећи да обухвати Украјину, која је од огромног стратешког значаај за Русију, и наравно, има блиске историјске и културне везе с њом. Постоји сензитивна анализа ситуације у водећем часопису естаблишмента, Foreign Affairs, коју је објавио стручњак за међународне односе Џон Мершајмер (John Mearsheimerпод насловом „Зашто је украјинска криза кривица Запада“ (Why the Ukraine Crisis Is the Wests Fault.) Руска аутократија је далеко од тога да буде безгрешна, али опет се враћамо на претходне коментаре: ми смо се опасно приближавали катасрофи раније, и поново се играмо са катастрофом. А није да могућих мирних решења недостаје.“

Кисинџер, такође, упозорава на кризу у Украјини као опасну ситуацију, описујући могућност новог Хладног рата и позива умешане земље да учине све што је у њиховој моћи да избегну „историјску трагедију.“ Он каже за Шпигл:

„Јасно је да овде постоји опасност, и ми је не смемо игнорисати. Мислим да би настављање Хладног рата било историјска трагедијаАко се сукоб може избећи, на темељима који одражавају моралност и сигурност, треба га избећи.“

Чомски се слаже да је украјински конфликт – конфликт високог ризика, али иде даље. Говорћи за Russia Today (RT), он помиње ризик од Трећег светског и нуклеарног рата, и каже да је свет „неколико пута у прошлости био злокобно близу, драматично близу” таквог рата. Затим описује садашњу ситуацију у Украјини: „Сада, посебно у кризи око Украјине и око такозваних ракетних одбрамбених система близу граница Русије, то је претећа ситуација.“

Кисинџер је такође критичар економских санкција против Русије. Он не одобрава санкције против појединаца јер не види где се оне завршавају. Истински, критика санкција се односи и на војно мешање у Украјини. Kисинџер каже за Шпигл: „Ја мислим да увек када неко нешто почиње треба да зна шта тиме жели да постигне и како то треба да се заврши. А како ће се ово завршити?”

Виртуелно преузимање украјинске владе

САД су напуниле украјинску владу и кључне бизнисе Американцима или савезницима САД. Њуланд је ухваћена у телефонском разговору са Џефријем Пјатом, амбасадором САД у Украјини, како бира следећег лидера Украјине. Телефонски разговор је познатији по завршној реплици — „Fuck the EU“ — али она ту каже да следећи лидер Украјине треба да буде бивши банкар Арсениј Јацењук, кога она зове по надимку „Јац.“ И стварно, он је после тога постао премијер украјинске пост-пучистичке владе.

Украјински председник Петро Порошенко је идентификован у документима Стејт департмента као доушник САД од 2006. године. Ти документи га описују речима: „[н]аш украјински (ОУ) инсајдер Петро Порошенко.“ Документи Стејт департмента такође извештавају да се за Порошенком вуче „реп кредибилних навода о корупцији.“

Најновији високи званичник који је ушао у украјинску владу је Наталија Јарешко (Natalia A. Jaresko) дугогодишњи званичник Стејт департмента, која је дошла у Украјину после Наранџасте револуције, спонзорисане од стране САД. Јарешкову је држављанком Украјине учинио председник истог тог дана у коме ју је поставио за министра финансија. Више о Јарешковој сазнајемо из извештаја Вилијама Боармена (William Boardman):

Natalie Jaresko, је америчка држављанка која је управљала америчким хеџ фондом са седиштем у Украјини, који је био оптужен за илегалну инсајдерско трговање. Она је исто тако управљала фондом ЦИА (CIA) који је служио за подршку продемократскихпокрета и кроз који је опран већи део од $5 милијарди које су САД потрошиле подржавајући протесте на Мајдану, који су довели до кијевског пуча у фебруару 2014.године. Јарешко је велики присталица увођења ригорозне штедње за народ у проблематичним економијама.

Ту је, затим, и један од најважнијих сектора бизниса у Украјини: енергетика. После пуча извршеног уз подршку САД, син потпредседника Џое Бајдена, Хантер Бајден и близак пријатељ државног секретара Џона Керија, Девон Арчер, цимер из студентских дана његовог пасторка, ушли су у у управни одбор украјинског произвођача гаса Бурисма Холдингс, највећег украјинског независног проиизвођача гаса. Арчер је такође радио као саветник у Керијевој председничкој изборној кампањи 2004.године и ко-председавао његовим Националним финансијским комитетом. Он је такође трасти Хајнц фамили офиса (Heinz Family Office) који управља пословима породице.

Ово буквално преузимање украјинске владе је супротност ономе што би Кисинџер волео да види. Он је писао прошлог марта: „Ако Украјина хоће да преживи и да се развија, она не сме бити истурени положај било које стране против оне друге — она треба да буде мост између њих.” Нажалост, изгледа да су њу САД преузеле у своје руке, стварајући сукоб, пре него мост између Русије и САД.

Човек који је учествовао у више пучева против демократски изабраних влада, сада каже да САД не могу наметати своје погледе другим нацијама:

Шпигл: У вашој књизи сте написали да међународни поредак „мора бити култивисан, а не наметнут. Шта сте тиме мислили?

Кисинџер: То значи да ми Американци будемо главни фактор на основу наших јаких страна и вредности. Ви постајете суперсила тиме што ћете бити јаки, али исто тако и тиме што ћете бити мудри и далековиди. Али нема те државе која је довољно јака или или мудра да сама створи светски поредак.

Чомски је често описивао како суперсиле настоје да организују свет у складу са сопственим интересима помоћу војне и економске моћи. Током читаве своје каријере он је био заговорник националног самоопредељење, а не доминације супер сила.

Иако Кисинџер и Чомски могу да се увреде због тога што смо овде политичке погледе једног повезали са политичким ставовима другог, сада кад САД стрмоглаво јуре у војни сукоб између пучистичке владе у Кијеву и источноукрајинских влада које се боре за сопствено самоопредељење, значајно је што се њих двојица слажу да је ово срљање у рат грешка — и то грешка потенцијално историјских размера.

Kevin Zeese је ко-direкtor of Popular Resistance и активан у антиратној групи, Come Home America.
____________

[1] Code Pink: Women for Peace (Розе код –Жене за мир ) невладина организација која се бори „за мир и социјалну правду, за окончање ратова и окупација које финансирају САД, против милитаризма глобално, и за преусмеравање ресурса рата у здравствену заштиту, образовање, зелена радна места и остале активности које аафирмиђу живот“.

1 reply »

  1. ЛАТИНСКА ВЕЧЕРА – А СИТЕМИ ПВО СВЕ БЛИЖЕ МОСКВИ !!

    ДР ИНГ БОЖИДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ http://skrivenosaznanje.blogspot.com

    Понедельник, 09 февраля 2015, 22:22 UTC от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: „Кивин Зис, MintPress News, СРБски ФБРепортер, 9.2.2015. Превела: Нада Љубић

    Иначе је тешко наћи више супротстављене погледе на спољну политику САД, али када је реч о Украјини интелектуалац – борац против рата и бивши државни секретар САД имају више“ >

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.