АКТУЕЛНО

Професор др В.В. Городилова – Отворено писмо љекара онколога-имунолога


5332239_orig

14. 02. 2015. bebamur.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

Одавно је требало озбиљно поразмислити о све више растућој дјечијој леукемији о којој је говорио још почетком 60-тих година, академик Л.А. Зилбер, о неуравнотеженом имуном систему, који је проистекао као резултат неусаглашеног „поствакциналног стања“ који почиње код нас у породилишту и активно се продужава у дјечијем узрасту и периоду младости.
Доказано је да је код беба имуни систем још увијек незрео, да он почиње да функционише по одређеним „нормама“ са 6 мјесеци, а до тада организам још није адаптиран, није сазрео. Шта може дати BCG вакцина у неонаталном периоду? Неонатологија позива и обавезује здравствене раднике да посматрају новорођенче у првим мјесецима по рођењу. За то вријеме, не смије бити дата BCG вакцина већ треба извршити детаљну провјеру новорођенчади на имунодефицијенцију, спровести истраживање са циљем да се установе једне или друге наследне болести, да се предвиде реалне претпоставке за једну или другу патологију, на примјер као ензимопатију. У Западним земљама изгледа такви докази нијесу потребни, јер не они не вакцинишу таквим живим вакцинама. Упркос тога у тим земљама већ деценијама се спроводи оцјена имунолошког статуса одмах по рођењу.

Шта се дешава са тимусом, са стварањем лимфоцита после примања BCG вакцине – шта се дешава са системом заштите? Гдје су подаци? Нијесам их нашла у руској литератури, иако смо на прагу трећег миленијума. Фактички, све ово што се дешава током неколико генерација – је нарушавање поимања тога шта представља вакцинација. Помоћ у „корекцији“ дјечијег здравља треба да буде разумна индивидуална и веома опрезна.

Имуни статус човјека данас се оцјењује по диференцираним показатељима активности Т- и Б- ћелијских система имунитета. Након BCG вакцине почиње озбиљно престројавање природних карактеристика имуног система, прије свега њене макрофагалне компоненте, на живе микробактерије туберцулозе, које су у основи ове вакцине.

Да ли је спреман бебин имуни систем да се бори са таквим великим оптерећењем? То још нико није проучавао…

Таква имуномодулацја, ако неком и треба, онда су такви ријетки. Грубо нарушавање суптилног заштитног механизма путем постојане „имунотерапије“ изазива убрзани губитак „имуноснаге“ допушта – инволуцију тимуса, који не успијева да започне своје „обавезе“, отварајући тако пут за онколошка обољења…

Лимфоцити улазе у састав породице леукоцита – бијелих крвних зрнаца.

Крв, као што је познато, састоји се од течне плазме, еритроцита (црвених крвних зрнаца), леукоцита и тромбоцита. Може се претпоставити да се при интензивној и дугој имуностимулацији у крви нагомилавају фактори, који имају различито дејство на ћелије имуног система, који нарушавају услове функционисања лимфоцита, повећавају „потрошњу“ одређених врста бијелих крвних зрнаца. Њихово трошење ће довести до промјене хематопоезе (крвних ћелијских компоненти), аналогно томе, као што се при дужој анемији активира еритропоеза. Оно што ја зовем продуженим „поствакциналним стањем“ на крају може да изазове поремећај хематопоезе. И у таквим изјавама нијесам усамљена. Желим да споменем радове Н.П. Шабалова (1969., 1975.), који указују на провокативну улогу вакцина у појављивању латентног раздобља леукемије код дјеце, а такође и тешке егзацербације леукемије под утицајем вакцинације, о томе се говори у многобројној педијатријској литератури, али се не предузимају мјере.

Министарство здравља СССР није организовало, у своје вријеме, образовање љекара за клиничку имунологију, укључујући и за област микробиологије, а самим тим и за систем вакцинације – ни на медицинским факултетима, ни на катедрама усавршавања љекара. Познавање клиничке имунологије је апсолутно неопходно за процјену здравља данашње дјеце, адолесцената и младих у репродуктивном добу. Нажалост, ни институти за дјечје здравље нијесу себи поставили такве задатке.

Клиничка имунологија је од животног значаја за микробиологе и педијатре, посебно за оне који се баве „исправкама“ природних одбрамбених снага дјечијег организма помоћу вакцинације. Морамо знати шта се исправља!

Све горе наведено је још важније, пошто се сматра, да БЦГ вакцина, као жива микробактерија туберцулозе, инхибира активност Т-система код новорођенчади, изазивајући секундарни имунолошки поремећај – синдром стечене имунодефицијенције (SIDA). Секундарни имунолошки поремећај треба посматрати као крајњи резултат функционалних поремећаја и патолошких промјена у имуном систему дјетета.

У потпуности се слажем са захтјевом Галине Червонске којег она спроводи отворено преко медија (новина, часописа, радија и телевизије) – Вакцинација мора бити индивидуална и рационално примијењена. Апсолутно је неопходан дијагностички имунолошки преглед прије и после те медицинске и веома опасне интервенције. Не смије се бескрајно нагомилавати вишак антитијела – њихов вишак доводи до аутоимуних процеса. Због тога су се „подмладиле“ аутоимуне болести код младих: реуматоидни артритис, системски еритемски лупус, болести бубрега, поремећај штитне жлијезде, растројство нервног, ендокриног и васкуларног система, многобројна онколошка обољење, а међу њима и дјечја леукемија.

Сматрам, да Министарство здравља није у обавези да разради план покривености вакцинације, већ организацију имунолошког испитивања – скрининга данашње дјеце на имунодефицит. Такав план мора да одговара савременим питањима потребе дјечије еко-епидемиологије и дефинише озбиљније критеријуме за индикације и контраиндикације од вакцина, посебно од живих вакцина. Мислим да контраиндикације треба одмах раширити.

Такође сматрам да је неопходно да се установи административна и кривична одговорност за медицинско особље које обавља вакцинацију насилно у вртићима и школама, без индивидуалне селекције дјеце, у потрази за што већим бројем вакцинисаних.

За било које савремено еко-епидемиолошко истраживање неопходни су подаци о здравственом стању становништва, а прије свега, о имунолошком здрављу.

На сопственом горком искуству знам како насилна вакцинација доноси штету, а не корист здрављу дјетета. Мојој унуци је дата прва доза ДПТ вакцине. Појавиле су се тешке компликације – отицање мождане опне, шок, и тако даље. Током кампање вакцинације у школи сваки пут смо морали да се боримо са медицинским особљем и слушамо пријетње о забрани похађања школе… Истовремено, постоје јасне контраиндикације од следеће вакцинације, у случају да је после прве била озбиљна реакција. Срећна околност је била та што је у нашој клиници ипак било мислећих љекара, иако и овдје није све тако једноставно – има их све мање.

Поред овога, могу још много тога да кажем из своје праксе, ја нијесам само љекар онколог – имунолог, већ и поморски официр који је служио у подморничкој бригади. Раније, је све било строга тајна (без тога, се не може!). Али сада се може нешто и рећи… За морнаре је била обавезна вакцинација, као и за све оне који су се позивали на флоту. Имали смо занимљиво запажање: како различито реагују на ињекције и вакцине, дјечаци, мушкарци – хероји – морнари, који су ипак, различити психолошки типови!

Један од мојих асистената, неуролог, пронашао је изненађујућу корелацију: што је нижи интелект код војника, тим је била већа одбрамбена снага организма. Публиковати слична запажања било је изузетно тешко у то вријеме, практично немогуће, али случај је дошао до микробиолога А.Т. Кравченка, он је тада био председник ВАК-а (Виша атестициона комисија).

Други мој асистент утврдио је да код одраслих момака, стасалих за војску, вакцинација изазива такве нагле промјене у имунолошкој реакцији које „долазе у норму“ веома споро. И на фону нарушавања природних процеса имуног статуса од вакцина, вакцинисани су боловали од прехлада и других болести (укључујући и оне од којих су вакцинисани) чешће него момци који су били у „контролној“ групи, то јест, нијесу били вакцинисани.

Ово што сам овдје рекла, сада можете да прочитате, на примјер, у „Епидемиолошком журналу, микробиологије и имунобиологије“ (ЗМЕИ, 1990, № 7) – аутори су К.Г. Гапочко, И.Д. Куприн и остали: „О индивидуалним карактеристикама човјека као фактору етиологије поствакцинацинских компликација“. Ова истраживања је спровело особље Војно Медицинске Академије Ц.М. Кирова, Ленинград.

Па, шта то није ништа ново?

Сваки човјек је – индивидуалан, тако и треба да буде. Било која вакцина слаби организам: код кога, и колико је то дуг процес, немогуће је предвидјети, то треба утврдити, користећи цио арсенал имунолошке технике. Увјеравам вас, трагови патологија од вакцинске повреде обавезно остају.

Додајем овом и Mantoux тест који је такође озбиљно имунолошко преструктурирање. Само размислите: организам „мора“ дати реакцију са локалним манифестацијама на мјесту увођења алергена – туберкулина, на малу количину биолошке дијагностичке пробе. И организам реагује упалним процесом – црвенилом различите величине на мјесту парентералног давања туберкулина. Ова дијагностичка проба није ништа мање опасна интервенција од саме вакцине, пошто је то такође страни протеин, алерген.

Наравно, вакцинација не треба да буде обавезна, тим прије да буде планска – не смије се прописати здравље цијелог разреда једним те истим планом, добијеним од Министарства здравља. Са овим мислима, потписала сам обраћање наше групе стручњака, предсједнику државе, академику А.В. Јаблокову и др., јер, као и свака медицинска интервенција, вакцинација не може да буде масовна и мора да буде добровољна. Уосталом, са самим узрочником инфективне болести дијете ће се можда срести, а можда и неће, а вакцина сигурно нарушава природни ток догађаја. Да ли је ко израчунао, да ли је у наше вријеме опаснија: дифтерија, туберкулоза или компликације од вакцинације против њих? Ја не знам за такав рад.

Мислим да се не треба да бавимо „таквом“ вакцинацијом, у доба кардиоваскуларних обољења, онколошких болести, болести дисајних органа, болести бубрега, распрострањеног дијабетеса, мишићно-коштаних патологија, нарушеног психичког здравља дјеце. Вакцинацију треба посматрати као изузетну мјеру, пажљиво узимајући у обзир динамику конкретног заразног оболијевања, да би спровели строго селективну вакцинацију.

Имуни систем не може да издржи „планску најезду“, он се разбија, његове функције се изобличују, он се „искључује са курса“ прописаног природом, човјек постаје осетљивији на прехладе, алергене, онколошка обољења … Расте алергија међу малишанима – да ли постоје сада таква дјеца, која немају проблеме са алергијама!? Општепознато је да у првих шест мјесеци дјеца страдају од гастроинтестиналних сметњи и промјена на кожи изазваних алергентима различите етиологије. Од шест мјесеци придружују се симптоми респираторног тракта – астматични бронхитис (узгред, једна од компликација DTP, TD, DT). Од 3-4 године почињу да се испољавају клинички симптоми преосетљивости на полен, итд, итд – мноштво је публикација које говоре о овим проблемима.

Неуравнотежен имуни систем не „примјећује“ непослушне ћелије које су изашле из његове контроле, преобраћа их у туморске због искривљене функције макрофагних гранула и лимфоцита у цјелини. Нијесам видјела ни један рад домаћих аутора који би одговорио на питање: шта се дешава са тимусом после BCG вакцине… после десет или дванаест година „поствакциналног оптерећења“ у периоду полног сазријевања подмлатка? Све ово је веома важно, мада ни на једно постављено питање одговора нема. Али је општепознато: не смију се користити живе вакцине при имунодефиту и ензимопатији јер осим осталих болести, они доприносе развоју инфективних процеса код осетљиве дјеце …

Имуни систем – је суптилно избалансиран механизам, и као остали системи подложан је распаду. Као резултат константног надражаја – стимулисаног вакцинама он умјесто тога да штити организам, губи сопствене ћелије због акумулације антитијела због аутоимуних процеса и функционалних промјена својства ћелија.

Колико год времена да су биле имунопатолошке форме, све оне доводе до нарушавања баланса Т-ћелија, доводе функционално и структурно до многобројних поремећаја у здрављу дјетета. Залиха лимфоцита постепено осироромашује и организам постаје осетљив на разне антропогене факторе. Човјек стари прије времена. Физиолошко, природно старење – је процес постепеног слабљења, одумирања свих дјелова имуног система. Вакцине такође убрзавају, подстичу процес „потрошње“ лимфоцита, вештачки доводе људски организам до превременог старења, због тога се јављају старачке болести код младих. Код онколошких болести, у основи је дисбаланс између брзине имуног одговора и раста тумора. Развој онколошке болести опредјељује брзина размножавања лимфоидних ћелија које реагују на њу, које су усмјерене, осим тога и на борбу против стално долазећих антигена – вакцина.

Познати хирург, академик Академије Наука СССР-а, Н.А. Амосов у једној од својих књига, „Размишљање о здрављу“, тврди да је практично немогуће да се направи граница између наизглед супротних појмова „здравља“ и „болести“. Слично мишљење имао је и Авицена, који је живио прије више од хиљаду година: он је разликовао између та два појма различите прелазне стадијуме. А гдје су „прелазни стадијуми“ између здравља и „мале болести“ – вакцинисања!? Гдје је граница: ово је – корисно, а ово – штетно?!

Ја сам апсолутно увјерена да сва онколошка обољења почињу због негативног преструктурирања имуног система, услед сузбијања његове функције што је резултат „преоптерећења“. Наиме, при урођеној и стеченој имунодефицијенцији примјећује се чешће развиће малигних тумора …

 

Онколог, имунолог, доктор медицинских наука, професор В.В. Городилова

Онколог, иммунолог, доктор медицинских наука, професор В.В. Городилова

Онколог, иммунолог, доктор медицинских наука, професор В.В. Городилова

Вјера Владимировна Городилова (1915.- 1996.) Завршила је „Први московски медицински факултет“. Докторирала је 1958. а од 1960. је добила и звање професора. Радила је у Московском научно – истраживачком институту за онкологију, била је замјеник директора Института за истраживање, шеф Лабораторије за клиничку имунологију тумора. Била је и главни научни секретар Свјетског друштва онколога.

Превод: Беба Мур

Извор: http://ruslekar.info/Otkritoe-pismo-onkoimmunologa-2256.html

ruska stranica

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.