Анализа

Трио Меркел, Оланд и Порошенко насамарен – Вашингтон инсценирао мировни споразум у Минску!?


Djogovic

Пише: Драган Ђоговић*
СРБски ФБРепортер, 14.2.2015.

Само лаик може повјеровати да Вашингтон заиста искрено жели мир. Контролни даљински управљач над Бриселом и Кијевом налази се у Вашингтону, а америчка амбасада у Украјини је реално сједиште украјинске владе.

ilustracija

По мом личном мишљењу, инсценирана фарса да Европа без присуства и учинка Американаца покрене сама иницијативу за прекид рата у Украјини скована је у Бијелој кући. Постигнути мировни споразум у Минску нажалост неће имати значајног ефекта, јер ће га САД на перфидан начин, као што су и замислили, врло брзо минирати, а онда наступити под мотом: “ето Европо, дали смо вам шансу да сами ријешите украјинску кризу, нисте успјели, од сада радимо само ми, а ви нам морате пружати подршку”.

Путин врло добро зна да су Ангела Меркел, Оланд и Порошенко апсолутне марионете Вашингтона, стога је сваки мировни споразум са њима узалудно трошење мастила по папиру. Стварни мир у Украјини се може постићи искључиво само директним преговарачким дијалогом лицем у лице Путин-Обама!

Дебело плаћен проамерички лоби дубоко је закорјењен у Бриселу. Не може се наћи ни један једини европски политичар који би се усудио да изговори неку ријеч критике на рачун САД. Дакле, Европа за сада нема потребну дипломатску квоту у својим редовима да се дугорочно ослободи утицаја САД, иако добро зна да је за њу веома погубно и штетно што Вашингтон води геополитички рат са Русијом преко њених леђа.

Путин је у блиској прошлости много пута успјешно одиграо главну улогу миротворца. Одиграће је и сада у овој украјинској кризи, али његове мировне иницијативе неће бити прихваћене од стране САД, јер се САД не мири са чињеницама да је Путин успјешно осујетио њене сумануте планове и придобио наклоност значајног дијела земаља Уједињених нација.

Путин је генијални стратег који савршено раскринкава све политичке заврзламе запада и парира му. Обама и његова администрација ће имати пред собом много непроспаваних ноћи. Политички конфликт САД против Русије прераста сигурно у нову фазу у којој ће се наставити са старим отрцаним скрупулозним дисторзијама реалности.
Специфично креираним методама, перманентно ће се лагати о стању и узроцима рата, са којима западне силе пред собом крче баријере за спровођење својих империјалистичкх циљева. Њихова безгранична похлепа и самоувјереност непобједивости чини их слијепим на програмирано историјско наслеђе – да на путу уништавања других на самом крају уништавају и сами себе.

Нико нема право нити смије да штити свој народ и своју земљу ако западни политички етаблишмент одлучи да је сврста под своју контролу и експлоатише њене финансије и природне ресурсе – то су основне диспозитивне норме западног диктата. Ко се успротиви осјетиће закон силе.

Дуготрајна гнусна политичка халабука западних земаља против Русије одраз је шизофреног бјеснила евроатланских моћника на одлуку тада актуелног а после илегално свргнутог предсједника Украине Јануковича да окрене леђа Западу и тако покуша да спречи да његова земља склизне као залогај у западну прождрљиву утробу.

Са планираним проширењем НАТО-а на Украјину, требало је дуго припремљени план дестабилизацији Русије довести у последњу фазу. Међутим, испоставило се, како то обично по оној старој народној пословици бива: “ко другом јаму копа, сам у њу пада”.

Владимир Путин није могао наравно да допусти да НАТО прошири своје војне положаје у Украјини и тим потезима смртоносно угрози Русију. Да би сачувао Русију од бестијалне напасти он ради напорно, стрпљиво, мудро и одлучно у разбијању планова свјетске централне моћи.

Путинова одбрамбена стратегија базирана је примарно на економској сфери. Не само да је своју земљу својевремено извукао из канџи ММФ-а (“инструмент свјетског финансијског израбљивања”) него је и друге земље ослободио из тог потчињеног ропства. То се десило на примјер са Мађарском која се концептом и новцем из Русије, отарасила окова ММФ-а и поново национализовала њену Народну банку .

Српска Влада, неизвлачећи никакву поуку и корист од свега тога, одлучила је да остане на евроатлантском путу. Приврженост западу потврдила је склапањем неколико нових уговора са ММФ-ом и многим другим спроведеним мјерама по њиховој директиви, док је истовремено пројекте проширења сарадње са Русијом гурала под тепих.
Дипломатски притисци, услови, уцјене, комплименти, понуде и обећања у празно, свакодневни је главни мени на бриселској политичкој трпези којег Вучић са слашћу срче.

Испружену руску пријатељску руку која никада није била агресор према Србији, није убијала српски народ и отимала њене територије нико у српској Влади не жели да види. Америчка рука им је изгледа много пријатнија. Она никог не милује, него бије и ништа не даје, већ отима.

Актуелна политичка ситуација у Европи није нимало ружичаста. Опасност избијања нових ратних жаришта из дана у дан све више расте. Намјера САД да три украјинска војна батаљона наоружа и обучи за ратна дејства не наговјештава ништа добро.

Вапај разумног дијела свјетске популације за очувањем глобалног мира арогантно се игнорише. Глобална јавност у већини уопште није свјесна да у свакој наредној секунди може да се запали фитиљ ужасног ратног сукоба у којем употреба нуклеарног оружја не може бити искључена.

Мировне институције и све пацифистичке организације морају под хитно да се организују и покрену масе људи на улице главних метропола широм свијета и јаким демократским протестима присиле свјетске моћне владе на компромисе у рјешавању украјинске кризе и тако сачувају статус глобалног мира.

Таквим иницијативама се помахниталим ратним хушкачима може стати на пут – у противном, равнодушност и пасивност јавног мјења била би кобна опција – а онда је за све касно!
______________

*О аутору
Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.

9 replies »

  1. Надам се искрено да В.Путин има резервни план који ће сачувати народ и војнике ДНР и ЛНР, у случају да све ово пође у правцу који мој суграђанин по рођењу предвиђа. Ваљда неће поступити као Милошевић и Крајини. Поштујем и цијеним вишеструку талентованост г. Ђоговића, дивим се таквим људима и жао ми је што нас нема више таквих…

    Свиђа ми се

  2. Мировне институције и све пацифистичке организације морају под хитно да се организују и покрену масе људи на улице главних метропола широм свијета и јаким демократским протестима присиле свјетске моћне владе…

    uh, ala mi je bilo lepo dok sam bio mlad, pa jos idealista; nisam ni sad mnogo mator, ali ovo gore je poslednje sto bi moglo da desi, a poslednji da bude prvi hoce u nebeskom carstvu, na zemlji nepravda do carstva Bozijeg… Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

    Свиђа ми се

  3. Откуда злоба на то чиме се све бави аутор? Откуда скретање са токова поруке понуђеног текста? Постављам си питање чијег су размишљања ови пиони злобници? Кога ли је то погодило што је аутор, по мом мишљењу, доста добро профилисао ствари око Украјине?
    Изгледа, ту су нам неки русофоби.

    Свиђа ми се

  4. ЛОША ПРОЦЕНА ! НИЈЕ ВАШИНГТОН НЕГО ПУТИН, ЈЕР ЈЕ ЗНАО ( ***СЛИПЕРИ ) КАКО ЋЕ ДА РЕАГУЈЕ ДРУГА СТРАНА И ТАКО ДА ПРЕБАЦИ ОДГОВОРНОСТ НА УКРАЈИНУ. СЛЕДИ ОДМАЗДА ЗА СВЕ ПЛАЋЕНИКЕ И ВЕЛИКА ПРЕДНОСТ У ДАЉЕМ ТОКУ ЗБИВАЊА!

    ДР ИНГ БОЖИДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ http://skrivenosaznanje.blogspot.com

    Суббота, 14 февраля 2015, 15:02 UTC от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: “

    Пише: Драган Ђоговић* СРБски ФБРепортер, 14.2.2015.

    Само лаик може повјеровати да Вашингтон заиста искрено жели мир. Контролни даљински управљач над Бриселом и Кијевом налази се у Вашингтону, а америчка амбасада у Украјини је реално сједиште украј“ >

    Свиђа ми се

    • Питам се само да ли ти код сваке личности у нашем народу смета кад се ангажује на више поља и не проћардава драгоцене таленте у празно. Није лепо у православном духу бити завидан.

      Свиђа ми се

    • @Peca, седи, 1 (један, кец, џиџа или како већ разумеш).
      Адолесценту, не мешај се у ствари и разговор одраслих; треба ти заврнути уво и опалити шамар да не заборавиш магареће године…

      Свиђа ми се