АКТУЕЛНО

zlocininadsrbima.com: Вучић поново у Загребу


Сви балкански медији, а и добар део европских медија (полтронских наравно, они који су задужени за креирање мишљења јавности) преносе несвакидашњу вест да је премијер Србије, Александар Вучић, у Загребу присуствовао инаугурацији нове хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић.

Оно што су исти ти медији „заборавили“ рећи, а то је да Александар Вучић није у Загребу први пут, већ да је он тамо био и раније, само што полтронски медији намерно морају да прећуте. Ја баш гледам у календар и видим да Вучић у хрватској престолници није био, па скоро 25 година, ако изузмемо ону посету пре две године. Околности које су њега тамо пре две и по деценије довеле биле су врло дискутабилне, да не кажем проблематичне, с обзиром на позицију коју данас он обавља. Беше то чувена недеља, 13. маја 1990. године, када је Александар Вучић, са црвено-белим шалом око врата и групом од 2.000 звездиних навијача дошао да подржи свој клуб. Тада је дошло и до антологијских нереда на Максимиру које нам најавише распад државе СФРЈ, ратове, прогоне, геноцид и све оно лудило које се на нас сручило 1990-их година, а од кога ни данас не можемо да се опоравимо. Мислим да се тада Вучић из Загреба вратио са „трофејом“, навијачким шалом неког „динамовца“.

16. 02. 2015. zlocininadsrbima.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

kolinda-i-vucic

Дан после тог чувеног мајског Максимирског окршаја, нова хрватска власт, коју је предводио Фрањо Туђман, идол нове хрватске председнице Колинде, преузела је све функције. Недуго, после тога кренуло је немилосрдно обрачунавање са Србима у Хрватској, припадницима ЈНА, који су одмах проглашени за непријатељску војску и поручивано им је да иду у Србију. Исто тако чланови водеће милитантне странке ХДЗ су поручивали својим комшијама српске националности да немају шта да траже више у СР Хрватској, да им је „одзвонило“ и да покупе најнужније ствари и оду у Србију, без обрира што су се ту родили, одрасли, стварали иметак, што су им ту и гробља прадедова… Додуше, то су Србима у Хрватској поручивали и сви битни политички фактори из Загреба (Владимир Шекс, Мартин Шпегељ, Стипе Месић, Шиме Ђодан…), само увијено, тако да није могло бити омашке.

Александар Вучић је од тада почетка 1990-их, много тога прошао, како на ратишту, борећи се у Босни као српски добровољац, у завичају својих предака, где су му усташе убиле деду за време Другог светског рата, у околини Бугојна. По повратку у Београд, ангажује се политички и добија одговорне функције, тако да две деценије његово име је присутно на политичком небу Србије.

Трибине, као огледало друштва

Трибине, као огледало друштва

Странка у којој је почео да гради каријеру му није ваљала, па је одлучио да промени странку и идеологију. Од Србије која је требала да има границе на линији „Карлобаг, Карловац, Вировитица“ је одустао у мају 2009. године. Скоро је рекао Србима на Косову и Метохији, приликом недавног боравка тамо 2014. године, да неће више да их лаже… тачније, између редова да њихов главни град није више Београд.

Између, прославе Дана државности Србије (15. фебруар) и устоличења хрватске председнице, Вучић је изабрао ово прво, вероватно размишљајући да је Дан државности сваке године па да нема шта да пропусти, а Колиндина инаугурација је једном, па да намакне неки политички поен више (слично као и Борис Тадић). Хајде да претпоставимо да је тако, мада ко ће да воли, цени и поштује твоје, ако ти сам не волиш и не поштујеш своје.

Одлазећи за Загреб, рече Вучић како носи поруку мира и да жели лепшу заједничку будућност и за Србе и за Хрвате. Излизана фраза ЕУ лобиста, која се већ годинама може да се чује и прочита у полтронским медијима, углавном са наше стране. Са оне друге стране, такве поруке ретко се и чују, а конкретни потези су такви да хрватска полиција, а пре свега правосуђе окрећу главу од вандализма „непознатих“ починилаца који редовно пишу шовинистичке графите, разбијају аутомобиле са српским таблицама, скрнаве православне храмове и сл. О убиствима српских цивила за време и после рата да не причам (чланак би имао 583.500 пасуса).

Нека давно прошла времена

Нека давно прошла времена

На самој инаугурацији, Колинда се захваљивала Фрањи Туђману, хрватском „државотворцу“ с почетка 1990-их, својим претходницима (Месићу и Јосиповићу) као и свим бранитељима, који су своје животе уградили у темељ нове хрватске државе. Живо ме занима шта се тада у глави Вучића дешавало. Да ли је бар мало осетио жал и покајање што је дошао у Загреб? Они који су стварали новију хрватску државу 1991-1995 нису се разликовали пуно од оних који су то исто радили 1941-1945, стварајући НДХ. Јер и једнима и другима: бранитељима, домобранима, усташама (по)стављен је исти циљ, а то је етнички и верски чиста држава, без ћирилице и без Срба. Ови први, Павелићеви војници, су поубијали најмање 1.200.000 православних Срба за четири године, а ови Туђманови бојовници су прогнали око 400.000 Срба из Хрватске 1991-1995 у својим злочиначким акцијама: Бљесак„, „Откос„, „Миљевачки плато„, „Масленица„, „Медачки џеп„, „Олуја„, као и етничким чишћењима градова: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник…

Колоне, као симбол прогона

Колоне, као симбол прогона

Поред виђенијих званица на инаугурацији Колинде, могли сте да видите Марка Перковића Томпсона и то у ВИП ложи. Остаје само нејасно зашто се он није дохватио микрофона и запевао из све гласа неку своју домољубну песму да разгали срца присутних. Можда је у души балканац, па не воли да му жена води главну реч у држави или домаћини нису хтели да увреде драгог им госта Вучића. Такође ме занима шта се у њиховим главама (Вучића и Перковића) мотало када су видели један другог, јер су се пре 22-23 године гледали преко нишана. Исто тако, присутан на инаугурацији је био Томислав Мерчеп,  персона која је спроводила Туђманове речи у дела, а то је смањивање броја Срба на испод 3%.

Да не буде баш све црно, онако како јесте, већ мало и сиво, програмом Вучићеве посете предвиђен је и састанак са „доживотним“ представником Срба из Хрватске – Милорадом Пупавцем, који онако луткарски добро игра своју улогу пред Европом, да Загреб не прогања Србе из Хрватске, већ тамо неку „шачицу отпадника, варвара“.

Том приликом је Вучић рекао Србима који су остали да живе, или боље речено животаре у Хрватској, јер свакодневно им се поручује да су „гости“ да не кажем непожељни, како треба да воле Хрватску, једнако као и Србију. Мртво слово на папиру, односно реченица, која најбоље показује полтронизам Београда, јер напади на Србе и српску имовину, хрватски шовинизам и агресија на Српство у Хрватској, после Туђманове владавине не престају, него се настављају и сврставају статистички у табеле, може се све ажурно пратити по годинама, месецима…

vucic

Поред тога, Вучић је положио цвеће на споменик Николи Тесли у центру Загреба. Само не знам да ли је тако одата почаст највећем научнику или „знанственику“… Било би то неумесно коментарисати, зар не? Присуствовао је „гле, чуда“ Светој архијерејској литургији у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу. Баш ме чуди то, јер до јуче се ограђивао од Цркве, говорећи како „неће да му Црква води државу“. (Ко неће брата за брата, хоће туђина за господара!).

Прича се и да је Вучић имао састанак насамо са Колиндом. Да је наводно било говора о решавању статуса избеглих и несталих лица на подручју бивше Југославије, као и то да нико неће да штити злочинце, што спада у закључак. Још једна излизана фраза, за коју верујем да су обоје научили напамет као папагаји. Мада је апсурд у томе што се Колинда не престаје да се диви Туђману, идеологу новог хрватског геноцида над Србима, а са друге стране Вучић се Шешеља давно одрекао, па свако ко данас покуша да му то спомене „има непријатељске намере“.

Не верујем да ће неког битног помака да буде у решавању судбине несталих и прогнаних лица (што је и био један од циљева посете Вучића Загребу), јер да то Загреб и Београд истински желе, већ би се то давно направило, овако ће они наставити своја обећавања, по налогу свог газде банкара.   

 

Томислав Ковач
16.2.2015.