Национално питање

Устајте србско робље! Будите свесни да смо поробљени и да слобода тражи борбу и жртву


Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
26.2.2015.

Када год помислим у себи да је власт, овога што некада беше држава, стигла до  крајњих граница своје издаје, поново се изненадим. Чак ми више није ни битно хоће ли или неће да ме убију. Навикнута да живим испод граница људског достојанства, окружена истим таквим безличним људима који себе, не знам зашто, још увек називају Србима и, не знам са којим правом, се још увек позивају на славне претке, постала сам равнодушна према смрти.

71938_vest_natoagresija2

Саветник

У суботу ми је умро кум, прошлог месеца стриц, а онда и млада сестра која је тек родила бебу. Сви су умрли од рака. Да се правим да је то случајност? Били су болесни, а за ту болест лека нема… А то што су нас, ни криве ни дужне, попут пацова запрашили осиромашеним уранијумом, то нема везе. То је била „мировна мисија и васпитна лекција“ за емоционално запуштене Србе!

Да ли ће неко да се усуди да јавно изнесе број оболелих?
Број! Ми смо за њих то – бројеви без имена, и народ без адресе. Народ који је вековима имао задатак да гине…

***

„Живот је дуга и тешка борба“. То су речи Живојина Мишића.
Хоћу да вас све питам, вас који читате ФБРепортер. Због чега то радите? Који је Ваш мотив? Да ли да потрошите пар минута на доживљај патриотских осећања или је нешто друго по среди.

Ја нисам новинар, нисам писац, ја сам за ову државу нико, као уосталом и сви ви. Овај НИКО је нашао снаге да изађе из свог ништавила и да подигне глас по цену да га ви осудите и критикујете за граматичке грешке, штуро писање, без кићења и улепшавања. Пишем у нади да ћете разумети поруку.

Све Вас забрињава опстанак. Видите да државу води мафија, а не умете да се супротставите. Не умете, и прихватате њихову прљаву игру која је позната још од старог Вавилона и Рима. У хијерархији моћи нас су ставили на дно лествице, ниво римског роба гладијатора. Србија је арена, а ми се обрачунавамо и истребљујемо међусобно док европски императори свакодневно повећавају улоге и мењају правила игре на живот и смрт.Gladiator

Очи су нам упрте у руског медведа. Гледајући на исток може да се деси да не дочекамо сутра. Медвед неће да води нашу битку.

Предата је јужна србска покрајина, а иде се на ту варијанту да се преда и север Косова. Већина вас је прихватила Вучићеву и Дачићеву реалност да то није наше. Да ли сте себи поставили логично питање – ако су они дали себи слободу да својатају државну територију и да је поклањају албанским сепаратистима, ко и како ће да им забрани да присвоје нашу личну имовину и наше животе? Зар то већ нису урадили? Мислите да ће пар штрајкова да их заустави? У држави у којој су претходно расформирали војску и полицију? Нема шансе. Зар Вас нису млатили ти исти чувари реда на педерској промоцији? Будимо свесни опасности. Полиција је само лична преторијанска Вучићева гарда.

Навешћу вам један баналан пример. Радим на своју несрећу у државној фирми. Дошла сам путем поплочаним ломљеним стаклом. Пуштали су ми крв на сваком кораку. Схватила сам на крају да сва моја борба за тај посао није била вредна труда. Знате зашто? Зато што сам престала да се осећам као људско биће. Сама сам себе довела у ситуацију да се понижавам и да молим  за комад сувог хлеба, попут пса. Нисам једина. Окружена сам  људима који  се понашају као хијене јер су егзистирајући у таквој средини заборавили на своје људско порекло. Упијали су сваку моју реч, провоцирали, лагали, лажно се представљали као пријатељи у намери да ме дискредитују и да добију похвалу за верност од главнокомандујућег.

Руководилац захтева слепу оданост и покорност, додворавање до бесвести, захвалност за хлеб који једеш, као да му је државна фирма лична очевина преписана на доживотну употребу. Многи од њих себе доживљавају као недодирљиве. Закони за њих не важе. За посао се дају еври. За ружну реч се иде на суд, а суд пресуђује само у корист моћних.

Ништа ново нисам рекла. Због чега онда пристајемо на њихову игру? На игру глади. Сви смо ми Срби. Сви смо један народ. Зашто онда идемо за лошима и прихватамо да се понашамо као они? Зашто смо одабрали пут који води у понор? За чији интерес раде Срби? Колико ће нас преживети реформе и остати нормално за пет година? О некој дужој временској прогнози нећу да причам, јер не могу поуздано да тврдим да ће до тада остати иједан мој земљак. Осврните се, где су и како су прошли Срби са Космета? Колико их је и у каквом су стању?

Запамтите данашњи дан и оно што ће Вамa ова луда прорећи – цела ће Србија ускоро постати Космет.

Устајте србско робље!

Будите свесни да смо поробљени и да слобода тражи борбу и жртву. У животу ништа није извесно ни сигурно осим смрти, али знам једно – мој живот је само мој, поклон који ми је Бог подарио. Никада га нећу предати нити поклонити непријатељу без борбе. То предлажем и Вама.

3 replies »

  1. Слађана, ваш текст осликава осјећаћња огромног броја Срба. Нико нормалан неће ишта да каже против тога што сте написали. То о чему ви причате и понижења кроз која пролазе данас Срби из источне Србије (овјде се мисли на србску земљу источно од Дрине), прије сад већ двије деценије прошли смо ми Срби из западне Србије, (овдје се мисли на србску земљу западно од Дрине). Већ неколико деценија а нарочито у последње три, раздвајају нас браћу Србе, и уништавају дио по дио. Када је падала Книнска Крајина, огроман дио србског народа је ћутао као да га се то не тиче. Када је падала западна србска Босна и Херцеговина, већина Срба је опет ћутала. Када су нам отели Црну Гору на лажном референдуму, већина се понашала као да то и није наша земља. Сада кад нам отимају Космет и пријете да униште и остатак осакаћене Србије, већина Срба опет ћути.

    Са правом се поставља питање зашто Срби ћуте? Одговр је јасан. Као народ смо отпали од Господа Бога и вјере православне. Постали смо кукавице и повјеровали у ону ђаволску обману: „узми све што ти живот пружа, данас си цвијет, сутра увела ружа“. Не, данас нисмо никавко цвијеће, већ смо се као народ претворили у право смеће, а сутра нећемо бити било каква увела ружа, већ створења Божија која ће на Страшном Христовом Суду дати одговор какав смо то живот живјели овдје на земљи, шта смо то радили за наше ближње, како смо се односили према нашим претцима, и шта смо то оставили нашим потомцима.

    Кукавичлук је ушао у срж наших костију. Постали смо народ неморала, абортуса, и свеопштег моралног пада. Ако овако наставимо, зна се добро какав ће нам бити крај, како у овом животу, тако и у Животу Будућег Вијека, о којем говори Символ Вјере.

    Имали нам спаса? Наравно да има. Спас је у покајању, одбацивању зла, и чињењу добра.

    Једини истински пријатељ Србског народа, Господ Бог, нас није оставио. Ту је и жели да нам помогне. Дао нам је слугу свога Епсикопа Артемија Радосављевића и Његово вијерно и часно монаштво да се око њих окупимо. Да будемо Срби на Окупу!

    У чему је проблем?

    Срби игноришу Господа и Господње слуге, а вјерују манипулаторима, безбожницима, кукавицама и калкулаторима, то јест шљаму и олошу на политичком брлогу Србије. Надају се Срби, да ће свиње почистити брлог. То никада било није, нит ће икад бити!

    Гдје је ријешење?

    Окупљање око Светосавског вожда и духовног генерала Епсикопа Артемија и његовог часног и честитог монаштва, које је одбило притиске, или пак понуде, кренуло у пут неизвјесности, али одано свом духовном оцу и с’вјером у Бога! Да ли их је Господ оставио на цједилу? Није! Да ли их је Господ изневјерио? Није!

    Да ли сте ви Слађана на окупу са нама?

    Свиђа ми се

  2. Грађани Србије, прекините да идете на посао, прекините да идете у школе и на факултете, прекините све активности …
    Јер ово је важније од свега. !

    Изађимо на улице и сменимо овај отпад који нам је узурпирао све институције !

    Свакога дана изађимо закрчимо све улице и протествујмо против содоме и гоморе који нас је задесио !

    Свиђа ми се