АКТУЕЛНО

АКАДЕМИЈА АРХИТЕКТУРЕ СРБИЈЕ: Декларација о „Београду на води“ – ХИТНО ОБУСТАВИТИ пројекат!


„Ружичасти ППППН који је донет заправо легализује највећу дивљу градњу на свету. План је био предмет фингираног, фарсичног јавног увида. Анализа плана и огроман број пристиглих озбиљних примедби указали су да је његова реализација на овом простору сасвим неодржива, по сваком аспекту. ААС још једном скреће пажњу на нејасноћу ко је, како и зашто препустио иностраним партнерима да доносе одлуке које се у Србији само послушнички разрађују.“ – кажу у својој Декларацији чланови Академије архитектуре Србије. Тај глас послало је 40 чланова, од којих 17 професора Универзитета, ствараоци који су у последњих 60 година планирали, пројектовали и градили у Београду, градовима Србије, као и широм света, па је сасвим разумно уважити овде изнете ставове. Декларацију о „Београду на води“ преносимо у целости, а објављена је на сајту ААС (ПДФ) 5. марта 2015. године.

ПОВЕЗАНО:
* Да ли су нам архитекте потребне – иронија звана „Београд на води“ (2014)
* *

06. 03. 2015. сајт ААС, за ФБР приредила Биљана Диковић

arhitekte ass

Са добром намером и са професионалном одговорношћу Академија архитектуре Србије (даље: ААС) обраћа се институцијама Републике Србије, Града Београда, стручној и широј јавности Београда и Србије у поводу истрајавања надлежних у наметању пројекта „Београд на води“, на начин како је замишљен и отпочео, како се наводно развија, а поготово због оног што може да произведе. Подсећамо да Србија има 4500 архитеката и урбаниста, од тога 2500 само у главном граду. Понижавајућа је чињеница да је једна макета, којој се не зна ни аутор ни порекло, постала главна матрица даље разраде просторног плана, за највреднији део града, уместо урбанистичког плана. Томе ваља додати да су у процесу дефинисања Београда на води велику формалну улогу имали и документа потписивали дипломирани просторни планери, струка која у овом случају неуспешно покушава да замени урбанисте јер је то неком потребно.

Сам пројекат и начин његовог спровођења обилују низом законских прекршаја, а све у интересу једне наводно исплативе економске замисли, у садејству са приватним инвеститором, почев од злоупотребе законских одредби о опцијама када се и за шта израђује ППППН (просторни план подручја посебне намене), у које се централни простор престонице Србије никако не да подвести. У свим корацима који су током 2014. Предузети изиграни су, сукцесивно, сви аспекти демократије, кроз претварање представника грађана у гласачку машину за достизање циља који је један човек промовисао. Простор одавно предвиђен за јавне намене, у геометријском центру временом нараслог Београда, пренамењен је, што је потпуно без смисла, за изградњу станова и пословног простора као непостојећу врсту јавног интереса а онда је то што је наопако дефинисано постало основ за израду ППППН. Извршне власти Републике и Града принудиле су све, и стручњаке-намештенике и београдске одборнике, на страховито опасне измене одредаба Генералног урбанистичког плана. Из њега је избачена најважнија одредница за ову локацију, да овај централни део Савског амфитеатра, појас непосредно уз реку у дубини од 300 метара на десној обали, може бити изграђен за претежно јавну намену и то објектима ограничене спратности. Мимоилазећи мишљење широке стручне јавности и грађана, није заштићено приобаље као опште добро које се мора поштовати и чувати од сваке злоупотребе.

Прекршен је члан 89 Устава Републике Србије, који јасно говори о културном наслеђу и општем интересу народа и државе, као и низ закона Србије, низ међународних повеља, конвенција, резолуција, правила и смерница усвојених од стране Савета Европе о праву на град, које је Србија потписала и ратификовала, од, рецимо, „Европске конвенције о пределу“ Савета Европе из 2000, ратификоване 2011, када су донете и УНЕСКО-ове „Препоруке о историјском урбаном пејзажу“. И све се то прескаче у тренутку када Србија отпочиње преговоре о чланству у ЕУ.

Стручњаци некад веома поштованог Урбанистичког завода Београда приморани су да по једној макети, за два месеца, ураде накарадан, исфабрикован, професионално апсолутно неприхватљив и непоправљив план и тиме прекрше све етичке норме и професионалне стандарде. План у којем нема ни једног креативно заснованог урбаног простора, нити једне урбане угодности која би му привукла масе пешака, грађана, а којима би овај део града морао бити намењен. До данас се у тумачењу идеја „Београда на води“ није појавио ни један стручњак врхунског кредибилитета као заступник те идеје. Све раде анонимне личности, обрађивачи, по налозима из политичких структура или из иностранства.

beograd-na-vodi-2_660x330

ААС скреће пажњу грађанима на теме техничких и финансијских аспеката инфрастуктурних припрема земљишта за наговештену изградњу. У питању су огромна средства, потребни дуги рокови и, што је најважније, логика да се инфраструктура не може заснивати парцијално за појединачне локације. Њена укупна вредност барем двоструко надилази максималну могућу суму инвестирања у саме грађевине, па се поставља питање ко је омогућио партнеру из Емирата да доноси суверене одлуке, притом засад инвестирајући само у козметичке захвате. Да ли је, на пример, неопходни железничко-друмски мост преко Дунава, код Винче, део обавезног улагања у Београд на води? Наравно да јесте. Исто важи и за завршетак железничке станице у Прокопу и нову аутобуску станицу, за завршетак путне обилазнице и завршетак теретне железничке обилазнице око Београда, прве етапе метро система, и још многих инфраструктурних послова. Када су цене и рокови за све то предочене јавности Србије!?

Од самог почетка пројекта „Београда на води“ спомиње се нови идентитет Београда. Постављамо питање: ко га је наручио, ко га је профилисао и како се односи према Београду ког сви знамо, једном од најстаријих континуирано настањених места Европе? Притом, архитектура која се нуди пројектом виђана је свуда у свету, никаквог ту идентитета нема. Подвлачимо да се важан простор од 100 хектара централне зоне Београда мора планирати и решавати упоредо са левом обалом реке Саве, никако само на једној, десној. Ово ће доћи на ред када наша држава и наш град, кроз две или три декаде, буду имали довољно средстава да на овој локацији изграде оно што Београду заиста треба. А то је 90% културног садржаја, а не понижавајући 1% како је сада, без стида, предвиђено.

Хоће ли икада Београду бити потребни склепаним планом предвиђени огромни квадрати и тотално непримерени бројеви спратова на тој локацији? Да ли се зна како решити проблем саобраћаја када ижењерска рачуница каже да би само Савска улица требало да се прошири на по шест трака за сваки смер? Да ли се зна како обезбедити 25 милиона кубика воде дневно, како 100 мегавата нове инсталисане снаге електричне енергије? Како изградити 40.000 паркинг односно гаражних места у екстремно високој подземној води? Да ли се зна као, из саобраћајног гротла, уредно однети 3 милиона кубних метара ископа? Ружичасти ППППН који је донет заправо легализује највећу дивљу градњу на свету. План је био предмет фингираног, фарсичног јавног увида. Анализа плана и огроман број пристиглих озбиљних примедби указали су да је његова реализација на овом простору сасвим неодржива, по сваком аспекту. ААС још једном скреће пажњу на нејасноћу ко је, како и зашто препустио иностраним партнерима да доносе одлуке које се у Србији само послушнички разрађују.

Академија архитектуре Србије је најрепрезентативније уружење архитектонске струке у нашој држави. Чини је 40 чланова, од којих 17 професора Универзитета, ствараоци који су у последњих 60 година планирали, пројектовали и градили у Београду, градовима Србије, као и широм света, па је сасвим разумно уважити овде изнете ставове. Уколико и овог пута реч архитеката остане неважна за извршну власт Београда и Србије, и ако, без обзира на сва упозорења, буде настављено са реализацијом пројекта „Београд на води“ – извршне власти Републике и Града биће најдиректније одговорне за сав хаос који би у Београду ускоро могао настати. „Београд на води“ је потпуни промашај и никаква накнада упумпавања наводних корекција не могу му помоћи да заживи начином који одговара техничким захтевима и потенцијалу простора у који би неко да га усели.

Из свега досад наведеног намеће се једини смислени закључак:
ХИТНО ОБУСТАВИТИ пројекат „Београд на води“!

akademija

6 replies »

  1. Lepo je sto se Akademija najzad javila da prokomentarise jedan problem. Medjutim, pitam se, gde ste bili kada su nam slovenci projektovali most na Adi. Da li ste reagovali kada nam je neka Alpina izvodila radove i na ovom i na mostu kod Beske. Ko je projektovao Pupinov most? Zar to nisu bile prolike za javno oglasavanje. Zar je tada bilo manje gradevinaca i arhitekata besposleno? Mostove i velike projekte smo izgleda znali da radimo samo u vreme socijalizma. Danas (kao i pre 2. sv. rata) mozemo samo da budemo slabo placeni podizvodjaci.

    Свиђа ми се

  2. Cestita Akademijo Arhitekture Srbije,
    Izuzetno je vazno, sto se vi, kao strucno udruzenje javili, i dali svoj sud u necem tako bitnom, kao sto je izmena konture grada Beograda. Sa druge strane pak, bilo bi veoma uputno, da se javite, i da organizujete akciju rusenja rugla u nemanjinoj ulici u beogradu, i da taj objekt kao veliku maketu, postavite na pogodnom mestu, radi uspomene, a da na mestu rusevine, organizujete da se izgrade objekti, koji su primereni okruzenju.

    Свиђа ми се

  3. За наредних 10 година почиње БОЖЈИ ПРОЈЕКАТ- ПАНОНСКО МОРЕ СЕ
    ВРАЋА КУЋИ.. Живи јасновидац ДАНИЦА недавно рече- У КНЕЗ МИХАЈЛОВОЈ У
    БЕОГРАДУ УСКОРО ЋЕМО ГАЗИТИ У ВОДУ ДО КОЛЕНА. По јасновидцу академику
    Маслову ( откровениа.инфо- од 2004. до данас) ГОСПОД БОГ ЈЕ ПРЕУЗЕО
    ВИНКЛОВАЊЕ ПЛАНЕТЕ и ОВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ метереолошки и геолошким катастрофама
    и # АНОМАЛИЈАМА- по изјавама ограничених хомо сапијенса #
    Предлажем да ААС покрене израду ПРОСТОРНО _УРБАНИСТИЧКЕ ДПКТРИНЕ
    ради премештања средишта привредних и социјалних пројеката из РАВНИЦА испод
    200 метара надморске висине на тежиште брдских локација изнад 200 метара-
    и тиме сви пројјекти и објекти из равничарског благовремено преселе уз благовремену
    припрему обрадивог земљишта (коров, шикаре напуштене парцеле, постојће куће у празним селима и сл) По порукама тибетанских мудараца ХЕЛЕНИ БЛАВАЦКОЈ с краја
    19. века, да ће Велика Британија, Француска до Алпа, Бенелукс, Данска, Шведска,
    Немачка до Алпа- бити потопљене и да ће СРБИЈА КАО НОЈЕВА БАРКА бити прибежиште
    потопљеника из тих земаља- уз ВРАЋАЊЕ ПАНОНСКОГ МОРА- указује на озбиљност
    тренутка за заустављање УЗОЛОДНОГ УТРОШКА ОГРОМНИХ СРЕДСТАВА И ЖИВОГ
    РАДА НА СВЕ ПРОЈЕКТЕ У РАВНИЦАМА А ПОСЕБНО- БЕОГРАД НА ВОДИ-,
    ИМАЈУЋИ И ВИЗИЈУ МОНАХА ДА ЋЕ УСКОРО БЕОГРАД УРУШИТИ У КАТКОМБЕ НАД
    КОЈИМ ЈЕ ПОСТАВЉЕН, И Д А ВИДИ КОЛОНЕ ИЗБЕГЛИЦА ИЗ БЕОГРАДА.
    БОГ ЧУВА СРБИЈУ И СРБСКЕ ЗЕМЉЕ !!!!!!!!

    Свиђа ми се

  4. Најзад најзад најзад да се огласимо.
    Од самог почетка се питам како је могуће да изузетно стручни архитекти ,професори ћуте и не оглашавају се.
    Није струка само креативно седење испред табле и компјутера већ и друштвена одговорност за нереаговање на овакве ствари које нам се дешавају.
    Нисам могла да верујем да сам узалудно провела 5 година на ахитектонском факултету. Професија архитекте се последњих 15 година девалвира до максимума. Овом мструком се баве од естрандих звезда до „талентованих“ по личној процени самоука. Нажалост има и међу нама неких који су продали професионалну веру за вечеру вероватно ради личне егзистенције.
    Сам одабир градског архитекте опростите што ћу рећи клинца који још није закорачио у озбиљност професије говори о циркусу који се од 2000. догађа у овој земљи.
    И док се генијалци диче тиме како обилазе свет и како је тамо све супер заборављају да се тамо негде ништа ама баш ништа не ради без архитеката.
    Све је у функцији архитектуре Десило се да овде гомила ко зна каквих стручњака и како одабраних одлучује о изгледу нашег града.
    Па највеће понижење је одабир министара грађевине. Од ортопеда који се без стида бави послом који му је потпуно стран,преко агронома и до садашње министарке која не зна ништа. Погледајте само терминологију коју користе.ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА ЋУТИ,битно је да им уплатите годишњу таксу.
    Колико је потребно да нас више понизе „партизански“ кадрови .
    Мислим да је реакција била неопходна одмах јер онај ко зна ,препознаје погрешне потезе. Овако су ови које ми плаћамо узели у своје руке не само судбину овог народа већ и судбину градова и целе државе. Зато је потребно да се све инжењерске струке удруже и подрже ову декларацију како би смо најзад рекли народу да ми ипак постојимо и да знамо наш посао.И тек тада ћемо моћи и да наплатимо своје знање .
    То је једини начин бунт против медиокритета и разноразних лихвара.

    Зато благословени били сви подписници ове декларације.

    Свиђа ми се

  5. ПЛАН СЕ НИКАДА НЕЋЕ РЕАЛИЗОВАТИ.  КАДА СЕ ОВА ДИЛЕТАНТСКА ЗАМИСАО, ПОЛУОБРАЗОВАНЕ ГРУПЕ НАМЕТНУТИХ ПРИМАТА, СУОЧИ СА ФУНКЦИОНАЛНИМ, ЕКОНОМСКИМ И ТЕХНИЧКИМ ПРОБЛЕМИМА ДАТЕ ЛОКАЦИЈЕ И КОРИСНИКА, ОНДА ЋЕ БИТИ ЈАСНО ДА ЈЕ ЦЕЛА ПРЕДСТАВА, БИЛА У СТВАРИ САМО ЛОШЕ ОСМИШЉЕНА МАСКА ЗА ЛИЧНУ КОРИСТ МАЛЕ ГРУПЕ КВИСЛИНГА ! ПЛАН СЕ НИКАДА НЕЋЕ РЕАЛИЗОВАТИ.

    ДР ИНГ БОЖИДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ http://skrivenosaznanje.blogspot.com

    Пятница, 06 марта 2015, 23:37 UTC от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕПОРТЕР posted: „“Ружичасти ППППН који је донет заправо легализује највећу дивљу градњу на свету. План је био предмет фингираног, фарсичног јавног увида. Анализа плана и огроман број пристиглих озбиљних примедби указали су да је његова реализација на овом простору сасвим “ >

    Свиђа ми се