АКТУЕЛНО

Зашто сам нахранила децу крављим млеком: Није важно ни који је град, ни ко је породиља, ни која је година. Не напредујемо. Не дижемо свест. Не стварамо услове.


Зашто сам нахранила децу крављим млеком

Tatjana Stevanovic

пише: Татјана Стевановић

Догађаји су ових дана тешки и несхватљиви. Велики налет емоција и неверице. Ја сам неко ко се већ дуго труди да деконтаминира свој ум од свакодневних лоших вести али у оваквим данима не можете да их прескочите. Сви смо у томе. Један ме догађај вратио много уназад.

Ја сам мајка која је своју децу нахранила крављим млеком. Зашто? Е то је оно што се нико не пита кад вест прочита.

Како мајка да кравље млеко детету од неколико дана и како не зна да тиме угрожава дететов живот?

Имала сам ризичну близаначку трудноћу која је од самог почетка била неизвесна. У првом месецу температура 41, у трећем крварење, у петом упала плућа, у седмом умало превремени порођај. Све то време ја сам била прилично смирена и верујућа да ће све бити у реду. И издржала сам до термина порођаја. Одлазила сам сваког месеца код лекара на контроле, у међувремену три пута лежала у болници.

Зашто је ово важно? Била сам неко ко је поштовао науку и веровала сам лекарима. Ултразвук, мерење, контроле. Угојила сам се много и видела сам да немам контролу, не узимања хране, него неких других процеса у свом организму. Али тиме се није бавио нико. Бар не на озбиљан начин. И тада као и сада читала сам све. Ниј било интернета. Књиге и часописи. Није било приватних ординација. И вежбала и хранила се здраво и информисала се о свему што ме чека са две бебе. Имала сам 24 године и више од свега на свету сам желела да будем мајка. Била сам вољена трудница са подршком своје околине.

Одлазим у породилиште у дану у коме је температура ваздуха 40 степени, са отоцима по целом телу који ме забрињавају. Једва ходам. Враћају ме кући по ствари и враћам се да лежим у болници у деветом сам месецу. Примељена сам са веома високим притиском са претњом преемклапсије. Ја сам и даље ведра и храбра. Бабица која ме прима у породилиште обраћа ми се речима: “Сад си тако дебела са тим притиском дошла да се порађаш баш кад сам ја дежурна. Ниси могла да нађеш неки други дан.” Ја сам згранута и већ се не осећам тако сигурно и добро поготову што сви моји остају испред улазних врата породилишта. После пола сата долази лекар да ме прегледа брижан је и пажљив, каже “породићемо те сутра царским резом, не брини”. Са децом је све у реду. Његова се смена завршава и одлази.

Дежурна је једна бабица и нови лекар. Одлазе да спавају и остављају ме саму у соби. После пола сата мој порођај почиње. Зовем бабицу са ходника и кажем порађам се, она ми каже “немаш ти појма”. У тренутку када почињем да осећам да дете креће из мене почињем да урлам. Она бесна устаје, води ме да ме прегледа и тада све почиње.

У паници схвата да је порођај заиста почео, да је сама, да доктор спава и да ствари не иду добро. Одлази да пробуди лекара, у страху да се беба не угуши да би убрзала ствар она ме сече не водећи рачуна ни колико ни како и пресеца ми неки већи крвни суд. Порођај је експлозиван оба детета рађам у десет минута. Код другог порођаја сам већ у полу свести, дају ми кисеоник. Деца су добро, сад је ту и сестра из бокса и узима децу. Ја још два сата после тога лежим у полусвести са ужасним боловима. Раде ми ревизију, ушивање, све без анестезије. Мене храбри само мисао да су деца добро, друго више ништа не осећам. Завршавају ме и покривају неким војничким ћебетом и остављају ту саму до смене ујутру да ме смести у собу. Из тог бунила памтим само страховиту грозницу од које одскачем од кревета и понављам “хладно ми је”. Видим да свиће напољу. Тако сам заспала.

Два дана ће деца због жутице бити под неким третманом и не доносе ми их. Обилази ме визита рутински. Устала сам већ одмах истог дана да бих ишла да видим децу. О дојењу нико ни речи. Другог дана један лекар који ме познавао је на своју иницијативу дао да ми изваде крв. Рекао је само”бледа си”. После вађења крви настаје паника. Број мојих црвених крвних зрнаца једва 1, хемоглобина око 40. Сви се чуде како нисам падала у несвест и како се не жалим ни на шта. Настаје потера за крвљу. Нема залиха. Примила сам 2,5 литара крви. Боду ме три пута дневно не знам ни шта примам. У једној руци трансфузију у другој инфузију. Потпуно сам немоћна. Сама у соби. И у таквом стању доносе ми децу “на подој” остављају их на мој кревет што би рекли “у ноге” и остављају ме саму. Деца плачу, ја лежим потпуно немоћна и непокретна. О бубарусама које прелазе по креветима и осталим “чаролијама” породилишта нећу ни да пишем. Није више важно.

Долазе после пола сата да “покупе” децу не питајући уопште шта се у међувремену дешавало. Два дана тако. На моје жалбе и молбе да ми не доносе децу док сам на трансфузији проглашавају ме размаженом породиљом. Нема мобилних телефона. Нема комуникације са спољним светом. За посету не могу напоље, они не могу унутра. Трећег дана долази медицинска сестра да види зашто ја не могу да дојим децу. Ја већ имам ужасан маститис, потпуно окамењене дојке и нисам више способна да поднесем бол. Осећам да сам на ивици издржљивости. Она ме без икаквог упозорења притиска да види имам ли млека и ја се онесвешћујем од бола. Кад сам се освестила рекла сам да ми одмах позову породицу и да не дозвољавам да ми се више ико приближи или ме дотакне. Позвали су моју мајку, рекли јој да сам луда и размажена. Отишла сам до лекара кога сам познавала рекла да хоћу да изађем из болнице на своју одговорност.
У међувремену су се неке сестре распитале ко сам ја, па има је податак да сам професор математике у школи итекако ублажио став према мојој размажености. Али ја више нисам хтела да останем ту ни тренутак. За поправку стања мојих груди и могућности да дојим већ је било касно. Тако су ми бар рекли. А ја сам само била захвална што сам жива и што су ми деца добро. Потписала сам неку гомилу папира и отишла кући. Прва контрола за 10 дана. Обилази ме патронажна сестра.

Како је са две бебе које храните вештачком храном на три сата и при том све стерилишете нећу да вам пишем. Кад ваше дете које доведете са 2200 гр а родило се са 2850 гр кући пије по 20 гр млека и од тога пола поврати. Читам, питам, тражим савет. Кажу најбоље је да дојиш. Ја кажем али ја не могу више да их дојим. Мењам сва могућа млека која постоје. Већ су несташице. Ова друга мало крупнија ипак једе и напредује бар мало. После десет дана прва контрола. Једна није напредовала ни грам. Педијатар из породилишта ми се извињава због мог отпуста из болнице. Дословце ми каже овако “ја вама морам да се извиним, мислила сам да сте луда жена, али сад кад видим како сте вешти и како поступате са својом децом, видим да сам погрешила”. Причамо о ненапредовању деце и храњењу. Знам и ја како би требало али то се не дешава. Она слеже раменима. Питам за кравље млеко. Нико ми не каже да то може да угрози живот деце. Ја на своју одговорност правим “двотрећински млеко” по рецепту из књиге и храним децу тог викенда јер морам за три дана да их водим поново у болницу. Престају да плачу. Једу. Не повраћају. За викенд напредују по 300гр. На контроли ме питају чиме сам их хранила, ја кажем млеком. И тад ме неко не сећам се више ко питао “Јел сте знали да су могла деца да вам умру?”. Не знам и нисам више желела да знам. Нису умрла.

И тако… дуги низ година после кад год се помињала подршка дојењу мени се коса дизала на глави. Кад год сам прочитала чланак о томе колико је то за децу здраво осећала сам се помало кривом јер мојој деци то нисам дала. А онда сам у разговору са неким ко о томе зна много добила потврду да је од тога чиме храниш децу много важнији начин на који то чиниш и љубав и блискост коју при томе остварујеш са децом. То је вратило мој мир. Моје ћерке су данас две младе, лепе, здраве младе жене на које сам ја поносна.

И јуче тај текст како је једна мајка убила дете јер га је нахранила млеком изазвала је у мени буру емоција. И не били никоме у кожи ко мора да доноси такве одлуке. Много је тешко.

Ја сам била храбра, не знам шта би било да нисам. И моја деца су имала срећу да нису била алергична. Не знам шта би било да нисам била здрава, јака и издржљива. И захвална сам што нисам сазнала.

Тужна сам што и данас читам о ружним искуствима на порођају. Четврт века скоро касније. Верујем јер имам своју причу. И као о свему увек се пише на начин да онај ко нешто не може, а у овом случају мајка, има страшан осећај кривице. Нема објашњења за алтернативу. Нема психолошке помоћи за младе, немоћне, необразоване, неискусне, једноставно уплашене родитеље. И често сада чујем ту реченицу да се жена вратила потпуно другачија из породилишта и да је од тад не препознају. Верујем да тај страх, онога ко не управља њиме може да промени.

Није важно ни који је град, ни ко је породиља, ни која је година. Не напредујемо. Не дижемо свест. Не стварамо услове. И кад год то кажете наћи ће се неко ко ће рећи како је његовог оца баба родила у штали, мајка њега код куће и како су ето сви живи и здрави.

Али неки не преживе.

фото: КУРИР

фото: КУРИР

Извор: bitipartner.wordpress.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

6 replies »

  1. Slazem se sa gospodjom Tatjanom i naravno sa svima koji misle lose o nasem zdravstvu jer je NAZALOST sve istina. Slusajuci sve ovo, a jos nisam postala majka, a verujte mi da zelim to vise od svega, jako se plasim i da postanem jer bi moglo da mi se desi isto sto i svima Vama, a ne bih volela da dovodim sebe u situaciju da mi se nesto tako desi jer bi verovatno na kraju dosla policija po mene, a ne po tu zdravstvenu bagru koja samo ume da trazi pare ili kao sto se meni desilo da dodjem u opstu bolnicu ali da bi mi doktorka rekla da bih trebala da dodjem kod nje privatno jer NARAVNO tamo bi mogla da mi uzme novac. Sve ih treba streljati, (cast izuzecima) ako ih uopste i ima!!!!

    Свиђа ми се

  2. Na pitanje broj 4 .Kako se obučavaju porodilje i ko ih edukuje i na koji način o ishrani beba recicu iz svog iskustva da ih niko ne obucava.Osoblje koje poseduje Narodni Front je toliko neadekvatno da sam od 10 razlicitih babica cula 10 razlicitih nacina hranjenja deteta od kojih svaki iskljucuje onaj prethodno objasnjeni metod.Majke vrlo cesto i bez iskustva, osete da im dete nije dobro tretirano i osete kada je nedovoljno hranjeno ili sl, na sta sestre odgovaraju da nemamo iskustva,da nismo upucene .
    Ja nisam imala problem sa dojenjem ali su majke oko mene pretrpele velike bolove i plakanja od po celu noc.Delile smo sobu i nije moglo da se izbegne da ne cujem kako sestre tretiraju svaku koja je postavila pitanja o dojenju. A na moja pitanja o bilo cemu one su odgovarale ovako-uzmite svoje dete i mazite ga,to je njoj lek za sve…..Da o ostalim situacijama ni ne pricam…Pogotovo ako je nekome potrebna transfuzija krvi, znajte da cete biti ucenjeni…
    A sto se cene adaptiranog mleka tice sracunajte sami, majke koje ne doje uopstekoriste oko 3 kutije nedeljno,majke koje doje koriste 1 do 2 .Cena po kutiji je 730 dinara u DM drogerijama a u Liliju 639. To su izdaci koje je gotovo nemoguce podmiriti.
    Ovo obuhvata i temu zasto jeneko tek rodjenoj bebi dao kravlje mleko…sigurno nije zato sto im cvetaju ruze pa moze da priusti adaptirano, ako majka nije u stanju da doji… Neka se zapita drzava a boga mi i narod….Muskarci ne radjaju ali ako nemaju svi oni zene, imaju cerke, sestre itd…

    Свиђа ми се

  3. Исти случај у Шабцу пре неки дан са мојом кумом.

    Зликовци су је држали 21 дан од порођаја у болници,јер,доктор Горан Малетић је породио на царски рез,рана се загноила,нису хтели да чују да хирург види рану,тек осмог дана је хирург прегледао и по расецању ране,изашла је велика количина гноја,а она је од првог дана имала температуру око 39 плус -минус.

    Шиканирали су је,вређали,називали сваким погрдним именима.отворено су јој рекли да мора да да паре ако мисли да се лечи итд итд.

    Ови дана ће да напише све по реду како је било да би се спасавале будуће мајке од ових похлепних зликоваца.(замерио је доктор Малетић њеном мужу што му је дао “само 50 евра“)….од тада почиње голгота,јер,други џелт-доктор неће да “узима пацијента“ колеги, а овај неће да је погледа,јер је добио мизерних 50 евра…..

    Сви знају да скоро све породиље слично пролазе.и сви ћуте…..

    Ово је туга шта ради овај олош у белим мантилима а црним душама…губари…

    Свиђа ми се

  4. S.B: „Држава и све у њој не функционише како треба, цео систем је плански и смишљено саботиран. То што је троје Фанцуза овамо потегло да украду дете овде је само одраз угледа који наше друштво и држава уживају тамо као и наивне лакомислености наших корисника Фејсбука.
    Хеликоптер је пао опет највероватније као директна последица дезорганизације у ланцу система за хитне ситуације.
    У свему томе министри се понашају као муве без главе. А и како би се Др Смрт и Др Слина понашали другачије, људи моји …то су будале, најобичније позерске магарчине. Али цео систем је пукао много раније, 5.октобра 2000.
    И зато немојте да наседате на делузивно спиновање жуте г*внарије која из прикрајка чека да ови дебили докрајче себе па да се врате на власт. Треба их посклањати, али све заједно, све што је овде владало од 2000. треба потрпати у затворе и луднице.
    И тачка…..“

    Свиђа ми се

  5. TACNO je SVE! SVEST KOD SRBA JE POSTALA GORA NEGO U KAMENOM DOBU! BAS BI VOLELA DA im EU dodje I DA SVI TAKVI DOBIJAJU OTKAZE! SVI SU DRCNI, BEZOBRAZNI, NESAVESNI, MATERIJALIZOVANI, ALAVI, PODIGLI NOS VISOKO I MISLE DA SU NAJPAMETNIJI I NAJBOLJI U VASIONI! NISU SVESNI SVOJE NESVESTI, NEMORALA, LENJOSTI I NEDISCIPLINE!

    Moja snaja sa rizicnom trudnocom se poradjala u GAK-u, u BGD-u: dali su joj porodjajnu indukciju (infuziju za provociranje porodjaja) i OSTAVILI JE SAMU potpuno! Cekali su da se zavrsi smena u 14 h – jer nece da zapocinju!…. Kada je ona pocela da vice, dosao je neko i konstatovao, da je porodjaj odavno zapoceo! Snaja se dole „pocepala“ i nisu joj uradili EPYSIOTHOMIU!
    STOKO NEOTESANA! Za to se na Zapadu GUBI LICENCA ZA DALJI RAD! Mozete dalje samo da budete kasirke u samoposluzi!
    Nisam stigla da odem na jutarnji sastanak lekara GAK-a i ispricam im tu BRUKU!
    Znaju ovi svi da se u svim tim slucajeviuma vodi porodjajni protokol (sa jos 2 indigo primerka) – gde se upisuje vreme, medikacija i POTPIS (isto kao u anesteziji)! Pa kada dodje nova smena, pravi se PRIMOPREDAJA duznosti i slucajeva, pise se VREME, stave se oba POTPISA i vodi se protokol dalje!
    Stoko jedna neotesana! Trazili ste hiljade € za operacije, a personalu je malo da im se stave 10 € u dzep! KAKO VAS NIJE SRAMOTA, ALAVCI!
    NE DAO BOG DA VAM JA POSTANEM MINISTARKA ZDRAVSTVA!

    Свиђа ми се