ДРУШТВО

Хаџихафизбеговић – Неле Карајлић (Компарација: Београд – Сарајево)


5-720x360

Аутор: Стојан Маливук/ Сликовест
Извор: Магацин

Да Бог има невероватан смисао за хумор и иронију могли смо да се уверимо и ових протеклих дана и недеља, као на траци десила су се два случаја која на први поглед немају везе један са другим а итекако су повезана у смислу компарације трагикомедије нашег посрнулог друштва у три лепе.. материне.

Случај први, Неле Карајлић, је промовисао своју књигу као уметник у свом родном граду Сарајеву односно на Јахорини, после тога се спустио у град на ручак одакле је једва живу главу извукао уз пратњу полиције само зато што је Србин.

Случај други, Емир Хаџихафизбеговић осведочени мрзитељ Срба исто Сарајлија, добио је престижну награду ФЕСТ-а у Београду за најбољу мушку улогу.

Разлика између Београда и Сарајева је увек била велика.. а данас је разлика, што би рекао Бреговић..“ јој разлике.. драстичне! “.

(То је само на први поглед.. са исте адресе стижу налози и Београду и Сарајеву.  Стоп Србима!)

Драстична разлика је утолико већа баш због чињенице да је Београд или превише широк, сувише велик па тако апсолутно недодирљив за једног задриглог шехида задојеног мржњом према Србима па му награду додељује да би се ..шта ? Немам појма..? Или је Београд само окупиран, чије су институције узурпиране од аутошовиниста, глупана и моралних патуљака што за шаку долара продају свој сопствени народ.

Док је Сарајево етнички чисто, национално освешћено, само са мало пљувачке по сопственом идентитету.

Неле Карајлић који не може у родном граду да руча ни после двадесет и кусур година је слика и прилика у шта се претворио тај град некад симбол мира, толеранције, љубави.

Емир Хаџихафизбеговић, патолошки везан за Србе у сваком смислу па ево и професионално изјавио је да му је прави мерак признање из Београда.

Тај исти лицемер и комплексаш који успут зарађује и ужива награде, мерачи по истом том граду слободно се креће и врло радо поселами преко медија своје јаране Сергеја Трифуновића и Миру Карановић који иначе сви заједно протрчавају кроз Републику Српску јер ето… Хаџихафизбеговићу је мука од Ћетника а ово двоје несретних “open mind“ идиота је срамота што су Срби починили злочин.

Страшно.

Ко су они да представљају Београд и Србију и ко је био у жирију Фест-а када је награђен њихов пријатељ Хаџихафиз.. како му тепа Сергеј, то није тема садa али је врло занимљиво видети како то све фунционише и ко су они и шта раде и у чијем интересу.

Не треба бити много паметан и приметити да један Неле Карајлић у друштву са Миром Карановић и Сергејом Трифуновићем тешко да би имали о чему да разговарају.

Вероватно Неле за њих није довољно кул, а и Кустурица се ту провлачи а он им је тек мрзак, толико да Хаџихафиз.. добије фацијални грч и епи напад када чује за њега а када би га видео не дај боже, вероватно би истог момента издахнуо Сергеју на рукама, то би тек била кул џеназа са свитом из атељеа 212 па би таман могли да изведу и неки скеч из представе “Мали ми је овај гроб“, онако за последњи поздрав свом великом јарану и саборцу против свега што је српско.

Неле и Куста би веровартно на предлог жена у црном били номиновани за главну награду – Хаг.

1 reply »

  1. Беше давно неки стрип“Мирко и Славко“ Мирко викне:Славко,пази метак ! Славко брзо савије главу и метак му прође тик уз уво.Славко каже: Хвала ти Мирко спасио си ми живот ! И како после да не читам Алана Форда или да не уживам у „ТОП ЛИСТИ НЕДАРЕАЛИСТА“

    Свиђа ми се