АКТУЕЛНО

Тотално помрачење Сунца (20. март 2015.): СТРУЧНО – Помрачење Сунца није опасна појава и нема никаквих разлога за страх!


Почетак пролећа биће праћен са неколико занимљивих астрономских појава. Овогодишња пролећна равнодневница наступиће у петак, 20. марта. Истог дана имаћемо прилике да посматрамо помрачење Сунца, а те вечери појавиће се и, у јавности познати, “супермесец“.

totalno pomracenje
За многе вероватно најзначајнија и најазанимљивија појава коју можемо да посматрамо, не само овог петка, већ уопште у астрономији, је помрачење Сунца. Веровано се многи још увек сећају последњег “великог” Европског тоталног помрачења Сунца из августа 1999. године. Многима од нас је ово помрачење остало у лепом сећању, али догађаји који су га у јавности пратили нису оставили лепе успомене. Неописиви страх од ове обичне, природне појаве, застрашујуће изјаве у медијима, упозорења која су стизала из званичних институција…. спуштене ролетне, људи у подрумима, пусте улице. Све то, бацило је тамну сенку на ову лепу астрономску појаву. Тотално помрачење Сунца из 1999. године је дошло и прошло, Сунце је изашло из сенке, али “помрачење ума и народа” које се тада догодило наставило је да баца сенку на ове наше просторе. Сенка је, срећом, доста избледела, помрачења се више нико (толико) не плаши, али она је још увек је ту.

За све нас “храбре” који су тада остали напољу и посматрали ову ретку астрономску појаву, тај 11. август 1999. године остао је у сећању као дан када су посматрали “највеће” тотално помрачење Сунца у Европи. Петак који долази, 20. март 2015. године доноси нам ново “велико” тотално помрачење Сунца. Предстојеће помрачење Сунца, као и оно 1999. године, биће видљиво на готово целој територији Европе. Зона тоталног помрачења простираће се на крајњем северу, између Гренланда и Исланда, са једне стране, и Велике британије и Норвешке са друге стране. У континенталном делу Европе моћи ћемо да посматрамо само делимично помрачење Сунца, али помрачење при коме ће велики део диска Сунца прекрити сенка Месеца.

Званично упозорење за помрачење Сунца у Србији, август 1999. године

Званично упозорење за помрачење Сунца у Србији, август 1999. године

Помрачење ће почети у 8:41ч, када ће полусенка Месеца први пут додирнути површину наше планете. Сенка Месеца ће стићи до површине Земље у 10:09ч и тада ће се први пут видети тотално помрачење Сунца. Максимум помрачења наступиће у 10:45ч, када ће, у зони тоталног помрачења Месец потпуно прекрити нашу звезду. Тотално помрачење трајаће најдуже 2 минута и 47 секунди, и видеће се са Фарских острва. Последњи део наше планете изаћи ће из сенке Месеца у 11:22ч а из полусенке 12:50ч, када ће помрачење завршити. На најширем месту сенка тоталног помрачења имаће ширину од око 460 километара. Једина насељена места из којих ће се видети тотално помрачење су Фарска острва и Свалбард. Занимљива особина овог помрачење ја да ће на Северном полу, након шест месеци ноћи и зиме, Сунце изаћи помрачено.

У нашим крајевима делимично помрачење Сунца почеће у 9:40ч, и трајаће до 11:58ч. Максимум помрачења наступиће у 10:48ч. У тренутку максимума Месечева сенка прекриваће 45.7% диска Сунца.

Како настаје помрачење Сунца?

Помрачење Сунца настаје кад се Месец нађе између Земље и Сунца. У зависности од међусобног положаја ова три тела разликују се и врсте помрачења, па тако помрачење (у тренутку максимума) може бити делимично, тотално и прстенасто.

nastanak pomracenja
Делимично помрачење је најчешће и настаје кад Месечева сенка не прекрије у потпуности диск Сунца. Код сваког помрачења на највећем делу Земље, где је помрачење видљиво, оно се види као делимично. Тотално помрачење настаје кад месечева сенка у потпуности “сакрије” Сунце. Како је растојање Земља – Месец променљиво некад се деси да је Месец нешто даљи од наше планете па његова сенка није довољно велика да покрије Сунце. У том случајну у тренутку максимума око Месечеве сенке остаје видљив један “сјајан” прстен Сунчеве светлости, па се овакав тип помрачења назива прстенасто помрачење.

Како посматрати помрачење?

Помрачење Сунца је, за посматрање, једна од најатрактивнији астрономских појава. Посматрање помрачења је релативно лако и није неопходна никаква додатна оптичка опрема, али неопходно је водити рачуна о безбедности, тј. Сунце никад не треба гледати незаштићеним оком већ је обавезно користити различита средства заштите. Најбоља заштита за посматрање су специјалне фолије или наочаре, али до њих најчешће није лако доћи. Од, скоро свима доступних материјала, најсигурније је користити заштитна стакла за заваривање, старе CD/DVD бољих произвођача (или floppy дискове, ко још увек има), рентгенске снимке и слично. Ако нисте сигурни коју заштиту да користите за посматрање један од критеријума који може да вам помогне при доношењу избора је заштита кроз коју можете да видите било шта из околине, осим Сунца (или ужарене нити у стандардној сијалици) није добра! Према томе, колико вам год биле добре наочаре за Сунце – не користите их, то није довољно!

gledanje
У случају да немате ништа од наведених средстава заштите, помрачење Сунца можете да посматрате и индиректним методама. За разлику од директних метода где током посматрања оком гледате директно у Сунце, код индиректних метода посматрате линк Сунца на неком заклону. Два најпознатија примера индиректних метода су “pinhole” камера и пројекција кроз оптичке инструменте (двоглед, телескоп).

Занимљив и ефикасан начин за посматрање је коришћењем “pinhole” камере, коју је врло једноставно направити. Ова камера састоји се од картонске кутије, парчета фолије и неког заклона (бео папир). Све што је потребно да урадите је да на једном крају кутије избушите већу рупу, на ту рупу поставите фолију, а на фолији иглом направите врло мали отвор. На другом крају кутије поставите бео папир. Ову једноставну “pinhole” камеру окрените у правцу Сунца тако да светлост пада право кроз рупицу на папир. На папиру ће се формирати лик Сунца. На овај начин можете да видите пеге на Сунчевом диску и да пратите помрачење. Детаљно упутсво за прављење “pinhole” камере можете да пронађете овде или овде.

cardboard

Током помрачења на листовима дрвећа може се видети исти ефекат који настаје посматрањем кроз “pinhole” камеру. Поре на листовима понашају се као рупице на овој камери што доводи формирања српастих сенки на површини.

srpaste senke
Индиректно посматрање Сунца кроз двоглед/телескоп реализује се на сличан начин као и кроз “pinhole” камеру. Ако се одлучите за овај метод неопходно је да водите рачуна о загревању унутрашњости телескопа и никада не остављајте двоглед/телескоп дуго окренут у правцу Сунца, пошто може доћи до прегревања и деформације унутрашњих елемената.

У случају да се одлучите за директно посматрање телескопом/двогледом, или фотографисање помрачења, обавезно користите заштитне фолије и средства која су за то предвиђена, да би спречили оштећења осетљиве опреме.

Има ли опасности?

Помрачење Сунца није опасна појава и нема никаквих разлога за страх! Ако не одлучите да посматрате помрачење, вероватно га нећете ни приметити нити има потребе да због помрачења бринете или се понашате другачије него било ког другог дана. Помрачењу из 1999. године претходила је кампања која је људе плашила различитим причама о повећаном зрачењу и другим опасним појавама током помрачења. Све те приче биле су погрешне, никаквог повећања зрачења нема. Сунце сија на потпуно исти начин као и било ког другог дана, једина је разлика у томе што се између нас и Сунца налази Месец па чак и оно што са Сунца долази до нас другим данима тад не може.

Ових дана можемо у вестима да прочитамо најаве потенцијалних проблема у снабдевању електричном енергијом у Европи. Проблем о коме се говори, тј. утицај помрачења на смањену производњу соларне енергије је реалан али безопасан. У Европи је удео соларне енергије у укупној производњи електричне енргије значајан, и много већи него 1999. године. Брзе и велике осцилације у производњи соларне “струје” нису занемарљиве (у областима близу зоне тоталитета, производња ће скоро престати у време максимума) али соларни извори се увек користе у комбинацији са конвенционалним. Помрачење Сунца ће можда мало закомпликовати редован радни дан контролорима у електродистрибутивној мрежи широм Европе, али те компликације сигурно неће бити ништа озбиљније од свакодневних, рутинских операција у овим центрима за дистрибуцију струје.

Пролећна равнодневница и “супермесец”

Потпуно случајно, овогодишње помрачење Сунца поклапа се са почетком пролећа за становнике северне хемисфере. Почетак пролећа је тренутак кад Сунце, на свом привидном годишњем кретању, пресече екватор. Због овог положаја Сунца дан и ноћ трају исто, по 12 сати, а сунчеви зраци на Земљу падају под правим углом. Дан почетка пролећа назива се пролећна равнодневница или еквиноција. Сунце тада излази тачно на истоку а залази тачно на западу.

prolece
Истог дана наступиће и појава која се, у јавности, често назива супермесец. Али, овај супермесец биће нешто другачији од оних о којима смо слушали (читали) прошле године. Према дефиницији, којом је астролог астролог Richard Nolle, 1979. године дефинисао ову појаву, супермесец настаје кад млад или пун месеца mastupe у време кад се Месец налази на минималном растојању (perigej) или близу њега (унутар 90% овог растојања). У дефиницији није објашњено зашто је изабрано баш 90% растојања у perigej-у. За разлику од познатијих пуних супермесеца, овај у петак наступиће у време кад је Месец млад, тј. у време помрачења кад се Месец налази између Земље и Сунца. У просеку супермесец се јавља између два и шест пута годишње. Ова појава нема никакав астрономски значај али је последњих година постала изузетно занимљива у јавности. У 2015. години ово ће бити трећи супермесец, а до краја године моћи ћемо да “видимо” још три.

Када је следеће помрачење?

Гледано за целу планету помрачење Сунца настаје није ретка појава. Сваке године на Земљи се догоди између два и пет помрачења Сунца. Последњи пут је пет помрачења у години забележено је 1935. године, а следећи пут то ће се догодити тек 2206. године. У просеку, у сваком веку наступи око 240 помрачења Сунца. Иако на основу ових података помрачење Сунца делује као честа појава ми га не виђамо толико често. Зона помрачења, нарочито тоталног, је мала и током сваког помрачења покрива само један мали део површине наше планете. У просеку из исте тачке на Земљи могуће је посматрати тотално помрачење једном у 300-400 година.

Следеће помрачење Сунца из наших крајева биће видљиво тек јуна 2020. године, а следеће тотално помрачење у Европи видеће се тек 12. августа 2026. године. Ако желите да видите помрачење Сунца, не пропустите петак следећа прилика је далеко.

Ако на дан помрачења будете у Нишу помрачење можете да посматрате са члановима Астрономског друштва “Алфа”. Телескопи за посматрање помрачења биће постављени у тврђави, на бедему изнад летње позорнице. За све оне који су заинтересовани да сазнају више о Сунцу и помрачењу АД “Алфа” дан раније, у четвртак од 19ч, организује научно-популарна предавања на Природно-математичком факултету у Нишу. За оне који не могу да дођу биће обезбеђен директан пренос предавања & помрачења на сајту AD “Alfa” и Свет науке.

—-
Аутор: Милан Милошевић
d785a89417092059bf458083f9b4699f

Уредник и власник сајта. Дипломирао физику, а сада је студент докторских студија и истраживач сарадник на Природно математичком факултету у Нишу. Највише га интересује астрофизика, космологија и инфлација, а највећи део свог слободног времена посвећује популаризацији и приближавању науке младима. Дугогодишњи борац за разоткривање астролагарија и осталих квазинаука на Интернету, и шире.
(Контакт, Биографија))

——-
19. 03. 2015. svetnauke.org, за ФБР приредила Биљана Диковић