АКТУЕЛНО

Анализа – Како Тужилаштво БиХ опструише истраге и судске процесе за злочине почињене над Србима


Случај „Мркоњић Град“ уступљен Хрватској?!

Тужилаштво за ратне злочине БиХ одбија да оптужи Хрвате и муслимане који су починили злочине над Србима. То је резултат анализе коју је Пресс урадио истражујући процесуирање ратних злочина на подручју Бањалуке, Босанске Крајине и западне Славоније.

mrkonjic grad

Од неколико десетина случајева масовних ратних злочина над српским народом, у којима је убијено више од 1.000 српских цивила и заробљених војника, а за које је полиција у Бањалуци прикупила све потребне доказе и поднела пријаве, Тужилаштво БиХ у Сарајеву још није процесуирало ниједан.

Захваљујући томе, још нико није одговарао за масовна убиства српских цивила у Бугојну, Купресу, Мркоњић Граду, Гламочу, Босанском Петровцу, Санском Мосту, Дрвару, Јајцу, Босанској Крупи, Травнику, Дервенти, на Петровачкој цести, у операцији „Бљесак“…

– Мало је рећи да смо сви ми који радимо на предметима ратних злочина огорчени, јер не можемо да прибавимо доказа и завршимо предмета толико колико их тужилац Горан Салиховић и његови сарадници могу бацити да скупљају прашину – каже за Пресс инспектор Центра јавне безбедности у Бањалуци који ради на предметима ратних злочина.

Зашто ћуте институције

Наш саговорник каже да се у овом одељењу не могу начудити зашто институције Републике Српске не реагују и наглашавају да се све своди на изјаве понеког политичара једном у месец дана. Међу најтежим ратним злочинима који су у рату од 1991. до 1995. године почињени у БиХ свакако је убиство око 450 српских цивила и заробљених српских војника у Мркоњић Граду и околини. Како ствари стоје, тај злочин ће остати – некажњен.

Гепеци материјала

– Све пријаве су урађене по највишим професионалним стандардима, уз сваку смо приложили изјаве више релевантних сведока и пуне гепеке доказног материјала. Међутим, Тужилаштво у Сарајеву очигледно постоји само зато да би кажњавало злочине над Бошњацима. И то само оне које су починили Срби – каже саговорник Пресса у бањалучком Центру јавне безбедности.

Одељење за истрагу ратних злочина бањалучког ЦЈБ-а је 26. октобра 2006. године Тужилаштву БиХ доставило извештај против Анте Готовине и других лица због почињених кривичних дела злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, повреда закона и обичаја рата на штету 364 убијена лица српске националности, од којих је 137 цивила. Након што је девет година опструисало подизање оптужнице за овај злочин Тужилаштво БиХ је предмет, како сазнајемо, уступило Хрватској.

– На делу је срамна игранка исмевања не само жртава и њихових породица, већ и Републике Српске, чији је крајњи циљ да на случај падне прашина – каже наш саговорник из ЦЈБ-а који је радио на прикупљању доказа у овом предмету.

Уколико се и догоди да Хрватска покрене поступак против осумњичених, у бањалучком ЦЈБ-у су убеђени да ће он бити завршен ослобађајућом пресудом. То ће бити нови шамар и њима и породицама жртава.

– Хрватска је платила 30 милиона евра да би Хашки суд ослободио Анту Готовину од оптужби за злочине над Србима. Само неко ко је у непомирљивој завади са здравим разумом може да очекује да ће Хрватска тог истог Готовину да осуди због злочина у Мркоњић Граду или било којег другог злочина – каже наш саговорник.

Убијали маљем

Хрватска војска је Мркоњић Град заузела 10. октобра 1995. године. Након што је Мировним споразумом у Дејтону ова општина враћена Републици Српској, на градском православном гробљу затечена је масовна гробница у којој је пронађено 181 тело.

Обдукцијом коју је обавила екипа патолога са ВМА у Београду, а коју је предводио др Зоран Станковић, утврђено је да су у питању српски цивили и војници које су Хрвати заробили, а затим убили.

mg2
Код 52 жртве утврђено је да су усмрћене ударцима тупим предметом (највероватније маљем), а код 46 пронађене су комбиноване повреде од хладног и ватреног оружја. Четири жртве пронађене су без главе, код шест глава је пронађена али одсечена од тела, а на више од 20 тела констатовани су насилни преломи руку и ногу или недостатак поткољеница и подлактица. Појединим жртвама руке су биле везане жицом. Просечна старост идентификованих цивила била је 65 година, а њих 11 било је старије од 70 година.

Операцијом „Јужни потез“ командовао је штаб са седиштем у Шипову, у којем су били Анте Готовина, Младен Круљац, Жељко Гласновић, Рахим Адеми и Љубо Ћесић Ројс, а у Мркоњић Град су прве ушле Четврта гардијска бригада, под командом Дамира Крстичевића и Седма гардијска бригада, којом је командовао Иван Кораде. У злочину су учествовале и Прва, Друга и Трећа гардијска бригада ХВО (командовали Антун Лубурић, Станко Сопта и Илија Накић ), Први хрватски гардијски здруг (Миљенко Филиповић), специјална јединица МУП-а Херцег-Босне (Златан Мијо Јелић), 60. гардијско-десантна јединица ХВО (Давора Додиг), 22. диверзантски одред ХВО (Предраг Мандић), 126. домобранска пуковнија (Анте Подруг) и извиђачко-диверзантска јединица Главне команде Хрватске војске, под командом Ивице Декалића. У документацији која има око 6.000 страница наведено је да су напад на Мркоњић Град одобрили тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман и његов министар одбране Гојко Шушак.

Без казне – Дугачак списак злодела

Списак злодела почињених над Србима које Тужилаштво БиХ не намерава да процесуира нема крај. Наводимо само неке од најекстремнијих случајева.

Припадници регуларне Хрватске војске и ХВО су 13. септембра 1995. године у месту Бравнице, прво изрешетали ватром из пушака, а затим „зољом“ погодили и запалили аутобус у којем су се налазили српски цивили који су бежали из Доњег Вакуфа. Убијено је најмање 20, а рањено више од 50 жена и деце.
Под бројем 429/07 бањалучка полиција је 27. фебруара 2007. године поднела пријаву против хрватских официра Тихомира Блашкића, Станка Сопте и Дамира Крстичевића, али тужилаштво ни после осам година није подигло оптужницу.

Прашину скупља и пријава од 30. децембра 2008. године против Анте Роса, Владимира Шаљића, Анте Боговића, Здравка Батрића, Ивице Лучића, Сенада Даутовића, Зденка Клепића, Анте Вучка, Бруна Зорице, Винка Жуљевића и Жељка Зелића због убиства 29 српских цивила у Бугојну и околини у мају 1992. године.
Имре Аготић, Лука Џанко, Ренато Ромић, Петар Стипетић, Младен Маркач, Рудолф Локнер и Владо Гаврић могу мирно да спавају због пријаве коју је полиција у Бањалуци против њих поднела 6. септембра 2007. године, због командне одговорности за злочине које је хрватска војска починила у западној Славонији у војној операцији „Бљесак“, током које је убијено најмање 290 српских цивила.
Тужилаштво у Сарајеву избегава да поступа и по пријави од 2. јула 2009. године, такође због командне одговорности, против Анте Готовине, Дамира Крстичевића, Ратка Драговића, Жељка Гласновића, Давора Додига, Дариа Сушића, Мате Павловића, Анте Лубурића, Слободана Матенде, Давора Бораса, Станка Сопте, Давора Берберовића, Иве Туралије и Бошка Папића за убиство неколико стотина српских цивила у Гламочу, Дрвару и Грахову.

Шокантно – Безобразно образложење Тужилаштва БиХ
Како, поред толико каплара, да ударимо на Дудаковића?!

Иако је Центар јавне безбедности Бањалука још 2006. године против њега поднео кривичну пријаву због ратног злочина убиства 109 српских цивила у Петровцу и другим местима у зони одговорности Петог корпуса тзв. Армије БиХ, Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу против Атифа Дудаковића.

dudakovic
Образложење које је један инспектор из бањалучке полиције у Тужилаштву БиХ добио када је поставио то питање у најмању руку је – шокантно.

– Када сам недавно био у тужилаштву у Сарајеву питао сам зашто још нема оптужнице против Дудаковића, а сарадница главног тужиоца Горана Салиховића ми је рекла: „Ви нисте нормални, како да одмах ударимо на генерала? Поред толико каплара и других нижих официра.“ Тад сам схватио да оптужнице неће бити – каже овај инспектор.

Радио с Америма

Да од оптужнице против Дудаковића нема ништа, сматра и познати београдски адвокат Тома Фила.

– Дудаковић је радио с Американцима и зна како је у току рата допремано оружје Бошњацима, у време кад је важила забрана летова. Сигурно је упознат и с многим закулисним радњама Алије Изетбеговића и бошњачке ратне владе, као и Хрватске, која је наоружавала Пети корпус, тако да никоме осим Срба не одговара да Дудаковић проговори – каже Фила за Пресс.

Подсетимо, полиција је против Дудаковића поднела још три извештаја, и то 3. септембра 2009. године, 29. децембра 2009. и 29. августа 2012. године, у којима се њему ставља на терет убиство 56 српских цивила и заробљених војника у јесен 1995. године. Утврђено је да војници нису погинули у борби, већ су убијени након што су се предали, што се није могло догодити без сагласности виших команди, укључујући и команданта корпуса.

По подацима Комисије за тражење несталих у Републици Српској, припадници Петог муслиманског корпуса, у септембру 1995. године, у општинама Петровац, Бихаћ, Босанска Крупа, Сански Мост и Кључ спалили су више од 30 села, убили око 870 српских цивила и 400 војника. Од осам стотина несталих особа, 650 пронађено је мртво. На том подручју пронађена је 21 масовна гробница Срба.

Пут Петог корпуса

Припадници Петог корпуса, у септембру и октобру 1995. године, у Петровцу су убили 70 цивила. Заробљене цивиле би окупљали у групе, а затим стрељали. Највећа група од 36 несрећника стрељана је на улазу у град, из смера Бихаћа. Недалеко од масовне гробнице у коју су жртве сахрањене, Дудаковић је после рата заједно Тахиром Јагањцем, који му је у време извршења злочина био лични пратилац, саградио мотел „Но. 9“ и дискотеку „Атила“. Да ствар буде још морбиднија, та улица названа је Пут Петог корпуса.

Заташкани трагови

Представник Канцеларије за тражење заробљених и несталих лица Републике Српске Милан Иванчевић каже за Пресс да су Дудаковић и његови људи чинили све да заташкају своје крваве трагове.

– Приликом прве ексхумације српских лешева код мотела „Но. 9“ од 36 стријељаних пронађени су посмртни остаци само два убијена Србина. Тада нам је један мештанин Бошњак рекао: „Како, побогу, само два?!“ – каже Иванчевић.

Због очигледне умешаности у ратне злочине, 2006. године пријаву против Дудаковића подигли су и тадашњи председник РС Драган Чавић и премијер Милорад Додик, али ни то није помогло да Дудаковић буде оптужен.

Све знао – Обилазио логоре за Србе

Међу доказима против Дудаковића су и два видео-снимка, који се могу наћи на друштвеним мрежама, а на којем он наређује убијање заробљеника и паљење српских села.

На једном снимку, када га његови војници питају шта да раде с двојицом заробљеника, Дудаковић хладнокрвно издаје наредбу: „Стрељајте их!“, а након што су жртве убијене, он с починиоцима збија шалу о извршењу и снимању злочина. У војној касарни „27. јули“ у Бихаћу, пре четири године пронађена су тела осам српских војника који су подлегли мучењу у логору, који се за време рата налазио у том војном објекту. Преживели логораши тврде да је Дудаковић често посећивао логор и да је био упознат с тортуром којој су били изложени.

 

Душан Марић

Бањалука 22. 03. 2015

23. 03.hr 2015. pressrs.ba, за ФБР приредила Биљана Диковић