АКТУЕЛНО

Слободан Чуровић Апис: Тамничари шарених лажа – Обогаљиће здраву породицу, а појединац је већ усхићен вулгарном и популистичком јефтиноћом, раздуховљен до непрепознавања


globalizam-1

Евроатлантисти, лобисти, мондијалисти, глобалисти, док у ушима одзвања исти, исти.
То је рингишпил (анате их мате) својеврсна скаламерија, која би мале народе да уведе у тор и наметне им један образац понашања за који ти “добродушници“ мисле да је моралан и демократски. Она је тровачница нашег идентитета и опстанка, њихови апетити су огромни, они менторски траже да се одрекнемо суштинског, да би били ништа.

Европско-атлантска-аркадијска прича је потрошена, јер је коријен те уједињене добротворске фамилијарности у суштини аморалан и неискрен, јер је економска рачуница превагнула у односу на хуманизам и истинску срећну заједницу.

Посебна прича је да Запад нас доживљава као заморчиће, као примитивце које треба увести на нека мала врата послуге, у развикану европску тековину која почива на лажима.

Сви сукоби на Балкану су пројектовани по мјери „дивиде ет импера“, јер пројектанти новог европског курса стварају хаос кад им се „ћефне“, кроз задате национализме, кризе, сателитске владе и марионетске гласноговорнике.

Унија Билделберг моћника причу о пуном стомаку ставља на прво мјеста потенцијалних освојених слобода и привилегија, материјално поставља испред духовног, с тим што сада немамо једног крутог, прагматичног инквизитора, већ својеврсни Инквизиторијум који мјери, премјерава и ужасава. Слуђује нас да постанемо наметнути други, не истински, већ лажни подрепаши и скутоноше, који ће се зарад лажних обећања одрећи и својих најсветоноснијих коријена. Испостављају такве захтјеве, рачуне и морбидна ограничавања да ниједна нормална држава то не би прихватила. Али лоши понављачи вјечито ригају историју и не науче ништа из својих непрестаних трагедија.

Запад своју моралну депресију и кризу свих институција, нарочито породице хоће пошто-пото да извезе и за то тражи државе привјеске, преко својих фаворита, да уступе душу ђаволу и да разруше, обогаље здраву патријархалну породицу.

„Ђаво је већ без маске закорачио у свијет“ казао је Зењковски, и та ђаволизација традиционалних, изворних вриједности, изистинских, није случајно уперена баш против нас.

Сет тзв. људских слобода, уводи, кроз купљену и наређену транспарентност разнолике облике девијантног, болесног, скарадног, стидног. Цинична „философија препаметних“ је нешто што морамо прихватити и васпитавати нашу дјецу кроз једну умоболну, накарадну „баздљиву“ призму ако хоћемо у такву Интеграцију, која нас понижава, терорише, незасито малтретира, и иживљава се кроз свакојаке емисаре и чистунце демократије.
Суштина америчке доминантне и колонизаторске политике (која спољашњу брани и оправдава унутрашњом) јесте економски „развалити“ мале привредне системе, задужити их и наредбодавно одредити им које робе да купују, највише оне производе које су оне до тада успјешно производиле (углавном здраву храну) и ставити им омчу под грло, држећи их непрестано у дужничком ропству и константно мрцварити. Нови изум тровања и својеврсног „пречишћења“ јесте наметање ГМО исхране, да се кроз вирусне концентрате трују будуће снобовске и клоновске генерације.

Нездрава, инфицирана и учипована породица изњедриће наказе, монструозна потомства, која ће опет спасавати, ко други него Инквизиторијум.

Сценарио је јасан. Пожељно је опустошити индустрију, пољопривреду, покрасти сва богатства, изазивати и дозирати вјештачке, економске и политичке кризе, све под видом новоколонијалног демократизма и перформанса, који тражи јефтину радну снагу, да је бесомучно изнурава. „Филовати“ социјалне биједе и удесе, под сетом људских права и назови вриједности, наметнути неправо и недемократско, омогућити НВО куплерај, плаћен и дозиран, тзв. локалне свијести, добро „уплаћене и издресиране, да спроводи домаће задатке из свих области преваспитавања по мјери глобализма и хорски понавља да нам је то једини прави пут.

Штитити се од свјетског тероризма, тако што се ствара тероризирајућа политика према демократски изабраним владама, гдје се шерифовски смјењују, убијају лидери, најчешће вјешају, а све да се тим земљама донесе бољитак. Од тога ће они ускоро осјетити сву идентитетску главобољу и поробљавање, јер ће глобализам да им исцрпи и бесомучно опљачка и задњу пару и да их уведе у сталнозависне системе од њихове добре воље.

У својој нападној технолошкој инвазији, путем масовних комуникација, кроз интернетско поробљавање, кроз шоу ријалитије спаривања, износи на тобожњи послужавник сет свакојаких слобода, демократских ђаконија. У питању је један софистицирани и подмукло осмишљени патент Новог свјетског поретка, који није ништа друго но црпилиште и тлачилиште интелектуалне и биолошке својине, чији је циљ да од свијета, поготово малих и осиромашених направи склепану скаламерију праве духовне депоније, гдје ће новац бити једино име а глад самљевених народа одзив, којим се они иживљавају и мрцваре нас.

Појединац усхићен вулгарном и популистичком јефтиноћом, раздуховљен до непрепознавања, улази попут пустине у компјутер као у своју гробницу, у 21. вијек ужасације и клизавости, јер како каже митрополит Амфилохије он је: „у дубинској кризи свог самосазнања, много дубљој него ми то мислимо.

Али ми више и не мислимо, други, моћнији мисле умјесто нас, под маском Великог брата, чији шоу поприма нове димензије и облике страховите манипулације глупошћу, одвратношћу ових нових „арогантних бестидилаца“.

Западна цивилизација, поготово у 21. вијеку сва је стала у ријеч имати, гдје готово да је ишчиљела било каква природност и емотивност. Запад је у озбиљној кризи, самопоуздање које се ограничава на материјалном пољуљано је, криза идентитета је све видљивија и разорнија. Лојалан свом повиновању „демократији“, он грчевито трага за ослонцем, када је свака криза, не само економска, него прије свега морална, очигледнија, услужни ланац систему пукао је, као што је „пукао“ и ментални склоп човјека Запада који је бројкама новца и навикнутом прагматичношћу, ненавикнут на суочавање са самим собом, са својим све више надолазећим страховима за егзистенцију, ненаучен за разговор са собом и са другима. Неповјерљив да буде само у том непрекидном ланцу служења Систему и повиновања, исфрустриран. Запад је прича о болеснику који је на апаратима, готово на издисају .Свако незадовољство заједницом доводи до вјешто смишљених (вјештачких) криза и подривања економија (Грчка, Кипар, Португалија), гдје се пласира прича да је то саставни,природни наставак глобалне кризе .Бајка о једном уједињеном човјечанству, монети изблиједјела је.

Зато Запад никад није могао разумјети људе са Истока и тај судар цивилизација, културолошких и цивилизацијских вриједности, није ни до данас дао спасоносно рјешење.

Aутор Мр Слободан Чуровић Апис је књижевник и књижевни критичар

Мр Слободан Чуровић Апис је књижевник и књижевни критичар

Ми , Срби данас се не уклапамо у тај нови Европски, усрећитељски пројекат, а хоће наши „усрећитељи“ да нас по сваку цијену, „неприродно“ увуку у НАТО канџе, тих милосрдних, милоњежних анђелчића. Ми смо данас разводњени, млаки у патриотизму, све више прихватајући извоз и КОЛОНИЗОВАЊЕ ШУНДОМ НАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ВРИЈЕДНОСТИ, кроз различита маркетиншка позоришта грдоће, или како је далековидни и и бриновидни отац Јустин Поповић једном рекао:“Ми бедни СРБИ ПОСТАЈЕМО Робље Тв…..

Зато свој безосјећај за породицу, заједницу крвног сродства која почива на разумијевању, слози, „СИСТЕМ“ проневјерених очекивања хоће да исели, премјести у мале народе, дробећи их муљачом дрскости, силе без образа, управо оним атрибутима на којима почива западни свијет.

Намјера му је да по сваку цијену ствара ту „фамилијарност“ различитих духовних система малих народа, држећи их у шаци, јер ће наводно тако супротстављене и подијељене усрећити и увести на нека споредна врата, послуге у ту велику обећавајућу Породицу Европе, да неприродно постане природно и реално, роботизовати их да живе у лажној љубави, кличући великој Идеји једнакости, братства и слободе, која је фалсификована и проституисана, потрошена.Непомирљиве треба увести у нове ратове, уз старе зађевице са фаталним посљедицама.

Унија прво економски уништава мале економске системе а затим од огладњелих, чипизацијом ствара зависнике, давањем којекаквих кредита тако да оне преостали дио живе у дужничком (тешко отплативом ) ропству. Са таквим обогаљеним народима чији је најважнији задатак да забораве на историју у име Универзалне историје поравнања, гдје ништа није битно и гдје су подједнако на цијени и џелат и жртва, најлакше је манипулисати. Такви унакажени системи, марионетске владе не могу се скрити од сталног надгледања свевидећег ока, што је обиљежје масонерије а касније и сатанлука.

Немоћнима се немилосрдно експериментише, трују се лабораторијским вирусима тзв. грипова (птичјих, мишјих, свињских итд . Да би фармацеутска индустрија профитирала они претходно инфицираним системима и народима „пуноручно“ извозе вакцине којима је углавном прошао рок и на тај начин врше апсолутну контролу наталитета.

Вирусизација је сљедећи корак, гдје мали народи коначно губе идентитет и постају безоблична маса, раздуховљена , дезоријентисана, са свим девијантним облицима понашања који се подразумијевају као разумљиви и пожељни ка крајњем циљу, једном господару, самом Сатани. Када наказност постане закономјерност, када морбидност постане једини легитимитет онда ће се из помијешане и збутњане Пандорине кутије дозирати један по један рат, да би напокон и војна индустрија била у игри стицања профита, на несрећама завађених и обесправљених, изложених бруталној „културној“ колонизацији .

Нарочита пажња посвећује се школским системима који се морају прилагођавати западном миљеу, препрати и моделовати у својеврсног клона, који ће као свој највећи успјех сматрати презрење својих коријена, језика, цркве, важнијих датума, породице, чипован бљештавилом лажи и мимикрије западног свијета, ловилица људских душа. Треба разровати школски систем, васпитање карикирати, намјерно заборављати најважније датуме и створити анационално-снобовскоа покољења, палетом различитих могућности, биометријом, идентификационом контролом, гдје је у средишту 666. Та велика, незасита звијер име појединца, његову биографију ће поништити а таква јединка биће немушти број, испразно тијело и ништа више .

Сваки систем па и европских преобликовања и уситњавања има „надсистем“ којем се покорава и служи, а то је диктатура Американијата, који је посебно осјетљив на било какве видове либерализма и интелектуализма и гдје само контролисана, тетовирана слобода има примат. Покорност је прво правило по којем морају да се управљају мали народи, па тако и чемерни Срби .Све приче о личном , колективном достојанству и историјском памћењу, за Европу су заморне и несхватљиве.Ко се не уклопи у тај систем, унапријед је осуђен на пропаст и велике патње. Захтјеви и притисци су такви и толики, (безобразни ) да их нико нормалан не би прихватио . То клатно страве нарочито лебди над малим православним народима, у тренутку кад оно постаје живоносна вода и витална религија и на ширим просторима, као печат трајне истине .

Евроаанталантисти, исти, исти.

Моћ је у непристајању, док зли волшебници звецкају кључевима, отварајући тамничарска врата, да нам у доколици провјетравају главе и сипају туђе, недобре мисли и жеље.

Ах, ти евроантлантисти!

 

Аутор: Мр Слободан Чуровић Апис, књижевник и књижевни критичар

10. 04. 2015. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

 

2 replies »

  1. не зна значење речи „национализам“ и „хуманизам“, а о „чипизацији“ да не говорим.

    ne pametuj u prazno, jer da je pogresio ispravio bi ga; humanizam je evoluirao do cipizacije, ok?
    inace, tekst je jedan od najzescih kritika koja sam ja procitao poslednjih meseci

    Свиђа ми се

  2. Када је Оливера Милетовић у својој ТВ емисији упозорила једног од гостију који је реч „национализам“ користио са пежоративним значењем на енциклопедијско (Вујаклија) значење те речи, он је одговорио да не чита енциклопедије.
    У овом чланку имамо аутора који је магистар (вероватно) књижевности и који не зна значење речи „национализам“ и „хуманизам“, а о „чипизацији“ да не говорим.
    Тужна је ово земља…

    Свиђа ми се