АКТУЕЛНО

Проф. др Р.С. Аманџолова – Вакцинација и болести XX вијека


1337908

Пета генерација вакцинисаних зечева у експериментима професорке Р.С. Аманџолове није доживјела репродуктивно доба. У ЗНД (Заједници независних држава) већ је вакцинисана друга – трећа генерација људи. Наставак масовне вакцинације ће показати ко је издржљивији човјек или зец.

Научници проналазе све више и више нових вакцина, против сваке болести постоји универзални лијек: вакциниши се – и бићеш здрав!

Да ли смо постали отпорнији, вакцинишући се различитим вакцинама од детињства? Авај, човјеково здравље након Пастеровог открића не јача, већ се из генерације у генерацију погоршава. Ако се овај тренд одржи, свједоци „краја свијета“ ће бити наши блиски потомци. Људска раса је дошла до крајње границе. У казахстанским школама осамдесет одсто средњошколаца је хронично болесно, готово половина младих војно способних мушкараца неспособна је за војну службу, иде подмлађивање такозваних болести XX вијека. На фону тешких компликација током порођаја често се рађају дјеца са неуропсихолошким поремећајима, са деформитетима и менталном ретардацијом. Обично је прихваћено да се окриви екологија: дишемо загађен ваздух, једемо отровну храну, пијемо затровану воду.

Али постоји још један узрок изумирања људске расе, можда најтежи – обавезна свеопшта вакцинација становништва сада већ друге – треће генерације. То каже доктор медицинских наука, главни акушер-гинеколог Казахстана, шеф катедере медицинског универзитета у Алма-Ати, аутор закона еволуције антигена у фетусу и новорођенчету, која је због свог истраживачког рада добила титулу „Интернационална личност у периоду 1991-1995.“ – Раиса Садиковна Аманџолова (Аманджолова Раиса Садыковна 1918—2011., профессор, доктор медицинских наукказахстанска љекарка засјенила британске научнике). Ово је њезин разговор са нашим новинарем.

ff

Новинар: Раиса Садиковна, изјаве о штетности вакцинације сам чуо много пута, углавном од екстрасенса који су до тог закључка дошли на интуитивном нивоу, и од обичних љекара који су открили повезаност између вакцина и различитих патологија. Знам да сте изучавали овај проблем готово четрдесет година и да сте спремни да браните свој став, не на основу интуиције и случајних чињеница, већ на основу утемељених доказа…

Р.С. Аманџолова: Наравно. Иначе се не бих усудила да негативно разматрам, како се каже, то свето ђело, да идем против званичног става епидемиолога. Ово је дозвољено само ако имаш челичне доказе. Иако… покушавају да их искривљују у министарским кабинетима.

Новинар: Зашто сте ту опасну тему изабрали у каријери? Ваше колеге тврде да сте најпоштованији акушер-гинеколог у Казахстану. Да нијесте побунили стручњаке против масовне вакцинације одавно бисте се окитили титулом академика.

Р.С. Аманџолова: Ја се не руководим каријеристичким интересима, већ се борим за здравље будућих супружника, њихове дјеце и за судбину човјечанства. Стицајем околности на почетку медицинске праксе морала сам да радим са пуно жена које су имале патолошке трудноће и порођаје. И сваки пут да бих их правилно излијечила, било је неопходно да утврдим узрок болести. Ако се особа налазила у загађеној еколошкој зони, то се могло приписати високом зрачењу, мутацији ћелија, тј. промјени ДНК у ћелијама. Али, кроз моје руке је прошло доста пацијенткиња које нијесу биле подвргнуте том утицају. Сакупљени чињенични материјал ми је дао основу да посумњам у негативне последице „спаситељице“ – вакцине и да почнем због њиховог појашњавања „истражне експерименте“.

Због тога смо вакцинисали зечеве са вакцинама BCG, DTP, DT, T, односно тим вакцинама које су укључене у календар обавезне вакциниције. У петој генерацији, ниједна вакцинисана животиња није доживјела репродуктивно доба. У остале 4 генерације укупно је умрло 75% приплода или седам пута више него у контролној групи. Код преживјелих су се промијениле реакције у понашању: мужјаци су повређивали једни друге, мјесец и по дана раније него што је нормално укључивали су се у брачне односе, а пошто су одрасли, губили су осјећај да покривају младунце, а код скоро половине није долазило до бременитости. Због недостатка млијека код женки су се појавиле пукотине на брадавицама, развијао маститис. Сви ови симптоми сада се појављују код људи.

Новинар: У току експеримената са животињама и дугорочног посматрања пацијената успјели сте да откријете механизам појављивања симптома опште патологије. Њихову појаву ви повезујете са поткожним давањем вакцина, односно, њиховим увођењем, заобилазећи природне баријере. О томе сам читао у вашим текстовима. Нажалост, због медицинске терминологије веома је тешко да их разумијемо ми лаици. Молим вас реците нам поједностављено како вакцине узрокују патологије.

Р.С. Аманџолова: У реду. Али прво да напоменем, поједностављивањем се може приказати само приближна суштина феномена.

Од рођења на људски организам утиче велики број страних супстанци које имају антигена својства, и ово је потпуно нормално. Сам организам је тврђава, утврђена са неколико баријера, у ком непожељни посјетиоци тешко могу да продру. Велики дио непожељних гине (њихове структуре оштећују антитијела и разлажу ферменти) када покушају да превазиђу спољашње баријере, такве као што су кожа, гастроинтестинални тракт, респираторни тракт; прошавши спољне баријере (епителни покров), проријеђена непријатељска војска (антигени) трпе губитке при проласку унутрашњих баријера: прво од јетре и лимфни чворова тимуса, а затим се уништавају и разлажу на нивоу коштане сржи и слезине. До зидова крвних судова, који су последња препрека на путу антигена према утврђеним органима, укључујући и полних ћелија, долазе само мрвице незваних гости. Због тога што је дио вируса превазишао ове препреке, човјек се разболи од грипа, малих богиња, хепатитиса, сиде и других.

Вируси и бактерије који се убацују у организам заобилазе све баријере, у њима заштитници нашег организма не препознају непријатеља. Мобилишу се да раде тек када странци почну интезивно да се размножавају у ћелијама, трују домаћина продуктима распада. Током ових процеса, организам стиче за њихову продукцију – антигени имунитет, односно способност да брзо препозна непријатеља и уништи га антитијелима (АТ). На томе се заснива ефекат вакцинације. Сматра се да при том имунитету организам не дозвољава размножавање непријатеља у организму.

Нажалост, то није баш тако. У неким случајевима, они се размножавају унутар имуне ћелије.

При свакој вакцинацији – уведени антигени, заобилазе спољне баријере, ми убацујемо у тврђаву нашег организма тројанског коња, бројне непријатељске војнике. Човјек од рођења најмање двадесет пута се подвргава таквом кварном нападу. При том он болује, можда и у ослабљеном облику, од болести које су изазвали уведени вируси и бактерије, у нормалним условима од већине тих болести никада се не би заразио. Тако да у тој исцрпљујућој борби изумру властита крвна зрнца. Организам се брзо троши, развија се дефицит ензима и имунитета ка својим властитим антигенима.

Ето зашто се појављује низ симптома који су својствени старачком добу, на примјер, склерозација ткива и онколошке болести се рано јављају. Они су последица дефицита антитијела и ензима који су карактеристични за старе људе. Ћелије имуног система подвргнуте сталним нападима изнутра саме постају агресори. Оне почињу да уништавају ћелије сопственог организма и чак доводе до развоја имунодефицијенције – AIDS-а.

Новинар: Извините, ток мојих мисли фиксирао се на то што сте говорили да увођење ослабљених вируса и бактерија погоршава стање организма при сваком наредном сусрету са њима. Одавно сам схватио да у медицини дјелује принцип: једно лијечимо, друго сакатимо. Ви тврдите да вакцинацијом сакатимо, а ништа не лијечимо, тешко и да спречавамо појаву заразних болести. Да ли сам погрешно схватио?

Р.С. Аманџолова: Исправно. Познато је да животиње и птице, које се хране стрвинама, често су носиоци неких бактерија и вируса имунодефицита, али не оболијевају до њих, све док не буду имунизирани њиховим антигенима. Треба напоменути да за организам нијесу опасни вируси сами по себе, већ продукти уништених ћелија, што су они изазвали – цитолизати и брзина којом уништавају циљне ћелије при поновљеним контактима. Подражавајући њихово увођење и њихово дејство на организам, уводили смо цитолизате невакцинисаним и вакцинисаним животињама: код првих животиња само су максималне дозе изазивале шок, друге су умирале чак када смо им давали мале дозе. При поновном увођењу развијали су се симптоми локалне упале код појединих органа, најчешће на плућима. Да би се развио одрживи имунитет једне исте вакцине се дају дјеци неколико пута. Са овим повезујемо велики број случајева плућних болести код дјеце.

Новинар: Успјели сте да откријете узрочно-последичну везу између вакцинације и пораста болести XX вијека, њихово подмлађивање? Зашто таква инјекција може да изазове и рак, и срчани удар, и мождани удар, и склерозу, и сваке друге напасти?

Р.С. Аманџолова: У основи развића патолошких процеса лежи један једни фактор – цитолиза, тј. распад ћелија, без обзира чиме је она изазвана – траумом, високом радијацијом, вибрацијом, хемизацијом или вакцинацијом. Процес је релативно сложен. Не може се једноставно објаснити. Само ћу нагласити да при било којој цитолизи се активира крвни, затим ткивни тромбопластин, који смањује активност ензима, због тога се у судовима разних органа и њиховим зидовима образују тромби, који изазивају на мјестима локализације развој симптома опште патологије, едем, крварење, смрт ћелија и ткива, леукоцитозу, упалне процесе. Последње се завршава или склерозом ткива, или формирањем у њима чирева, тумора. Тромб у срцу изазива срчани удар, у мозгу – мождани удар у капиларима зидова крвних судова, у фоликулама лимфних чворова – склерозу. Нема ензима – не апсорбује се гвожђе, црвена крвна зрнца умиру, јавља се анемија.

По нашим запажањима, вакцина често постаје узрок болести против које је требала бити усмјерена. Примјер за то је из 60-их година. Тада је одлучено да се уведе BCG вакцина са ослабљеним туберкулозним бацилима кроз дигестивни тракт. У то вријеме, била је честа туберкулоза трбушне марамице и полних органа. Трострука имунизација трудница против стафилокока, довела је до чешћих пиогених болести и стафилококуса. Открили смо да се повећана осјетљивост на антигене преноси потомству, преко ембрионалних ћелија. Вакцине су мине одложеног дејства: могу експлодирати одмах (развијајући поствакционални шок) а могу експлодирати у наредним генерацијама. О томе како се то дешава, описано је у мојој књизи “ Узроци пораста компликација трудноће и болести становништва планете. Принципи и мјере превенције и терапије.“

Новинар: Ако бисте имали могућност да укинете вакцинацију становништва, да ли бисте пошли на то?

Р.С. Аманџолова: Потрудила бих се да је сведем на минимум. Вакцинација се може оправдати само као изузетна мјера, која се спроводи узимајући у обзир осјетљивост организма и његов сензибилитет. Препоручила бих да се не допусти кршење хладног режима складиштења вакцина (+ 4 °). Пошто се сада на селу, па чак и у неким градовима искључује струја; ако се ослабљени микроорганизми у вакцинама налазе на топлоти, они постају активни. Вакцинација са њима изазива праве болести. Није искључено да је то један од разлога за избијање туберкулозе, бруцелозе и учесталости енцефалитиса у Казахстану. Препоручила бих да се минимизира вакцинација, у рејонима у којима дуго није било инфективних болести. На примјер, зашто би се вакцинисала дјеца од малих богиња било гдје у казахстанској пустињи или у сибирској тајги, ако су тамо одавно заборавили да мале богиње постоје?

Новинар: Успут, агрохемичари приликом одлучивања о заштитним мјерама оперишу са таквим појмом, као праг штетности. Мјере почињу да се спроводе при његовом повишењу, то јест, када нека паучина по квадратном метру плантаже бива изнад норме.

Р.С. Аманџолова: Законодавци, заговорници масовне вакцинације руководе се другим принципима. Прилике у имунизацији регулишу епидемиолози који имају за главни циљ – да по сваку цијену спријече појаву заразних болести и обуставе ширење инфекције. Познато је да су се прије масовне вакцинације подвргли Африканци у француским колонијама, гдје су биле отворене филијале Пастеровог Института. Они су вакцинисани са вирусима великих богиња, бјеснила и других. Сада њих не коси куга и колера, већ AIDS, испоставило се да су AIDS-у они подложнији од невакцинисаних Европљана. Боље је уопште не спроводити вакцинацију, не убрзавати код људи развој имунитета према сопственим антигенима, не подмлађивати код њих болести XX вијека и појаву склерозе органа, који сада треба да се замијене донаторским.

Новинар: Али то ће изазвати избијање заразних болести. Епидемиолози из Министарства здравља су ми поставили питање: „Да ли је сензационална теорија и концепција Аманџалове вриједна и једног живота дјетета?“ Како ћете одговорити на то?

Р.С. Аманџолова: Одговорићу. А да ли је вредан живот једног дјетета, хиљада и хиљада оштећене дјеце, имунопатологије људских органа, укључујући 70% трудница, здравља цијелог човјечанства? Да, у случају одустајања од вакцинације раст неких заразних болести, вјероватно се не би избјегао. Али ми бисмо у том случају спасили геном садашњих и будућих покољења и човјечанство од дегенерације, спријечили даље погоршање демографских показатеља у земљи. Међутим, и поред негативног става према вакцинацији, ја је не бих на силу укинула.

Последњу ријеч не треба да даје особље преплашено од отказа и неиспуњавања планова вакцинације у бијелој одори, већ родитељи. Они морају да се информишу и да изаберу: пошто они излажу дијете хипотетичком (претпостављеном) оболијевању од малих богиња, дифтерије, заушака, тетануса, дечје парализе; или (гарантовано) поплочавају стазу за могуће болести, које улазе у састав болести XX вијека, и ризику од дегенерације свог рода, и нека сами одлуче. Никаквих принуда и кршења људских права не би требало да буде.

Новинар: Пошто вакцине нијесу лијек за све болести, у арсеналу званичне и народне медицине, вјероватно, има и других средстава за спречавање инфективних болести и њихових компликација.

Р.С. Аманџолова: Управо тако. Али при савременој вакцино-манији та средства се не користе довољно. Људи који имају добру циркулацију крви и лимфе, без проблема пролазе оксидо-редукцијске процесе у ткивима и органима, мање су подложни инфекцијама. А то се може постићи коришћењем метода: хладно – топлих водених купки, сунчањем, масажама, физичком активношћу, фитотерапијом, правилном исхраном, и многим другим процесима. Треба се придржавати основних правила хигијене. Чак и ако неко не успије да избјегне болест, тада организам који нема поливалентну осјетљивост према антигенима микроорганизама носиће се са њом без озбиљних последица. При исправном лијечењу и познавањем механизма појаве симптома опште патологије, малих богиња, дифтерије, грипа и чак полиомелитиса, лако се спречавају њихове компликације.

raisa

 

Раиса Садиковна Аманџолова (1918-2011.) професор, доктор медицинских наука, дугогодишњи шеф катедре за гинекологију Медицинског факултета у Алма-Ати и аутор преко 150 публикација.
„Супротно од канона“ интервју из журнала „Здравље“ 2000. (Казахстан)
Вопреки канонам – Из журнала „Здоровье“, 2000 г. (Казахстан)

Извор: http://plesetsk-info.ru/dlya-studenta/privivki-i-bezplodie/

Превод: Беба Муратовић



11. 04. 2015. bebamur.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.