ДРУШТВО

АгораБеоград: Продали су Авала Филм


За ФБРепортер Ђорђе М. Лалић

AVALA FILM V K

Продали су Авала Филм

Нека се спреми
Музеј Народни
комада – један
Позориште
Победник
и победе
са Калемегданом и видиком
Без мегдана
на лицитацију
и Кнез Михајла
са коњем и тргом
Оца су му, и улицу, ионако већ продали…

Продавци Авала филма

Продаће и Авалу
и Незнаног Јунака
и све наше Јунаке
и Торњеве
Знане и Незнане…

Јер Авалу не брани ко изда Косово…

Продаће све
краљевство цело
за парче круне
под својом стражњицом
безглавници
заљубљени у себе
и своју моћ
презритељи народа
пси западних султана
које љубе
где год треба
бирани по верности
на западу излазећем сунцу
и по саможивости
славољубљу
властољубљу
и похлепи

Окцидент их шминка, тимари, дресира
и новинарлуком плаћеника
подиже на трон Србије
да Србију унизе
и распоре…

Продаће све
јер је сва власт у Србији – издајничка
оба председника, Влада и сви посланици, до последњег…
– а народ ћути

И зато…

Тражимо људе
који ће да говоре
јавно

Ако се издајници сабирају за издају
саберимо се и ми
против издајства
да кажемо истину:
Сва власт у Србији јесте издајничка

Тражимо новинара
који не крије
да је сва власт у Србији – издајничка
оба председника, Влада и сви посланици, до последњег…
Јер ако то прећути данас
сутра ће и народ да изда Отаџбину
а онда неће бити ни дна
ни дана
за нас

Тражимо новинара
јер где је новинарство уместо новинарлука
власт не може да изда
а да главу на рамену сачува
и круну на глави
до сутрашње штампе
до ноћашњег дневника

Када су нарциси трон узјахали
откровењем по Вучићу
огласише
продају Електропривреде Србије
продају Телекома Србије
продају Лутрије Србије
продају Вода, Неба и Земље Србије…
нормализацију УЧК Косова
без Србије
и Срба
и промену свести
Србима
не и освајачу
а да ништа од тога нису знали
до гласања Србије

Тако може само у земљи новинарлука
јер пред новинаром
за Отаџбину
Отаџбини одговараш:

– „Сазнали сте тек на трону
за ваш програм
распродаје свега
То орочено слепило
је ли последица ваше глупости
или зла?“

Може и са машном:

– „Господине председниче (Владе Србије)
То што сте предизборно ћутали о свом програму
све време избора,
то што сте открили распродају свега
тек када сте власт освојили
та ваша политичка далековидост
је ли ствар ваше политичке интелигенције
или вашег политичког морала?“

Али власт не питају
они близу власти…

Победи издајника
претходи издаја новинарлука
Зову их „мејнстрим“
жаргоном Империје која их је измислила

И зато тражимо новинаре
који ће да пливају против „главног тока“…

Тражимо уметника
који говори истину…
У земљи краља-издајника
министар културе – дворска луда
култура – на продају
уметност – лаже
а уметник ако ћути
шта је?

Тражимо сељака
Српског
који не да њиву
а не да ни Отаџбину
Тражимо сељака који памти
како су је преци бранили
који сме да каже истину:
Сва власт у Србији – јесте издајничка
оба председника, Влада и сви посланици, до последњег…
Они издадоше
али ја је не дам

Тражимо човека
непогрбљеног
у униформи
који сме да каже:
Сва власт у Србији јесте – издајничка
оба председника, Влада и сви посланици, до последњег…

Има ли данас српске униформе
да се боји издаје
више него власти
којој држава јесте већа него плата
која најгоре хапси
не салутира им?

Врховни им (рас)командант
докторирани
Председник Србије
хвалише се
да крши Устав
на који се заклињао
српски
ал’ поштује
устав УЧК…

Баш као судије
Уставног суда
…Србије

А тако и УЧК убице

Када немачки чиновничић
Србима прогласи:
– „Гори сте од УЧК!
Нормализујте – њихово је!“
власт се наша клања
сунцу на западу излазећем
а народ ћути
клима, ваљда, главом…

Пакао има прстенове
али нема дно

Постоји ли иједан
УЧК учитељ
да не слави отимање
к’о ослобођење
Терор као храброст?

А ми тражимо једног
Професора…
Српског…
Језика…
који сме да одржи час истине:
Косово је отето
Србија окупирана
а сва власт у Србији – издајничка
оба председника, Влада и сви посланици, до последњег…

Јер продадоше Авалу
поклонили Ушће
да Победник
поражен
заувек гледа у обелиск срама
(беше ЦК некад…)

Не може срце Београда да брани
Ко изда срце Србије
издао је
све песме народне…
и све песме грађанске
и све речи прозе…
Ко изда Косовски бој
и Почетак буне против дахија
Издао је и Његоша, и Ракића,
и Мешу, Исидору и Десанку
И град и село
И Вука и Андрића

Издаће и све будуће…

Остаћемо без Срба
који смеју реченицу
без стида да напишу
А шта је књига тада?
Шта књижевност таквог народа?

Све небеско они су пљунули
да би све земаљско
могли да продају
све што дише да би поробили
ланцима новим
лепшим
невидљивим
добровољним
– изгласаним
најсрамнијим

Ко учи нашу омладину:
Не дај земљу
Не дај небо над нама
ни оно у нама
Не дајте им небо наших књига

Како деци читају Јакшића?

И овај камен
и овај
овај
и још овај
па овај
и овај…

Има ли камен ова Отаџбина
који није на продају?

Или Авала није од камена
за који се гине

данас

Примадоне НВО
прекрстиле издају, сад је –RealPolitik
па мантрају за џак долара:
Издајничка Србија да је – грађанска
а остатак – зликовци…

Ко ће децу да научи:
Ракић је господин
Грађанство витештво
Косово ослобађало
а ови што Косово издају
– издајници…

Чекамо академика
Српске Академије
који пред народом не магли истину:
да јесте сва власт у Србији – издајничка
председници, Влада и сви посланици, до последњег…
Јер ако пастир стадо о вуцима лаже…
остаће за нама
да су пастири примали плату
уредно
и ћутке
у времену вукова
у времену издаје

Тражимо навијаче
боље од академика
Када они ћуте
док парчају Србију
ви певајте
свима
– Издали сте Србију
док не устанемо
сви да је бранимо

Тражимо спортисту
достојног навијача
који не мора да освоји свет
али не сме да остави земљу

Тражимо спортисту
који ће рефлекторе са лопте
и себе
да окрене
на Отаџбину у мраку
који ће да каже:
Јесте издаја
кад јесте издаја
без своје рачунице
о милости медија
милости богатих и моћних
милости немилосрдних
милости непријатеља

Хвали се premier Србије
на свим дневницима
позвао је бизнис Азербејџана:
„Придружите се фондовима Емирата
и Саудијаца
– купујте земље Србије…“

Зашто њиве Србије требају Саудима
а не требају Србима?

Да ли је издаја сад
и сама најава издаје
или је издаја тек кад издаја успе
и Саудијска Арабија постане власник Саудијске Србије
Као што је УЧК и власник и власт Косова
по истом потпису
власти Србије
и под истим печатом
немог народа

Када почиње наша издаја?
Да ли тек кад издајници све продају
у нашем ћутању
или је издаја што ћутимо данас
пошто су хиљаде фабрика и хектара већ продали
а нову распродају најављују?

Зато
тражимо и спортисту
који ће сад
када издајник најављује нову издају
да каже за издајника:
Јесте издајник
и сва власт Србије данас јесте издајничка
оба председника, Влада и посланици, сви до последњег…

Не гунђање
већ договор
да истином ошинемо све наше људе:
Издали смо ми
што пред издајом ћутимо
оволике године

Никакав успех ни медаља
досадашња
ни будућа
неће искупити наш мук пред издајом

Том рукавицом ошамари образ
сваког ко образа има…

да се не сакрије

Нека зна свако
ко данас ћути
да је издао
опасније од издајника…

Остаће заувек
упоредо
траг њихових недела
и наше тишине

Нека знају наши најбољи
да је издаја ћутања већа
што је човек већи
што га више људи чује
и поштује…

Тражимо историчара
који не ћути
док продају историју

Или Авала није историја?
Ни Цер
и Косово?

Нека кажу народу
историчари Срба
да ли је икада
власт српска
била издајничка?
Да ли је иједна издала к’о ова
у хиљаду година хартије
пергамента
и камена…

Памтиће Руси
после нас
да се Срби издајници нису стидели издаје
као сви остали да им кажу – издали сте
То нас је сатрло
горе од издаје

…издајника

Где родољуб издајника
не сме у очи да погледа
Тамо је родољубље
горе од издаје

Тражимо свештенике, православне,
Српске
слободне
који смеју
који ће да звоне
сваког дана
у подне
тринаест минута
да је
Сва власт у Србији – издајничка
председници, Влада и сви посланици, до последњег…
Јер небо не одбрани ко земљу изда…

Коме Карађорђе и Милош
коме Ракић и дружина
ослобађали звона Србије
ако звона данас
ћуте о ланцима
ћуте о змијама

Тражимо Цркву
Српску
на камену
која ће да звони
сваког дана
у сред дана:
„Продали сте Авалу
издали
и Авалу и Косово
горе од издајства…“
да звони
Црква
да народ устане
да не одустане

Или мисле
кад продају Авалу
кад нож зарију Курсули у леђа
остаће им Свети Сава
на Врачару
и хлеб насушни
и свагдашњи
само ако звона поћуте
још

Је ли издаја
издаја
Оци
ако Бога знате?

Не тражи се
као некад
младог Лепоја
ни ваш живот
ни јунаштво
нити страдање
већ реч
истине:

Је ли издаја
кад све дају и продају?
Је ли издаја или економија?
Је ли издаја кад пред издајом – ћутимо?

Тражимо Оца
a Оца када би питали
„Пошто кћи твоја?“
погледом би убио
до пепела горео
али не би дао…

„А пошто, Оче, Отаџбина?
Зар је мања…
Што је од туђих кћери и синова?“

Тражимо Мајку…

„Пошто син, Мајко?“

– Син?!
За Правду

„Пошто син, Мајко?“

– Син?!
За Слободу

„Пошто твој Син, Мајко?!“

– Мој Син?!
За Отаџбину

„А зашто, Мајко?“

– Зато што мој Син
није већи од свих синова и кћери
А Отаџбина су – сви
Отаџбина је – слобода
Отаџбина правда…

Тражимо…

Тебе…

Да грмиш:
Сва власт у Србији јесте – издајничка
председници, Влада и сви посланици, до последњег…

Грми
ако се не предајеш
Устај
ако се не продајеш…

Или стани
пред Огледало
Српско
и реци нам…

 razmak

Пошто Отаџбина

AVALA FILM VUCHICH cepa FIN

3 replies »

  1. Србски народ треба да што пре подигне главу. Суновраћују нас у провалију безнађа и бесчашћа они који отупеше и заборавише свој род и наслеђе, они који су поган србског рода, док умртвљен народ погиње главу од силине окрутности.
    Молим да се успавани, слободарски дух прене и захвати наше душе поплавом љубави према свом роду!

    Свиђа ми се

  2. Свака ствар и свако живо биће на овом свету, по вољи Господа, имају свој век трајања. Авала филм, под вишедеценијском управом Ратка Дражевића, чувеног комуњарског олоша и преваранта (да не кажем и нешто оштрије), а у славу тииите као највећег сина нашијех народах и народности и комуњарске банде и њихове диктатуре над Србством. У том тзв. филмском фонду АФ (42о играних филмова и преко 600 документарних филмова) десило се неким чудом и неколико добрих филмова , а све остало је јевтина комуњарска пропаганда. Међутим, са становишта историје културе, све је то део филмографске историје и требало је све то у том смислу заштити и осигурати.
    Поред тииите и „осталијех комуњарах“ највише користи од АФ имали су разноразни режисерчићи узимајући лову за снимање углавном безвредних филмова, и остали актери у прављењу тих филмографских тзв. остварења. И, наравно, већ дуже време највећу корист имају они махери који бесправно и без плаћања накнада за коришћење ауторских права врте те филмове и филмчиће по својим тзв. кабловским студијима (нпр., Пинк, Гранд и ко зна ко све још). За АФ жале, наравно, и режисери који су изгубили још једну прилику да путем таквих предузећа наснимају своје накарадне антисртбске умотворине (као разни марковићи, бајићи, драгојевићи и ини).
    У стечајном случају АФ све је јасно ономе ко хоће да му буде јасно. Држава је била највећи појединачни акционар и највећи поверилаца АФ. Кад је АФ упао у блокаду 2011. г. проблем је било могуће лако решити: с обзиром да је држава многима унаптраг неколико деценија опраштала потраживања по основу услуга јавних предузећа, могла је то учинити и АФ, а могла је извршити и докапитализацију и тако спасти предузеће које никада није било рентабилно, јер је било комуњарска пропагандна институција у суштини. Тако је у складу са законом над АФ отворен ликвидациони, па стечајни поступак. Нико од поверилаца нити од акционара није искористио могућност реорганизације АФ и онда је стечајни судија сасвим законито морао прогласити продају АФ. Стечајни управник АФ је била Агенција за приватизацију и она је организовала и акуцијску продају АФ.
    Држава није благовремено заштитила филмски фонд АФ, који је био на чувању у Кинотеци, тако што би Кинотека предложила Скупштини да донесе закон о том филмском фонду као културном добру од националног значаја. Тиме би тај фонд био изузет из стечајне масе. То је било изводљиво и са аспекта намирења стечајних поверилаца АФ, јер је стечајна имовина АФ неколико пута већа од потраживања стечајних поверилаца, па би се повериоци могли намирити и без тог дела имовине. Међутим, држава то није учинила. Стечајни судија је тако морао продати АФ као стечајног дужника са имовином коју је пописала и регистровала Агенција за приватизацију као стечајни управник.
    Тако је АФ продат 22. о. м. једином учеснику на аукцијској продаји предузећу „Филмски пут“ доо Београд. Било је правно могуће да се на аукцији региструје више учесника, али их није било. Тако је купац на законит и тржишно легалан начин купио оно што је било изложено продаји и њему се не може апсолутно ништа замерити у том смислу. Свако има право да купи за новац којим располаже оно што је за продају. Купац, такође, нема никаквих обавеза да настави са регистрованом филмском делатношћу бившег АФ, а са филмским фондом као делом купљене имовине може да ради оно што процени тржишно могућим и профитабилним. Ово је сурова истина, али купац не сноси никакву одговорност за оно што надлежни пре продаје нису учинили оно што би можда било од ширег културног интереса нације.
    Купац, такође, има право да настави са коришћењем јавног земљишта од око 37 хектара на Кошутњаку, које је у државном власништву.
    Од оваквог развоја ситуације са коначног продајом АФ направили су медијску халабуку они наведени режисери и они медији који су већ од раније на страни оних сила које врше извесну уравнотежену дестабилизацију постојеће власти из интереса који су познати само организаторима те дестабилизације. (Да се разумемо, ја нисам поборник ни једне власти, а нарочито не ове напр`дњачке, која врши коначну продају свега што је остало у власништву државе и нације, него само износим свој лични став о овом питању…)
    Напомена
    Агенција за приватизацију као организатор аукције продаје стечајног дужника била је дужна да провери податке о регистрацији и правном статусу купца стечајног дужника. У сваком случају, ко год да је купац АФ, урадио је то по закону и исплатиће званично утврђену почетну цену аукцијске продаје. Макар купац био и панчевачки таксиста – он је сада власник АФ. Законом није забрањено таксистима као власницима уредно регистрованих фирми да купују друга правна лица без обзира на њихов статус. (Међу нама, мислите ли да би тзв. режисер крадош бајић био бољи власник АФ од неког таксисте из Панчева?)
    Не треба ширити неистине: купац АФ није купио јавно земљиште које је користио АФ, јер оно није било предмет продаје. Земљиште се може превести у грађевинско само ако држава то дозволи. Међутим, грађевинско земљиште има своју тржишну цену.
    Мени лично у начелу ми не сметају таксисти из Панчева нити из било којег другог места. Па ми не смета ни то ако је неки таксиста из Панчева по утврђеној цени купио АФ. У тржишном концепту неолибералног капитализма све је на продају и понуђену робу има право да купи свако ко има има интереса и новаца за то.
    А ако говоримо о сметању – мени смета, нпр., то што надлежни државни органи нису благовремено утврдили да ли филмски фонд АФ представља културно добро и изузели га из стечајне масе ако јесте културно добро. И, наравно, потпуно сам против неолибералног капитализма, постојећег дивљачког концепта транзиције у Србији и продаје за багателу свеколике државне и народне имовине у Србији. Али ми смо изборима, кажу, легализовали концепт мондијалистичког, евроатлантског растурања Србије као државе и Срба као нације…

    Свиђа ми се