АКТУЕЛНО

СТИГЛО И У СРБИЈУ: Градња куће за само један дан (квадрат око 190 евра)


Технологија брзог грађења објеката стигла до наших простора. Плоче већ садрже изолацију, па нема прљавих бетонских радова. Панели су се одлично показали на екстремно хладним температурама.

ФОТО: Вечерње новости

ФОТО: Вечерње новости

Да изгради кућу за један дан, не залива плочу и плаћа мајсторе који ће радити месецима – сан је сваког домаћина.

Овај сан је лако остварив, јер је таква технологија већ измишљена и годинама се примењује у Канади, САД и Русији, а однедавно и код нас. Ради се о грађевинским панелима који већ имају уграђену изолацију, димензије се праве по поруџбини и склапају за један дан!

То значи да за 10.000 евра може да се добије кућа од 50 квадрата. Материјал је јефтин, јер је у носиоцу конструкције стиропор, па се не ради додатна изолација.

– Сип панел је врста готових грађевинских плоча за монтажну градњу – каже инжењер Игор Царевић.

– Плоче се састоје од изолационог материјала у сендвичу између две снажне облоге, а у градњи се међусобно повезују дрвеним гредама. Управо захваљујући томе што већ имају изолацију, скраћује се време изградње.

Ова технологија је осмишљена тридесетих година 20. века, али је заживела тек када је пронађен начин да се направе панели, па су овакве куће почеле да се граде почетком новог миленијума. Ови панели су се одлично показали на екстремно хладним температурама, јер када постигну извесну температуру – не морају да се догревају.

– Довољно је мало енергије да се угреју, а пошто зидови нису бетонски, не пропуштају топлоту – објашњава Царевић.

– Одлично реагују и на екстремним врућинама, пошто се просторије лако охладе.

КВАДРАТ ОКО 190 ЕВРА

Најпопуларније куће од сип панела у Србији су од 60 квадрата. Оне су најтраженије због економске ситуације, а велика предност је што могу лако да се дограде и прошире.

– Оквирна цена је од 190 евра по квадрату, а купац добије кућу у сивој фази – каже Царевић.

ФОТО: Вечерње новости

ФОТО: Вечерње новости

Куће се брзо граде, јер се зидови секу по задатим мерама још у фабрици, а на лицу места се склапају дрвеним гредама или челичним конструкцијама. Панели могу да буду дебели од 124 до 224 милиметара. Дебљина панела од 15 сантиметара замењује зид од цигле дебео 150 сантиметара.

Највећа предност је што нема бетонских и земљаних радова, као ни спорих прљавих послова, па се кућа заврши буквално за један дан. Када се у фабрици направе панел-плоче на терену није потребна дорада. Панели су еколошки чисти па се често користе у изградњи медицинских објеката. Могу лако и да се дограђују. Прве такве куће у Србији изграђене су у Бачкој.

———-

КОМЕНТАР СА ФЕЈСБУКА:

„И шта буде када се стиропор који је носилац конструкције разгради? Пре пар година сам имао прилике да видим како изгледа бетонски зидни панел испуњен стиропором. Панел који је израђен негде крајем осамдесетих. После око 25 година стиропор је потпуно нестао. Па изволите.

Друга ствар су ОСБ плоче које се у тексту не помињу, а које су остатак овог „сендвича“ и садрже лепак који садржи свакојаке отрове, између осталог и формалдехид.

Формалдехид има дуго полувреме емисије од 4,4 година, и док за то време испарава доказано је веома штетан, иритира очи, дисајне путеве и високо је канцероген, изазивач је мутагених промена. То су основне ствари. Форалдехид је иначе основа раствора формалина (формалдехид+метанол+вода) којим се балзамују лешеви. Врло запаљив, чије су паре у додиру са ваздухом експлозивне.

Још једна подвала са запада за смањење популације међу сиротињом.

—–

30. 04. 2015. Вечерње новости/СРБИН.инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

7 replies »

  1. U tekstu se govori u „senvic panelima“, kao velikom novitetu. E pa da se zna i ovo. Sredinom 1980-tih godina XX veka, bio sam tvorac programa izrade kuca od prefabrikovanih elemenata, odnosno sendvic panela, a koje smo ugovorili za prodaju u SAD. Otisla je prva kuca, kao demo model, i posle postavljanja, pocelo je drvo da se susi!?, pa su se pojavile pukotine. Nije bilo dovloljno osuseno u fabrici pre izrade sendvic panela, pa su se tako za vjeki vjekov, nase kuce proizvedene u preduzecu „Velimir Jakic“ iz Pljevalja, nasle na crnoj listu i to je bio kraj. Uspeli smo time, da se svi nasi proizvodjaci prefabrikovanioh kuca nadju na toj listi. Inace, ja sam 40 godina radio izvoz nasih roba u zemlje N.A.F.T.A. (North American Free Trade Act), t.j S.A.D., Kanada i Meksiko. Nase kuce su imale izolaciju od kamene vune, i svi drugi materijali, koji su korisceni u gradnji kuca, su bili u skladu sa odgovarajucim standardima kojj su vazili u N.A.F.T.A.

    Свиђа ми се

  2. Čitam i ne verujem koliko naš narod ne prihvata ništa novo. Normalno da treba da uradite temelj, plivajuću ploču ili trakasti u zavisnosti koliku kuću želite, ali je i činjenica da nema skupih dnevnica nazovi majstora, zidanja, malterisanja, izlivanja greda , tavanica, rogovi, krov….to traje mesecima…. ŽIVIM U OVAKVOJ KUĆI 14 GODINA i vrlo sam zadovoljna, od termo i hidro izolacije do potpunog komfora….

    Свиђа ми се

  3. O cemu lupetaju ovi novinari, pogledajte u Kanadi, Rusiji i svugde gde se postavljaju ove kuce mora da bude temelj ako se zeli trajno odrzavanje kuce! Bez temelja ona je nista, tj.brzo se haba i trune!

    Свиђа ми се

    • Dobar dan Mico i Peco. Interesantni su svi komentari (za i protiv) montaznih kuca, pa su time i tacni a i netacni. Pokusacu i ja sa sto kracim komentarom da pokazem i svoje misljenje o ovim, u Srbiji ne bas aktuelnim kucama. Istina je da su kuce od kamena i cigle dugotrajnije, tu nema govora, ali su isto tako i mnogo skuplje i neprakticnije. Svi mi pricamo o kucama koje kao treba da traju vekovima, sto je malo netacno u danasnje vreme. Sve te stare kuce se danas ruse i grade nove, jer se generacijski potrebe i ukusi menjaju. I jedna i druga vrsta kuca mora da stoji na nekoj stabilnoj bazi, da li je to u vidu temelja ili u vidu potpornih stubova (kao sojenice na vodi) nije bitno. Najbitnije je da ta baza bude cvrsta i stabilna, jer i zidovi od cigle mogu da popucaju ako temelj nije postavljen na cvrstoj zemlji. Sto je tice stetnih materijala, tu je opet pitanje izbora sta i kako cete koristiti za taj isti gradjevinski materijal. Dokazano je da sve nase kuce od takozvanog (u predhodnim komentarima pomenutiog termina) betona imaju vlagu, sto znaci da su isto tako stetne za zdravlje, pa se sada dodaju stiroporne izolacije sa spoljasne strane, ne bi li se poboljsala termicka vrednost i popravio kvalitet vazduha. Isto tako ako je montazna kuca sagradjena na pravilan nacin, po zacrtanim standardima, nece biti kancerogena, a termicki ce biti mnogo zahvalnija od bilo koje betonske kuce. Na svakoj montaznoj kuci treba da postoji vazdusna barije izmedju boravisnog prostora i same konstrukcije zida, koja se nalazi odmah iza gipsane ploce, a time sprecava cirkulaciju vazduha, vlage i bilo kojih isparenja. Ocigledno je da Golf iz Mexica nece biti kvalitetan kao Golf iz Nemacke, a tako ni kuca sagradjena od strane neiskusnog graditelja nece biti kvalitetna kao i kuca od proverenog proizvodjaca. Trajnost svih kuca zavisi od odrzavanja istih. neke su skuplje, neke jeftinije, neke trajnije, neke manje trajne, ali to ne cini jedne bolje ili losije od drugih. Kvalitet zavisi od proizvodjaca, a i jedan i drugi oblik izgradnje su prihvaceni sirom sveta.

      Свиђа ми се

  4. „Највећа предност је што нема бетонских и земљаних радова…“

    …sto ce reci da nema ni temelja! … 🙂
    …bas bi voleo jednu takvu da vidim direktno polozenu na livadu

    Prevedeno – novinari opet lupetaju kojesta…

    Свиђа ми се