АКТУЕЛНО

Маја Тешић: Жена која је била уметност – Маја Плисецкаја (фото, видео)


cecil_beaton_maya_plisetskaya_1964

фото: Cecil Beaton – Maya Plisetskaya 1964.

ТАСС је пренео вест да је данас, другог маја 2015. године преминула балерина Маја Плисецкаја.
Рођена је 25. новембра 1925. године у Москви. 1934. године примљена је у Московску кореографску школу. Њено школовање пратио је рат. Први пут је заиграла на сцени Бољшој театра 1941. године, а у ансамбл је примљена 1943.

Маја Плисецкаја одиграла је вероватно све балетске главне улоге. Одиграла је и улоге постављене посебно за њу, улоге које се данас већ сматрају класиком.

8

Балет Кармен – свита поставио је Алберто Алонсо, музику Бизеове опере балету је прилагодио велики руски композитор Родион Шчедрин, супруг Маје Плисецке.

Балет Ана Карењина постао је ремек дело уметности.

Морис Бежар поставио је специјално за Мају балет Болеро – нешто што до тада није виђено.

Критичари су говорили да се у Лабудовом језеру њене руке претварају у крила. У публици у Бољшој театру шапутало се да делује као да на рукама има по два зглоба више него други људи.

Само је изгледала као други људи. Маја Плисецкаја била је створена од уметности. Она је била уметност.
1975. године играла је Жизелу, Одету и Одилију – улоге које се играју у младости. Имала је педесет година. И тада је била млада. Критичари су истицали да не воли фуете. Али, само је она могла да изненади кораком више, изласком из непредвиђеног сценског џепа, само је она могла да промени класични балет тако да он буде исти, а другачији.

До седамдесете године играла је Сен-Сансовог Умирућег лабуда. Једнако прецизно, једнако надахнуто и једнако ненадмашно.
Све ће новине наредних дана набрајати њене улоге и њене награде. Писаће се о њеној књизи „Ја, Маја Плисецкаја“. Писаће се и о балетској трупи Руски краљевски балет коју је она основала. Свака земља на свету ће тражити податке о њеним гостовањима, посетама. Писаће се о телеграмима саучешћа, присутнима, ожалошћенима…

МАЈА ТЕШИЋ Аутор и преводилац СРБског ФБРепортера

МАЈА ТЕШИЋ
Аутор и преводилац СРБског ФБРепортера

А ми ћемо се сетити да је публика више сати стајала после завршетка балетских представа када је она играла. Запослени у Бољшој театру већ би тканином покривали златне украсе ложа и галерија, а публика би стајала, пљескала и чекала. Појавиће се још једном. И још једном. Аплаузи упућени Маји Плисецкој после сваке представе били су још једна представа. Били су то изрази дивљења и оданости. Она је излазила пред завесу, подизала руке, а са горњих галерија су падале завесе цветова. Свака њена представа завршавана је тако што је ходала по тепиху од цвећа.

Подсетићемо и на то да је у балету Ана Карењина по први пут коришћено блиц светло и филм који приказује воз који одлази. Гледаоци нису могли да докуче да ли бржи светлосни ефекат или ритам њене игре. На премијери Ане Карењине учесници нису могли да се врате у дубину сцене, од корпи са цвећем за њих није било места.

Људи каква је била Маја Плисецкаја не умиру. Умиру они који падну у заборав. Она се придружила својим ученицама и својим наставницима, својим кореографима и партнерима и негде праве ново позориште. Срећа је бити рођен после њих, гледати их, дивити им се и сећати се. Балетска публика широм света сећаће се Маје, највеће од највећих, жене која је била створена од уметности. Жене која је била уметност.

Плисецкаја

2. 05. 2015. за ФБР пише Маја Тешић, приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. Мајо, хвала од срца за ово сећање на јединствену царицу балета, Мају Плисецкају!
    Колико ли је нас широм света остало за цео живот везано вечном љубављу према савршенству покрета у балетској уметности захваљујући управо Маји?!

    Свиђа ми се