ДРУШТВО

Још се помиње „стандард“ и „леп живот“ у време комунистичког злочинца Ј.Б.Тита – А овако је било…


СНО „СРБИ НА ОКУП“ Косовска Митровица
4. маја 2015.

Све што је „највећи син наших народа и народности“ правио, правио је од кредита. Кредит Њемачке који је у ствари био ратна репарација он је отписао и прихватио да 320 милијарди марака не буде одштета него кредит с грејс периодом од 15 година. Отплата је почела ’87. кад и сва пропаст. Значи отписао је ратну одштету и прихватио то као кредит који и дан данас СРБИЈА враћа, јер је правни насљедник Југославије. Нама је уништио наредних 50 година. 80 посто Хрватске и Словеније изграђено је баш од тог кредита, који Срби враћају и враћаће.

Одбивши понуђено учешће у Маршаловом плану обнове послијератне Европе, Југославија почиње да се укључује у источни блок. Мада на западним јаслама, совјетским сателитима почиње да помаже обилато, све у знаку пријатељства. Албанији даје неколико фабрика, железничку пругу и знатну новчану помоћ, а Бугарској опрашта репарације. Румунији, Чехословачкој и Пољској испоручује 17.000 тона жита!

У периду од 1949. до 1955. године Југославија је добила, а требало је само СРБИЈА, укупно 1.812.000.000 долара, што је за ондашње прилике огроман новац, јер је долар из 1952. вриједио 4,4 пута више него данашњи. Како је новац дијељен – знају архиве. Према неким сведочењима актера тадашњег доба, све је рађено намјенски.

САД су 1954. дале 20 милиона долара. Од овога је за изграђена лука Копар и железничка веза Копра са Љубљаном. Динарска противвриједност од 1,3 милиона тона жита била је намењена за изградњу Јадранске магистрале. И тако редом …

САД су такође дале лично Титу око 100 милијарди долара за очување његове тираније као и за куповину информација од рата па до његове смрти.161

Долари са Запада углавном су се сливали у западне крајеве земље. Позајмице, кредите и камате отплаћивали су сви, сходно удјелу становништва републике и њеном друштвеном производу. Формула западне политике „одржати Тита изнад воде“ изгледа да је одговарала формули братства и јединства: сви смо дужни, али су неки вриједнији па имају више и треба их зато наградити.

Уследио је низ закона којима „народ“ одлучује о расподели и пресељењу државних добара, а веру у нову власт крунише дарујући јој готово неограничена овлашћења.

Судбину погона опредељивале су углавном констатације „Југославији је потребно“, па се тако наједном у државним рукама нашло 82 одсто цјелокупне индустрије. Задаци су се дијелили, примјерице, овако: Бироу за реконструкције Генералне дирекције савезне индустрије мотора наређује се да направи пројекат домаћег трактора точкаша, са ослонцем на „политичку свијест, национални понос и ентузијазам“. У том стилу слиједи изјава Андрије Хебранга, тада предјседника Савезне планске комисије, да се индустрија Србије између два рата најбрже развијала и да, у започетом планском периоду, треба да има најспорији раст. Политика споријег привредног развоја Србије услиједила је само мјесец дана послије иступа Благоја Нешковића у којем је критиковао и реалност откупа, тврдећи да то није план Србије, јер је донет без њеног учешћа.

Било како било, национални доходак, индустријска производња и буџет НР Србије су остали на нивоу 1948. године. Све инвестиције су биле готово стопиране, а сукоб са Совјетским Савезом дочекан је у Србији с гладним устима. Јер, на удару су најприје били погони за производњу хране.

До 1949, из Србије је однето тридесетак млинова, неколико крупара, уљара и шећерана. „Помор млинова“ задесио је још у то време Суботицу („Маргит“), Бачку Тополу („Србија“), „Моравицу“ из Старих Моравица, „Задари“ из истог места, Чантавир („Дожа“ и „Кирхенмајер“), Кикинду („Ленхард“ и „Доби Јанош“) … Пресељени су највећим дијелом у Босну и Херцеговину, седам млинова је однето у Хрватску, неколико је стигло до Македоније и Црне Горе, а Задружни млин из Кањиже завршио је чак у Албанији.

После хљеба најважнији је кров над главом, па су од бројних српских циглана пренијете 4 механизоване. Комплетна производња намештаја „Гај“ из Панчева пресељена је у Црну Гору, а прерада дрвета „Полет“, у којој је радило седам стотина радника, у Хан Пијесак. Фабрика намештаја „Шипош“ је, такође, удомљена у Албанији.

Из Србобрана је однета електрична централа у неко мјесто код Крања, а из Панчевачке електричне централе однета су два дизел мотора и гатер у Никшић. Исто су прошле и централе из Ловћенца и Зрењанина. Сличне судбине су били и произвођачи хемијске индустрије. Године 1946. из Суботице је у Осијек пренијета фабрика сапуна, следећег љета, такође из Суботице, у Загреб бива пресељена фабрика батерија „Југотипер“.

gorenje_panorama.5174340

Ко данас не познаје „Горење“? А ко зна да су Горење изградили пошто су тамо преселили продукцију из Ободина у Никшићу?

Графичка индустрија је доста огољена. Поједини уређаји и машине су однети из 16 штампарија, ау цјелини је дато 6. Опет је једна од њих завршила у Албанији. Крађа стољећа задесила је такозвану „грану 117“. Пресељене су: Фабрика ножева браће Јанез из Руме, у Сарајево је стигла Суботичка Ливница (три стотине вагона опреме и материјала), Кулска фабрика плугова ПОЛИХЕМ и Варге, фабрика сатова из Апатина, а „Југоалат“ је из Новог Сада доспио у Требиње.

Према свједочењу инжењера Драгојла Ивановића, августа 1950. године су из Министарства пољопривреде Југославије наредили телефоном да се цијела ергела преда Словенији – без накнаде. Инжењер је бар покушао да се распита ко је у Србији дао сагласност за такву одлуку. Испоставило се да у Министарству пољопривреде Републике о томе нису ни обавјештени, али да су, ипак, оћутали: „Предајте је кад је тако наређено.“

Тих година је из Србије у друге републике пренето опреме у вриједности од 74,170.143 динара, или 44,2 одсто више него што је у њу допремљено. За само двије године неповратно је реквирирано 45,415.070, а удијељено тек 26,228.598 динара! Већ током 1947. забиљежени су следећи преноси: из Комбината врења и шећера Београд две парне машине додијељене су Креки, Фабрика вагона из Краљева упутила је предузећу „Тито“ у Сарајеву 4 струга, а из Фабрике хартије у Чачку пребачене су двије локомотиве зеничкој жељезари

Судећи по архиву Председништва Владе ФНРЈ, током 1948. из Србије су пренијети и неки погони „савезног“ значаја. На примјер, млин чекићар из зрењанинског „Луксола“ у сарајевски „Лекобиље“; двије пресе из београдског Предузећа за дубинска бушења, без назнаке примаоца; велика количина материјала, сврстана у 37 ставки, из жељезаре у Смедереву у „Елку“ – Загреб; 3 котла и још три друга уређаја из Фабрике вунених тканина Вучје у Белишћу; уређаји за производњу цемента из Беочина у Сплит.

Из Србије су пут Марибора, Крања, Љубљане ишли возови натоварени опремом за производњу камиона „Пионир“, уређајима за ваљање жица и трака, алатних машина и чега све не … Чак је и 8 српских фабрика дало опрему за зенички „Нови живот“ смештен у зеничком затвору, за производњу бицикла и шиваћих машина. Из земунског „А. Ранковић „пренети су 6 пећи и један кран у мариборски ТАМ, а читава фабрика аутомобилских свјећица из београдске Индустрије прецизне механике отишла је у Индустрију аутоприбора Брчко.

У архивској грађи нису пронађена рјешења о преносу опреме између фабрика лаке индустрије, нити је регистрована вриједност уређаја. Нису унијета ни евентуална пресељења фабрика и технолошких линија проистекла из „плана за евакуацију“, разматраног у прољеће 1951, према којем би још стотинак фабрика завршило ко зна гдје, а српски капитали занавијек затрти. На срећу, широки план евакуације није остварен, а лако је могао бити потписан. Судећи према записницима Координационог комитета, политички врх Србије се чак, у принципу, није ни супротстављао предузетим мерама, укључујући ту и могуће потапање Србије.

Само захваљујући руководствима неких фабрика и локалних органа који су наишли на подршку Светозара Вукмановића Темпа и Коче Поповића сачувани су београдски „Никола Тесла“, „Пролетер“ и „Борац“, новосадски „Југодент“, „Фрушка гора“ и „Петар Драпшин“, нишки „Делиград“, фабрика окова из Бачке Тополе и „Истра“ из Куле. Нису сељени ни Тањуг, Радио Београд и „Борба“, чија су нова сједишта најпре требало да буду у Ливањском пољу, а затим негдје у Далмацији.

Харангу, међутим, није избјегла војна индустрија. Највеће предузеће у прератној Југославији – Војни завод у Крагујевцу – био је током рата готово сасвим уништен. Захваљујући делимичној обнови машина и уређаја, опреми из репарација и повратку стручњака, Завод је врло брзо почео производњу неких традиционалних артикала и неколико важних система оружја. Наравно, све је било пресечено када су ти програми отишли у такозвани стратегијски простор западно од Србије. Пресељен је највећи дио Артиљеријске радионице, угашен Институт број 11, некуд је послата Оптичка радионица.

Авио-индустрија је посебан случај. Са произвођачима какви су били „Змај“, „Икарус“, „Утва“, „Рогозарски“, Фабрика аеропланских мотора у Раковици и слично предузеће Влајковића и компаније, затим „Телеоптик“, „Микрон“ и „Нестор“, београдски басен ваздухопловне индустрије и пратеће производње истицао се високим технолошким нивоом, релативно комплетним програмом, сарадњом са најистакнутијим европским произвођачима и добрим стручњацима. Већ 1920. српска авио индусртија је постала убједљиво најача у југоисточној Европи.

До 41. године Срби представљају велику и снажну групацију у Загребу. Прије свега, Срби имају институције вриједне поштовања, имају моћну организацију која се зове „Привредник“, коју је основао Владимир Матијевић, да би обезбиједио даровити подмладак у занатству. Затим, имали смо најјачу банку у Југославији, осим Народне банке, наравно. То је била Српска банка, у Јуришићевој улици. Српски банка била је једина која је пребродила крах берзе тридесетих година, када је пропала и Прва хрватска штедионица.

Српска банка, у Јуришићевој улици у Загребу, данас „Хрватска поштанска банка“

Значи, Срби су имали врло велику економску базу, а имали су и јаке интелектуалне снаге на Универзитету: председник Југословенске академије био је Србин Гавра Манојловић.

Затим, Срби су у позоришту имали серију великих глумаца који су били обожавани, носили репертоар. На примјер Љубишу Јовановића који у Загребу почиње каријеру. Ту су и Страхиња Петровић, Мила Димитријевић, Дејан Дубајић, Александар Биницки, Иво Рајић, Срби који су квалитетом својих људи могли да импонују, а не да имају инфериорну улогу, без обзира на то што је постојао латентни антагонизам клерикалних кругова и франковаца који су роварили.

Рецимо у Илиџи, где су низ великих, моћних трговина држали Срби, најбоље штофове могли сте купити у радњи „Бачић и Вурдеља“. Најфинији деликатесни дућан, био је „Брадић и Ћикара“.

Најбоља кожна галантерија у Загребу била је Милана Пуђе. И црквена општина била је врло јака, са сјајним свештеничким кадром, попут старог проте Димитрија Витковића, црквеног писца и историчара.

Исто тако Словенија. Ко данас не познаје „Горење“? А ко зна да су Горење изградили пошто су тамо преселили продукцију из Ободина у Никшићу? Или Соко у Мостару где су се градили југословенски хеликоптери и авиони, зар то не беше Икарус из Земуна? Због чега су комунисти растурили Икарус и продукцију пренијели у Мостар?

А колико су Србија и Црне Гора могле да створе капитала да је цијела продукција Горења и Соко Мостара остала у Србији и Црној Гори? Или Застава у Крагујевцу која је педесетих година од сопственог трошка набавила тада највећу металну пресу цијелог Балкана, да би се иста преса пар година касније пренијела у бродоградње Сплита, док сама Застава није добила никакву надокнаду за то? Другим ријечима: Застава је учестовала у финансији највећег бродоградња цијеле Југославије, а да није ништа добила од тога. Таквих примјера имамо доста.

Сељаци у Србији су по завршетку другог светског рата живели горе него пре његовог почетка. Јели су отприлике исту количину хлеба, али мање меса и масноће. Били су лошије одевени, а у неким крајевима, због последица ратних разарања имали су лошије стамбене услове.

Ријеч и појам биједа била је и остала, без обзира на све промјене, везана за село и сељаке. Сељацима је недостајало обуће, одјеће, соли, шећера, пољопривредног инвентара и свега осталог. Сељак је тако и послије револуције наставио да живи животом којим је живио прије рата. Међутим, поред свих обећања у првој години слободе, сељаке, бар оне који су нешто имали и производили преко својих потреба, обузимао је страх и неизвесност за своју имовину. Неспокој душе уносило је и раслојавање у самој породици између оца и сина, оца и ћерке, као и нагло одбацивање традиционалних вриједности као што су морал, поштење и славе.

А онда је уследило „партијско освајање села“. Масовни терор, малтретирања и хапшења домаћина само зато што нису имали да предају држави онолико пољопривредних производа колико је она тражила од њих. Локални активисти батинали су недужне људе, ударали им главом у зид, чупали бркове, терали их да сатима голи стоје на киши и снегу… а потом су сељаци осуђивани на вишегодишње робије, присилан рад и конфисковање целокупне имовине.

Само у првој половини 1951. године кроз КПД „Забела“ прошло је 86.000 „житара“. Ослободилачки и грађански рат у Југославији, а посебно у Србији и међу Србима, унесрећио је српско село и мирно стање замијенио немирним и неизвјесним. Са слободом, којој су највише допринели као борци, скојевци или комунисти, српски сељаци су стицали завидне положаје у партијској и државној хијерархији (обично милицији и војсци), и били захвални за то новој власти и Титу.

Скоро сваки засеок у Србији има стратиште у којем су закопани углавном цивили, жртве комунистичког режима, убијене без суђења, чије се кажњавање и данас наставља, јер још немају право на сахрану. Ово тужно поглавље историје Србије почело је септембра 1944, а тек 65 година касније држава је смогла снаге да, доста стидљиво, успостави „Државну комисију за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после 12. септембра 1944. године“ чији је задатак да утврди тачан број жртава и попише ове гробнице.

Комисију је Влада Србије основала 9. јула 2009., а тек 29. априла 2010. године, Влада је донијела одлуку о скидању ознаке поверљивости са спискова особа стрељаних без суђења. Након тог датума чланови Комисије су добили прилику да претражују архиве, па су тако у архиви БИА пронашли наредбу 1253 од 18. маја 1945. којом тадашње Министарство унутрашњих послова Демокартска федеративне Југославије прописује да локације свих гробница „народних непријатеља“ постану тајна.

Према докуметима до којих је дошла Комисија, стрељање су била планска, по директивама и одлукама тадашњег војног и партијског врха уз постојање детаљних спискова политичких и класних непријатеља које треба ликвидирати. Многи од тих спискова стрељаних су и пронађени. Разлози због којих су партизанске јединице, како је Комисија утврдила, без суђења стрељале људе и бацале тела у необележене гробнице, углавном су били идеолошки. Међутим, како показује историјска грађа коју су користили и чланови Комисије, жртве су биле и они за чију су се имовину интересовали тадашњи војни и комунистички лидери, чак и они који су носили иста имена као „народни непријатељи“, па су убијени због замене идентитета.

Тако је, на пример, настрадао Радислав Радић рођен 1921. у селу Доња Мутница, који се звао исто као председник локалног равногорског одбора. Иако су припадници Озне (Одељења за заштиту народа) утврдили да су Радића стрељали грешком, само су дописали у списак убијених, до кога је дошла Комисија: „И он је био непријатељ данашњице“, што је била формулација за све особе стрељане због замене идентитета .

Међу жртвама су, како се види у откривеним списковима, била и дјеца уз чија је имена уписивано да су били припадници покрета неистомишљеника, као на пример „ДМ“, што је значило да су припадници, симпатизери, или најчешће само чланови шире породице припадника Југословенске краљевске војске у отаџбини, чији је командант био ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Међу стрељаним је било и много жена уз чија је имена најчешће уписивано „шпијунка“, „јатак“ и „проститутка“. Докази да су некада убијања била мотивисана безочним користољубљем налазе се у списковима жртава, поред чијих је имена тачно наведена и њихова имовина, која је касније, како су утврдили законски наследници жртава, прешла у руке тадашњих моћника.

Пронађене су и „Књиге стрељаних“, које је под тим именом Озна водила, а у којима су имена људи из појединих тадашњих округа Србије убијених без да је против њих поведен било какав судски поступак.

15 replies »

  1. Na svu sreću Srbija je sada samostalna država, slobodna od Tita i neovisna od drugih republika koje su je „kočile“. Sama gradi svoju budućnost, sama se zaduženje za dobrobit srpskog naroda, desetak puta više nego prije 90-ih.

    Свиђа ми се

  2. Свемоћни западно-европски и амерички тријалисти и
    њихова дугорочна политика на Балкану – “Long Term Policy”

    Имајући у виду да су англо-америчке атомке ступиле у дејство 1945. године и
    да су окончале Други светски рат. Такође, имајући на уму да су англо-американци у току Другог светског рата организовали своју шпијунску мрежу у Европи и да су створили план за дугорочну политику “Long Term Policy”.
    Од нарочитог значаја су Ајзанхауверови разговори на митингу са извесним представницима свемоћног тријалистичког естаблишмента у Сједињеним Америчким Државама који је одржан у Денверу 1952. године, на којем
    је дословно рекао:

    „На крају 1946. године ми смо имали највећу војну силу коју је свет икад упознао. Ми смо били у положају да захтевамо на томе да правда буде задовољена за извесне народе, посебно Балтичке, Пољаке, и на Балкану…“ (Види: Why Ike didn’t capture Berlin: An untold story, U.S. News & World Report, April 26, 1971 – „Зашто Ајк није заузео Берлин…“).

    Познато је да се Броз срео са Ајзанхаувером у Америци и да је раније разобличен као агент Хитлеровог АБВЕР-а, Павелића и Кватерника, римског катoличког института Интермаријума, Коминтерне и егнглеских и америчкиих обавештајних сервиса. Такође, познато је да је Броз уочи Другог св. рата из Париза послат у Југославију у својству енглеског обавештајца са фалсификованим канадским пасошем број 32829, под именом натурализованог Канађанина – Спиридон Мекас (Види: Stevenson, William. A man called intrepid – „Човек звани неустрашиви“, New York – London 1976).
    Што се тиче Брозове повезаности са Хитлеровим АБВЕРОМ годинама пре нацистичке окупације Југославије, позната је изјава чувеног немачког обавештајца Бернарда Емскоттера на судском процесу у Хамбургу 1946. године, која дословно гласи:

    „Тито је био наш агент. Зато је Отсек за Балкан, Министарства спољних
    послова Трећег Рајха, убацио Тита Преко Швајцарске у Југославију. Наши
    стручњаци сматрали су да се морају активирати све расположиве снаге против
    монархиста и српске династије, снаге на чијем се челу доцније појавио
    Михаиловић…“ (Види: The Chicago Tribune, 6. June, 1946; The New York Evening
    Sun, 12. June, 1946).

    Није ми намера да се свестраније и детаљније упуштам у опсежну библиографију и литературу у вези бившег југословенског робовласника Јосипа Броза Тита, крвавог диктатора по милости Ватикана, поклоника св. Госпе Фатимске, Папиног хаџије, Пилигринског фратра, Малтешког витеза, почасног Каноника цркве св. Јеронима у Риму, наци-фашистичког и усташког сарадника у току Другог св. рата, који је био еконмски успешан у реализацији марксистичког вишка вредности, када је морао продати преко милион и пет стотина хиљада својих најбољих радника и стручњака капиталистичком западу, од којих су на нашу жалост великим делом били понижени и обесправљени Срби (Види: „Tages anziger“, Zürich, Швајцарска од 30 марта 1971; Hrvatski tjednik “Danica”, Chicago, Illinois, 29. rujan/September 1971; Аnte Jeric, “Svice”, No. 135, New York, 1971; Урош Зоњић, Под командом војводе Павла Ђјуришића, Windsor, Ontario, Canada, 1990, стр. 100; Фински политичар – Јосипу Брозу, “Слобода”, Oрган СНО у Амирици, бр. од 9. септембара 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.; Владимир Дедијер, Иза закључаних врата – Случај „Илекове торбице“, „Дуга“, Београд, бр. од јула-августа 1987; Stephen Clissold, Whirlwind, London, 1949).

    Од нарочитог значаја, по томе што садржи су чланци и дела о крвавом југословенском робовласнику и диктатору Јосипу Брозу Титу , која су публикована у извесној информбировској публицистици у Бугарској, Румунији, Мађарској, Пољској, бившем Совјетском Савезу и бившој Чехословачкој, која је данас врло тешко доступна.

    Ево тих наслова:

    1. П.К., СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ОФИЦИРА, ПОДОФИЦИРА И ВОЈНИКА СТУПА У ИЛЕГАЛНУ БОРБУ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР, Број 10 од 1.X.1945.
    2. Димитријевић, УДБА УВОДИ МИЛИЦИЈУ У СВОЈЕ КРВАВЕ ЗЛОЧИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Орган Југословенских комуниста
    полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1. X. 1949.
    3. Наслов: ТИТОВА КЛИКА – БАНДА ПОЛИТИЧКИХ УБИЦА, „Под Заставом
    Интернационалзма“, Број 10 од 1.X.1949.
    4. Михаљ Селеши, ФАШИСТИЧКИ ТЕРОР ТИТОВАЦА, „Под Заставом
    Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    5. Наслов: КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПЛАНОВИ ТИТОВЕ ФАШИСТИЧКЕ КЛИКЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X1949.
    6. Наслов: УНИШТИТИ ТИТОВСКУ ШПИЈУНСКУ БАНДУ – ЗАДАТАК ЈЕ КПЈ КОЈА СЕ УСПОСТАВЉА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    7. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, – „Под Заставом Интернационализма“, број 10 од 1X.1949.
    8. Наслов: ВЛАДА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ РУМУНИЈЕ ЗАХТЕВА ОД ТИТОВЕ КЛИКЕ ДА СЕ ОПОЗОВЕ ИЗ РУМУНИЈЕ ШПИЈУН ЛОМПАР, „Под Заставом
    Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    9. Наслов: ИЗБАЦИВАЊЕ ПРЕДСТАВНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ФАШИСТА ИЗ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    10. Добросављевић С., РАДНИЦИ ПРИМЕЊУЈУ СВЕ НОВИЈЕ ФОРМЕ БОРБЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    11. З.С., РАДНИЦИ МАСОВНО НАПУШТАЈУ РОПСКЕ РАДОВЕ У КАМЕНОЛОМИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    12. Наслов: ОКО 150 ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ШПИЈУНИ ОД 1941 ГОДИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број
    10 од 1.X.1949.
    13. Наслов: УПРАВЉАЧИ ЈУГОСЛАВИЈЕ – АГЕНТИ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    14. Наслов: ШПИЈУНСКЕ ВЕЗЕ ТИТОВАЦА И АНГЛО-АМЕРИКАНАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    15. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ЈЕ ОДАВНО ИЗДАЛА ИНТЕРЕСЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    16. Џон Смит, ДОШАО, НИШТА НИЈЕ ВИДЕО А НАБРБЉАО, „Под Заставом
    Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    17. Наслов: РАСТЕ НЕЗАДОВОЉСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРОТИВ ТЕРОРА ТИТОВЕ БАНДЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од
    1.X.1949.
    18. Б.К., ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА СТАВЉАЈУ СЕ НА ЧЕЛО БОРБЕ РАДНИХ СЕЉАКА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од
    1.X.1949.
    19. Наслов: СА СУДСКОГ ПРОЦЕСА ЗЛОЧИНЦУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА – РАЗОБЛИЧЕНЕ ВЕЗЕ ТИТА, РАНКОВИЋА И ДРУГИХ СА ШПИЈУНСКОМ СЛУЖБОМ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    20. Наслов: ОДЈЕЦИ ПОВОДОМ СУЂЕЊА АМЕРИЧКО-ТИТОВСКОМ ШПИЈУНУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    21. Јакуб Борман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    22. Наслов: КРАХ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ПЛАНОВА У МАЂАРСКОЈ – РАЗОБЛИЧЕНИ СУ ШПИЈУНИ ИЗ БУДИМПЕШТЕ И БЕОГРАДА, „Под Заставом
    Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    23. Громико А., НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    24. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ ДОЛАЗЕ КАО ВОЈНИ ИНСТРУКТОРИ У ЈУГОСЛАВИЈУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    25. Наслов: ТИТОВА ФАШИСТИЧКА ВЛАДА ПРИСТУПА АГРЕСИВНОМ СРЕДОЗЕМНОМ ПАКТУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од
    15.X.1949.
    26. Наслов: НОВИ СНАЖНИ УДАРЦИ ПО ФАШИСТИЧКОЈ КЛИКИ ТИТА И РАНКОВИЋА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    27. Наслов: НА ЗАСЕДАЊУ ОУН ШПИЈУНИ КАРДЕЉ, ЂИЛАС И БЕБЛЕР УКЉУЧИЛИ СУ СЕ У ГЛАСАЧКУ МАШИНУ САД, „Под Заставом
    Интернационализма,Број 11 од 15.X.1949.
    28. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА,
    „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15X.1949.
    29. Пејновић, МОБИЛИСАЊЕМ СЕЉАЛКА НА КОНКРЕТНИМ АКЦИЈАМА, ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА ПОСТИЖУ ДОБРЕ РЕЗУЛТАТЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    30. „Фрушкогорац“, У СРЕМУ – КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ, „Под Заставом
    Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    31. Наслов: ИЛЕГАЛНЕ ОМЛАДИНСКЕ ГРУПЕ АКТИВНО СЕ БОРЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    32. С. М., ЖЕЉЕЗНИЧКИ РАДНИЦИ ПРЕЛАЗЕ НА НОВЕ ФОРМЕ БОРБЕ, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15.X.1949.
    33. Наслов: НОТА ВЛАДА ЗЕМАЉА НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
    ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ФАШИСТИЧКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    34. Наслов: ИИ КОНГРЕС КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ ТРСТА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    35. Наслов: ПЕТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА ОД СТРАНЕ СОВЈЕТСКЕ АРМИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од
    15.X.1949.
    36. Наслов: У СУСРЕТ 32 ГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКОГ ОКТОБРА, „Под Заставом
    Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    37. Мирко и Никола, УЧЕНИЦИ У ПРИВРЕДИ ОРГАНИЗОВАНО СТУПАЈУ У ШТРАЈКОВЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    38. Ранко П., ИЗ СТУДЕНИЧКОГ СРЕЗА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    39. Тимотијевић А., РОПСКИ УСЛОВИ РАДА У ПРЕДУЗЕЋУ „ИВО ЛОЛА РИБАР“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    40. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    41. Наслов: ТРУДБЕНИЦИ ГРАДА И СЕЛА БОРЕ СЕ СВЕ ОРГАНИЗОВАНИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВЕ БАНДЕ – ЉУБАВ НАРОДА ПРЕМА СССР-у И ДРУГУ СТАЉИНУ ТИТОВЦИ НЕ МОГУ ДА УГУШЕ – БОРБЕНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15. X.1949.
    42. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „Под Заставом Интернацонализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    43. Јан Марек, СЛИЗАЛИ СЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од
    15.X.1949.
    44. Наслов: ИЗ РЕФЕРАТА М. РАКОШИА ОДРЖАНОГ НА САСТАНКУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАђАРСКЕ ПАРТИЈЕ, „Под Заставом
    Интернационализма“, Број. 11. од 15X,1949.
    45. Ненад Малић, КРВАВИ ЗЛОЧИНИ ТИТОВАЦА ПРЕМА БОРЦИМА III БОСАНСКОГ КОРПУСА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган
    Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР-у, Број 12 (35) од 30
    марта.1950.
    46. Лоран Н., ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    47. Властимир Михајловић, ШПИЈУНСКО ЛИЦЕ ТИТОВСКОГ МИНИСТРА ДОБРИВОЈА РАДОСАВЉЕВИЋА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    48. Трновац М., ТИТОВСКИ ФАШИСТИЧКИ РЕЖИМ -НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12
    (35) од 30. марта 1950.
    49. П. Л., ЛОНДОНСКИ АДВОКАТИ ТИТА ЗАБРИНУТИ РЕЗУЛТАТАТИМА „ИЗБОРА“, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    50. Наслов: РАДНО СЕЉАШТВО БОЈКОТУЈЕ ИЗБОРЕ ЗА МЕСНЕ ОРГАНЕ ВЛАСТИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    51. Наслов: РЕВОЛУЦИОНАРНА БУДНОСТ ПРИ СТВАРАЊУ ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – ОСНОВНИ ЈЕ ЗАДАТАК ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА, „За
    Социјалистичку Југославију, Број 13 од 5.X.1949.
    52. Наслов: НОТА ПОЉСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ,
    „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    53. Наслов: НОТА МАЂАРСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ
    ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    54. Наслов: НОТА ВЛАДА Н.Р. БУГАРСКЕ И Н.Р. РУМУНИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    55. Наслов: ПРЕСУДА РАЈКУ ЛАСЛУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    56. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ДАЈЕ НОВЕ И НОВЕ КОНЦЕСИЈЕ АМЕРИЧКИМ МОНОПОЛИСТИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    57. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ КАО „ИНСТРУКТОРИ“ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    58. Наслов: ПОРОДИЧНА СЛИКА – ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКА РОДБИНА: ЦАЛДАРИС, ТИТО, ФРАНКО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    59. Наслов: ПИСМО СА ИЛЕГАЛНОГ САСТАНКА У БЕОГРАДУ,
    „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949,стр.5.
    60. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКИ РАД КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОПСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    61. Наслов: ЗАВЕРЕНИКЕ И ШПИЈУНЕ ПОСТИГЛА ЈЕ ЗАСЛУЖНА КАЗНА – ЗАВРШНИ ГОВОР ДРЖАВНОГ ТУЖИОЦА ЂУЛА АЛАПИА НА ПРОЦЕСУ
    ШПИЈУНСКО-ЗАВЕРЕНИЧКОЈ БАНДИ ЛАСЛА РАЈКА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    62. Наслов: ГЕНЕРАЛ РЕПУБЛИКАНСКЕ ШПАНИЈЕ ИЗОБЛИЧАВА ИЗДАЈНИЧКУ ТАКТИКУ ТИТА ЗА ВРЕМЕ ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    63. Цекић С., АНГЛО-АМЕРИЧКИ ШПИЈУНИ ПАШУЈУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ АРМИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    64. Наслов: ГОВОР М. РАКОШИЈА НА САВЕТОВАЊУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАЂАРСКЕ ПАРТИЈЕ ТРУДБЕНИКА, „За Социјалистичку
    Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    65. Сахин Пашић С., ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ЛАКЕЈИ ПОТПОМАЖУ ПОТПАЉИВАЧИМА РАТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X,1949.
    66. Наслов: ХАРИ ПОЛИТ О КРАХУ ПЛАНОВА ТИТОВЕ КЛИКЕ, „За Социјалистићку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    67 Наслов: ОДБИЈАЊЕ ФРАНЦУСКИХ РУДАРА ДА ПОСЕТЕ
    ЈУГОСЛАВИЈУ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    68. М. Савић и В. Михајловић, ДВАДЕСЕТИ ОКТОБАР – ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    69. Наслов: БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗА ЗИД, „За Социјалистичку Југославију, Број 14 од 15.X.1949.
    70.. Наслов: НЕ ДОЗВОЛИТИ ТИТОВЦИМА ДА ПЉАЧКАЈУ
    РАДНО СЕЉАШТВО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    71 Наслов: САВЕЗ РАДНИКА И СЕЉАКА – ОСНОВНА СНАГА ЗА СВРГАВАЊЕ КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Чехословачкој, Број 6(35) од 8.априла 1950.
    72. Симонов Константин, СУБЈЕКТ СА ТРИ ИМЕНА И ЊЕГОВО ВЕРНО ПСЕТАНЦЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.априла 1950.
    73. Наслов: ОДНАРОЂЕНИ И ФАШИЗИРАНИ ИНТЕЛИГЕНТИ У СЛУЖБИ ДОЛАРА, „Нова Борба“, број 6 (35) од 8. IV. 1950.
    74. Наслов: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЛИТЕМИГРАНТИ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ ОДРИЧУ СЕ ОДЛИКОВАЊА КОЈА СУ ДОБИЛИ ОД ИЗДАЈНИЧКЕ ТИТОВЕ КЛИКЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8. IV.1950.
    75. Наслов: ИЗ ПИСАМА УРЕДНИШТВУ -„ПОБЕДА ЈЕ НАША ДРУГОВИ“ – ТИТОВСКИ ФАШИСТИ НИ ПРЕМА ДЕЦИ НЕМАЈУ ОБЗИРА…, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8. IV. 1950.
    76. Гојко Петровић, НАША ВОЈСКА ЈЕ ВЕРНА НАРОДУ И
    СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8. IV. 1950.
    77. Наслов: „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА,
    „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8. IV. 1950.
    78. Марко Рудовић, ИСТИНА О ТИТОВСКОЈ ЗАДРУЗИ „ЊЕГОШ“ – БОРБА ЗАДРУГАРА ПРОТИВ ПЉАЧКЕ И НАСИЉА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од
    8.IV. 1950.
    79. Наслов: СМЕЛО УСПОСТАВЉАТИ КПЈ – РУКОВОДИОЦА БОРБЕ ЗА МИР, ЗА УНИШТЕЊЕ ТИТОВСКОГ РЕЖИМА, „Напред“, Орган Југословенских
    комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    80. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „Напред“, Број 12 (28 од 15 јула 1950.
    81. Тодоровић Т., СОЦИЈАЛНА ОСНОВА ФАШИСТИЧКЕ ДИКТАТУРЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    82. Захаријадис Никос, СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА – БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    83. „Подунавац“, ДОПИСИ ИЗ ЗЕМЉЕ – ПРИПАДНИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ
    АРМИЈЕ ВИДЕ КУДА ИХ ВОДИ ТИТОВА КЛИКА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    84. Наслов: ДЕКЛАРАЦИЈА КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА НЕКИХ
    ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА, „Напред“. Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    85. Наслов: ТИТОВЦИ РАДЕ ПО НАРЕДБИ ИМПЕРИЈАЛИСТА,
    „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    86. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ
    КАПИТАЛИЗМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    87. Шанко, НОВ ЗЛОЧИН ФАШИСТИЧКЕ БАНДЕ У СРЕЗУ
    КРАЈИНСКОМ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула1950.
    88. Наслов: ОТПОР НАШЕГ НАРОДА ПРЕМА ТИТОВСКИМ
    РОПСКИМ РАДОВИМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    89. Наслов: ОРГАНИЗОВАТИ БОРБУ ПРОТИВ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА ИЗВОЗ И РАТНЕ СВРХЕ, ПРОТИВ ПЉАЧКАШКОГ „ОТКУПА“ ЖИТА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    90. Мишић Петар, ДАН УСТАНКА – ПРАЗНИК ВЕЧНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА НАШЕГ И СОВЈЕТСКОГ НАРОДА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    91. Рудари, ТИТОВЦИ ХАПСЕ РАДНИЧКЕ ЗАШТИТНИКЕ,
    „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    92. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – РЕЗОЛУЦИЈА ПЛЕНУМА СОВЈЕТСКОГ КОМИТЕТА ЗА ЗАШТИТУ МИРА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    93. Наслов: СОВЈЕТСКИ ЉУДИ ЖИГОШУ АМЕРИЧКУ АГРЕСИЈУ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    94. Наслов: ФАШИСТИЧКО – ШПИЈУНСКА ТИТОВА КЛИКА РАЗРУШИЛА ЈЕ НАЈВАЖНИЈУ ТЕКОВИНУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку
    Југославију“, Број 13 од 5. септембра 1949.
    95. Наслов: ТИТОВА ШПИЈУНСКО – ФАШИСТИЧКА БАНДА – ОРУЂЕ У РУКАМА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ, „За Социјалистичку Југославију“ , Број 11 од 16. септембар 1949.
    96. Наслов: БАНДА ФАШИСТИЧКИХ ЗАВЕРЕНИКА, ШПИЈУНА И
    ПРОВОКАТОРА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 од 16. IX. 1949.
    97. Наслов: ПОТПУНО РАЗОБЛИЧЕЊЕ ПЛАНОВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА О ОБАРАЊУ НАРОДНО-ДЕМОКРАТСКЕ ВЛАСТИ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембра 1949.
    98. Наслов: О ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКОМ РЕЖИМУ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Победу“, Број 3 од 28. септембра 1949.
    99. Димче Костовски, ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ТИТОВЕ ПОМОЋИ
    ИМПЕРИЈАЛИСТИМА У ГРЧКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 18 од 16. септембра 1949.
    100. Јакуб Берман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембар 1949.
    101. П. Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА ЗА ВРЕМЕ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
    102. Наслов: ОДЛУЧАН УДАРАЦ АМЕРИЧКОЈ ШПИЈУНСКОЈ ЈАЗБИНИ ТИТА-РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
    103. Мишић М., КЛИКА ТИТА-РАНКОВИЋА НЕШТЕДИМИЦЕ ТРГУЈЕ СА НАЦИОНАЛНОМ ИМОВИНОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од 16. септембра 1949.
    104. Недељковић М., ТИТОВЦИ СУ СТВОРИЛИ НЕИЗДРЖЉИВЕ ЖИВОТНЕ УСЛОВЕ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАДНИКЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од 16. IX.1949.
    105.Наслов: СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА-БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7. VII. 1950.
    106. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ КАПИТАЛИЗМА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7.VII.1950.
    107. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – ДАЉЕ РУКЕ ОД КОРЕЈЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број
    27 (87) од 7. VII. 1950.
    108. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „За трајни мир, за народну демократију!“, 30 јун 1950.
    109. Наслов: ФАШИСТИЧКИ НАСИЛНИЦИ ПРЕВАЗИШЛИ СВЕ МЕРЕ, „Напред“, Број 8 од 6. VI. 1949.
    110. Наслов: ОД СОЦИЈАЛИЗМА КА ФАШИЗМУ, „Напред“, Број 8 од 6. VI. 1949.
    111. Илић Радомир, УДБА – СИСТЕМАТСКИ ПРИПРЕМАНО ОРУЂЕ КОНТРАРЕВОЛУЦИЈЕ, „Напред“, Орган Југословенских комуниста
    полит-емиграната у НР Бугарској, Број 8 од 6. VI. 1949.
    112. Вељковић Стојадин, ТЕРОРИСАЊЕ РАДНИКА У РУДНИКУ „МАЧКАТЦА“ И НА ГРАДИЛИШТУ „ВЛАСИНА“, „Напред“, Број 8 од 6.VI. 1949.
    113. Наслов: ФАСИШТИЧКИ БАНДИТИ ПРЕВРШИЛИ СУ СВАКУ МЕРУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7. IX. 1949.
    114. Наслов: ПОВОДОМ ТИТОВОГ ПОКРЕТА ЗА ВИСОКУ ПРОИЗВЕДНОСТ, „Нова Борба“, Број 21 од 7. IX. 1949.
    115. Наслов: ОРУЖАНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА НА ПАПУКУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7. IX. 1949.
    116. Ерне Гере, НЕКИ ЗАКЉУЧЦИ СА ПРОЦЕСА ШПИЈУНСКОЈ БАНДИ РАЈКА-РАНКОВИЋА-ТИТА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган
    Информбироа, Број 19 (46) од 23. IX. 1949.
    117. Блас Рока, ПЛАН ПОРОБЉАВАЊА ЗАОСТАЛИХ ЗЕМАЉА,
    „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    118. Наслов: НОВИ МОЋНИ ПОРАСАТ СВЕНАРОДНОГ ПОКРЕТА
    ЗА МИР, ПРОТИВ ПОТПАЉИВАЧА РАТА, „За трајни мир, за народну демократију!, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    119. Мачос Ракоци, УНИШТЕЊЕ ТИТОВЕ АГЕНТУРЕ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    120. Толкунов Л., БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗ ЗИД, „За трајни мир, за народну демократију!’, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    121. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    122. Мартин Хорват, РАЗОБЛИЧАВАЊЕ И ЛИКВИДАЦИЈА РАЈКОВЕ БАНДЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 20 (47) од 1.X.1949.
    123. Наслов: ФЕСТИВАЛ СВЕТСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ
    У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28. IX. 1949.
    124. Наслов: ПИСМО УДРУЖЕЊА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ СТУДЕНАТА У ПОЉСКОЈ СВЕТСКОМ ФЕСТИВАЛУ У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28. IX. 1949.
    125. Наслов: НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За победу“, Број 3 од 28. септембра 1949.
    126. Наслов: ГЊЕВ НАРОДА ЗБРИСАЋЕ КЛИКУ ТИТА-РАНКОВИЋА, ЊУ НЕЋЕ СПАСТИ НИ КРВАВИ ТЕРОР НИ ШПИЈУНСКА СЛУЖБА ИМПЕРИЈАЛИСТИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Орган југословенских полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1.X.1949.
    127. Наслов: БРАТСКИ СОВЈЕТСКИ САВЕЗ – ОСЛОБОДИЛАЦ И ЗАШТИТНИК НАШЕГ НАРОДА, „За Социјалистицку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    128. Наслов: ТЕРОРОМ И ПРЕТЊАМА ТЕРА СЕ ОМЛАДИНА НА
    ГРАДЊУ АУТОПУТА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    129. Радоња Голубовић, БУРЖОАСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ ТИТОВЕ КЛИКЕ ПОД МАСКОМ СОЦИЈАЛИЗМА, Москва, 1948.
    130. Перо Попивода, ТИТОВА КЛИКА УНИШТАВА КОМУНИСТЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, Москва, 1949.
    131. Рено де Жувенел, ТИТО – ГЛАВАР ПРЕДАТЕЛЕЈ, Москва, 1951.
    132. Pero Popivoda, FOR THE RESTORATION OF REVOLUTIONARY, GENUINELY COMMUNIST PARTY OF YUGOSLAVIA, 1950.
    133. Lorraine M. Lees, KEEPING TITO AFLOAT – THE UNITED STATES, YUGOSLAVIA, AND THE COLD WAR, University Park, Pa., 1997.
    134. Sayers, M., and Kahn, A. E., GREAT CONSPIRACY
    – THE SECRET WAR AGAINST SOVIET RUSSIA, Boston, 1946.
    135. Henry L. Roberts, TITOIZM AND COMINFORM, Havard University Press, 1952.

    Свиђа ми се

  3. Од комунизма су гори антикомуниости, посебно они новокомопоновани изашли са својим методама и идеологијама из НАТО лабораторија удруженихслужби за различите облике вођења хладног рата и идеолошко-политичког преваспитавања. Да је Броз и оно што је био и оно шта су одњега правили био мета напада из ГЛАДИО-система и Труманове доктрине се разјаснило тек након ступања НАТО-чизме на тло Балкана. Друга Југославија је била кост у грлу империјалним амбицијама НАТОа, али је истовремено била и значајна одскочна даска за различите врсте операција према комунистичком и совјетском блоку после другог св. рата.

    Објективна анализа, суштина демистификације идеолошког рата и у њему последице на укупан историјски развој је много сложеније од односа према Титу, псоебно имајући у виду неотворене архиве и остале везе, пре свега дела словеначког комунистичког естаблишмента као веома блиског партнера тајнихх мрежа НАТОа – Гладио система од 60их година.

    Тито је од друге половине 60их транспарентни псоебан параван за манипулације у његово име споља и изнутра у једној договореној игри Кардеља и круга око њега, пре свих, Крајгера, Рибичића и оперативног шефа партије и тајних служби, Доланца. Кардељеве реформе уобличене у уставу 1974 и Доланчеве контроле тајних служби, даље садејство у терористичким операцијама према СФРЈ и мерама антитерористичких активности УДБЕ имају шири концепт у припремама овога што се преко лабораторијски имплементиране „идеологије национализма“, шовинизма и ксенофобије развило на крају у стравични рат и нове тешке баласте за будуће генерације.

    Да ли је Тито све ово сам припремао, или је био само употребљена и манипулисана маска, параван за политику која је у његово име скројена споља и спровођења изнутра кроз пуч од 1966 године и преузимање све контролне моћи уз подршку Гладио система и Труманове оперативне доктрине за Балкан од дела словеначког комунистичког естаблишмента?

    Interestingly, one day in December 1962, Kardelj left for London unexpectedly, without letting anyone know. Tito construed this as desertion pure and simple. “Kardelj has abandoned me”, he declared. Ranković, the famous – or, rather, infamous – interior minister of the day, widely

    regarded as “the scourge of the Kosovar Albanians”, outlined three possibilities: Kardelj 1) deserted to the West; 2) went to see a doctor following a hunting accident at home; 3) simply needed a vacation. At first, Tito dispatched a foreign ministry hand named Simić to fetch him, but Kardelj would not so much as answer the phone. Finally, he was nudged back home by a friend called Bakarić. All that Kardelj offered to say was that he had flown to London for his vacation, availing himself of his privilege to travel without having to account for his movements to anyone. Tito hugged him to his chest in rapture over his comrade’s return, and everything was all right. Tito’s biographer Jasper Ridley underlines this episode as exemplifying a major difference between Stalin’s regime and Titoism, pointing out that Stalin would certainly have summarily executed any close ally who had the nerve to pull something like this on him. (Péter Bozsik)

    http://wp.me/P4WNoH-80

    Труманова доктрина, НСЦ10-2 директива 292 12.март 1948

    http://wp.me/P3pD8b-gr

    Словенија: политички врх је управљао УДБОМ – СДВ

    http://wp.me/P3pD8b-6I

    Свиђа ми се

  4. Ovaj tekst nema veze sa životom! Priča može da prođe kod nekoga koje u vreme SFRJ živeo na pustom ostrvu u sred Tihog okeana, i vreme provodio pričajući sa školjkama i rakovima! Svako ko imalo poznaje stanje srpske ekonomije pred Drugi svetski rat, dobro zna kako se u Srbiji živelo! Beda, nezaposlenost, velike socijalne razlike, veoma mali broj pismenih, sela bez škola, struje, vode, puteva! Lečenje u bolnicima je bila isključivo privilegija bogatih, zatim stanovnika gradova (u kojima je takođe bilo puno bede), dok su po selima deca umirala od običnih upala grla! Često se postavi pitanje zašto je narod masovno stao uz partizane, kao i širom jugoslovenskog prostora – zato što mu je bilo dosta života bez prava, sloboda i bede! Bilo mu je dosta nacionalističko-kapitalističke elite, koja je neprekidno uvećavala svoja bogatstva na račun radnika, seljaka, države! Čuveni predratni prof medicine Simo Milošević, rođeni Čačačnin, bio je omiljen i poštovan u narodu urpavo zato je jer besplatno lečio srpsku sirotinju pre rata, za koju su vrata državnih bolnica bila zatvorena. Čak je i svoje studente i kolege podstrekavao na taj vid humanitarnog rada. Tu ljudinu su u toku Drugog rata, iskrenog humanistu i patriotu, zaklali četnički „patrioti“ samo zbog pripadnosti partiznaskom pokretu. Sve ono što današnje genracije krčme, stvoreno je u peiordu od 1945 do 1992 godine – raspada SFRJ i obrazovanja neuređenih i bednih nacionalističkih državica! Bolnice, škole, mostovi, putevi, pruge, fabrike – sve to je izgradio narod! Čak i danas još uvek rasprodajemo ostatke iz tog vremena – Telekom je naslednik velikog sistema PTT-a, u vreme SFRJ EPS je bio gigant, građevinska preduzeća nisu zvrjala avetinjski prazna, mašine nisu trunule od rđe po napuštenim hanagarima i dvorištima, već se radilo i gradilo! Srbija je do 1991. godine imala preko 450.000 zaposlenih radnika samo u industriji, a danas ima deset puta manje, jedva oko 40.000! Imali smo veći standard od nekih zapadnih država, bilo smo ozbiljan kadaidat za članstvo u tadašnjoj EZ (Evropskpj Zajednici), preteči EU! A što se tiče društevnih parazita, pa toga je bilo i u kraljevini, toga ima i danas, toga ima u svakom društvu, samo je jedini problem što su se sada namnožili. Nije SFRJ raspala zbog dugova već drugova – koji su krajem osamdesetih zaigrali na kartu zla zvanog nacionalizam! I tada je bilo pametnih koji su predlagali mirno rešenje, razalaz po čehoslovačkom modelu, ili formiranje neko nove liberalne unije ex-SFRJ republika! Ante Marković je očajnički pokušavao da sačuva SFRJ, monteranu stabilnost i nastavak saradnje sa EZ, ali su ga u tome sabotirali srpski i hrvatski nacionalisti, posebno iz redova HDZ-a i SPS-a! Danas, 25 godina kasnije, Srbija nije ni približno niovu iz osmadesetih godina, srpski radnik je obespravljen, nema prava na godišnji odmor, na bolovanje, radi na crno, nema ni staža ni plate, i sve je pred ekonomskim kolapsom. Moj otac je do 1992, godine imao platu od oko 2500 do 3000 nemačkih maraka u dinarima, ja danas kao profesor u školi radim za 44.000 dinara, ili manje od 400 evra! Kao dete sam išla na letovanje i zimovanje svake godine, do 1992, godine imala sam desetine slika sa mora i planina širom naše lepe SFRJ! Danas ne mogu ni dete, a kamoli porodično, da pošaljem na more ili zimovanje, jer sa svojom platom bukvalno preživljavam. Što se komunističkh zločina tiče, to ne želim da opravdavam, ali je sramno što se danas (namerno) prećutkuju i umanjuju zločini četnika, nedićevaca, ljotićevaca, što se tvrdi kako u Jajnicima nisu ubijani ljudi nego komunisti (?!), i kako su nemački zlotvori ubili manje Srba od komunista – a sve u službi bestidne revizije srpske istorije od 1941 do 1945 godine (već viđeno u Hrvatskoj, gde se sramno tvrdi da su četnici i komunisti/partizani pobili više ljudi od ustaša!). Na kraju će ispasti da su Nemci 1941. oslobodili Beograd, a sovjeti ga okuparali 1945. godine.

    Свиђа ми се

  5. КО ЈЕ ЛЕПО ЖИВЕО – ЖИВЕО ЈЕ НА РАЧУН ДАНАШЊИХ МЛАДИХ ГЕНЕРАЦИЈА!

    ОВО ЈЕ СВЕТЛА БУДУЋНОСТ КОЈУ СУ НАМ ЈОСИП БРОЗ ТИТО И РУКОВОДСТВО КПЈ/СКЈ ОБЕЋАВАЛИ!

    Ево зашто је тако:

    Краљевина Југославија није имала дуг.
    ДФЈ/ФНРЈ су је наследиле без дуга, 1945/1946.
    Дуг ФНРЈ је већ 1971. износио 1,7 милијарди долара.
    Дуг СФРЈ је износио 40 милијарди долара (20 милијарди основица и толико камате) маја 1980 кад је Јосип Броз Тито званично сахрањен
    Његови наследници, остајући доследни својој пароли: „И после Тита – Тито“ су само повећавали дуг СФРЈ. Не знајући како да се зауставе нити како да га поделе прво су својевољно сами, без икаквог притиска непартијског дела народа и неруководећих чланова СКЈ растурили СКЈ. Потом су изазвали грађански рат и, уз страну помоћ, разбуцали СФРЈ…

    Нажалост, његови следбеници, ученици и данас владају Србијом. И они, остајући доследни тој пароли, немилосрдно повећавају дуг Србије и растурају државу.

    Док најмање милион Срба не потпише на
    http://www.peticije24.com/sssss
    захтев за разрешење председника Томислава НИКОЛИЋА и ВЛАДЕ, значи и њеног председника Александра ВУЧИЋА и министра Ивицу ДАЧИЋА, или не нађе и спроведе ефикасније мирнодопско решење по Уставу, дотле ће они наставити да спроводе ту наслеђену разарајућу политику. Јер, њима је лепо. И свима који их подржавају је лепо. Ако их је више од 50% становништва Србије, онда су они прилично успешни – за себе. Али, кад Титаник тоне тада је и најлуксузнија кабина у њему – пропаст.

    Залуд су све ове анализе у стварној нашој ситуацији ако не доводе до ефикасне акције смењивања садашњих властодржаца без одлагања. Оне онда усмеравају и окупирају мисли на неизменљиву прошлост уместо на ангажовање да се овај суноврат заустави, Кроз 30 или 70 година жалопојке на ову садашњу ситуацију и нашу пасивност, апатичност, незаинтересованост, уплашеност, разједињеност,… неће помоћи тадашњим генерацијама. Је ли Вам свеједно шта ће наша деца и унучад мислити о нама? Ми им не остављамо ни оно што смо наследили, а можда ни 10% од тога, ако наставимо овако, са жалопојкама без деловања ефикасно, уместо с акцијом која ће да доведе што пре на власт људе способне, квалификоване, мудре, храбре, иситните родољубе и патриоте, одговорне и посвећене народу и држави. Ја верујем да их има међу нама. А Ви?

    Љубомир Т. Грујић
    http://www.ssssseternal.org

    Свиђа ми се

      • ЗАШТО СТЕ ТАКО СХВАТИЛИ?

        Да сам мислио на др Војислава Шешеља да он треба да буде председник Р. Србије (или Слободан Милошевић или Вук Драшковић или остали кандидати) ја не бих прихватио молбу млађих клега да будем независтан кандидат за председника Р. Србије 1990. Мој став и моје мишљење се није променило. Према томе, иако је др Војислав Шешељ човек који има велики број особина које сам навео, није показао да их има све.

        Мој први критеријум да неко буде добар кандидат за избор председника Р. Србије је био, и остао, да он није НИКАДА БИО члан КПЈ/СКЈ. Сада га допуњујем да није био или да није члан ДС, СПС, СНС, ПУПС, ЈС јер су те странке наставиле суштинску политику и однос КПЈ/СКЈ према народу и држави.

        Мислим да ми, као народ, треба сами, слободно, да нађемо међу нама људе који заслужују својим особинама, иступањима, ставовима, деловањима, својим животима, да им пружимо поверење да нас воде, да управљају нашу државу, а не да то очекујемо од странаца.

        Љубомир Т. Грујић
        http://www.ssssseternal.org

        Свиђа ми се

    • Ko je lepo živeo živeo je od pljačke i otimačine kao i kasnije od titove sabraće bankara iz amerike i kredita. Uzeli su od Srbije i Jugoslovena mnogo više ali zato su uzeli vlast na demokratskim izborima koje je tada okupiran narod zvao „ćorava kutija“.Srbe koje nisu odmah pobili borci revolucije polako su istrebljivani 1948 kada je i nastavljena pljačka Srba a komunisti internacionale uglavnom Srbi i Crnogorci su naseli na svetsku politiku masona i igru masona Staljina i Broza i onda su ih dokusurili na golom otoku usred evrope ali su to svi na zapadu podržali kao demokratski obračun sa Srbima rusofilima koji su se tako otkrili da su za Rusiju i bili neutralisani. Verni narod je tada šaptao da im je to Božija kazna zbog izdaje vere i crkve i srbstva i prelaska na stranu vekovnih neprijatelja Srba. Stavili su na čelo crvenu petokraku internacionale i vladara sveta ( sve boje su samo njihov simbol Bafometa -đavo i oni to ne kriju).Pričalo se da su pod titovkom vršili nečuvene zločine nad Srbima. Iz amerike je kasno stigla vest da se neće odmah ići vojno na stvaranje novog svetskog poretka posle propasti sa Hitlerom i fašizmom tako da su borci internacionale stigli da pobiju samo oko 400 000 Srba a onda su prekinuli po nalogu vrha.jer se nije krenulo vojno sa zapada odlučili su da se sačeka tehnički napredak hitlerovih naučnika. Oni su u svoje NLO letelice već stavili nečujne BMW motore i daleko otišli ispred svih pa su ih „spajalicom“ ovi preuzeli.Čekali su biometriju i čipove jer su obećali svom Bafometu duše pravoslavaca a ovaj im je pomagao kad su ga prizivali oko pitanja preuzimanja imovine i svih država na planeti zemlji. On je ipak duh i napredniji od ljudi daleko je iznad njih po pitanju znanja pa im je obezbedio preuzimanje i kontrolu svakog čoveka na zemlji i svake stope zemlje.Morali su samo da plasiraju svim narodima svoje ideologije. Zato su pravoslavni bili i ostali smetnja.I moraju da se neutrališu da bi ovi ostvarili svetski cilj.Zato su Srbi morali postati jugosloveni i da prihvate drugu religiju koja njima odgovara.Tako uzmu i duše Bafometu i sebi svu imovinu.Pola Srbije je navijalo za njihovu crvenu zvezdu druga Tita. Pola za
      Partizana i generale JNA na jugoslovenskom stadionu jna. Posebno su ponosni na generala Franju Tuđmana koji je jedan od naj zaslužnijih za Partizan. Veliki oficir druga Tita.Onda su svi mahali zastavom jJugoslavije sa crvenom petokrakom Bafometa i pronosili njegovu slavu svetom i fudbalskim terenima po svetu i po Srbiji dok je iole postojala.Nije bilo slave i venčanja ,proslave da nisu mahali crvenom petokrakom i crvenom zastavom ( roten šild -štit) Kraguljevac npr.Na to je Rotšild ponosan i dan danas. I tako došlo je vreme da im se preda sve ono gde je slavljena crvena petokraka i tuđe zastave.Škole jezika isto forsiraju tuđe zastave dugo dugo godina? Saće morati da im predaju „svoje“ škole i plaćaju danak jer je to pravedno.Čije su zastave njegova je država. Čiji se jezik upotrebljava , njegova je država jer onda dođu i njegovi zakoni.A stranci gledaju samo svoj korporativni interes i čovek im ništa ne znaći ako im nije od koristi. Oni to procene i zato smo morali da prihvatimo globalnu biometriju i zakone kasnije. Da oni procene jesu li jugosloveni na titovom demokratskom putu. Komunizam je bio samo priprema i uvod za demokratiju a mi građani partizanovci i zvezdaši nastavili smo demokratskim putem druga Tita i on je na sve građane ponosan jer imaju svetlu i lepu budućnost.To je bio cilj našeg druga Tita. I građani su ga ostvarili i nesmeju da ga mrze. Dali su mu zakletvu.Demokratski izlaze na izbore i mogu mirno da spavaju.Jugoslovenske vrednosti i Jugoslavija je tako sačuvana iako je naćeta otimanjem KIM ali šta nama jugoslovenima su šiptari bratski narod jer nam je drug Tito zajednički Tata.Isto je sa muslimanskom nacijom,makedonskom ili crnogorskom svi smo mi braća i navijamo za jugoslovenske klubove i sve Titove heroje.Tito je bio Bog svima nama i ostao je čak i posle svoje smrti.
      Svi bi sad da im se vrati Tito? Nemože jer on je Bog i svi moramo kod njega na onaj svet i on nas ponosan čeka da nam kao pravi Bog da platu. Gledali smo „carstvo gradova“ na jutubu tamo je isto crvena zvezda petokaraka svetska i jaka.Samo istrajmo i biće nam kao i njemu.

      „Dok Partizan bitke bije hej hej hej ,
      zastava se naša vije hej hej hej…“

      Tako večno vodimo rat , svetsku revoluciju ponosni na druga Tita.Slavimo i njegovu pobedu nad fašizmom 9 maja.Tako proslavljamo i pobedu generala Tuđmana. Saće i 25 maj dan titove mladosti pa iako je naš Bafomet označio taj dan kao svetski dan pedera u svom kalendaru mi treba da izađemo i podržimo njegovu mladost a to smo mi. Tito? To smo svi mi iako hendikepirani zbog svog srpskog porekla jer su naši preci pucali u takve i branili sebe i Srbiju.To naša braća i svet ne podnosi i nema poverenja u nas zbog geografskog a još pre duhovnog porekla. Zato moramo da im se dokažemo i kažemo da nema rizika da smo sačuvali sve jugoslovenske vrednosti i Jugoslaviju.Kakva vas Srbija spopala? U demokratiji nema toga.Tražite Jugoslaviju,navijajmo Jugoslavija , Tito partija crno bela armija Jugoslovenske vojske jna druga Tita i ostalih heroja čija imena krase naše ulice i trgovi.Tita i Jugoslaviju ceni svet i šiptari i ostala braća a poreklo zaboravimo ne lažimo se?Sledimo poslušno i ponosni njegov put i druga Miloševića tog velikog komuniste internacionale koji je pobedio nato prijatelje i ostalih drugova čiji smo mi potomci. Okupator je uvek koristio pravo prve bračne noći. I svi smo Titova deca i Partizani.Tako će nas ceniti neprijatelj i pomalo bojati i priznati kao jugoslovensku antisrpsku naciju? Ovako mnogo rizikujemo?
      Budimo ono što jesmo i to recimo našim neprijateljima zbog našeg „geografskog porekla“.Oni su u zabludi? Recimo im ljudiii mi potičemo od Tita kao što su šiptari njegova deca i svi ostali i mi smo takođe evo pronosimo decenijama revoluciju i sve njene tekovine demokratije i Jugoslavije? Slažete li se demokratski jugoslovenski narode?
      Tata nas je svemu naučio ,naš drug Jugosloven brat naš Tito u našem jugoslovenskom domu.Samo tako ćemo sačuvati nas jugoslovene i Jugoslaviju.Sportski svet je nemilosrdan jer je u ne znanju po pitanju nas preostalih jadnih srpskog geografskog porekla? Očekujem odlične ocene, naj manje 10 čistih petica i otrežnjenje posle decenijskog pijanstva i opijenosti i lažnog ponosa?

      Свиђа ми се

    • Новине највећих злочинаца 20-тог вијека ти узимаш као „судију“ према неком у погледу да је злочинац. Не спорим жртве титоистичког режима, ал` масовна убиства у Совјетском Савезу послије рата и поготово Њемачка за вријеме рата се не могу мјерити са Југославијом и Титом.

      Свиђа ми се

  6. Ово је текст који погађа суштину проблема код Срба, још увек смо заражени титоизмом и југословенством.

    Свиђа ми се

  7. Одличан текст! Шта рећи а не заплакати!? Остаје само да поновимо ријечи оне наше старе народне:

    „на Церу и Колубари, побисмо их скроз, ал утче швапски каплар звани Јосип Броз“

    Свиђа ми се

  8. БИЛО ЈЕ ДОБРО ЗА ЊЕГОВЕ слуге ИМАЛИ СУ СВЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ А ЂЕЦА КОЈА СУ ИЗ СРБСКИХ ФАМИЛИЈА НИЈЕСУ ИМАЛА НИКАКВА ПРАВА И ДАН ДАНАС ЊЕГОВИ бандити УПРАВЉАЈУ У бг ДА НИЈЕ ТАКО НЕ БИ ПОТПИСАЛИ тзв бриселске споразуме а сарадђују са тзв рватском ПОКОЈНИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ ЈЕ РЕКАО ДА СУ југословенство и комунизам две опасне болести ЈОШ МОРАМ ДА КАЖЕМ ДА АКО ЈЕ вук драшковић издајник НЕМОЈТЕ ВРЕДЂАТИ СВЕ ЕРЦЕГОВЦЕ И ДЕЛИТИ СРБЕ НА СРБИЈАНЦЕ БОСАНЦЕ ЦРНОГОРЦЕ ТЕ НАЦИЈЕ НЕ ПОСТОЈЕ ВЕЋ САМО СРБИ И СРБИЈА КАД БАШ ХОЋЕТЕ ЈЕДИНО СЕ ОНЕ КАПЕ ДА ЧЕТРИ СЛОВА НА ЧЕЛУ КОЈЕ ИМАЈУ СЛОВО С А ОКОЛО ЦРНА БОЈАНГОВОРЕ МНОГО А БАШ СЕ НОСЕ У ЕРЦЕГОВИНИ И НА ТРОМЕДЂИ ЈЕЛ САД ЈАСНО ДА ЈЕ ТО РАДИ НАШЕГ КОСОВА МЕТОХИЈЕ

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s