АКТУЕЛНО

У Торонту дошло до побуне родитеља који не пристају на сексуално ЛГБТ-образовање


CNDPhoto CNDPhoto@thestar.ca

CNDPhoto CNDPhoto@thestar.ca

У школе није дошло 35.000 деце. Није ни чудо. У школама Онтарија, првачићима, деци од шест година, на часовима се објашњава шта су то „пенис”, „вагина”, „вулва” и „пристанак на секс”

Осмогодишњој деци се о хомосексуалности говори на позитиван начин. Објашњава им се да не постоје само два пола, па чак ни три, већ неколико. Наглашава им се: ако имате овај или онај полни орган – то уопште не значи да си дечак или девојчица. Већ можеш да будеш, например, „интерсекс”. Побуњени родитељи за све криве премијерку Онтарија Кетлин Вин, лезбејку која је напустила мужа и троје деце да би живела са партнерком.

Криве и бившег заменика министра просвете Онтарија, професора Бена Левина, коме се суди због дечје порнографије и због тога што је питао мајке да ли их интересује секс са њиховом децом. Левин је испричао да су он и његова супруга имали секс са својим трима ћеркама. Такође: да је саветовао мајкама како да искваре своје ћерке, како да их силују. Чак је изразио наду, да ће му његове кћерке, сада већ одрасле, дати да напаствује своје унуке…

У Торонту је одржан седмодневни штрајк родитеља, највећи у историји Канаде

Све је почело прошлог лета, када је премијер канадске провинције Онтарио постала Кетлин Вин – лезбејка. Она је практично одмах најавила да ће од септембра 2015. године у основним школама (где уче деца узраста од 4 до 13 година) бити уведен нови програм сексуалног образовања.

До средине минуле зиме, влада је тај програм крила од родитеља, али онда је одлучивши, наводно, да умири прилично усталасане грађане Онтарија, обнародовала програм.

Мало је рећи, да је становништво доживело шок.

Првачићима, а то су деца од шест година, треба да се на часовима објасни шта су то „пенис”, „вагина”, „вулва” и „пристанак на секс”. Осмогодишњој деци ће се предавати о хомосексуалности, и то на позитиван начин.

Та деца ће такође бити упућена у „теорију полова”, према којој, не постоје само два пола, па чак ни три, већ неколико, а ако имате овај или онај полни орган – да то уопште не значи да си дечак или девојчица. Већ можеш да будеш, например „интерсекс”.

Деци од 9 до 13 година ће се објашњавати шта су то анални и орални секс, анална течност, како хомосексуалци милују једни друге, такође ће учити и о мастурбацији као „лепом начину за упознавање свог тела”. (Пар година раније, на сајту школске управе Торонта, за децу су постојали линкови ка сајтовима за хомосексуалце, трансексуалце и савети како у сексу користити поврће, јер то је такође „леп начин за упознавање свог тела”…).

Деци у шестом разреду још говоре о опасностима „стереотипа”, о девизи живи и пусти друге да живе …

На интернету се, штавише, појавио видео са упутствима за наставнике како да одговоре на питања која ће им наводно постављати деца.

Петоро деце узраста 9-10 година, коју су довели да представљају разред, слушајући шта наставник говори, црвенела су кикотала се, покривала уста рукама… без постављања питања.

Непријатно за гледање. Тада, учитељ отвара комад папира и чита питање које је написао ко зна ко.

„Шта је то blow job?” – пита учитељ (то је орални секс на веома прљавом сленгу, који не употребљавају ни сви одрасли. – прим. ред.). И уједно одговара: „Тако се у сленгу зове када неко узима пенис у уста. Али то треба урадити само уз сагласност”. Или ево још једног питања: „Да ли, можда, желите да знате како хомосексуалци милују једни друге. Они могу то да раде својим уснама, рукама, и генерално било којим делом тела, како би један другом причинили задовољство”.

На видео снимку се виде учитељеви одговори и на ова питања: „Какав је осећај при оргазму? Хвала за питање”,- сија учитељ и почиње да објашњава осећај… На питање о абортусу одговара: „Неки религиозни људи кажу да је обављање абортуса опасно… То није истина. У Канади абортусе, у чистим условима, обављају медицински стручњаци и ризик од компликација је – минималан”.

Влада Онтарија покушава да представи своје намере као бригу о деци: она, наводно, жели да смањи ниво тинејџерске трудноће, објашњавајући деци, да не треба терати некога да има секс без пристанка, нити задиркивати некога због његове оријентације итд.

Али, родитеље нису обманули. Преко Фејсбука су грађани Торонта формирали групу за борбу против новог „сексуалног образовања”.

Крајем фебруара, по хладноћи, мултинационална заједница Торонта – укупно око 800 активиста – стајала је испред зграде парламента Онтарија. Демонстрирала је тражећи од власти одбацивање новог сексуалног образовања. Протесту родитеља придружили су се народни посланици, јавне личности, активно критикујући иницијативу Кетлин Вин у новинама…

Међутим, премијерка, која се и сама нњкад, иако је имала троје деце, развела од мужа и довела код њих своју партнерку-лезбејку, изјавила је да су сви демонстранти-хомофоби…

У априлу је одржан други митинг, коме је присутвовало већ 5.000 људи. Људи су долазили из свих крајева Онтарија, организовано. Ту су били Англосаксонци, Индијци, Руси, Грци, Кинези, имигранти из Африке… Организатори свега били су, наравно, муслимани. „Наша кућа је запаљена!” – изјавио је њихов лидер.

Бен Левин – педофил који је био заменик министра просвете

Ја сам, између осталих руских имиграната, са плакатом „Либарали Онтарија! Педофили ће гласати за вас, родитељи – не!” (Кетлин Вин је лидер Либералне партије провинције), дала тог дана интервју за „Торонто Стар”, рњкавши да су емигранти, долазећи у Канаду, сматрали њу за хришћанску земљу, са чврстим моралним темељима, а сада једноставно више није безбедно послати децу у школу. Након што је у разреду слушао о сексу, гледајући илустративни материјал, 11-13-годишњак може силовати 8-годишњакињу, у истој тој школи, у тоалету… Неки од наших сународника су чак одлучили да се врате у земљу порекла, не видећи за своју децу будућност у овој Содоми и Гомори.

Све се ово догодило у контексту суђења у Торонту бившем заменику министра просвете Онтарија, професору Бену Левину, који је сада проглашен кривим за производњу дечје порнографије и због тога што је питао мајке да ли их интересује секс са својом децом. Левин је током 2009. године био је заменик министра просвете, а министар је тада била Кетлин Вин, садашња премијерка Онтарија, иницијатор „сексуалног образовања”.

Како је написао Левин у једном од докумената, нови програм сексуалног образовања је за њих обоје био „приоритет”.

Покушали тихо да га уведу 2010. године, али су хришћанске организације подигле прашину и узбуниле родитеље и нису дозволиле да се њихов план оствари. А 2013. године, полиција је истражујући случај међународног ланца педофила, нашла међу њима Бена Левина.

Он је сваки дан посећивао сајт са инцестима и говорио како су он и његова супруга имали секс са њиховим трима ћеркама, саветовао мајке како да искваре своје ћерке, како да их силују, како да натерају свог супружника на насиље.

„Било је то сјајно време!” – писао је Левин о времену када је користио, по његовим речима, кћерке. Он је изразио наду, да ће му оне, сада већ одрасле, дати да напаствује своје унуке…

Родитељи Онтарија, не без разлога, као што и сами видите, претпостављају да је нови програм сексуалног образовања креирао управо овај педофил. Њему ће ових дана бити изречена казна и он ће отићи у затвор, али његово дело, наставља да живи и побеђује…

Прошле недеље родитељи су начинили последњи покушај да допру до Кетли Вин. Група активиста се сусрела с њом, али су само имали прилику да чују да премијерка не одустаје од свог плана.

Кетлин Вин – Премијерка Онтарија и иницијатор оваквог „сексуалног образовања“

И онда је избио родитељски штрајк. Од 4. до 11. маја, родитељи Онтарија, који се не слажу са сексуалним образовањем, не воде своју децу у школе. Наравно, то је изузетно тешко. Запосленим родитељима, посебно самохраним, који немају где да оставе децу а тешко могу да плате многобројне рачуне ако пропусте недељу дана на послу. Јер, може се десити и да добију отказ… Али, ти људи су спремни да се жртвују, да ризикују и не намеравају да одустану.

Првог дана штрајка у школе у Торонту није дошло 35.000 деце. А влада, очигледно се плашећи да неће имати времена да у главе деце убаци свој „слатки отров” направила је пометњу: родитељи кажу да је ново сексуално образовање започето у школама већ сада, без чекања септембра. (Јер је јасно да би у септембру штрајк био много већи и вероватно нико не би ни дошао у школу).

Због тога и журе… Канадски сајт Lifenews.ca је писао о сведочењу једне наставнице-лезбејке из Онтарија.

Она је просвећивала једномишљенике на конференцији како пренети деци у обдаништима идеју да су хомосексуалне породице исто што и традиционалне. Признала је да је томе почела да подучава предшколце и да је то било „боље од свега”. Читала им је, например, књигу, у којој је принц оженио принца. А када је један дечак рекао: „То не може бити! Они су обојица дечаци”, она је одговорила: „Може. Ево, на страни 12, тако је написано”. И дете је рекло: „То је књига. То није реалан живот”. И учитељица је одговорила, да је она жена, а у браку је са женом… „У разреду је завладала тишина”. Затим је учитељица рекла: „Желите ли да вам кажем како ми проводимо време са нашом децом?”

Деца су повикала да хоће. И, учитељица је рекла да љуљају децу на љуљашкама, засмејавају их, ваљају се с њима, воде их у кафић, итд. „Да ли се то разликује од ваших породица?” – питала је. И деца су одговорила да се не разликује… А дечак, који је на почетку часа протествовао, после размишљања је рекао: „Да, ви сте права породица”.

Учитељица је у разред донела фотографију своје лезбејске породице и она и даље тамо стоји… Све у свему, она је тако просвећивала децу различитог узраста да – када је у пети разред дошао нови ученик и када је сазнавши да је учитељица – лезбејка, рекао, да му се повраћа, деца су га гледала с осуђивањем, а једна девојчица је чак и сузу пустила, жалећи учитељицу…

О томе да су у школама почели да уче „све другачије”, „Комсомолки” је испричала и једна мајка Рускиња. Према закону, родитељи и даље имају право да децу одводе са тих часова, и она је дошла да одведе своје дете. „Уместо нашег доброг директора био је ту неки дедица с очима као на зејтину. Питао је, зашто одводим 11-годишњег сина. Одговорила сам да му је сувише рано да учи о томе. „Не, – рекао је он. – Неопходно учити децу о томе већ од треће године”.

Рускиња је одвела свог сина, али другови су му касније причали, да су им пуштали филм о „пиши”, показивали порођај и да је то било тако одвратно и срамотно да се један дечак чак сакрио испод стола.

Други руски родитељ је испричао како је на часу наставник с нашминканим уснама питао децу: „Знате ли да постоје кондоми са укусом чоколаде? Веома су укусни!”.

Против новог сексуалног образовања активно протествују хришћанске организације Канаде, у ствари, оне су прве почеле борбу и предводе је.

Католици су већ написали писмо римском папи, тражећи да заштити провинцију од експеримената над децом. Али, хришћани у Канади, као и широм света, сада су у тешкој ситуацији… Питање је да ли ће папине речи, ако их и буде, на неког деловати…

У Канади више не примају у Адвокатску комору дипломце правног факултета чувеног хришћанског универзитета.

Права сексуалних мањина су знатно већа него права верника. У Канади, не можеш да одбијеш услугу хомосексуалцима и лезбејкама, чак и ако ти твоја религија забрањује да нешто за њих радиш. (У Сједињеним Америчким Државама недавно је са 135.000 $ кажњен брачни пар посластичара који нису хтели да направе свадбену торту лезбејкама).

Недавно, узгред буди речено, у Белвилу, једном од градова Онтарија, родитељи су били бесни због плаката, са којих се деца позивају да у говору не користе речи „мајка” и „отац”, „муж” и „жена”, већ да их зову „родитељи”, „старатељи”, „партнери” и „супружници”. Предлаже се уклањање и речи „госпођица”, „госпођа” у разговору са учитељицама. Већ их треба звати једноставно по имену. И све то, зато што је то gender inclusive language – „језик, који указује на полне разлике”.

На плакатима су ишли толико далеко да су предложили да се чак и реч „полисмен” замени са „полис офицер” – како не би садржала „мен” – мушкарац. И „чермен” (председавајући) такође не треба говорити. Већ чер-персон. Што значи не човек, већ, особа која председава…

И знате ли, чему све ово? Креатори плаката објашњавају: зато, што је полни идентитет – „унутрашња свест о себи као мушкарцу или жени” која „може бити у супротности са твојим физичким полом, кога одређују хромозоми”.

Извор: московски дневни лист „Комсомолска правда”
Превод: Срђан Ђорђевић
Пренето: Православнинаставник.рс

22. 05. 2015. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. KO STVARNO UPRAVLJA SRBIJOM?! AMERIČKI PROJEKAT ŠIRENJA DEMOKRATIJE DO UNIŠTAVANJA SVIH TRAGOVA SRBIJE I SRPSKOG NARODA!
    Ne postoji nijedna evropska država koja je danas više ponižena i opljačkana od Srbije. Voljom grupe zapadnih zemalja, koja je zaslepljena mržnjom prema Rusiji, i Srbija je, kao najbliskija Rusiji, svrstana u one proklete i satanizovane države koje treba uništiti. Ali, za razliku od Rusije, Srbija ima izdajničku i plaćeničku vladu koja je spremna da zgazi i ono malo što je preostalo od ostataka nekada ozbiljne i dobro organizovane države. Vlada SAD je pre više od petnaest godina osmislila likvidaciju Srbije i njenih građana, sprovođenjem „genocida u miru“, kako bi bedem prema Rusiji bio što deblji.
    Posledice toga su zastrašujuće: do temelja su uništeni vojska, policija, pravosuđe, školstvo, zdravstvo, ekonomija, kultura…Ne postoji nijedan stub društva koji nije slomljen, zbog nasilja koje SAD sprovodi u Srbiji. To je dovoljan razlog da neka buduća, razumnavlada, momentalno prekine pregovore sa Evropskom unijom i postavi sebi za cilj ulazak u evroazijsku ekonomsku uniju. U suprotnom, od Srbije neće ostati ni kamen na kamenu.

    Prošlo je nepunih petnaest godina od kada je David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD (u vreme Bušove administracije), predoložio strategiju kojom bi Srbiju trebalo jednom zauvek zbrisati sa lica zemlje. Naime, Gompert je tada doslovno rekao (a časopis Foreign policy: „Treba Srbiju da osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše“!

    Spoljna politika SAD se ne menja ni brzo ni lako, kada to ustanovi kao zacrtanu politiku prema nekoj drugoj državi. Već petnaest godina, Srbija se nalazi u kandžama ovog svetskog porobljivača. U tom periodu, ona je ponižena, opljačkana, izolovana i svedena nanivo niži od obične kolonije. Tačnije rečeno, Srbija više nije ni kolonija, nego državni provizorijum bez ingerencija, kojim upravlja grupa diplomata iz nekoliko zapadnih zemalja na čelu sa ambasadorom SAD-a.

    Sistematsko uništavanje svih tragova Srbije kao države i Srba kao naroda, nijednog momenta za poslednjih petnaest godina nije dovedeno u pitanje. Projekat vlade SAD-a da Srbiju ukloni kao državu i pretvori je u „vatrenu liniju“, danas živi punom snagom.

    Da bi u tome uspela, vlada SAD je učestvovala svim sredstvima u političkim promenama u Srbiji, od oktobra 2000. godine do danas. Okupirala je 15 odsto državne teritorije Srbije (Kosovo i Metohiju), i pokušavala na svaki način da dovede onu političku garnituru na vlast, koja bi potpisala priznavanje albanske separatističke države. To joj nije uspelo ni sa vladom Zorana Đinđića, ni sa vladama Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Tek sa vladom koju predvodi Aleksandar Vučić, taj posao je konačno obavljen.

    U međuvremenu, američke marionete koje su se smenjivale u državnim institucijama,uradile su najveći deo posla: potpuno je razoreno biće države-zdravstvo, školstvo, vojska, policija i pravosuđe, a suspendovan je parlamentarizam kao i sve insititucija sistema.Okupator je, privremeno, svu vlast poverio jednom čoveku, jer je lakše jednoga ukloniti, kad za to dođe vreme, nego čitav sistem.

    Tom filozofijom se rukovodio i američki Savet za nacionalnu bezbednost koji je još devedesetih godina procenio da Srbiji treba oduzeti atribute države. Taj odnos prema Srbiji nije promenjen do dana današnjeg, a sve govori da će to tako biti sve dok Srbija bude postojala, makar i kao etno-geografska kategorija.

    Jedan bivši jugoslovenski diplomata, nedavno je otvoreno rekao da će Srbi uvek biti na meti Zapada, zbog svoje istorijske povezanosti sa Rusijom, pa nas Zapad vidi kao istureni ruski bedem, te da Zapad zna da su sadašnji, ne tako čvrsti odnosi sa Rusijom, samo plod instaliranog marionetskog režima u Srbiji koji takvo stanje održava, ali su na Zapadu takođe svesni da se sve to može u trenu izmeniti – promenom vlasti u Srbiji. Stoga je za Zapad uvek dobro da Srbi budu razjedinjeni i na kolenima, pa se zato prema nama tako i ponašaju.

    Ako se samo ove dve činjenice uzmu u obzir, zanemarujući još bar desetak, iskreni i ozbiljan sporazum između Srba i Zapada nije moguće postići. Sreća je što u Srbiji danas postoji prisustvo ruskog ekonomskog i bezbednosnog faktora, inače bi do njenog konačnog komadanja i uništenja već došlo.

    Ubijanje duha i odobravanje zaduživanja

    Sistematsko ubijanje Srbije kao države i svih njenih građana, nije posledica kratkoročnog besa najvećih zapadnih sila, zbog „odbrane demokratije“ ili zbog „odbrane Albanaca na Kosovu“, nego zbog patološke mržnje prema Rusiji, koju održava tvrdokorni deo političke elite u Americi. One „elite“ koja još živi u prošlosti i od prošlosti.

    Da bi projekat likvidacija Srbije sasvim uspeo, trebalo je u vazduh dići sve vodeće državne i društvene kompanije, što je za poslednjih petnaest godina besprekorno i urađeno. Ostalo je samo još nekoliko bastiona nekada moćne srpske privrede, poput „Telekoma“, „EPS“-a i „Železnica Srbije“, ali će i oni uskoro biti rasparčani i rasprodati višestruko ispod cene.

    U pozadini divljačke pljačke Srbije, dešavalo se i zatiranje etike, vere, kulture, pismenosti i svega drugog što jedan narod čini narodom, a ne pukim plemenom bez porekla i identiteta. I to je bio deo zločinačkog plana koji je bio zamišljen u glavama članova Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, a koji je kasnije „razrađivan na terenu“.

    Tako je na univerzitetu u Tibingenu (Nemačka), profesor dr Rolf-Diter Kluge, direktor Slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu, predložio : „…da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije!“.

    Skoro da je i ovaj „projekat“ uspeo, jer je danas, u Srbiji, školska omladina izložena masovnoj promociji najgoreg moralnog otpada. Dva miliona ljudi svakodnevno je izloženo nasilju takozvanih rijaliti šou programa na televizijama, u kojima se afirmišu prostitucija i primitivizam kao model društvenog ponašanja.

    Američke obaveštajne službe u Srbiji, za poslednjih petnaest godina, temeljno su obradile sve pukotine i slabe tačke u državi koja je inače već bila narušena iznutra, raspadom ranijeg sistema. Posao im nije bio težak, a bilo je i unutrašnjih pomagača.

    Umesto globalne medijske satanizacije Srba i Srbije, koja je već isprobana i donela je rezultate, špijunska „zajednica“ SAD, odlučila je da pronađe mehanizam uništavanja Srbije, koji će umesto njih da radi. Tako je rođen projekat svakodnevnog medijskog ponižavanja građana, koji je doveo do masovnog osećaja inferiornosti, kompleksa manje vrednosti, ali i straha i agresije kao reakcije na tu frustraciju. Predlog nemačkog slaviste Klugea, da se srpskoj deci zabrani učenje srpske nacionalne poezije, danas, nakon svega što je učinjeno na ubijanju srpskog naroda i njegovog duha, zvuči skoro naivno.

    Dok je ovo planirano sluđivanje trajalo, u Srbiji je odrađena pljačka epohalnih razmera: iz zemlje je izneto više od 100 milijardi dolara, potpuno su uništeni svi proizvodni potencijali, u bescenje je rasprodato najplodnije poljoprivredno zemljište, zatvorene su skoro sve domaće banke, a pod izgovorom „internacionalizacije banaka“, zaveden je najstrašniji zelenaški teror koji postoji u civilizovanoj Evropi, i sve to uz odobrenje stranih plaćenika u Vladi Srbije. Sve nacionalne finansijske institucije su ugašene, Narodna banka je stavljena pod kontrolu službenika-najamnika (mahom zaposlenih u Sosiete Generale Banci, Raiffeisen Banci, Erste Banci i slično).

    Vlada SAD je još na početku prošle decenije insistirala da Srbija krene u „slobodno zaduživanje“, što je i dovelo do toga da i građani, koji su naivno poverovali da je „došla demokratija“, počnu da se zadužuju, ne računajući da će ih sustići zelenaška kamata (sakrivena iza raznih fraza i nerazumljivih tačaka u ugovorima) i da će ući u dužničko ropstvo iz koga se nikada neće izvući. Posledice su vidljive: danas Srbija zajedno sa svojim građanima duguje više od 50 milijardi evra.

    „Čestitanje“ kredita

    Posledice američke torture tu se ne završavaju, jer zločinačke ambicije ovog porobljivačaimaju u vidu i slamanje duha i širenje masovnih strahova. Stalnim otpuštanjima i smanjivanjem broja radnih mesta, rad je u Srbiji obezvređen i sveden na robovanje. Usled mizernih zarada, većina građana (skoro 70 odsto) živi ispod granice siromaštva.

    Na sceni su i aktivnosti krupnog zapadnog multinacionalnog kapitala, tačnije, dolari bez pokrića i federalnih rezervi SAD, mada Srbija nije država od ekonomskog interesa za SAD,ali je za njih strateški na veoma važnom položaju. Jer, Srbi su za širenje NATO smetnja i ta smetnja mora da se ukloni. Zato se prešlo na tihu likvidaciju, kroz ekonomske ucene, pritiske i slamanje.

    Nekadašnja ideja Saveta za nacionalnu bezbednost i dalje važi: treba naći načina da Srbe kao naciju treba učiniti nemoćnom, da polako nestaje, smanjuje se, da radno sposobni u najboljim godinama i najobrazovaniji deo nje emigrira, da se deo nje pretopi u neku drugu naciju, a da ostali deo ostane slabo plaćeni rob bez države i bez sećanja na tome gde pripada.

    Zločinački umovi u Vladi SAD, ne vide Srbiju kao suverenu državu u kojoj će se razvijati neko naprednije društveno ekonomsko uređenje, koje bi svakom pojedincu omogućilo pravo na život, pravo na besplatno obrazovanje, pravo na rad i pravo na dostojanstvenu starost. Naprotiv, zločinci iz Vašingtona Srbiju vide kao kontinentalnu rupu, u koju će ubacivati sve što im padne na pamet: od nuklearnog otpada do genetski modifikovane hrane.

    Kao vrhunac, Vlada SAD Srbiju stavlja „na liniji vatre“, kako su to nedavno američki potpredsednik Bajden i državni sekretar Keri rekli, govoreći o sukobu sa Rusijom.

    Umesto da Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova odmah zatraže objašnjenje od ambasade SAD, u kakvu to „vatru“ Amerika hoće da baci Srbiju i da li misli da će Srbija ikada ratovati protiv Rusije, građanima je Vučić „čestitao“ novi kredit od MMF-a, u visinu od milijardu evra, uprkos tome što je ovo zemlja sa najvećim javnim dugom u Evropi, od skoro 71 odsto bruto domaćeg proizvoda!

    Mada je svako zaduživanje preko 45 odsto bruto društvenog proizvoda protiv zakona, Vučić je, očigledno, odlučio da gurne Srbiju u ambis iz koga se ni ova ni neke naredne generacije neće izvući. Prema izričitoj volji MMF-a, Srbija će uskoro morati da plaća akcize na struju.

    Naravno, tu nije kraj masovnoj pljački građana, jer kad bude EPS prodat, u delovima, tek tada sledi udar na građane. Skoro pet milijardi evra godišnje ostvare strane telekomunikacione kompanije u Srbiji. Od toga i narod i država nemaju ništa. Rasprodajom „Telekoma“, nestaće još jedan ozbiljan deo prihoda koji idu u budžet.

    Upadljivo, SAD nemaju nijednu bitnu investiciju u Srbiji, a najveći deo novca koji je usmeren u Srbiju, u poslednjih petnaest godina, otišao je na troškove za održavanje kriminalnih režima, lažnih opozicija i nevladinih organizacija kojima je jedini posao klevetanje Srbije i svega što je srpsko.

    Planirano zatiranje

    Američki projekat o „genocidu u miru“, gde će živi da zavide mrtvima, na samom pragu svog ostvarenja. Većina današnjeg stanovništva neće preživeti epohu planiranog ekonomskog ubijanja Srbije, i neće dočekati neku bolju budućnost.

    Po svemu sudeći, najbolje se već desilo, ali je sve manje onih koji pamte ta vremena. Zlo koje je zakucalo pred svačijim vratima, zaledilo je i dušu i mozgove već ojađenih i na smrt preplašenih ljudi. To je i bio cilj svih srpskih zlotvora-da se jedan radan, sposoban i ponosan narod, sa velikom istorijom i velikim duhovnim nasleđem, pretvori u polusvet bez identiteta.

    Od 2002. godine do danas, zbog stope smrtnosti, Srbija je smanjena za 311.139 svojihgrađana! Uzgred, treba znati i to da je prosečna starost stanovnika Srbije 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina.

    Ovakvim tempom odumiranja, Srbija će do 2030. godine imati oko šest milionastanovnika, od kojih će skoro dve trećine živeti u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

    Najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Nezaposlenost više neće biti problem, jer će radno sposobno stanovništvo biti svedeno na minimum. Zdravstveni i socijalni fondovi da dožive kolaps, jer će biti gotovo dvostruko više starih nego mladih koji rade i stvaraju. Srbija ima čak 1.458 naselja u kojima godinama nije rođeno nijedno dete. U poslednjih deset godina u inostranstvo je otišlo skoro pola miliona ljudi koji su na vrhuncu reproduktivne zrelosti.

    O tome kako će likvidirati Srbe, Ruse i druge pravoslavne slovene, razmišljao je i bivši direktor CIA Alen Dals (koji je na toj funkciji bio od 1953 do 1961 godine). Njegova „strategija“ duboko je zacrtana i u današnju američku politiku prema Srbiji.

    Naime, Dals je tada u svom „elaboratu“ rekao i ovo:

    „…Stavićemo ih u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima…Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvraćati i obeščaćivati je. Napravićemo od njih cinike, vulgarne ljude, kosmopolite. Eto, tako ćemo mi to da uradimo… Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu tragediju pogibije svih pravoslavnih Slovena, i konačno, nepovratno ćemo ugasiti njihovu nacionalnu svest. Književnost, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja.

    Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti. U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered.

    Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagati despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi…“.

    U ovoj Dalsovoj zločinačkoj ideji, danas je lako prepoznati sve što se dešava u Srbiji: od najvulgarnijih medijskih ponižavanja nacije, pa sve do beskrupulozne pljačke, izdajničkih vlada i izgubljene omladine.

    Dvanaesti je čas da se spašava ono što još može da se spasi. Ali, ta akcija ne može da se obavi bez temeljnog obračuna sa klikom na vlasti i sa celokupnom kriminalnom elitom koja je stekla imetak pljačkajući narod i državu. Srbija mora da se odredi i prema politici Zapada koja podržava njeno sistematsko ubijanje, a koje može da se sažme u jednoj jedinoj rečenici koju je 14. maja 1992. godine izgovorio ondašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, Klaus Kinkel: „Srbiju moramo baciti na kolena!“.

    Da ne bi bilo zabune, to isto, samo „umivenim“ rečnikom, danas govore svi zvanični predstavnici SAD i Evropske unije. Vuk je možda promenio dlaku, ali ćud sigurno nije.

    Свиђа ми се