АУТОРИ

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (1), Alexander Dorin: "Ја, значи, врло добро знам шта је геноцид и шта не…"


РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ СУ ЗАПИСИ О СТРАДАЊУ СРБСКОГ НАРОДА И ЈОШ ЈЕДАН ДОПРИНОС РАСВЕТЉАВАЊУ ИСТИНЕ – ОНО О ЧЕМУ СЕ ЋУТИ ГОВОРИМО НА САВ ГЛАС – ОВОГ ПУТА САГОВОРНИК У СЕРИЈАЛУ КОЈИ СМО ПРИПРЕМИЛИ ЈЕ АЛЕКСАНДЕР ДОРИН, ШВАЈЦАРАЦ СРБСКОГ ПОРЕКЛА КОЈИ СЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ И ШИРОМ СВЕТА И ДАНАС БОРИ СА НЕИСТИНАМА КОЈЕ ГОВОРЕ И ПИШУ О СРБИМА… 

ЛИНКОВИ НА ДРУГЕ ДЕЛОВЕ:

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (9)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (8)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (7)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (6)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (5)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ(4)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ(3)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ(2)

02.  јануар 2012.  23:55

ФБР Биљана Диковић: Господине Дорин, реците на почетку овог разговора нешто о Вама. Одакле потичете, где сада живите и како сте дошли на идеју да се овако озбиљно бавите истином о Сребреници?

Alexander Dorin: Родио сам се у Швајцарској, где сам и одрастао, тако да имам и швајцарско држављанство.Alexander Dorin (1)

Моји покојни родитељи потичу из Босне, отац из околине Санског Моста, а мајка из околине Новог Града. Мојим родитељима је у такозваној Независној Држави Хрватској у току Другог светског рата побијено око 90% фамилије. Од ближе родбине остали су живи само једна тетка и једна баба, баба је умрла пре почетка последњег рата у Босни. Покојна мајка је 2004. године од Немачке владе добила 7.800 евра одштете, зато што су јој под немачком контролом побили фамилију, од које је део завршио у Јасеновцу, док су њу као мало дете код Козаре заробили и депортовали у један логор у Немачкој. Враћена је тек после завршетка рата у Босну. Одрасла је у разним домовима за избеглице, а касније је, као и мој отац, отишла на школовање у Београд. Ја, значи, врло добро знам шта је геноцид и шта није. Геноцид је ако вам непријатељ у вашем народу побије жене, старце, децу и војно способне мушкараце у великом броју, а не ако крене у војни обрачун са регуларном армијом, али о томе ћемо мало касније.

У сваком случају родитељи су 1966. године, због тадашње тешке економске ситуације у Србији, отишли за Швајцарску, где им је један познаник нашао посао. После тога сам се ја родио и водили смо један нормалан живот, све до 1991. године када је почео рат у бившој Југославији. Од те године се живот за нас тотално променио. Одједном су нас комшије, колеге са посла и југословенски познаници, који нису православне вере, редовно вербално нападали зато што смо Срби. Dorinova majkaМајка је на послу скоро добила нервни слом због напада бивших колега. И доста хрватских и муслиманских пријатеља су нам одједном окренули леђа. Нисмо могли да верујемо шта свакодневно гледамо и читамо у западним медијама. Морате да знате да у Швајцарској не постоји независна штампа. Они све преузимају из америчких и немачких извора. Представили су све Србе као да су људождери и монструми. Писали су да су Срби националисти – фашисти, који су нападали све друге народе бивше Југославије – да би кроз агресију, насиље и протеривања несрпског становинштва – основали неку „велику Србију“. За све и свашта су им одједном Срби били криви. Измишљали су многе ствари да би тако продали публици причу о „српским агресорима“. А истовремено су ћутали о српским жртвама у току тих ратова, тако да западна публика већим делом до данас мислила, да уопште није било страдалих Срба и злочина са неспрпске стране, над Србима. Може се без претеривања рећи да су њихови медији изокренули целу причу 99% наопако.

Често смо се свађали са људима у нашем граду, где су нас непрекидно нападали са свих страна. Западни медији су њихову публику тако жестоко дезинформисали, да је људима мржња према српском народу већ почела да „цури кроз нос“. Напали су мене и мајку чак локална ТВ-станица и локалне новине, зато што смо им једном послали протестно писмо у којем смо захтевали да престану да сатанизују цели српски народ на такав начин. Окренули су целу причу и тврдили су јавно да смо ми у ствари расисти. Једном приликом су, у току једне дискусије о рату у Југославији, неки људи напали мога оца у једном ресторану, прво вербално, зато што је Србин. Dorinov otacПробао је да се брани тако што је објашњавао другу страну ратова у бившој Југославији. Ти људи су после пратили мога оца и пребили су га пред нашом кућом тако жестоко, да је човек завршио на интензивној станици локалне болнице. После се причало по граду да су то били неки Хрвати из Херцеговине.

Ја сам био тада млад па сам некако имао још енергије да то све издржим и да се борим. Али ми је било јако тешко гледати како моји родитељи пате под тим расизмом против њих и нашег народа. Управо моји родитељи су били жртве фашизма и расизма. А где су касније баш њих нашли и да им пребацују да су фашисти и расисти? Дошао сам тада у ситуацију да сам пожелео да почнем да браним моје родитеље и цели српски народ, који је био изложен тешким нападима западних медији и мржње оних људи коју су све веровали шта медији пишу. Ступио сам у контакт са новинарима и активистима у целом свету, који су много објективније писали о тим ратовима. Скупљао сам њихове анализе, извештаје и књиге. После неколико година сам већ прикупио много тога.

Mesecni magazin izdavaca Ahriman

Једног дана ми је један швајцарски познаник предложио да искористим тај материјал за једну књигу. Сео сам за компјутер и писао сам око годину дана непрекидно. Паралелно сам апсолвирао курс публицистике у слободној гимназији у Цириху. Готов рукопис сам послао немачкој издавачкој кући „Ahriman“ у Фрајбургу, која је била позната да пише истину о ратовима у бившој Југославији. Одмах су ме прихватили и тако сам могао 1999. године да објавим први тираж моје књиге „In unseren Himmeln kreuzt der fremde Gott“ (Небесима крстари туђи бог) на немачком језику. У тој књизи смо открили и осветлили највеће случајеве антисрпске пропаганде западних медија у вези ратова у бившој Југославији. Додатно се у књизи објашњава како су се Америка и Немачка припремале и организовале југословенске ратове, већ годинама пре него што је и испаљен први метак. Тренутно припремамо трећи тираж те књиге.

Међутим, већ је 1999. било јасно, да ће од свих тих медијских лажи „Сребреница“ да постане врхунац антисрпске пропаганде. Од „Сребренице“ су направили „највећи мит двадесетог столећа“, како је то установио хрватски политичар јеврејског порекла Емил Влајки из Босне. Професор Edward S. Herman из Америке пише о „Сребреници“ као „највећем случају пропаганде за време ратова у бившој Југославији“. А немачки публициста и психоаналитичар Dr. Peter Priskil чак каже за Сребреницу, да је она „лажни Аушвиц НАТО-пакта“. Сви су они апсолутно у праву. Тадашња влада Алије Изетбеговића и западни медији су од „Сребренице“ направили нову врсту холокауста. Кажу да је „Сребреница“ највећи у Европи почињен злочин после Другог светског рата. Због таквих тврдњих један део западне јавности стварно верује, да су Срби потомци Хитлерове идеологије. Хитлер је хтео да истерби јеврејски народ, а Срби су – тако тврди велики део западних медија – то исто хтели учинити са Муслиманима у Босни и Албанцима на Косову.

Али само болестан ум може да упореди убијање милиона Јевреја у Европи, од којих је велики део бачен у концентрационе логоре и гасне коморе, са дешавањима у Сребреници. „Сребреница“ се не би чак ни тада могла упоређивати са злочинима над Јеврејима ако би војска Републике Српске стварно негде убила 7.000 до 8.000 муслиманских заробљених бораца и мушкараца. Ако се такво нешто заиста и десило, а видећемо у току ове анализе да није, онда би се радило о великом ратном злочину, а не о некој врсти новог холокауста или геноцида. Јер немачки нацисти су поред мушкараца убијали жене, старце и децу, док је српска војска после пада Сребренице евакуисала око 25.000 муслиманских цивила и склонила их на сигурно место. Исто то су учинили са цивилима у граду Жепа, који је пао мало после Сребренице. Поред тога Јевреји нису убијали бројне немачке нацисте, док је муслиманска војска у Босни убила неколико десетина хиљада Срба. И како би се могло 7.000 до 8.000 наводно у Сребреници убијених мушкараца класификовати као жртве геноцида, док до данас није нико на свету класификовао неколико стотина хиљада српских, ромских и јеврејских жртава усташког терора за време Другог светског рата као жртве геноцида? А шта је са Првим светским ратом? Знамо да је побијено више од милион Срба. Како то нису биле жртве геноцида?

Мене је веома занимало шта стоји иза те апсурдне приче о Сребреници. Хтео сам да знам да ли је „Сребреница“ заиста једини случај за време ратова у бившој Југославији, о којем западни медији нису лагали. Јер, о свим другим аспектима тих ратова су лагали. Вуковар, Сарајево, „масовно силовање у Босни“, „250.000 мртвих Муслимана у Босни“, „масакри у Рачку и Ругову“, „уништени Дубровник“, „протеривање милион Албанаца са Косова“, Милошевићев „великосрпски говор“ на Косову 1989. године итд., о свему су лагали и цртали једнострану слику.

Истраживао сам Сребреницу пуних четрнаест година. Хтео сам што је више могуће да сазнам о сваком аспекту тадашњих дешавања. Већ од почетка је било сасвим јасно да се ради о једној огромној манипулацији и да се „Сребреница“ у званичној верзији уклапа у оне остале манипулације западних медија. Путовао сам много пута за Босну, а да бих пронашао, на лицу места, чињенице које цртају једну сасвим другу слику о Сребреници. Био сам и годинама у конаткту са разним људима широм света, који  су такође водили независне истраге и који су дошли до истих или сличних резултата као и ја.

Једног дана ми је једна немачка познаница, која ради за алтернативни немачки лист „Junge Welt“ у Берлину, предложила, да од мојих сазнања напишем књигу о истини о Сребреници. Поново сам сео за компјутер и почео да пишем. Издавачка кућа „Kai Homilius“ из Берлина, која је позната по критичним књигама које издаје, показала је интересовање. Издавач је прочитао шта сам све пронашао и тренутно сам добио уговор да потпишем. Тако смо почетком 2010. године штампали моју прву књигу о Сребреници која има наслов

Srebrenica - istorija jednog salonskog rasizma

„Srebrenica – die Geschichte eines salonfähigen Rassismus“ (Сребреница – историја једног салонског расизма). Књига се добро продавала, тако да тренутно припремао други тираж, у који ћемо убацити додатних слика и докумената.

Био ми је циљ да ту књигу преведемо на српски и енглески језик, тако да би што већи број људи дошао до важних чињеница. Такође сам хтео да направим интернет-презентацију са документима и коментарима на три језика. Али нисам могао то све сам да финансирам, треба и од нечега живети. Зато сам се обратио бројним српским организацијама, српској цркви и српским политичарима у Босни и у Србији. Објаснио сам свима моје пројекте, али нико није хтео или могао да помогне. Једни нису сами имали нешто пара да уложе, док се они други, који су већ пуни пара, не интересују за пројекте који не доносе паре. Постоје људи који се богате на томе да се Србија уништава и распродаје. Њихови спонзори седе у Вашингтону, Берлину и у Бриселу. Њима наравно није у интересу да се лажи открију и истина шири. А они други не поседују финансијску и политичку моћ. Поред тога се један део од њих много плаши да дира ту „врућу тему“. Боје се напада и репресија са стране такозване међународне заједнице и садашњег режима у Србији. Можда и имају разлога да се плаше ако се узму у обзир напади на људе као на пример на госпођу Љиљану Булатовић Медић, која је писала искрене књиге о Ратку Младићу и Сребреници.

У току 2010. године је издавачка кућа „Ahriman“, која је издала већ моју књигу „Небесима крстари туђи бог“, ступила поново са мном у контакт. Издавачи су видели, да је моја књига о Сребреници, коју сам издао код „Kai Homilius“, имала доста реакција. Из тих разлога су ме преставници издавачке куће „Ahriman“ питали, дали би ја код њих такође нешто о Сребреници објавио. Рекао сам да може, и тако смо се одлучили поново о Сребреници да пишемо. Овога пута сам се концентрисао на страдање Срба у околини Сребренице између 1992. и 1995. године. Подлога те књиге су већим делом слике које сам добио од Зорана Јовановића из Власенице. Он је у току рата у Босни био шеф информативне службе Дринског Корпуса. Провео је све године на ратишту.

REKLAMA U VESTIMA

Тој књизи смо додали један ДВД који се зове „Досије Сребреница“. Тај филм су уредили бивши логораши Милан Кнежевић и Далибор Јосиповић из Бања Луке. Филм је на српском и енглеском језику, док смо коментаре у књизи овога пута писали на три језика: српски, енглески и немачки.
Прво смо штампали један тираж у Немачкој, а после тога смо у Зворнику штампали један тираж за Босну. Истовремено је један издавач од нас откупио право да преведе књигу на италијански језик.
У међувремену је немачки тираж књиге већ распродат. Радимо на новом тиражу, у којем ћемо додати још докумената.

Sajam knjiga u Laipcigu

Овога пута је било још жешћих реакција него код прве књиге. Године 2011. смо били и на познатом сајму књига у Laipcigu, где смо представили књигу. Једна немачка организација под именом „Gesellschaft für bedrohte Völker“ (друштво за угрожене народе), коју води познати србомрзац Tilman Zülch, пробала је да саботира наш наступ. Прво су прелепили наше плакате, на којима смо најавили предавање, са њиховим плакатима. Мој издавач је звао полицију, тако та је та организација морала да доведе све у исправно стање и да уклони њихове плакате са наших. Ефекат њиховог покушаја саботаже је у њиховом смислу био негативан, зато што су са њиховом акцијом дигли прашину, тако да је дошло око 200 људи на наше предавање. После предавања су чланови те организације покушали вербално да провоцирају, али смо их могли аргументима савладати.

Поред тога су швајцарске новине „Tagesanzeiger“ пробале да нам нашкоде у томе што су писали да ми негирамо геноцид. Али и тај покушај за њих није био успешан, зато што је мало касније први тираж наше књиге већ био распродат. Послао сам тим новинама захвалницу што су нам направили гратис рекламу. А претње са муслиманске стране ми иначе стижу редовно. Неки ми псују све по реду док ми други прете да ће да ме муче пре убиства. Неки Кенан Ковачевић из Немачке ми је претио да ће преко СИПЕ у Босни да ми направи проблеме итд.

Аустријски писац Петер Хандке је чуо за моје књиге о Сребреници. Добио сам од једне познанице његову адресу, па сам му послао те две књиге. После тога сам га звао да чујем шта мисли о свему. Био је веома позитивно изненађен. Рекао је да многе ствари није знао.

Peter Handke u Parizu

Peter Handke – Paris

Договорили смо се да се нађемо у Паризу уз чашу белог вина да се испричамо мало. Главни уредник издавачке куће „Ahriman“, Dr. Peter Priskil, и ја смо сели у кола и отишли да посетимо Хандкеа. Нашли смо се у једном удобном бару који господин Хандке често обилази. Као прво сам му поклонио један ручни рад госпође Раденке Јунгић из Бања Луке. Она везе и у својој галерији излаже старе српске мустре, радила је вез и за Емира Кустурицу. Тај вез се Хандкеу свидео и рекао ми је касније, да га је окачио у својој радној соби. Разговор са Хандкеом је трајао неколико сати и био је за све нас веома интересантан.
Хандке је између осталог рекао, да је табу јавно говорити критично о Сребреници, зато што иначе прети опасност да човек буде представљен као неко ко негира геноцид. Одговорио сам му да већ имамо искуства са тим, али да ипак неко мора да пише и говори истину.

Peter Priskil Alexander Dorin i Zoran Jovanovic u Laipcigu

Dr. Peter Priskil, Alexander Dorin, Zoran Jovanovic – Laipcig

По повратку у Швајцарску послао сам му још једно дуже писмо са додатним информацијама о Сребреници. Dr. Peter Priskil је снимио цели разговор са Хандкеом. Исечке разговора, као и моје писмо, Dr. Peter Priskil је објавио у месечном магазину “Ketzerbriefe“ (јеретичка писма) издавачке куће „Ahriman“. Тако да сам све у свему изненађен како је тема „Сребреница“ у задње време одједном постала актуелна, када се узме у обзир да су Срби годинама ћутали о истини и да је прошло већ више од шеснаест година од пада тог града.

У задње време сам такође почео да ширим информације преко Фејсбука, на којем су ми се придружили већ неколико хиљада људи.

НАСТАВИЋЕ СЕ…


49 replies »

  1. Александре хвала на бризи, око свега што сте урадили, нек вас чува и води свемогући господ БОГ. Свако добро у животу и раду. Не трошите своје драгоцено време на провокације форумаша,, који су ту само зато…

    Свиђа ми се

  2. Pratim i pratio sam zbicanja oko Srebrenice, ne samo oko nje nego i u čitavoj BiH. Pritisci Zapadnih i prozapadnih polotičara na bivšeg visokog političara u RS, Čavića, da prizna i potpiše da je u Srebrnici izvršen genocid, nažalost su urodili plodom. Nijednog političara za takav potpis nije srpski narod ovlastio i nikada neće ovlastiti. Rat je rat, u njemu se svašta događa. Sam sam proveo kao dječak od osam godina u fašističkom logoru, pola moje familije je stradalo u Drugom svjetskom ratu. I sva zlodjela svih strana u zadnjem ratu treba u cjelosti istražiti pa tek onda donositi sudove. Zašto se upotno zatvaraju oči Zapada pred činjenicom da je vojska Nasera Orića prethodno spalila 14 srpskij sela i pobila 1.200 djece žena i staraca. Srebrnicu su osvajali očevi pobijene djece,žena, očeva i majki. Zar se mogla očekivati milost tih vojnika. Zašto uporno ćute i političari na zapadu i sredstva informiranja o srpskim žrtvama. Svoje učešće u podgrijavanju i raspirivanju rata u Bosni žele sakriti slučajem Srebrnice.

    Znam da su dvojica Muslimana, novinara koji žive u Skandinaviji istražili slučaj Srebnice, snimili o tome film i dokazali da je mnogo neistine u slučaju Srebrnice. Gospodo sa Zapada, na koliko godina je osuđen Naser Orić, komandant bošnjačke vojske koje se izživila na djeci, ženema, starcima. Osuđen je samo simbolično!

    Свиђа ми се

  3. Postovani clanovi,prijatelji postovaoci grupe SÅA, FB REPORTER

    Zamoljena sam da Vam prenesem jednu lepu vest !!!!!
    Istina o Srebrenici se siri i na forumima.
    Jedan od njih je „Nezavisne diskusija“.
    Tema „Доказ да је „Сребреница“ једна измишљена прича…“ je dobila na na navedenom forumu status „lepljive teme“ – top tema foruma i ima preko 10.000 citanja – da, dobro ste procitali deset hiljada pregleda, sto nije malo, a tema je pokrenuta na Pravoslavni Bozic ove godine.
    Na forumu su najvecim delom istrazivanja ALEXANDRA DORINA, a mozete videti da je Dorin aktivno ucestvovao u diskusijama.Sama tema je na 60 stranica i mnogo toga su neki clanovi zaslugom nase stranice SÅA i FB Reportera preuzeli priloge koje smo postavljali a koje su oni koristili kao materijal u diskusijama,treba dodati da na njihove diskusije ima 886 odgovora forumasa. Rasprava je vodjena uglavnom sa muslimanima i sa velikoim ponosom se moze zakljuciti da su ostali „“porazeni“ zestinom odgovoroa koji su im bili upuceni i to naravno sve sa dokazima i faktima’
    Ovo se moze smatrati i odredjenim buntom,ako vec srpski mediji ne posvecuju dodovljno paznje Srebrenici i dokazivanju istine,odredjeni ljudi su se pobrinuli da istinu prenesu preko strane SÅA i FB Reportera i na raznim forumima poput ovog na Nezevisnim novinama.

    Na ponos svima nama i zahvaljujem svima koji ucestvuju i daju svoj doprinos,ma gde to bilo.

    Ziveli i svako dobro
    23/07-2012

    Свиђа ми се

  4. Dragi Alexandre, ne želim više razgovarati na tu temu, jer očigledno, nećemo ubediti jedan drugog po pitanju religije, tj. pravoslavlja. Ovom prilikom vam zahvaljujem na trudu što ste toliko godina istraživali i razbili “mit o Srebrenici“, koji je satanizovao naš narod. Svako Vam dobro želim i da vas Gospod čuva.
    Iskreno vaš dobroželatelj,
    Vojislav Mistović

    Свиђа ми се

  5. Vojislave. Da vas podsetim: ovu raspravu nisam ja zapoceo. Ja sam ovde poceo da sirim istinu o Srebrenici, dok ste vi poceli sa vazim dogmatizmom da krenete u drugi pravac. A ja sam vam vec jednom objasnio da ovde nije mesto za to. Ako hocete da sirite fatalisticke teorie onda nadjite sebi neki forum u kojem to mozete. A meni nije jasno sto me ovde dalje davite sa vasim fanatizmom.

    Sta se tice Hrista: on je takodje u meni kao i drugi zastupnici Boga i Bozije inkarnacije. Bozija ljubav postoji svugde i u svim krajevima ove zemlje od pocetka. Svi ljudi u svim vremenima su kroz razna religionzna sistema imali pristup Bogu.

    A sta se tice vasih bednih izjava o imenu Boga u drugim religijama: sa time jedino vredjate Boga i dokazujete da ste totalan diletant. Indici su ocigledno svestniji ljudi od vas. Niko u Indiji nece Isusa nazvati prestavnika jedne satanisticke vere. Pricate o Vedama a nemate pojma sta su Vede. A ako vas to interesuje onda mozete lepo pitati ljude koji nesto o tome znaju.

    A vi pitate sto smo se klali sa Muslimanima i Katolicima? Odgovor je jednostavan: ljudi raznih religija se medjusobno ubijaju zato sto nemaju pojima o Bogu i zato sto zloupotrebljavaju ime Boga za njihov egoizam. Znaci upravo ljudi kao sto ste vi. Covek koji je svestan Boga ne tvrdi da je Bog samo u njgovoj religiji i da je samo on u pravu. Samo Sizofrenicari koriste takve argumente. A rezultat takve jedne Sizofrenije vidite u danasjem svetu. A vi se cudite da ljudi kao izdavaci „Ahriman“ ne veruju u religiji i Boga? Pa upravo zbog ljudi kao sto ste vi oni ne veruju u Boga. Njima se smucilo kada su videli kako se neki „veliki vernici“ ponasaju.

    Свиђа ми се

    • Невене, задивио си ме овим својим завјетом. Да ти Бог да кријепости и снаге духовне и тјелесне да останеш дослиједан своме завјету.

      Свиђа ми се

  6. ЗАВЈЕТ СРБСКОМЕ РОДУ

    Ја, Србин по рођењу, живљењу и опредељењу, завјетујем се крвљу својих предака, чашћу и будућношћу својих потомака, да нећу испустити Крст Часни којим су ме Господ и народ мој небески благословили, да ћу ходити бескомпромисно и неустрашиво стазом уском и трновитом, стазом која води ка Голготи, али и према Спасењу.

    Да се нећу престрашити мрака и утвара овога свијета као ни милиони Светитеља, Витезова и Мученика Србских прије мене, него ћу Љубављу и Вјером својом благодарити Свевишњем што ме удостојио да будем Србин.

    Завјетујем се да ћу служити Србству и Светосављу свим својим срцем и душом, не тражећи плату осим оне којом ће ме Господ наградити.

    Завјетујем се да ћу живјети за Србство, а не од Србства, за Отаџбину, а не од Отаџбине.

    Да ћу се, слиједећи Светога Цара Лазара, одрећи царства замаљског, Царства Небескога ради.

    Борби за Васкресеније Србско приступам слободна срца и чисте душе,
    као што Свети Лазареви ратници приступише Светом причешћу пред одсудну битку за Живот Вјечни.

    Спреман сам да својим ангажовањем допринесем поновном васпостављању оних вриједности које су учиниле мој народ великим и Божијим.

    То су на првом мјесту Христољубље и родољубље, врлине из којих проистичу честитост, мудрост, племенитост, храброст и правичност…Особине које морају красити сваког Србина.

    Створитељ је расуо мој народ по свим дијеловима ове наше планете као домаћин који се труди да добро сјеме допре и до најскровитије тачке његове њиве.

    Ја знам да је Светиња која нас спаја много моћнија од даљине и граница које су нам силом наметнуте.

    Позивам стога васцијело Србство, да одбаци све несрећне подјеле, разлике и баријере и усагласи свој национални програм са тужном, али Светом истином да постоје само Срби који поштују и слиједе овај завјет и „Срби“ који га крше.

    Како ја чинио тако ми Бог помогао.

    Невен Миланов Милаковић Ликота

    Потписујем, и крвљу својом, ако треба!

    Свиђа ми се

  7. Predrage. Pa ako vec ovde javno ismejavate ljude koji se trute da sire istinu o Srbrenici onda j to takodje napad. I ako vec volite da napadate i da pravite viceve na racun drugih onda nebiste trebali biti tako osetljivi kada se lopta vama vrati. A meni inace nije potrebna nikakva hrabrost da vracam loptu ljudima koji su meni dobacili tu loptu.

    A ako je tako da ste vi zaista aktivan u pitanju Srebrenice ond vam svaka cast. U tom slucaju povlacim to sto sam rekao. Ali onda mi je jos manje jasno sto pravite viceve o ljudima koji se bave istim poslom kao vi.

    Свиђа ми се

  8. Ја стварно не знам одакле вама храбрости да ме нападате и тврдите да ја НИШТА НИСАМ УРАДИО ЗА ШИРЕЊЕ ИСТИНЕ О СРЕБРЕНИЦИ!
    Ја сам до сада организовао два јавна скупа(од којих је један био забрањен) под називом „ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ“. Ја сам због Сребренице више пута позиван на „информативне разговоре“ у полицију, а организовао сам и ометање јавног скупа „Жена у црном“ када је привожен мој пријатељ Милија Ђуђа, што се може видети и на снимку који постоји на Ју тубу!
    Не нападајте када не знате с ким причате!
    И још нешто: не набијајте ми на нос неактивност СПЦ, јер ја нисам верник те невладине (?) организације, ја с поносом истичем да сам верник Грчке старокалендарске цркве! Слава Богу!

    Liked by 1 person

  9. Predrage. Izdavaci „Ahriman“ prvo svega ne mogu da budu Antihristi, zato sto ne veruju u Boga i religije. Sa time i ne veruju u Antihrista. To je relativno logicno, zar nije? Oni su jedostavno dobri ljudi koji veruju u dobro u coveku i u pravdu i koji su ogorceni o nasilju koje vec nekoliko hiljada godina nastaje zbog vernih fanaticara.

    A pored toga sam primetio da reakcije ljudi koji su knjigu procitali ne ovise od toga dali je knjiga izdata od jedne ateisticke ili religiozne izdavacke kuce. Ljude samo zanima istina o Srebrenici. A nasa crkva ocigledno nije bila zainetersovana da siri istinu o Srebrenici. Pa sta ce mo onda sada? Da cutimo i da cekamo na crkvu? Malo sutra.

    A ovde sam prvi put cuo da uopste neko ima problema sa imenom izdavacke kuce. Trenutno se priprema cetrvrti tiraz knjige i nisam uopste do sada imao tahvih reakcija. Ocigledno samo pojedinci, koji su indoktrinirani fanatici, imaju problema sa tom izdavackom kucom. A ja licno mislim da je dogmatizam jedna vrsta bolesti.

    A moja prva knjiga o Srebrenici je izdata u Berlinu od izdavacke kuce „Kai Homilius“. Dali se vama i kod njih nesto ne svidja?

    Ali nije nit to problem. Pravim ponovo jedan predlog: nadjite vi meni jednu pravoslavnu izdavacku kucu koja poseduje dovoljno hrabrost da siri istinu o Srebrenici po svetu (znaci ne samo po Srbiji). Ako takvu jenu izdavacku kucu ne poznajete onda je vasa kritika bezsmisljena i smesna. Nemojte da se rugate ljudima koju daju sve od sebe da bi se istina sirila, dok ljudi kao vsto ste vi nikada nisu nista ucinili za sirenje istine o Srebrenici. Ponavljam: to je tipicno i dobro poznato destruktivno ponasanje nekih Srba. Sem nasih neprijatelja u svetu je bas to ponasanje nama Srbima u istoriji nanelo veliko zlo. A takvi lludi hoce meni da pricaju nesto o Bogu? Smesno.

    Свиђа ми се

  10. Vojislav pise:

    „Znate li da je uvijek na zemlji,od postanja svijeta bila podjela na Sinove Božije i sinove ljudske?“

    Bog je stvorio sva ziva bica, niko se nije sam stvorio. Zato su sva ziva bica Bozija deca. Kakva podela? A kako mozete tvrditi da je od postojana sveta bilo ovako ili onako? Pre rodjenja Isusa Hriscanstvo nije postajalo niti je iko znao nesto o Isusu.

    I ajmo da bacimo na tu celu pricu pogled iz drugoga ugla. Pre otprilike 5000 godina je pisana indiska bibljija koja se zove Bhagavad Gita (Bozije pevanje). U Bhagavad Giti pise da je jedini, najveci i svemocni Bog u telu jednog kraljskoga sina dosao na zemlju. Morao je da udje u ljudsko telo zato sto ga inace niko nebi mogao shvatiti i videti. U formi kraljskoga sina je ucio svete ljude licno o smislu zivota. Imao je ime Krisna (onaj koji sviju privlaci). Bio je poznat po svojoj velikoj ljubav prema svim bicima koje je stvorio. Ali je istovremeno bio strog prema onima koji nisu postovali Bozije zakone. Pobedio je razne veoma mocne ljude i kreature koje su probale da se bore protiv Bozije pravde. Pobedio ih je naravno sve po redu, ali ih je posle pobede oslobodio od neznanja i iluzije – to je Bozija milost.

    Indiska sveta pisma pisu o Krisni da je bio najlepsi, najbolji i najmocniji. Kazu da su svi bili u njega zaljubljeni, od coveka do zivotinje. Desavale se su za vreme njegovog boravka na zemlji neverovatne stvari kojie se ni pre niti posle njegovog dolazka desavale. Indiska sveta pisma su puna takvih opisa o Krisni. Krisna je svojim najblizim objasnio ko je on i sto je dosao na zemlju. Sva sveta indiska pisam i svi indiski sveci priznaju Krisnu kao inkarnaciju jedinoga i svemocnoga Boga. Krisna je imao najbolje namere prema svim ljudima i zivim bicima za koje je rekao da su to sve njegova deca. Znaci o kakvom „Satanizmu“ ovde neki nepismeni ljudi govore? U vedema stoji da ce posle odlazka Krisne sa planete poceti jedno mracno vreme koje ce da traja veoma dugo. Rekli su da ce da bude sve vise i vise ratova na svetu, da ce ljudi da se podele na razne religije i da ce zbog toga da nastanu svadje, nesporazumi, velika mrznja i ratovi. Takodje ce da vlada laz, a casnih ljudi ce biti sve manje i manje. Opisali su danasnje stanje sveta. Takodje u Vedama svemocni Bog potvrdjuje da religije uopste ne postoje. Postoji samo jedan Bog, njegova stvorenja i njegovi zakoni. Rec Veda znaci nista drugo nego znanje. Znaje o Bogu i njegovim zakonima. Religije su ljudi izmislili.

    Zamislite sta bi sada Indici mogli da kazu: „Pa svemocni Bog je nas pre 5000 godina u telu kraljskoga sina licno posetio, sto ste vi Hriscani onda sada tako ponosni na njegovoga sina?“. Ali pravi sveti ljudi iz Indije ne govore takve gluposti. Svi poznati indiski filozofi i sveti ljudi zadnjih 2000 godina kazu da je „njihov“ i „nas“ Bog isti! Svi sveti indiski ljudi su zadnjih 2000 godina priznali Isusa kao Bozanstvenu inkarnaciju i zastupnika jedinog i svemocnoga Boga!

    Pa nisu valjda Indici toliko pametniji od nas da su nesto shvatili sto mi ocigledno nismo jos svi shvatili. Ne smemo sebi dozvoliti da pricamo lose o drugim ljudima koji su takodje deca Boga.

    Свиђа ми се

  11. Gospodine Popovicu. Ja nisam vredjao nikoga nego sam ocenio situacijiu takvu kakva jeste. Sto napadamo coveka preko jedne teme koja nema blage veze sa Srebrenicom? Sto mu namecemo nase licne poglede o religiji? Sto ovde uopste raspravljamo u religiji? Ko moze da ustanovi ko je pravi Srbin i ko nije? To su obicne budalastine.

    Naravno da znam ko je Gospodin Ivanisevic. To je jedan takodje hrabar covek koji je kao prvi pisao istinu o Srebrenici. Bez njega niko nebi nista ni znao o Srebrenici. On je pionir u sirenju istine. Cak i Dorin koristi mnogo stvari iz Ivanisevicevih izvora. A to Dorin nikada i nije negirao nego je uvek hvalio gospodina Ivanisevica. A postoji oped jedna razlika izmedju njega i Dorina. Gospodinu Ivanisevicu godinama nije niko smetao u njegovom poslu zato sto je pisao u Srbiji o Srebrenici. Jedino u danasnjem vremenu nije ni cak u Srbiji lako pisati o tome.

    Ali znate kako je izvan Srbije pisati o tome? Pa citajte sta se Dorinu sve izdesavalo. Od napada mediji u zemli i u gradu gde zivi protiv njega i njegove familije pa preko uvreda i pokusaja sabotaze njegovih javnih nastupa do pretnji likvidacije itd. Dorin je prvi covek na svetu koji izvan Srbije i u celom svetu na taj nacin siri istinu o ratovima u bivsoj Jugoslaviji, posebno sta se tice Srebrenice. Vec je 1999 godine pisao u Nemackoj da zvanicna verzija dogadjaja u Srebrenici nije istinita. Zato kazem: postigao je izvan Srbije vise nego bilo ko drugi. Valjda mu trebamo biti mnogo zahvalni za tu hrabrost. U mesto toga mi ga gnjavimo sa nasim subjektivnim pogledima o religiji. Pa i na primer Muslimani tvrde da su svi nevernici koji nisu Muslimani. I neki Jevreji koriste iste „Argumente“. A da ne pricamo o Katolicima. U cemu se mi onda razlikujemo od drugih ekstremista?

    Ponavljam: ako nemate sta reci o Srebrenici onda nemojte makar ovde da pametujete o religiji.

    Свиђа ми се

  12. Mi Srbi smo zaista mnogo cudan narod. Posle mnogih godina se konacno pojavio jedan covek koji poseduje dovoljno hrabrosti da siri istinu o Srebrenici. A tu hrabrost medju Srbima skoro niko vise ne poseduje. A umesto da budemo zahvalni mi skrecemo paznju na drugu temu i davimo coveka sa vernim dogmatizmom. To je ta cuvena srpska destruktivnost. Ponasamo se kao obicne sujetne budale.

    Свиђа ми се

      • O Milivoju Ivanisevicu imam samo sve najbolje da kazem. On je tada obilazio ratiste, cak i posle pada Srebrenice. Dokumentarisao je stradanje Srba. Objavio je vec 1994 godine imena stradalih Srba u okolini Srebrenice i napadnutih sela. Kasnije ce objavio takodje spisak stradali Srba u Bircu. Takodje je pisao o brojnim manipulacijama sa cifrom stradalih Muslimana. Ko bi danas nesto znao o Srebrenici da njega nije bilo?

        On me primio nekoliko puta u svojoj kancalariji u Beogradu. Dao mi je sve podatke koje sam trazio i mnogo mi je pomagao. Svi koji pisu istinu o Srebrenici koriste medju ostalog njegov dokazni materijal. On je prvi i glavni sta se tice Srebrenice – svaka mu cast.

        Moj cilj je bio da jedan deo njegovih dokaza preuzmem i da ih sirim un onim regijonima Evrope gde se za njega ne zna. To su na primer Nemacka, Austrija i Svajcarska. A nema dileme oko toga da je gospodin Ivanisevic izvor mnogih cinjenica o Srebrenici koje smo ja i drugi preuzeli i sirili.

        Свиђа ми се

  13. О четири закона по којима ће Христос судити свету – Старац Клеопа

    Старац Клеопа

    1. Закон природе или закон савести. По овом закону Бог је корио Каина када је убио свог брата Авеља. Чујеш шта каже Писмо: Толико би велики корен савести јер паде у очај и повика овако : Грех је мој велики,и не може ми се опростити.
    Пао је у очајање јер је убио свог брата Авеља,пастира; јер Бог прими ономе жртбу,а овај би завидљив,те изађе у поље и уби га.
    Закон савести говорио му је : Шта си учинио?
    Убио си свога брата! “ Чуо је Бога :
    – Каине где ти је брат?
    А уместо да каже: ,, Господе сагреших “ , рече :
    – Шта,зар сам ја чувар свога брата? И рече му Бог :
    – Глас крви твога брата вапије са земље ка Мени.
    Пошто си учинио ово казнићу те свим казнама,и ако би тебе ко убио сеамдесет пута седам казнићу га.
    – И поживи Каин преко хиљаду,година,као што је написано,и нико га не уби,јер су се плашили казне коју Бог изрече. На којих се седам казни над Каином мисли пошто уби брата свога Авеља?
    Прва казна би очај,потом,дрхтање,па плач,јер плакао је јецајући на земљ,потом,страх,јер бежао је са једне стране на другу страну земље,јер се плашио да га Бог не види; потом,проклество земље да не даје свој род и остало,као што пише Св. Писмо у Постању,глава 4.
    Сваки човек са ове земље када чини зло,савест га мучи,и говори му: ,, Зашто си зло чинио ? То је први закон који Бог даде човеку,назван закон савести или закон природе.

    2. Други закон – који вечно стоји пред нама,као што нам показује Свети Григорије Ниски,и који нам се јавља са неба и показује нам Бога јесте закон створења.
    Ко створи небо,земљу и све што постоји? Месец,траве,цвеће,рибе,мора,реке,камење,стабла,планине,све животиње на тлу,у води и ваздуху?
    Ко све ово направи браћо ?
    Ко направи време васионе које тако прецизно ради,да га нико не може подржавати? Нико други,осим Доброг Бога! Центар усмерења целог света је Творац,Бог,Који постави поредак свему.
    Овај закон творевине је оно шта каже пророк Давид:
    ,, Небеса казују славу Божију и дела руку Његових гласи своди небески. “
    Како? Кроз њихов сферични положај на великом растојању: кроз звездани систем,којим се путује милијарде година брзином светлости,њиховим померањем,са таквом прецизношћу да то зачуђује мисли највећих астронома света.
    Сетимо се Исака Њутна,великог енглеског физичара,који био 30 година атеиста,а када је открио ,, Закон универзалне гравитације“ и видео да свака планета привлачи к себи другу мању,и не допушта јој да се удаљи,нити да се уништи,нити да путује без икаквог закона међу осталим небеским телима,оставио је на крају иструменте на сто и рекао:
    Велики си, Господе,и чудесна су дела Твоја,и ниједна реч није довољна да похвали чуда Твоја.
    Видиш? Он је кроз откриће ове спољне науке,дошао страху Господњем,упознајући највећа чуда из света планета. Шта су рекли Кеплер,Исак Њутн и остали,које ми време не дозвољава да споменем,преобративши се када угледаше творевину Бога?
    Да није препуштена сама себи,да има један центар кординације и прецизност која задивљује сваку памет,спознавши ово – преобратише се.
    Од природних тајни још се није ни једна открила потпуно,а има их на милијарде. Јер премудрост Бога нема граница,и неће ни имати у векове векова,јер превелика је премудрост Творца.
    Значи други закон који имамо је закон творевине,или креације. Јер преко природног созрецања у духу,ми се уздижемо од твари ка њиховом Творцу.
    Ако видиш барку,мораш се сетити да ина има свог мајстора који ју је направио; ако видиш неку лепу одећу,мораш знати да је њен кројач добар.ако видиш палату,или неко лепо здање,знаћеш да је то урадио добар архитекта.
    Ако видиш тачан сат,знаћеш да је сајџија био добар. Или било шта друго да видиш,не можеш рећи да настало само.
    Значи,све ово нам указује да постоји један Творац,а када знамо да постоји,треба да слушамо Њеха да нас не би казнио по правди.

    3. Трећи закон је писани Закон – дат од Бога,Мојсију на Синају,тј. десет заповести и вео Стари Завет,по коме ће бити суђено изабраном народу Јеврејима.

    4. Четврти и последњи закон је Закон Дара,Закон савршености,Закон љубави Исуса Христа,тј. Свето Јеванђеље. По овом божанском закону судиће се хришћанима,крштенима у име Пресвете Тројице.
    Први природни закон по коме ће се судити свим народима до краја земље. Други закон,закон творевинемје исти као и први. По првом и другом закону судиће е свим народима овога света,осим по Старом Завету,судиће се Јеврејима. А по закону Дара или Јевањђеља биће суђено свим хришћанима,јер наш закон је савршенији од осталих закона. Али ако згазимо овај закон,већи грех ћемо имати,и више јада имаћемо од оних који нису познавали Јеванђеље. Тако нам Господ остави окавог судију.
    Да се не заваравамо,браћо.и да умослимо да Господ не зна шта чини свако од нас. Нећеш моћи да кажеш да немаш греха јер ниси знао,јер си био Кинез или Турчин или атеиста.
    Незнабожац си,али савест си имао и по томе има да ти се суди. Видео си творевину. А никада ниси себи поставио питање: ко направи небо,сунце,земљу и све остало,да би потом размишљао и бојао се Бога,Који створи све? Амин.

    Свиђа ми се

    • Ali ima u tekstu netacnih podataka. Muslimanska armija iz Srebrenice nije u regiji ubila 2000 Srba nego skoro 3300. Tim zrtvama je podignut spomenik u Kravici. A kao drugo nije tvrdnja tacna da je posle ulazka srpske armije u Srebrenicu doslo do teskih zlocina. Holandjani su svedocili o tome da Srbi nisu ubijali Muslimane u gradu. To su cak i pismeno potvrdili 17. Jula u Bratuncu.

      Свиђа ми се

  14. http://www.glas-javnosti.rs/dodaci/licna-karta-srebrenice

    Као што овде видимо има оних који су још пре 13 година исписали све што треба јавност, како домаћа, тако и светска, да зна о злочину у Сребреници и околини и то у периоду од 1992. до 1995.
    Књига је штампана у Србији, а у „Гласу јавности“ је излазила као фељтон!

    Свиђа ми се

    • Milivoje Ivanisevic je prva i jedina osoba u celoj Srbiji koja je pisala u toj meri o tome. I on nije imao podrsku vlade, ni stare ni nove. Takodje nije imao financisku podrsku. A danas se o njemu slabo sta cuje u Srbiji. Sve novine u Srbiji bi treba da pisu o njemu i o istini o Srebrenici, ali od toga nema ni govora. Naptrotiv: i cak u Srbiji danas mnogi ljudi veruju u zvanicnu verziju dogadjaja u Srebrenici, a to znaci verzija pokojnog Alije Izetbegovica i njegovih saveznika u Vasingtonu. A to se sigurno nije desilo zato sto je Ivanisevic svim Srbima poznat.

      A nemoze biti govora o tome da svetska javnost nesto zna o istini o Srebrenici. Ja sam se rodio u Svajcarskoj i pratim takozvanu zapadnu stampu vec godinama. Nije proslo ni jedno slovo o istini o Srebrenici.

      Свиђа ми се

    • Kakvih 13 godina? Ko danas u Srbiji zna sta je JEDNA osoba pisala pre 13 godina? SVE novine u Srbiji bi morale da pisu o Srebrenickoj istini, kao sto bi o njoj morali da govore SVI srpski politicari. Kakav je to posao kad JEDNA osoba tu i tamo nesto kaze? Umesto toga ovi debili u nasoj vladi podpisuju deklaracije sa laznim tvrdnjama.

      Свиђа ми се

  15. Прво једно топло хвала г.Дорину за храбру борбу коју води на многим фронтовима да би се ИСТИНА о страдању Срба ипак чула и видела на подручјима на којима влада потпуни србски мук и страх. Мислим на подручја Европе где се говори Немачким језиком. Друго, ми смо веома брзи када треба критиковати, чак и када се ради о издавачкој кући која има петљу да штампа и таква издања која су у Србији скоро па ЗАБРАЊЕНА. Ене, у Србији изађе и Рацингерова књига а критичара ни за лека.

    Свиђа ми се

  16. Dejane slazem se sa Vasim komentarom da je ovde rasprava podpuno besmislena. Ahriman Verlag pomaze sirenje istine o Srebrenici a i osvetljava i druge lazi i „mitove“ o ratovima 90-tih i „zlocinackom“ srbskom narodu ali ne iz ljubavi prema Srbima vec iskljucivo u prilog razgolicavanja licemertsva i zlocinackih poduhvata „visoko zivilizovanih hriscanskih“ nacija. Dokle god oni samo sire istinu a ne instrumentalizuju Gospodina Dorina i njegove zaista casne namere da odbrani svoj narod, ta je saradnja u redu. Gospodine Dorine ostanite SVOJ i sve ce biti u redu. Svako dobro i uspeh u buducem radu Vam zelim.

    Свиђа ми се

    • Pero. Hvala vam na odgovoru. Hteo sam jos samo da dodam da je izdavacka kuca Ahriman takodje pisala mnogo o zlocinima koji su Muslimani sirom sveta pocinili. Za njih ne postoji neka razlika izmedju Islama i katolicke crkve. Oni osudjuju sve zlocine koje su pocinili pripadnici bilo koje vere.

      Свиђа ми се

  17. Smesna rasprava. Pa kome da se Dorin obrati nego onima koji hoce da pomognu? Nasa crkva, nase institucije i nasi politicari nisu hteli da pomognu da se siri istina. To znaci da su nemacki Ateisti bolji nego nasa crkva, a to je bolno i tuzno ali ocigledno istinito. Znaci ovde niko ne treba da kritikuje Dorina sto je primio pomoc od ljudi koji su njemu i srpskom narodu pomogli. Nego bi bilo bolje da kritikujete sami sebe zato sto kao Srbi niste spremni da dignete vase zadnjice i da pomognete barem malo. Ovde nikome ne trebaju kometari od pasivnih pametnjaka koji drugima sole pamet a sami nista nisu u stanju da urade nesto.

    Свиђа ми се

  18. Господине Дорин, ја поштујем Ваш труд и покушавам да разумем то што ми говорите, али „религије“ не постоје, постоји само „једна саборна и апостолска црква“ и та (православна) никада није чинила зло већ се само од истог бранила!
    Ахриман јесте синоним за антихриста и то ти људи и не крију када су оног рогатог са пенисом у ерекцији поставили за свој заштитни знак!
    ако су Вам намере добре, а не желим да сумњам у то, онда Вас још једном молим да размотрите своју одлуку да своја дела препустите антихристу!

    Свиђа ми се

    • Postovani.

      Naravno da postoje religije. Na primer postoji Hinduizam, koji je mnogo stariji od Hriscanske vere. I Egipcanji su imali njihovu veru, koja je takodje starija od nase vere. Postoji i Budizam, koji isto predstavlja religiju itd. Bog se ne moze ograniciti na jednu veru ili jednu religiju. Bog je u svim verama i religijama u svim vremenima. I Indici imaju njihovu bibliju koja se zove Bhagvadgita. Pripadati jenoj religiji ne znaci da je pripadnik te religije automaticno u pravu ili da je spiritualna osoba. Bog nije tako jeftin, treba se truditi.

      Sta se tice pravoslavlja: tacno je, da pravoslavna crkva nije nikada cinila takve zlocine kao na primer Islam i Katolicizam. Ali ima i medju pravoslavcima mnogo profitera i prevaranata, koji se kriju iza pravoslavlja. Sta onda pokvarenom coveku moze da donese pravoslavlje, ako se iza njiga krije? A za mene nema veze dali je neko Pravoslavac, Ateista, Hinduista itd., ako je covek dobar i iskren. A sta coveku moze obrnuto da donese religija ako on nevalja kao covek? Ja licno svet ne posmatram kroz crno-bele naocare i ne delim ljude samo na dva dela.

      Sta se tice mog izdavaca „Ahrimana“: oni ne veruju – kao sto sam to vec rekao – u Boga , zato sto su razne religije u ime Boga cinile strasne zlocine i nepravdu. A u tom slucaju nema veze dali je sad jedna od tih religija cinila manje ili vece zlocine. Cinjenica je, da su mnogi zlocini u ime Boga doveli jedan deo ljudi na svetu do toga, da oni ne veruju u nekog Boga. Ali to ne znaci automaticno, da takav jedan covek mora da bude lose duse. Ante Pavelic je na primer bio „veliki vernik“, ali je on odgovoran za strasne zlocine. Sta je sad njemu vredilo sto je verovao u Isusa? Tahvih slucaja ima mnogo u istoriji covecanstva.

      A sada da predjemo na glavnu tacku. Izdavaci „Ahriman“ ne veruju iz opisanih razloga u Boga. Ali sa time takodje ne veruju u Ahrimana, zato sto bez Boga nema ni djavola i obrnuto! Znaci oni nemaju nikakve veze sa Antihristom. Oni su uzeli ime „Ahriman“ iz ciste provokacije prema crkvi, a posebno prema katolickoj crkvi i Islamu.

      Ja te ljude poznajem godinama i garantujem licno za njih da su pravi ljudi. Pomogli su meni i Srbima maksimalno. Oni su kao jedina izdavaka kuca u Evropi vec 1989 godine izdali jednu vecu dokumentaciju o stradanju Srba u Jasenovcu, koja je pre nekoliko nedelja izdata u sestom tirazu. Objavili su vec devedesetih godina knjigu americko-jevrejskog zurnalista Arnolda Shermana, koji je pisao intenzivno o antisrpskim lazima zapadnih mediji u toku ratova u bivsoj Jugoslaviji. Takodje su objavili moju prvu knjigu koja se zove „Nebesima krstari tudji Bog“, koja se isto bavi sa antisrpskom propagandom.

      Organizovali su na svoj trosak mnoga predavanja u Austriji, Svajcarskoj i u Nemackoj i pokazivali su pravu istinu o nasim ratovima koliko su god mogli. 1999 su cak vodili sudski proces protiv nemacke vlade zato sto je ona ucastvovala u NATO-bombardovanju Srbije. A to ih je kostalo dosta para, i ako vec imaju financiskih problema.

      A kao jedna od jedinih izdavackih kuca na ovome svetu su imali muda da pisu istinu o Srebrenici. Sa tim su to uradili sto cak medju Srbima skoro niko nije smeo. Nudili su i nasoj pravoslavnoj crkvi saradjnu, ali su sve svi mnogo uplasili kada su culi o cemu pisemo. Skoro niko nema muda da pise istinu o Srebrenici, pa cak ni nasa crkva.

      Dali znaci iza te borbe za pravdu prema srpskom narodu moze da stoji duh Antihrista? Naravno da ne! To su dobri i iskreni ljudi koji se bore protiv nepravde. A to nema nikakve veze sa tim dali oni veruju u Boga ili ne.

      Ali ajde da vam napravim jedan predlog: nadjite mi srpskog izdavaca koji ce moje knjige da prevede na srpski i engleski jezik i da ih objavi. Nadjite mi i samo JEDNU JEDINU srpsku organizaciju koja ce tako da me pomaze kao izdavacka kuca „Ahriman“. Nadjite mi neku pravoslavnu zajednicu koja ce da me pomaze i da mi objavi knjige. Videcete sami, da necete u tome da uspete. Znaci logicno je da hocu makar da saradjujem sa onima koji se ne plase istine.

      Ali ovde inace i nije mesto za raspravu o religiji i ateizmu, to su druge teme. Ovde se radi iskljucivo o istini o Srebrenici. Bolje bi bilo znaci da se vtarimo na temu.

      Свиђа ми се

  19. Odgovor mogu da vam dam. Ljudi iz izdavacke kuce „Ahriman“ su protiv crkve i religije, zato sto su religije zadnjih nekoliko hiljada godina napravile veliko zlo na ovoj zemaljskoj kugli. Ratovi su vodjeni zbog religija, ljudi su muceni zbog religija, zlocini nad zenama i neduznim su pocinuti iz istih razloga, i cak su i genocidi isvrseni. I podloga holokausta nad Jevrejima je bila religija.

    Iz tih razloga ti izdavaci veruju u pravdu, ali ne u religije i u Boga. Nemogu to tek tako da im zamerim, ako pomislim za koje perverzije su razne religije odgovorne. A tu ja licno mislim u prvoj liniji na katolicku crkvu i na islam. Ali i u drugim religijama nije uvek bilo sve cisto i sjajno.

    Ja licno verujem u Boga zato sto mislim da religija i zloupotreba religije nisu ista stvar. Meni je bilo vazno da su ljudi iz izdvacke kuce „Ahriman“ dobri ljudi koji veruju u istinu, za koju se vec godinama bore. A posbno za nas Srbe su se oni borili vise nego svaki Srbin. I bolji su ljudi od mnogih „vernika“ koje ja poznajem.

    Znaci sta da im tacno zamerimo? Da su pisali istinu o ratovima u bivsoj Jugoslaviji? Dali neko veruje u Boga ili ne je privatna stvar svakog coveka. Ali ako je neko dobar covek i veruje u istinu i u pravdu onda nemam sta da mu zamerim. Sto puta su bolji takvi nego oni koji se predstavljaju kao neki takozvani vernici.

    Свиђа ми се

  20. Pa nije valjda da je konacno makar neko progovorio istinu. Ovaj covek je uzeo celi posao na njegova ramena koji bi trebali da odrade u stvari srpski politicari, nasa crkva, organizacije i drugi. Pa sta je sa nama srbima? Kako smo tako propali? Nasi politicari uzimaju orgomne para za sebe i svoje familije, a za sve ostalo ih boli neka stvar. I nasa crkva nije nesto mnogo bolja. Poznajem licno mnoge svestenike koji samo kupuju skupa auta, nose skup nakit i zderu i piju celi dan kao zadnji primitivci. I od njih niko nece da govori istinu. Samo se plase za svoje guzice i svoj luksuz. Sram ih bilo.

    Свиђа ми се

  21. Изузетан текст који буди наду да ће ИСТИНА изаћи на видело!
    Александар Дорин је нови српски Обилић!
    Све честитке аутору овог чланка – Биљани Диковић!
    Очекујемо наставак разговора!

    Свиђа ми се

  22. Ovaj covek je ponos pravih Srba i Srpskog naroda. On podseca na sve dobre osobine naseg naroda i na nasu tesku istoriju. U njemu se spajaju muka, hrabrost, tragedija i velicanstvenost. Treba da ga proglasi neko jednog dana za nacionalnog heroja, i mislim da ce on jednom, kada inicijatori novog svetskog poredka potonu, i sa nijima ovaj ljudski sljam u nasoj vladi, da sija u srpskoj istoriji.

    Свиђа ми се

  23. Hvala Bogu nisu svi zaboravili kroz šta je naš narod prošao i kroz šta prolazi danas i zbog čega.
    A još važnije, je da ima onih kao Gospodin Dorin, ko ne pristaje da pljuje po svojem narodu zbog beneficija i ne postaje kvisling. Treba sačuvati ponos koji je uvek krasio naš narod..
    Dozvolite da prenesem na moj profil.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s