АКТУЕЛНО

ЕКОНОМИЈА У СРБИЈИ: Убијају нас без иједног испаљеног метка


Карикатура СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ: Тошо Борковић

Карикатура СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ: Тошо Борковић

Познати економиста Пол Кругман јасно говори о томе да се опоравак може постићи са великом лакоћом, треба само знати да се преокрене политика “стезања каиша“ и да се привремено подстакне потрошња. Кругман чак и каже, заборавите силне приче о дугорочним проблемима за које нема краткорочног решења – то можда звучи дубокоумно, али није!

Данијела Ружичић – економски аналитичар

Данијела Ружичић – економски аналитичар

У Османлијском царству имали смо порезе и намете који је у почетку бивао све мањи, да би се током времена повећавао. Другим речима, имали смо харач. Данас у 21. веку имамо савремени облик харача који је почео да узима све више маха, јер простора за то увек има, све док у Србији живи око 7 милиона становника.

Први намет који је већ ударио на новчанике јесте смањење пензија и зарада у јавном сектору. Терет кризе у овом случају највише сносе пензионери што је социјално осетљиво и неправедно. Влада Републике Србије овим потезом директно штити богате и удара на најсиромашнији део друштва.

Други намет јесте порез на имовину. Грађани Србије по други пут у кратком року морају скоро дупло више да плаћају порез, па се чак дешава и то да што је зграда старија плаћа се већи износ намета. Ово је директна последица новог Закона о порезу усвојеног пре неколико година.

Трећи намет је неоправдано повећање цене електричне енергије за 12%. Није истина да је ММФ донео ову одлуку. Влада предлаже мере за уштеде, а ММФ је само ту да прихвати понуђено. Поставља се једно сасвим логично питање, да ли је демократски да мањина експлоатише већину? Зашто се не одређује цена електричне енергије према реалној економској ситуацији и животном стандарду грађана. И наравно то није све, повећање цене електричне енергије довешће неминовно до ланца нових поскупљења и цена, а најпре животних намирница.

Харач ће само даље продубити рецесију у којој се налазимо. Излаз из мрака на овакав начин није могућ. Економска политика мора да подстиче потрошњу, пре тога свакако производњу, а не штедњу! Ми данас у Србији имамо парадокс штедње. То директно значи сиромашан ће постати још сиромашнији или социјални случај, а богатији све богатији. Економска политика штедње уместо потрошње довешће до банкрота. Решење је развој привреде, о којој нико не говори.

Познати економиста Пол Кругман јасно говори о томе да се опоравак може постићи са великом лакоћом, треба само знати да се преокрене политика “стезања каиша“ и да се привремено подстакне потрошња. Кругман чак и каже, заборавите силне приче о дугорочним проблемима за које нема краткорочног решења – то можда звучи дубокоумно, али није!

Док нама Влада говори о “чаробном“ развоју, позивам све да нам представе те мере, а има их много, док ми малобројни док то дочекамо бићемо вероватно у “емоционалној напетости“, јер пре тога захтевам три обавезна услова: знање, поштење и достојанство!

Данијела Ружичић – економски аналитичар  

———

http://wp.me/p1Fuk8-IrP

16. 06. 2015. ПОГЛЕДИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. Pa nezaposlenst, je konstanta već par godina, u Srbiji i kreće se u zadnjih par godina oko 800000 zaposlenih. Privreda u Republici Srbiji nepostoji, jer ono što je vredelo prodato je na početku privatizacije u periodu 2001-2007, tako da danas više nema šta da se proda, postoje neki kvaziindustrijski sistemi, koji se prodaju već 14 godina i niko neće da ih kupi. Nažalost društveni proizvod Republike Srbije je oko 45% od onog 1989, znači onog pre početka krize na prostoru SFRJ. Elem sada da bi mi dostigli taj društveni proizvod, to je besmisleno, jer nažalost svidelo se to nekom ili ne izgubili smo Kosovsku bitku 1999. godine, Kosovo je već danas neka druga banana država, ili bolje reći kokaiska država, nažalost. U Srbiji je takođe činjenica da je veći mortalite nego natalite, popvi drže više opela nego krštenja. Nažalost ova Nazadnjačka vlast vodi Srbiju u propast, tako da možda i neki skorašnji izbori ništa neće promeniti ništa. Jer Brod , kada je probušen on tone pa potone,kao Titanik koji je isplovi iz Sauntmtona, i naskao sa na jednu santu leda i za par sati je potonu i završio njegovu karijeru na dnu Atlantika, i odveo u smrt još 4000 ljudi koje je pojeo Atlantik, samo su neki srećnici preživeli.

    Свиђа ми се