АКТУЕЛНО

„Не љути се на мене, око моје“: Да ли знате причу о најлепшој грчкој љубавној песми… (ВИДЕО)


 

5510_Agios-Spyridon-Old-Town

Тешка судбина која је задесила србски народ током Првог светског рата, када су под притиском Бугарске и Немачке војници морали да се повуку из Србије, дочекани су на острву Крф од стране локалног грчког становништва. У временима страдања и ратном вртлогу родила се љубав имеђу Гркиње и једног србског војника кога примарна дужност према отаџбини одваја од вољене. Он креће у пробој Солунског фронта свестан да се можда никада неће вратити. У једном писму он својој девојци шаље речи које она правописно и граматички коригује и претвара их у стихове.

Стихови бивају препевани, а један од најбољих интерпетатора тог дела је Јоргос Даларас. Ова песма узета је као химна грчко-србског пријатељства.
Речи песме исказују дубоку наклоност и носталгију, али и то да је дужност и лојалност отаџбини и свом народу стављена и испред сопственог живота и емоције. У оригиналној верзији преписа војник обећава својој драгој да ће се, ако не преживи, вратити њој у облику птице. Зато је моли да се не љути и да отвори своје прозоре…

Не љути се на мене, око моје
Не љути се на мене, око моје
што у туђину одлазим,
птица ћу постати
и поново ћу теби доћи.
Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.
Не љути се на мене, око моје
што ћу те сада напустити
и дођи на кратко, да те видим
да се од тебе опростим.
Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.

Познато је да су у то време многи српски војници женили мештанкама, чак и будући министар спољних послова Краљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић, био је ожењен Крфљанком Идалијом. Власник хотела „Бела Венеција“, на Крфу, у коме је била смештена србска влада, господин Јанис Газис, удао све три своје ћерке за Србе. Занимљиво је и то, да је на овом острву настала и песма „Тамо далеко“.

У неким архивама постоји писмо једне Гркиње са Крфа упућено србском официру, које описује тадашњу везу између два народа исте религије и говори о једном нераскидивом јединству.

„Крф је онакав какав је био пре 1915. године. Мени чак изгледа и гори него пре. Нем је, пуст и не пева више. Ви сте стално певали и на ваш жагор била сам се толико навикла. Могли би ме сматрати за непријатеља вашег народа, јер сам прижељкивала да се што касније вратите у своју отаџбину. Били сте овде да покажете шта је живот и отишли, а нас оставили да патимо. Опет ћемо бити усамљене у друштву намрштених лица, разговора о новцу, опкољене до смрти страшном водом, јер даље не можемо. Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасили живота на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без људи и љубави.“

———
ФБР ДОДАТАК

Lyrics (Translated in English):

Mi Mou Thimonis Matia Mou – George Dalaras

Do not be angry with me, my dearest,
now that I am leaving for foreign lands,
I will turn into a bird and I will come
back again, to you.
Open your window,
my golden basil, my princess,
and with a sweet smile, wish me a good night.

Do not be angry with me, my dearest*,
now that I am going away from you,
and come here awhile, let me see you,
let me say goodbye.
Open your window,
my golden basil, my princess,
and with a sweet smile, wish me a good night.

—-

http://wp.me/p1Fuk8-IsD

НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА: ПРИЧА ЈЕ МНОГО ЛЕПА, ДА БИ БИЛА ИСТИНИТА… АЛИ, ПРЕНЕЛИ СМО ЈЕ ЗБОГ ТОГА ШТО ЈЕ БАШ ЛЕПА..
СВЕ НЕТАЧНОСТИ У ВЕЗИ ЧИЊЕНИЦА ИЗ ПРИЧЕ И РЕАГОВАЊА НА ИСТО ПРЕНЕСИТЕ ПОРТАЛУ „ПРАВДА“ СА КОГА СМО ПРЕУЗЕЛИ ТЕКСТ У ЦЕЛОСТИ…

16. 06. 2015. ПРАВДА/Blondie stile of life, за ФБР приредила Биљана Диковић

11 replies »

  1. Ovo je umetnost i bio bi greh na bilo koji nacin uskratiti ovoj pesmi romantiku koja je cini bas uzvisenom. Istina je da postoji mnogo realnih i prilicno uverljivih cinjenica o njenom poreklu. Da li je bas ovo sve bila inspiracija kompozitoru Stavrosu Kougioumtzisu da uradi muziku 1964. godine je pitanje. Potpuno je jasno i da niko sebi nije pripisao tekst pesme i jasno je da je to tekst dosao iz naroda. Ostavimo sve neka pesma kaze i krije istinu. I tolika popularnost ove pesme kod Srba je takodje zanimljivost.

    Свиђа ми се

  2. Citajuci ovaj tekst,plakala sam.Prijateljstvo izmedju ova dva naraoda(Grckog i Srpskog) traje od davnina,i zasto bih sumljala,ili zasto bi sumljali u istinitost.Predpostavljam,da bi Srbi u ovo poverovali,da se odnosi na neki drugi narod,takvi smo mi.Sebe ne mozemo,da smestimo u ovako lepu pricu.U svakom slucaju,nisam znala za istoriju ove pesme i zahvaljujem Vam se.

    Свиђа ми се

  3. Priča je zaista istinita , dokazana istorijskim zapisima! Ona jeste najpoznatija i omiljena pesma koja glorifikuje grčki folklor, i grci su napisali kompoziciju ali na originalnoj pesmi SRBSKOG vojnika . Dakle sve je tačno opisano! Ovo je Grčka pesma, ovo je Srbska pesma, dakle proizvod neraskidivog prijateljstva i poštovanja dva jedinstvena naroda prožeta jedinstvenom duhovnošću! Jednom rečju Srbsko-Grčka himna!

    Свиђа ми се

  4. Iako je clanak lep i zaista postoje mnogi brakovi koji su se rodili za vreme boravka Srba na Krfu, ova pesma nema nikakve veze sa tim. Stvorena je sezdesetih godina. Cinjenica da je omiljena u nasem narodu ne znci da ima veze s njim, nema potrebe siriti takve dezinformacije. I moracu da Vas razocaram – nije najlepsa ljubavna pesma, samo je najpoznatija kod nas.

    Свиђа ми се

    • Драга Ивана, музика је компонована тада. Могла си погледати и видео који је поставио Станимир па тек онда дати свој суд. Ево превод песме у мојој слободној интепретацији:

      Ne ljuti se na mene, “oko moje“ što krećem u boj,
      а ako poginem, ptica ću postati i ponovo tebi ću doć.
      Tad otvori prozor plavi bosiljku moj
      i slatkim osmehomzauvek poželi mi „laku noć“!

      Ne ljuti se na mene, “oko moje“ što napušta te voljeni tvoj,
      dođi na kratko, da te vidim i od tebe oprostim, jer moram poć.
      Zato, otvori prozor plavi bosiljku moj
      i slatkim osmehom poslednji put, poželi mi „laku noć“!

      Свако добро

      Опрости што су стихови песме на латиници…

      Свиђа ми се

      • Pisma je svojoj dragoj pisao drugi potporučnik Djordje Mijović, inače rodjaki Janisa Janulisa. Posle njegove pogibije, ona dolazi u posetu njegovoj porodici. Pritom dobija na poklon i orden belog orla, koji je dobio pokojni vojnik… Eto…to je ono što ja znam 🙂

        Свиђа ми се