АКТУЕЛНО

Лешинарење Сребренице – Број убијених муслимана у Сребреници јула 1995. није био већ и од 1.920 (један део цивила, највећи део наоружаних војника)


32-orlovi-lesinari-

Мало биологије из основне школе нам неће шкодити за разумевање тематике.

Лешинари су оне „племените“ животиње, које се хране месом друге умрле животиње у фази распада тзв. лешине, по којој су и добили назив – лешинари. У ту групу спадају, птице из породице орлова „супови“ и јастребова кондори, затим ракуни и још тврдокрилци из породице инсеката…

Допунићемо са географијом.

Причамо о Сребреници, малом градићу на истоку Босне и Херцеговине у рејону средњег Подриња, северно од планине Јавор и реке Зелени Јадар. Ово насеље је веома старо и окружено бројним висоравнима, смештена недалеко од кањона реке Дрине. Сребреница иначе лежи на 360 м.н.в.

Историја, учитељица живота и статистика кажу следеће.

Према попису становништва 1939. године, број становника Сребренице био преко 60% српске националности и православне вере, док је број Срба исламске вероисповести односно муслимана био око 36%. Током Другог светског рата је дошло до радикалног смањења Срба православаца, а повећавање броја муслимана. Па је тако попис становништва из 1948. показао да број Срба православаца у Сребреници пао на 50,5%, док је број муслимана порастао на 48%. Разлог овоме лежи у чињеници да су муслимани, добар део њих облачили 1941-1944 униформе усташа и домобрана, у служби Анте Павелића, те су за интерес Независне Државе Хрватске, под коју је и Сребреница потпала, поубијали на најстрашније начине хиљаде и хиљаде својих комшија православних Срба.

Сеоски НОО Факовићи, срез Сребреница 1941.

Сеоски НОО Факовићи, срез Сребреница 1941.

Интерес југославенских комуниста после 1945. није био утврђивање ко је жртва, а ко злочинац, још мање да се злочинци казне. Свако ко се јавно и озбиљније бавио овом тематиком био је под присмотром УДБ-е односно у затвору, јер су такве приче нарушавале братство и јединство „наших народа“. Додуше, Брозови ученици су то добро замаскирали релативно високим животним стандардом.

Даљи пописи становништва су донели још поражавајућије податке, у смислу да се број Срба у Сребреници 1991. био свега 33%, а муслимана 64%. Укупан број становника 1991. у Сребреници је био 36.666 људи.

Религија наводи ово: Ислам у ове крајеве доносе Турци Османлије у 15. веку, све до тада у тим крајевима је доминирало Православље, док је такође саграђен велики број задужбина и православних манастира, највише у доба династије Немањића у 12. и 13. веку.

Политика, један од најстаријих заната на свету допуњава овако.

Увођењем вишепартијског система у читавој СФРЈ почетком јануара 1990. услед тешке економске ситуације, на површину су изашли национални проблеми и углавном талог људског друштва, који је желео да ратом промени свој друштвено-социјално-економски статус. Тако су и у Босни и Херцеговини на власт новембра 1990. године дошли ликови сумњиве прошлости и још прљавијих намера. Међу њих свакако спада и Алија Изетбеговић, предратни робијаш у два наврата, оснивач и председник странке СДА, односно председник Председништва СР БиХ, а касније и ратни комадант муслиманске војске у БиХ 1990-их година. Њему су се придружили Ејуп Ганић, Сефер Халиловић, Харис Силајџић и др.

vodje muslimana

Њихов план је био етнички чиста и суверена Босна и Херцеговина, према начелима Исламске декларације (коју је лично писао Алија Изетбеговић) из 1970. године. Задатак Сефера Халиловића бившег официра ЈНА је било формирање паравојних формација крајем 1991. године, које су касније 1992. прерасле у оружане снаге БиХ.

Антропологија, вишедисциплинарна наука, подупрта демографијом, казује да су припадници муслиманске Армије БиХ (под командом Насера Орића) од Ђурђевдана 1992. године до Ивањдана 1995. године у Сребреници и околини убили најмање 3.287 људи српске националности на најбруталније начине (углавном хладним оружјем).naseroric_zps44da686e Етнички је очишћено око 100 српских села у сребреничком и братуначком крају, а крвави походи су били над селима: Бјеловац, Залазије, Сасе, Загони, Кравица, Биљача и др. А на стотине српске деце је постало сирочад (нпр. Цветко Ристић, Брано Вучетић…), иако је тај део био под надзором снага УНПРОФОР-а. Такође, према тврдњама више сведока, Орићева казнена експедиција је често убијала и мучила припаднике своје нације, односно муслимане, о чему постоје већ и књиге и други видео записи.

О свим ужасима који су се дешавали у Сребреници током 1990-их година писали су бројни српски аутори, међу њима највише Љиљана Булатовић-Медић и тиме допринели да се сазна шта се све дешавало у „проклетој авлији“. Она је неколико пута боравила директно на терену Подриња узимајући аутентичне изјаве од преживелих сведока – жртава. Добар део српског страдања описивао је и Момир Крсмановић, који боравио на ратишту 1992-1994 снимајући све на видео касете, па је касније написао и неколико књига.

Почетком јула 1995. године Војска Републике Српске, под командом Ратка Младића ослобађа Сребреницу, јер је оцењено да управо одатле крећу геноцидне акције против српског народа у Подрињу.
У читаву причу су се умешале безбедоносне службе НАТО земаља, које су „припремиле терен“ за касније лешинарење. Један део муслиманског становништва се 11. јула 1995. почео извлачити према Тузли и Сарајеву, не желећи да остану у Републици Српској, вероватно бојећи се освете. Сем тога, добар део припадника муслиманских војника је заробљен и спроведен у неки хангар. Насер Орић, повереник муслиманске владе из Сарајева се хеликоптером, пар дана пре уласка ВРС, извукао и отишао у Сарајево, пошто је обавио задатак, оставивши преко 20.000 својих сународника „на цедилу“.

Још увек остаје непознато, али се нагађа, ко је режирао „сребренички масакр“. Бар тако последњих две деценије кружи прича како је више хиљада муслимана (мада овај број стално расте), убијено од припадника ВРС. Стефан Каргановић, који је годинама исчитавао тј. истраживао документе Хашког Трибунала, са сведочења на суђењима и једнима и другима дошао до података како је број убијених муслимана у Сребреници јула 1995. није био већ и од 1.920 жртава.
С тим да овде спада један део цивила, али највећи део наоружаних војника. Касније, су у имена муслиманских жртава који су настрадали јула 1995. убачена и имена оних који су убијени на другим ратиштима, или пак Сребреничани који су умрли након 1995. у избеглиштву.

Овде се несрећна прича о жртвама не завршава, баш напротив, тек почиње.

По уобичајеној шеми Запада српски народ је крив за распад друге Југославије, као и ратове на тлу исте. У свим могућим медијима су Срби још од 1991. године оцењени као „ванземаљски“ елемент, варвари, вампири и сл. Све то несмањеном жестином траје до данас. А нажалост како видим, наставиће се и у будућности.

Методологија односно војна доктрина Запада се већ деценијама, па и вековима заснива на шпијунажи и убацивању својих елемената у противничке редове, где је циљ додатно умртвљивати противника, тако да сам противник поверује да је побеђен и мора понизно слушати шта му се каже. Тако је и са Србијом. Деценијама, без пардона, морала и скрупула у Србији неометано раде НВО, односно невладине организације, које имају невероватну моћ, медијску пажњу и утицај у Србији, али и осталим суседним државама. Њихов посао је такав да се селективно баве ратним злочинима и времену у којем су жртве убијене, да не кажем лешинарењем жртава.

Поред тих НВО активиста, за некакву контру њима, али са истим циљем оснивају се „патриотски“ покрети и организације, који су такође контролисани. И они се баве лешинарењем.

У прилог томе говори и ова иницијатива за окупљање 8.000 односно 3.287 особа испред Народне Скупштине Републике Србије 11. јула 2015. на Тргу Николе Пашића у Београду. Ови први, који желе да окупе 8.000 особа раде то за новац тачније плаћени су да се боре за права „угрожених врста“ као и жртава ратних злочина других нација.

Спомен-крст у Кравици

Спомен-крст у Кравици

Ови други, желе на таквим дешавањима и скуповима да промовишу себе, тачније своје покрете и организације, односно сакупљају јефтине политичке поене код наивног народа, како би их сутра на изборима приволели да им дају глас. Сада је наједном њима стало до српских жртава у Сребреници, а ја онако наглас размишљам… Како то да им годинама нису важне српске жртве настрадале 1990-их у Сарајеву, Мостару, Тузли, Купресу, Брчком, Чапљини? Или рецимо Сиску, Западној Славонији (Откос и Бљесак), Равним Котарима, Госпићу, Медачком џепу, Миљевачком платоу, Вуковару? Шта су мање вредне српске жртве страдале у НДХ? На пример у Глинској цркви, Пребиловцима, Дракулићу?

Зашто нису организовали скупове испред Скупштине некакво окупљање са бројем жртава који су пострадали на тај дан? Имам утисак да они иду на одређене парастосе, у одређено време и одређена места.

Једне жртве их занимају, а друге не, шта је то ако није лешинарење?
У чему је разлика између ових других и ових првих?

Томислав Ковач
8.7.2015.

***

Херман: У Сребреници је убијено 500 до 1.000 муслимана
– двапут мање него Срба

Амерички писац, економиста и аналитичар: Покољ у Сребреници варка – прво је више од 150 српских села сравњено са земљом.

„Покољ у Сребреници је велика политичка варка“ – наглашава аутор књиге „Покољ у Сребреници: Докази, чињенице и политика“

Проф. Едвард Херман

Проф. Едвард Херман

„То насиље је било одговор на још веће насиље и нису убијани жене и деца већ искључиво одрасле мушке особе, војници. Једна од карактеристика тзв.другог таласа покоља у Сребреници јесте та да је српска армија спасила 20.000 српских жена и деце“, наглашава Едвард Херман.

Писац, економиста и аналитичар Едвард Херман поново је упозорио: да је истина о Сребреници много другачија од оне коју форсирају западна политика и медији.

„Покољ у Сребреници обично стављам под знаке навода, јер је у Сребреници било много крвавих убистава пре јула 1995. Муслимани – паравојне снаге из Сребренице – масовно су убијали Србе. Према различитим подацима, више од 150 српских села је сравњено са земљом“, наводи Херман.

Подаци говоре о томе да су 2.383 српска цивила убијена од 1992. до јула 1995. године, напомиње Херман и истиче да је то „први талас покоља у Сребреници“. А тек затим је дошао јули 1995. године.

У интервјуу руском државном радију Глас Русије, Херман је оценио да су у јулу те године српске снаге заузела Сребреницу и да тај догађај Запад назива „масакром“, а да је то, у ствари, „политички термин“.

„Убијено је од 500 до 1.000 људи. Погинуло је два пута мање људи у поређењу са претходно убијеним Србима. А Запад тврди да је убијено 8.000 одраслих мушкараца и дечака“, рекао је Херман.

Он наводи да је у гробовима било око 2.500 тела и да је већина тих људи погинула у борби. Али, карактеристика западне пропаганде јесте у томе што су та тела откривена после јула 1995. и зато их убрајају у „жртве геноцида“ иако је већина погинула у оружаним сукобима.

Још један важан аспекат масакра у Сребреници јесте тај да су Срби убијани на територији која се сматрала зоном безбедности, упозорава Херман.

„Сребреница је проглашена безбедносном зоном и морала је бити демилитаризована, али тога се нико није придржавао. Војници босанских муслимана који су убијали Србе били су из Сребренице. Западни медији су то игнорисали“.

Херман сматра да су „каснија убиства која је починила српска страна, а којих је било“, како наводи, „од 500 до 1.000 – заправо осветничка убистава“.

Др Едвард Херман је рођен 7. априла 1925. године. Почасни је професор предмета финансије на Универзитету у Пенсилванији. Аутор је књиге „Покољ у Сребреници: Докази, чињенице и политика“.

———–

 

http://wp.me/p1Fuk8-J6E

11. 07. 2015. zlocininadsrbima.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Ауторима који пишу прилоге о дешавањима у Сребреници и
    Подрињу.

    Прво да се захвалим свима који су допринијели ширењу истине о дешавањима на подручју Подриња у периоду
    1992-1995, за вријеме грађанског рата у БиХ.

    Још давно ја сам активно истраживао дешавања у Подрињу
    прикупљао документацију, разговарао са лицима која су
    била тамо присутна.

    На једном форуму поставио сам тему ,,Сребреница у потрази за истином,,.

    Ту има пуно прилога са корисним садржајима, а смисао постављања теме је да будући аутори текстова о Сребреници и околини имају базу текстова као основни
    оквир код писања перилога, нарочито кад су релевантни
    подаци у питању.

    Између осталог разговарао сам са генералом Винком Пандуревићем, упознали смо се на сарајевском ратишту.

    Пошто сам на бази расположивих чињеница и ратне доктрине, извео да је у пробојима муслиманске војске кроз
    линије одбране српске војске погинуло између 1800 и 2000
    муслиманских бораца.

    Да се оградим од могућих приговора, надр-аналитичара.

    Ако јединице једне војске нападају положаје друге војске,
    понављам нападају, а међу том војском која напада има
    и цивила, ЦИВИЛИ СУ У ТОМ СЛУЧАЈУ ЛЕГИТИМНА МЕТА
    ЗА ОДСТРЕЛ КАО И ВОЈНИЦИ КОЈИ НАПАДАЈУ.

    То је се дешавало кад је муслиманска војска нападала
    положаје Војске Републике Српске.

    Приближна правила односа губитака на странама у сукобу.

    При нападима муслиманске војске на положаје ВРС, погинуло је око 560 војника ВРС.

    Однос губитака у таквим акцијама напада на утврђене положаје може бити и један на према четири (1:4), то
    је случај кад су линије одбране добро утврђене, најчешћи однос је један на према три.

    То даје резултат да је муслимана у пробојима српских положаја погинуло између 1800 и 2200 војника.

    Питам господина Пандуревића о губицима муслимана
    у пробојима кроз српске линије одбране.
    Он ме пита шта ти као врсни стратег мислиш о томе.

    Кажем ја на бази мојих налаза и и општег знања о тој проблематици у поробију српских положаја погинуло је
    око 2000 до 2100 војника.

    Каже он близу си, према нашим извештајима погинуло је
    око 1900 до 2000.

    Ауторима текстова који пишу о дешавањима на подручју
    Сребренице.

    Кад пишете прилоге водите рачуна, колико је то могуће, да
    користите правилну терминологију, није исто кад кажете
    муслимана је толоко погинуло и Муслимана је толико убијено, то су два супротна појма у правно посљедичном смислу.

    Кад пишете текстове, издвојите или одвојите и терминолошки и текстуално, погинуле муслиманске војнике
    у пробојима српских положаја, стријељане Муслимане од
    стране Десетог диверзантског одреда, тај одред није јединица ВРС, он је јединица француске обавјештајне службе, само је била на казну за храну ВРС.

    Припадници Десетог диверзантског одреда су били потчињени, француској обавјештајној служби, МИ-6 и ЦИА.

    Они су имали задатак да побију што већи број Муслимана,
    конкретан примјер је Ердемовић (Хрват).

    Одређен број Муслимана је убијен из освете од стране Срба
    из подручја Сребренице.

    Велики број Муслимана је погинуо у сукобима њихових фракција, конкретно оних који су били за Орића и оник који
    се нису слагали са дјелима истог.

    Прича о 7000 убијених Муслимана је небулозна, нарочито
    ако се узме шта јој је основа, СПИСАК НЕСТАЛИХ ЛИЦА.

    Ја сам гледао списак несталих Срба на одређеном подручју
    гдје има око 11.000 Срба и никад ми није пало на памет
    да то представим као побијене Србе.

    И ка де десе неке поплаве ширих размјера, прави се евиденција несталих особа, то је сасвим нормално и пожељно.

    Приближни подаци о броју погинулих Муслимана у борбама,
    колико је стријељано, колико убијено из одмазде, колико је
    погинуло у међусобним борбама, колико их је живих а налазе се на оном накарадном списку у Поточарима, налазе се у
    књигама аутора као што су Дорин, Херман, Иванишевић,
    Чивков…и многи други.

    Такође је битно да напоменем, велики број лица, Муслимана, који су сахрањени у Поточарима није пострадао
    у дешавањима 1995. године, ту има лица која су погинула
    прије 1995. године, одређен број је умро након рата.
    Ту се ради о дрским манипулацијама.

    То је веома добро обрадио господин Миливоје Иванишевић
    кад је проучио списак лица за изборе, након рата, на подручју Сребренице, он је нашао у списку бирача колико се
    сјећам 315 лица која су покопана у Поточарима.
    Интервенцијом власти Републике Српске да се та лица
    уклоне са спискова бирача јер су покопана у поточарима,
    и на сљедећим изборима иста лица у се појавила на изборима.

    Такође је опште познато да је око 4.500 Муслимана расељено по другим државама, нарочито САД, Сент Луис,
    а налазе се на списку ,,убијених,, у Сребреници.

    Пишите о свему овоме јако је важно, због истине.

    Ако желите ја могу да поново претражим базу података
    о Сребреници, она је на другом диску, ово пишем из главе,
    и поставим списак релевантних извора који би доста помогли код писања прилога.

    Да поновим препоруку, користите адекватну терминологију,
    и одвајате што је више текстове или дијелове текстова у
    засебне цјелине, оне који говоре о погинулим и оне који говоре о убијеним, понављам опет то су два супротна појма.

    неколико сати,

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.